liveinternet.ru/users/paul_...356647779/
Балканский бумернаг для австро - Венгрии
+
http://iskra.co/srbija/minut-pred-i-svetski-rat-sr...vojska-krece-spremite-odbranu/
+++
МИНУТ ПРЕД И СВЕТСКИ РАТ: Српски посланик у Бечу јавља: Браћо Срби, војска креће, спремите одбрану!
15.03.2015. - 17:20
Фото: Курир
Дан након ових збивања у Београду посланик Јовановић је из Беча, у десет и четрдесет ујутро, послао врло кратак телеграм: Вечерас се војска упућује на југ јер верује да се наш спор има само ратом расправити
У кризи насталој у данима после убиства надвојводе Франца Ферфинанда у Сарајеву, 28. јуна 1914. године, српски посланик у Бечу Јован Јовановић Пижон јављао је у домовину да је „упутно припремити се за одбрану…“ и да је „вероватно да се Аустрија припрема за рат против Србије“.
Видовдан у Бечу 1914. године освануо је сунчан. Од када се памтило, лето није било лепше. Удружење српских студената у Бечу „Зора“ спремало је велики, патриотски збор Срба, Хрвата и Словенаца у Градском парку. Увече је требало да се одржи бал на који је позван и српски посланик – Јован Јовановић звани Пижон.
Фото: Курир
„Мени су доделили патриотску и тешку дужност, да на прве звуке умилног бечког валса, почнем да окрећем око себе жену србијанског посланика…“ записао је тадашњи студент Милош Црњански, описујући како је пеглао свој фрак у време када се у Сарајеву десио кобни атентат и додаје: „У великим, историјским тренуцима, судбина додели сваком улогу, и не пита.“
Црњански неће заплесати с посланиковом супругом јер се „бал неће моћи одржати, никада…“ У међувремену, у Беч је стигла вест о погибији аустријског престолонаследника Фрање Фердинанда и његове супруге Софије.
Већ други дан након атентата посланик Јован Јовановић Пижон одлази у аустроугарско министарство иностраних послова да пренесе како српска влада дубоко жали и „најенергичније осуђује сарајевски злочин“ и како ће учинити све да спречи агитацију и незаконите радње против Хабзбуршке царевине укључујући и извођење пред суд свих лица евентуално умешаних у заверу. Посланика није дочекао министар Берхтолд него његов помоћник. Саслушан је без коментара. Званичан одговор Аустроугарске тек се очекивао, али је бечка штампа већ била препуна написа о томе како је „злочин припремљен у Београду“.
Од 30. јуна српско посланство у Бечу било је практично окружено полицијом и жандармима док је особље било под сталним присмотром.
„Принцип је својим актом, ипак ударио свима нама на чело жиг убица и сви смо ми постали сумњиви полицајцима, не само у Аустрији него у целој Европи“. (Црњански)
Ипак, бура која је наилазила још није морала да значи и велики рат. Људи су наставили нормално да живе. „Беч се расељавао у бање, према обичају 19. века. Све се из Беча разишло у летовалишта… Безбрижност у Европи била је толика да је, на пример, врховни командант србијанских трупа (војвода Путник) дошао на лечење у једну аустријску бању…“ (Црњански). Српски посланик је у свом извештају приметио како се првих неколико дана, то јест до краја јуна ипак чинило да се питање последица сарајевског атентата „нормално развија“.
Међутим, почетком јула он примећује низ „нејасних наговештаја“ који су указивали на постојање скривених намера. Штампа прво пише о могућем рату а затим изненада (уствари, по налогу владе која је желела да „уљуљка“ другу страну) престаје да се бави Србијом; аустријски министар рата и начелник Генералштаба прекидају одсуство и враћају се у Беч; однос аустријских званичника према дипломатама се мења…
Фото: Курир
„Аустрија је, међутим, припремала ултиматум Србији и рат, тајно, као што се злочин припрема.“ (Црњански)
Када је посланик Јовановић наредио да се поводом преноса у Беч посмртних остатака надвојводе Фрање Фердинанда и његове супруге застава у резиденцији у знак жалости спусти на пола копља, дошло је до „бучних демонстрација“ испред зграде посланства (3. јула). Иако је полиција тражила да се српска застава уклони како би се маса смирила, посланик Јовановић је то одбио.
Црњански је сликовито описао последњи испраћај погинулих надвојводе и његове супруге: „У ушима каткад, у сну, ја и сад још чујем шум корака аустријских генерала са тог погреба. Корачали су кораком лудака, љуљајући се на ритам погребног марша Шопена, са својим дворогим шеширима на глави… Чуо се топот коња. Толика је била тишина настала“.“Који ће кораци бити предузети?“ питао се посланик у својој анализи послатој у Београд 15. јула 1914. године. „У ком виду? Какве ће захтеве Аустроугарска поставити Србији?“
Посланик није могао да зна да је већ неколико дана раније (6. јула), аустријски цар Фрањо Јосиф И примио поруку од немачког цара Вилхелма ИИ којом је „Немачка обећала апсолутну подршку Аустрији, чак и против Русије, ако Аустрија жели да рашчисти са Србијом“.
Посланик српске краљевске Владе у Бечу Јован Јовановић Пижон био је искусан дипломата који је у дотадашњој каријери прошао многе тешкоће и кризе. Рођен 1869. године, припадао је оној генерацији српског грађанског друштва која је могла да стекне високо образовање у иностранству и која је много допринела напретку државе и друштва у другој половини 19. и почетком 20. века.
Завршио је правни факултет у Паризу и вратио се у земљу, не само са добрим познавањем права и француског језика, него и са стеченим навикама у одевању и понашању. Облачио се, за београдске прилике, складно и оригинално, по француској моди носио је и висок оковратник, због чега је добио надимак „Пижон“ (голуб).
Фото: Курир
Каријеру је почео прво као судија (1892/1896), а затим као писар у министарству иностраних дела Краљевине Србије (1896-1900). Био је неко време и професор права да би се 1903. године коначно определио за дипломатску службу. Већ у децембру 1904. године Никола Пашић је Јовановића послао као отправника послова посланства у Софији са задатком да ради на српско-бугарском споразуму. Млади дипломата је на овом првом значајном задатку показао умешност у тражењу споразума око Македоније, питања које је дубоко делило суседе. Од 1904. године Јовановић ради у конзуларном одељењу министарства иностраних дела. Ово одељење имало је за задатак да руководи пословима српских конзула у Македонији у којој се у то време развила огорчена борба за утицај на становништво која је постала и физичка борба између српских, бугарских и грчких чета. У критичним данима царинског рата 1906. године са Аустроугарском Јовановић одлази у Атину, а затим у Каиро у потрази за новим тржиштима за сточни извоз Србије. Одатле је упућен на рад на Цетиње. Након младотурске револуције у Цариграду, прилике у Македонији се мењају а Јовановић 1909. године постаје генерални конзул у Скопљу.
На свим задацима Јовановић је показивао натпросечне дипломатске вештине. Остављао је утисак ретко одмереног човека, достојанственог, господственог држања. У критичним околностима био је „неузбудљив“, како су тада говорили његови познаници, што је значило да је увек остајао хладнокрван и миран. Године 1911. знаменити министар иностраних дела Србије Милован Миловановић враћа Јовановића у Београд како би му помагао у преговорима са Бугарском, уочи припрема за Балкански рат против Турске. Када је Миловановић 1912. изненада умро, Јован Јовановић накратко постаје министар иностраних дела у влади Марка Трифковића, да би то место у следећој влади уступио премијеру Николи Пашићу. Током Балканских ратова Јовановић обавља дужност помоћника министра, то јест другог човека министарства. Након што је Србија остварила победу у Балканском рату, требало је настојати да се поправе односи с Аустроугарском која је српске победе примила као ударац и опасност по сопствене интересе и у више наврата претила ратом. Никола Пашић је 1912. године послао Јовановића за посланика у Беч са следећим упутством: „Што јачи отпор! Али сукоб нипошто!“ Беч у то време није било лако место службовања за српског посланика.
Фото: Курир
Престолонаследник Фрањо Фердинанд није желео ни да прими Јовановића у аудијенцију, иако је то овај писмено и усмено тражио у више наврата. Чак и на дипломатским пријемима, престолонаследник, иначе набусит човек тешке нарави, само би мрко погледао и без речи прошао поред краљевског посланика из Београда. Уочи надвојводиног пута у Сарајево јуна 1914. године, посланик Јовановић пренео је аустријском министру финансија Белинском упозорење око могућих опасности у Босни и предложио да Фердинанд не путује на Видовдан. Међутим, Аустријанци нису обратили пажњу на ово упозорење.
У кризи насталој у данима након надвојводиног убиства Јовановић је јављао да аустријска влада може да предузме једну од следеће две акције: или ће да тражи сарадњу Србије како би се сви починиоци и саучесници строго казнили или ће убиство да прогласи „пансрпском, јужнословенском завером“ и направи случај против Србије и Срба. „Ако се све узме у обзир, мени се чини да ће Аустроугарска прихватити овај други курс“, песимистички је најавио Јовановић. „Стога је упутно припремити се за одбрану.“
Посланик је више наслућивао него што је имао све податке о правим намерама аустроугарске владе која је већ средином јула донела кобну одлуку да се по сваку цену обрачуна са Србијом, не водећи много рачуна о ширим међународним последицама. Због потреба мобилизације (добар део војске, сељака био је на летњем одсуству због жетве) одлучено је да се с акцијом сачека до пред крај јула.
Фото: Курир
Пред олујом која се спремала председник српске владе Никола Пашић упутио је 19. јула свим представништвима Србије у иностранству поруку у којој је, између осталог, наведено да је српска влада спремна да „изведе пред лице правде све своје поданике за које би се евентуално доказало да су имали било какву улогу у сарајевском злочину“, али истовремено да „никада нећемо моћи да прихватимо захтеве који би били уперени против достојанства Србије и који би били неприхватљиви било којој земљи која поштује и чува своју независност“. Као да је Пашић већ унапред припремио одговор на ултиматум који ће неколико дана касније стићи у Београд.
У свом коментару послатом министарству 20. јула посланик Јовановић је закључио: „Вероватно је то да се Аустрија припрема за рат против Србије“.
Три дана касније (23. јула), у четвртак, у шест сати поподне, посланик Аустроугарске у Београду барон Гизл фон Гизлинген затражио је хитан пријем код вршиоца дужности председника владе Србије Ларазара Пачуа (Пашић је тога дана био у Нишу у изборној кампањи) како би му уручио хитну ноту бечке владе. Гизл је касније причао да је Пачу у једном тренутку постао несигуран и да је оклевао да прими ноту, на шта је аустријски посланик рекао да ће је онда оставити на столу.
Након тога српски министар финансија ипак је примио документ. Нота је садржала десет тачака пажљиво написаних на начин и са циљем да их Србија не прихвати и да одбаци понижавајуће захтеве. Између осталог, тражило се да Србија забрани сваку пропаганду против царевине, да објави посебну изјаву осуде и жаљења у свом службеном листу, да распусти противаустроугарске организације и из војске и администрације уклони особе које су учествовале у пропаганди против царства, да ухапси поједина одговорна лица и друго.
Посебно тешки били су захтеви да се Србија сагласи да органи царевине „сарађују“ у самој Србији на сузбијању субверзије, као и да учествују у судским поступцима против саучесника у Сарајевском атентату. Србији је дато 48 сати, до 6 сати по подне у суботу, да одговори на аустроугарске захтеве. Након одласка посланика Пачу је окупио чланове владе који су у мртвој тишини саслушали услове ултиматума. Први је ћутање разбио министар образовања Љуба Јовановић: „Не преостаје нам ништа друго осим да се боримо.“
Дан након ових збивања у Београду посланик Јовановић је из Беча, у десет и четрдесет ујутро, послао врло кратак телеграм: „Вечерас се војска упућује на југ јер верује да се наш спор има само ратом расправити. За случај прекида односа молим пошаљите упутства и за чиновнике новац.“ Истог дана, након два или три разговора, схватио је да је оружани сукоб између Србије и Аустроугарске неизбежан, чак и уколико би Србија прихватила све захтеве, од почетка до краја. Нота из Беча је у ствари била „равна објави рата Србији“, закључио је посланик Јовановић. Француски амбасадор, британски амбасадор као и руски отправник послова рекли су Јовановићу да корак који је предузела Аустроугарска „треба сматрати не нотом, већ ултиматумом“. Они се нису слагали с обликом, садржајем а ни роком постављеним у ноти која је за све српске савезнике била неприхватљива.
Бечка штампа је одмах објавила текст ултиматума, а „став народа на улицама према посланству био је такав да сам очекивао чак физичке нападе на чланове особља.“ (Јовановић). У суботу, 25. јула 1014. године тачно у шест, председник српске владе Никола Пашић аустријском посланику лично је предао одговор. Српска влада је у „мајсторски сроченом дипломатском тексту“, како је то признао један аустроугарски високи дипломата, дала опрезан одговор којим је углавном прихватила готово све, осим једног захтева из ноте. Радило се о тражењу да званичници Двојне Монархије учествују у истражном поступку у Србији, што је одбијено с образложењем да би то „представљало кршење устава и кривичног поступка“.
Фото: Курир
Чим се вратио у своју канцеларију, Никола Пашић је обавештен да барон Гизл није задовољан одговором српске владе и да исто вече са целим посланством напушта Београд. „Учинили смо колико смо могли“, написао је Пашић у поруци упућеној свим српским посланствима.
Истог дана посланик Јован Јовановић добио је од аустоугарског министра иностраних послова Берхтолда допис у коме је обавештен о прекиду дипломатских односа: „Жалим што су односи које сам имао част да одржавам са вама, господине посланиче, сада окончани и користим ову прилику да вам ставим на располагање приложене путне исправе за ваш повратак у Србију“. Три дана касније, 28. јула 1914. године – тачно месец дана након Сарајевског атентата – Берхтолд је поштанским телеграмом обавестио Николу Пашића: „Аустроугарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом“.
Наредно јутро аустроугарска атриљерија из Земуна и са Бежаније, као и њени ратни бродови, бомбардовали су Београд. Да заштити Србију, Русија је објавила рат Аустоугарској. Као савезница Аустроугарске, Немачка је објавила рат Русији. Онда су Француска, савезница Русије, и Немачка, савезница Аустроугарске, једна другој објавиле рат. Немачка је објавила рат Белгији како би напала Француску. Најзад, Велика Британија ушла је у рат против Немачке. Почео је Први светски рат.
Курир
Тагови: Јован Јовановић Пижон, Аустроугарска, Гаврило Принцип, Почетак, Први светски рат
+++
(автоперевод)
15.3.2015. - 17:20
Фото: Kurir
На следующий день после этих событий в Белграде заместитель Йованович в Вене, в 1040 утра, послал очень краткое телеграмму: Сегодня армейские пункты на юге, потому что он считает, что наша спор обсуждать только войну
Кризис, который начался в дни, последовавшие за убийством эрцгерцога Франца Ferfinanda в Сараево 28 июня 1914 года, сербский посол в Вене, Йован Йованович Pizon ответ является домом для "рекомендуется для подготовки к обороне ..." и что "вполне вероятно, что Австрия готовит для войны против Сербии ".
Святого Вита в Вене в 1914 году, стало ясно, солнечно. С каких это пор помнил, лето не лучшее время. Ассоциация сербских студентов в Вене "Зора" является в движении большой, патриотическое собрание сербов, хорватов и словенцев в городском парке. В вечер планируется провести на бал, который называется сербский депутат - Йован Йованович называется Pizon.
Фото: Kurir
"Я был назначен патриотический долг и тяжелый, что первые звуки umilnog венский вальс, начинают оборачиваться женщины сербских депутатов ..." написал бывший студент Милош Црнянский, описывая, как он гладил его смокинг в то время, когда это произошло фатальное покушение и добавляет: "В большой, исторические моменты, судьба присваивается каждому роли, и она не делает."
Crnjanski не будет танцевать с женой Пророка, потому что "бал не сможет не поддержать, никогда ..." Между тем, в Вене пришло известие о смерти австрийского наследного принца Франца Фердинанда и его жены Софи.
Для второй день после убийства депутата Йован Йованович Pizon идет в Австро-Венгерской Министерства иностранных дел донести до правительства Сербии и глубоко сожалеет "энергично осуждает преступление Сараево", и что он будет делать все, чтобы предотвратить возбуждение и незаконных действий в отношении империи Габсбургов, включая обвинения всех лиц, возможно, участвует в заговоре. Пророк не жить, чтобы министр Berchtold, но его помощника. Слушали без комментариев. Официальный ответ Австро можно ожидать только, но венский пресса уже полно статей о том, как "преступление подготовлен в Белграде."
С 30 июня, сербский миссия в Вене практически окружен полицией и жандармами и персонал были под постоянным наблюдением.
"Принцип его действия, он ударил нас всех на чело их, убийцы и все мы стали подозрительные полицейские, не только в Австрии, но во всей Европе». (Crnjanski)
Тем не менее, шторм, который был встречен еще не обязательно означает большую войну.Люди продолжали жить нормально. "Вена сместить в спа-центре, в соответствии с обычаем 19-го века. Все из Вены разошлись на курортах Европы ... Спокойствие было такое, что, например, верховный главнокомандующий сербскими войсками (Duke пассажира) поступила на лечение в австрийской спа ... "(Crnjanski). Сербский заместитель в своем докладе отметил, что в первые несколько дней, то есть до конца июня, однако, казалось, вопрос о последствиях убийства в Сараево "развивается нормально."
Тем не менее, в начале июля, он заметил, целый ряд «неопределенных указаний", которое указывает на существование скрытых повесток дня. Распечатать это говорит о возможной войне, а потом вдруг (на самом деле, по распоряжению правительства, которое хотело "затишье" другая сторона) перестает участвовать в Сербии; Австрийский военный министр и начальник штаба прервать отсутствие и вернуться в Вену; Австрийские чиновники отношения меняется в зависимости от дипломатов ...
Фото: Kurir
"Вместе с тем Австрия готовит ультиматум Сербии и войны, тайно, как она готовится преступление." (Crnjanski)
Когда заместитель Йованович приказал случаю передачи останков в Вене эрцгерцога Франца Фердинанда и его флагом женой в резиденции в знак траура снижена до половины мачты, есть "шумный демонстрация" перед пророчества (3 июля). Хотя полиция стремилась удалить сербский флаг для того, чтобы успокоить массы, заместитель Йованович отказался.
Crnjanski ярко описываются в последний путь убил эрцгерцога и его жену: "В моих ушах иногда, во сне, и теперь я все еще слышу звук шагов австрийские генералы из этой похороны.Они шли темп сумасшедший, покачиваясь в такт траурного марша Шопена, с его двурогими шляпы ... Я слышал стук лошадей. Такова была тишина создан. "" Какие шаги будут предприняты? "Пророк спросил в своем анализе сообщения, отправленного в Белград 15 июля 1914. "В какой форме? Что требований, установленных Австро Сербия? "
Пророк не мог знать, что для Несколькими днями ранее (6 июля), австрийский император Франц Иосиф I получил сообщение от германским императором Вильгельмом II, который является "Германия пообещала поддержать Австрия абсолютным, даже против России, если Австрия хочет прояснить с Сербией ".
Пророк сербского королевского правительства в Вене Йован Йованович Pizon был опытный дипломат, который находится в его карьере были ранее прошли многие трудности и кризисы.Родился в 1869 году, он принадлежал к тому поколению сербских организаций гражданского общества, которые могли бы получить высшее образование за рубежом, а кто внес большой вклад в развитие государства и общества в конце 19 и начале 20-го века.
Он окончил юридическую школу в Париже и вернулся в страну, не только с хорошим знанием закона и французского языка, но и с приобретенными привычками в одежде и поведении. Он одет для возможности Белград, гармоничных и оригинальных по французской моде и носить высокий воротник, который получил прозвище "I" (голубь).
Фото: Kurir
Он начал свою карьеру сначала в качестве судьи (1892/1896), а затем в качестве клерка в Министерстве иностранных дел Королевства Сербии (1896-1900). Это было время и профессор права в 1903, наконец, остановил свой выбор на дипломатической службе. Уже в декабре 1904 года, Никола Пашич Йованович отправил в Временный Поверенный в делах посольства в Софии с задачей работать на сербско-болгарской соглашения. Молодой дипломат на первой крупной задачи показали мастерство в поиске соглашения о Македонии, проблем, которые глубоко общих соседей. С 1904 года Йованович работал в консульском отделе Министерства иностранных дел. Этот отдел был поручено управлять делами Сербской консула в Македонии, где в то время развитой ожесточенную борьбу за влияние на население, которое стало физическое борьба между сербской, болгарской и греческой войск. В критические дни обычаев войны в 1906 году, австро-венгерский Йованович отправился в Афины, а затем в Каир в поисках новых рынков для экспорта скота Сербии. Оттуда он был направлен на работу в Цетинье. После революции младотурок в Константинополе, ситуация в Македонии меняется, и Йованович 1909 году он стал генеральным консулом в Скопье.
Для всех задач Йованович показали выше среднего дипломатии. Он производил впечатление редко отмеренного человека, достойного, дородный осанку. В критических обстоятельствах был "впечатляющим", как говорили в то время своих коллег, что означало, что он всегда оставался холодным и спокойным. В 1911 году известный министр иностранных дел Сербии Милован Миловановича возвращает Йованович в Белграде, чтобы помочь ему в переговорах с Болгарией, накануне подготовки к балканской войне против Турции. Когда Милованович скоропостижно скончался в 1912 году, Йован Йованович кратко стал министром иностранных дел в правительстве Марка Trifkovića к тому месту, в новое правительство уступило премьер-министром Николой Пашич. Во время Балканских войн Йованович, выступающей в качестве помощника министра, то есть министерство другого человека. После Сербия добилась победы в Балканской войне, он должен был попытаться улучшить отношения с Австро-Венгрией, который был получен в Сербии выстрел победы и опасности для своих собственных интересов и неоднократно угрожал войной. Никола Пашич 1912 Йованович направил участникам конференции в Вене со следующей инструкцией: "сильнее сопротивление! Но конфликт отнюдь не «Вена в то время был не просто местом службы для сербских депутатов.
Фото: Kurir
Наследный принц Франц Фердинанд отказался даже получить Йованович в аудитории, хотя это письменно и устно просил несколько раз. Даже на дипломатических приемах, наследный принц, который является угрюмого человека серьезный характер, только хмуро посмотрел на меня и молча прошел мимо королевских делегатов из Белграда. Накануне эрцгерцога раз в Сараево в июне 1914 года, заместитель Йованович переданы австрийской министр финансов Белинского предупреждение о возможных опасностях в Боснии и предположил, что Фердинанд не поехать в Санкт-Вита. Тем не менее, австрийцы не обратили внимания на это предупреждение.
Кризис, который начался в дни, последовавшие за убийством эрцгерцога Йованович сообщил, что австрийское правительство может принимать одно из двух действий: либо стремиться к сотрудничеству Сербии ко всем правонарушителей и сообщников сурово наказаны или убийство объявим "pansrpskom, южнославянский заговор" и сделать дело против Сербии и сербов. "Если все вещи рассматриваются, мне кажется, что Австро-Венгерская принять этот второй курс," пессимистический объявил Йованович. "Таким образом, желательно, чтобы подготовиться к защите."
Пророк был более зондирования, чем это было всю информацию об истинных намерениях Австро-венгерского правительства, которое уже в середине июля принес роковое решение для любой расчета стоимости с Сербией, не обращая особого внимания на более широкие международные последствия. В связи с необходимостью мобилизации (в значительной части армии, крестьянство было летом из-за отсутствия урожая) было решено не ждать с действием до конца июля.
Фото: Kurir
Перед шторм, который был о Премьер-министр Сербии Никола Пашич отправлено на 19 июля все миссии Сербии за рубежом посланием, в котором, среди прочего, заявил, что сербское правительство готово "привлечь к ответственности все его подданные, которые могли бы доказать, что играл никакой роли в преступлении в Сараево ", но также, что" мы никогда не будем иметь возможность принимать запросы, которые были направлены против достоинства Сербии и что было бы неприемлемо для любой страны, которая уважает и сохраняет свою независимость ". Как уже заранее подготовленные Пашич ответ на ультиматум, что приедет через несколько дней в Белграде.
В своем комментарии направляется в Министерство 20 июля, заместитель Йованович сделал вывод: "Вполне вероятно, что Австрия готовится к войне против Сербии."
Три дня спустя (июль 23), в четверг, в 6:00 во второй половине дня, представитель Австро-Венгрии в Белград барон фон Gizli Gizlingen обратились с просьбой срочно аудиторию с действующим премьер-министром Сербии Larazara Pačua (Пашич в этот день был в Нише в избирательной кампании), чтобы представил бы срочно записку венского правительства.Гизли потом сказали, что паку в одной точке в аварийном состоянии, не хотел принять к сведению, что австрийский посланник заявил, что покинет ее на стол.
После этого, сербский министр финансов все-таки получил документ. Примечание содержатся десять очков тщательно написанные в порядке и с целью Сербии принять и отклонить унизительные требования. Среди прочего, стремились запретить все сербские пропаганду против империи, чтобы опубликовать отдельный отчет о осуждения и сожаления в своем официальном списке protivaustrougarske распустить организацию и управление армией и удалить лиц, которые участвовали в пропаганде против империи, чтобы арестовать отдельных ответственных лиц и Второй.
Особенно трудными были требования, что сербские власти согласны, что Империя "сотрудничать" в Сербии на подавление подрывной деятельности, а также участвовать в судебном разбирательстве против соучастников убийства в Сараево. Сербия получила 48 часов до 6 часов после полудня в субботу, чтобы ответить на австро-венгерских требований.После ухода Пророка паку приняли участие члены правительства, которые находятся в мертвой тишине слушали условия ультиматума. Первый молчание нарушил министр образования Люба Йованович: "Мы не имеем ничего общего, но бороться."
На следующий день после этих событий в Белграде заместитель Йованович в Вене, в 1040 утра, послал очень краткое телеграмму: "Сегодня вечером, армия указывает на юг, потому что он считает, что наша спор обсуждать только войну. В случае прекращения отношений, пожалуйста, отправьте инструкции к офицерам и денег. "В тот же день, после двух или трех бесед, он понял, что вооруженный конфликт между Сербией и Австро-Венгрии была неизбежна, даже если Сербия приняла все требования, от начала до конца. Обратите внимание, из Вены, на самом деле "объявление войны Сербии", заключил депутат Йованович.Французский посол, посол Великобритании и России поверенный в делах сказал Йованович в шаг, предпринятый по Австро-Венгрии "не следует рассматривать как заметки, но ультиматум." Они не согласились с формой, содержанием и не сроки, установленные в записке, что все сербские союзники было недопустимо.
Венский сразу нажмите опубликовала текст ультиматума, "отношение людей на улицах по отношению к миссии была такова, что я ожидал даже физического насилия в отношении сотрудников." (Йованович). В субботу, 25 июля 1014 корректной в шесть, сербский премьер-министра Никола Пашич австрийский депутат лично вручил ответ. Сербское правительство в "мастерски сформулированы дипломатическую текст", как он признался, Австро-венгерской империи высокопоставленного дипломата, дал осторожный ответ, который, как правило, принимаются практически все, за исключением одного запроса записки. Это было открытие того, что должностные лица дуализма участие в следственном процессе в Сербии, которое было отклонено на том основании, что он "будет представлять собой нарушение Конституции и уголовного судопроизводства."
Фото: Kurir
Как только он вернулся в свой кабинет, Никола Пашич сообщили, что барон Gizli не удовлетворен ответом правительства Сербии и тот же вечер со всей миссии покинули Белград. "Мы сделали все, что могли", он написал в сообщение, адресованное Пашич всех сербских посольств.
В тот же день, заместитель Йован Йованович, полученные от austougarskog министр иностранных дел Berchtold письмо, в котором ему сообщили о прекращении дипломатических отношений: "Я сожалею, что отношения, которые я имел честь держать с вами, сэр Аллах, теперь завершена, и я использую эту возможность, чтобы поставить на Утилизация закрытые паспорта для возвращения в Сербии ". Три дня спустя, 28 июля 1914 - ровно через месяц после убийства в Сараево - Бертольд почтовый телеграмма сообщил Никола Пашич: "австро-венгерской считает, что сейчас находится в состоянии войны с Сербией."
На следующее утро Австро-Венгерской atriljerija из Земун и Bežanije, а также его кораблей бомбили Белград. Чтобы защитить Сербию, Россия объявила войну Austougarskoj. В качестве союзника Австро-Венгрии, Германия объявила войну России. Тогда Франция, союзник России, и в Германии, союзника Австро-Венгрии, объявили войну друг с другом. Германия объявила войну Бельгии напасть на Францию. Наконец, Соединенное Королевство вступила в войну против Германии. Он начал первую мировую войну.
Kurir
У зиму 1845/1846. године Хиландар је посетила руска духовна мисија са археографом и архимандритом Порфиријем Успенским на челу. Опчињен лепотом јеванђеља, Успенски исеца 165. лист и кришом, вероватно испод мантије, износи га из Хиландара. По повратку у Петроград предао је лист у Зимски дворац, одакле је касније пренет у петроградску Јавну библиотеку, где се и данас налази.
Рукопис је до Мајског преврата 1903. био у поседу Александра Обреновића. Јеванђеље је под нејасним околностима нестало у ноћи краљевог убиства да би се мистериозно опет појавило тек ратне 1915. Где је било од 1903. до 1915. године, ни данас се не зна. У Првом светском рату пратило је епопеју повлачења преко Албаније заједно са српском војском и краљем Петром Првим. По ослобођењу Београда 1918. пристигло је заједно са Главном државном благајном. Када је 1934. погинуо краљ Александар Карађорђевић, јеванђеље је из државне благајне пренето у Музеј кнеза Павла где је чувано све до новембра 1940. године када је због претње могућег рата сакривено у филијалу Народне банке у Ужицу.
463
Теодора Толева је завршила Француску језичку гимназију „Алфонс де Ламартин“ у Софији. Била је полиглота, говорила је француски, енглески, немачки, шпански, португалски, руски и италијански језик. Дипломирала је Балканистику на Америчком универзитету у Благоевграду (Бугарска) (AUBG). Одбранила је дисертацију за заштиту степена Master of Sciences на катедри за савремену историју у Барселони (септембра 2006. године), са темом „Спољња политика грофа Ђуле Андрашија и утицај на македонско питање“.
4