-Рубрики

 -Я - фотограф

Kyiv. Lavra Pecherskaya - Lavra Nebesnaya

Lavra Pecherskaya nebesnaya krasa.Foto Paul Lashkevich_ 05.Mar.2007_ 082.JPGLavra Pecherskaya.All Saints Bell.Foto Paul Lashkevich_14.June.2007_049.JPGLavra Pecherskaya.Lavra Nebesnaya Bell.Foto Paul Lashkevich_20.Sept.2008_DSC08039.JPG

 -Подписка по e-mail

 

 -Поиск по дневнику

Поиск сообщений в Paul_V_Lashkevich

 -Статистика

Статистика LiveInternet.ru: показано количество хитов и посетителей
Создан: 08.09.2009
Записей: 15974
Комментариев: 6591
Написано: 25243

Выбрана рубрика Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ.


Другие рубрики в этом дневнике: Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА(3667), Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА(4483), Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА(2268), ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ(9166), ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД(7368), ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ(5303), ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой(5283), ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ(3692), ЧЕЛОВЕК: Божа Істина і Сила - добрі ГУМОР і САТИРА(1053), ЧЕЛОВЕК: БОГУ угодно ли?(1254), ЧЕЛОВЕК: БОГ в храме Души(1729), Человек: БОГ - ВЕРА - НАДЕЖДА - ЛЮБОВЬ(1177), ЧЕЛОВЕК: БИОГРАФИЯ и ПОРТРЕТ(1937), ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: УМ разумный(2386), ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: НОРМА и экстремизм - нелюди(2179), ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: МАТЬ - отец - ближние - РОДИНА(2978), ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: ДУХ - ДУША - ТЕЛО(4289), ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: БОГ - ВСЕЛЕННАЯ - ИЕРАРХИЯ(2349), УКРАЇНА і Не российский мир(605), УКРАІНА - РОСІЯ - БЄЛАРУСЬ(1651), Слово рідне СЛАВЯНЕ(347), СЛОВО РІДНЕ мова РУСЬКА УКРАЇНСЬКА(343), Слова: ШРИФТ, печатные и виртуальные КНИГИ (492), СЛОВА: ПИСЬМЕННОСТЬ, РУКОПИСЬ, КАЛЛИГРАФИЯ(279), Слова: ОПРЕДЕЛЕНИЯ И ТЕРМИНЫ(773), Слова: КЛЮЧЕВЫЕ ищите(2330), СЛОВА: ИСТИНА-ЗАБЛУЖДЕНИЕ, ПРАВДА-ЛОЖЬ(1201), СЛОВА: Звук - Буква - Цифра - Цвет.(493), СИМВОЛ - ОБРАЗ - РЕЧЬ - ЗНАК (1343), РЕЛИГИЯ - УКРАИНСКАЯ ПРАВОСЛАВНАЯ ЦЕРКОВЬ(103), Религия - РАСКОЛЬНИКИ - ЕРЕТИКИ - ИНОВЕРЦЫ(664), Религия - ПРАВОСЛАВНОЕ ХРИСТИАНСТВО(2272), РЕЛИГИЯ - Объект - Служитель - Верный - Обряд(2918), РЕЛИГИЯ - Messe pour la liberté religieus(490), Процесс: ФОРМА ОБЩЕНИЯ В ИНТЕРНЕТЕ?(650), Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ(3736), Процесс - ТЕЛО - СТРУКТУРА - ВЕРА.(1806), Процесс - ДУША - ФУНКЦИЯ - НАДЕЖДА.(1798), Процесс - ДУХ - ЦЕЛЬ - ЛЮБОВЬ.(1801), ПРОЦЕСС - ГАРМОНИЯ - ХАОС - СИСТЕМА - ФОРМА(3062), ПРОЦЕСС - Времени ход(1849), ПРОЦЕСС - Вектор(2173), Проблемы - Вопросы - Ответы(1981), ОПЫТ: ПОЗНАЁМ всем естеством(2698), МЫСЛИ: ЧЕРЕЗ ЛЮДЕЙ.(2996), МЫСЛИ: МЕДИТАЦИЯ - РАЗСУЖДЕНИЕ - deep thinking(902), МОЛИТВА(2967), КРЕСТ - ХРАНИТЕЛЬ ВСЕЯ ВСЕЛЕННЫЯ(739), ЗВОН КОЛОКОЛОВ(954), ДВИЖЕНИЕ: ЗВУК - ГОЛОС - ПЕНИЕ - МУЗЫКА - ШУМ(1242), БОГОРОДИЦА - ПРЕСВЯТАЯ - ПРИСНОДЕВА - МАРИЯ(587), БОГ: РАЗУМ-ЖИЗНЬ-ВСЕЛЕННАЯ(2738), БОГ: в единстве - БЛАГОДАТЬ и ЗАКОН(2293), А._МОЛИТВА_Читают-Поют(46), А. Павел В. Лашкевич. МУЗЫКА(56), А. Павел В. Лашкевич. Мои предпочтения.(757), А. Павел В. Лашкевич. Мои инициативы(80), А. Ознакомиться рекомендую - Paul_V_Lashkevich(2100), А. Ключевые ТЕМЫ СПИСКИ Ссылок(20), А. Как читать дневник Paul_V_Lashkevich?(54), TS - КОНФИДЕНЦИАЛЬНО - ИЗБИРАТЕЛЬНО(117), TS(179), Skype: You with Me(14), AUDIO - & - VIDEO - & - FOTO(4525), All Internet(2228), A. Людська думка і мова(4498)
Комментарии (1)

Самоубийцы - губители Украины - семья бывших правителей Соболезную жертвам в Ua ....

Дневник

Воскресенье, 22 Марта 2015 г. 17:13 + в цитатник

3418201_002__64583830_candle67 (166x263, 15Kb)/3418201_002__Cross_bell___Dynamic__ (64x64, 68Kb)3418201_002__Cross_1024pxFlag_of_Poltava_Oblast_svg__kopiya (80x80, 1Kb)

Самоубийцы - губители Украины -

семья бывших правителей

Соболезную жертвам в Ua ....

+++

нет ни своих (+янукович)

и ни чужих (+Немцов) -

накрыл их шлейф

кремлёвского мертвящего покоя....

 

+++

(+)янукович уже не покается - а в россии будут говорить, что убили "спецслужбы Украины" - недавно им разрешены спецоперации в Донбассе, но вполне возможно, что в россии забудут ограничение пределами Украины и будут приписывать всё "киевской хунте".

А наследство покойного будет в руках кремля....

+++

 
 
Рубрики:  ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
А. Ознакомиться рекомендую - Paul_V_Lashkevich
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
МОЛИТВА
A. Людська думка і мова
AUDIO - & - VIDEO - & - FOTO
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
КРЕСТ - ХРАНИТЕЛЬ ВСЕЯ ВСЕЛЕННЫЯ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА
УКРАЇНА і Не российский мир
Русский - ИСКОННОЕ + российский: нео - имперское, стремящееся поглотить Русское и Украинское и прочая, и прочая, и прочая......

Комментарии (3)

Ведическая россия... 2010 и мирская Украина ... 2015

Дневник

Суббота, 21 Марта 2015 г. 13:38 + в цитатник

Ведическая россия... 2010 и мирская Украина  ... 2015

+++

+++

3418201_Gennadii_Klimov_Bydet_moloko_dlya_trapeznoi_MonastirNik_Ygresh_2010_040__556___3889217_large__kopiya (464x700, 276Kb)

+++

 

http://www.photosight.ru/photos/3889217/?from_member )
+++
ВЕДИЧЕСКОЕ ФОТО - НИКОЛО _ УКРЕШСКИЙ ПРАВОСЛАВНЫЙ МОНАСТЫРЬ - 2010 год от Р. Х.
+++
больше ссылок на фото автора Геннадий Климов
++
http://www.photosight.ru/users/160977/ )
++
https://www.facebook.com/kievplashkevich/posts/10204745410692530 )
+++

Николо-Угрешский монастырь
PHOTOSIGHT.RU
Like ·  · Share

+++

Интересные фото

https://www.facebook.com/kievplashkevich/posts/10204745410692530

+++

3418201_002__UkraineMAIDANAVATAR___65663a7c87c3c2a11a5d1f76194dd695__kopiya (162x150, 71Kb)3418201_002__Cross_1024pxFlag_of_Poltava_Oblast_svg__ (80x80, 1Kb)

КАК ЗАДУМАЛИ - ТАК и ВЫШЛО

 

3418201_Vasily_Vereshchagin_Apofeoz_voini_Vereshagin_Vasilii_Vasilevich_Vereshagin__194_Kb_ (700x433, 153Kb)

+++

segodnya.ua  / 21 марта в 13:08

Москва призывает Киев немедленно предоставить "особый статус" отдельным районам Донбасса, заявил глава МИД РФ Сергей Лавров. "Вводить закон об...

 
12
 
Рубрики:  Проблемы - Вопросы - Ответы
Процесс - ДУХ - ЦЕЛЬ - ЛЮБОВЬ.
Процесс - ДУША - ФУНКЦИЯ - НАДЕЖДА.
Процесс - ТЕЛО - СТРУКТУРА - ВЕРА.
ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
ПРОЦЕСС - Времени ход
ПРОЦЕСС - Вектор
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
МОЛИТВА
A. Людська думка і мова
AUDIO - & - VIDEO - & - FOTO
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
ПРОЦЕСС - ГАРМОНИЯ - ХАОС - СИСТЕМА - ФОРМА
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
КРЕСТ - ХРАНИТЕЛЬ ВСЕЯ ВСЕЛЕННЫЯ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА

Комментарии (0)

Тито - ТИТУШКИ..... СПЕЦСЛУЖБА ЮГОСЛАВИИ

Дневник

Пятница, 20 Марта 2015 г. 23:02 + в цитатник
Рубрики:  ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
A. Людська думка і мова
AUDIO - & - VIDEO - & - FOTO
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
Слово рідне СЛАВЯНЕ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА

Комментарии (0)

Святые мощи

Дневник

Четверг, 19 Марта 2015 г. 00:59 + в цитатник

3418201_002__Cross_GoldenCross_cb938ec29c932d10ca097d452e7d9ca8_Dynamic_11_Kb_ (100x130, 11Kb)

+++

https://youtu.be/GIDjhK5mYhs

+

Опубликовано: 20 марта 2013 г.

Также вы можете просмотреть :

1. Святые. Спиридон Тримифунтский : http://youtu.be/cJAaoOTE4xM
2. СВЯТЫЕ.Преподобный Александр Свирский : http://youtu.be/GM6nhIvYgHw
3. Преподобный Иов Почаевский. Ангел среди братии : http://youtu.be/I81LLum7Uwk
4. Святыни.Святые пещеры Киево-Печерской Лавры : http://youtu.be/0hPBsWc18c0
5. Святые 20-го века.Преподобный Кукша Одесский : http://youtu.be/gCOGmX11zMk

+++

 
Также вы можете просмотреть : 1. Святые. Спиридон Тримифунтский : http://youtu.be/cJAaoOTE4xM 2. СВЯТЫЕ.Преподобный Александр Свирский :http://youtu.be/GM6n...
YOUTUBE.COM|BY ПРАВОСЛАВНОЕ ПОЛЕ
Unlike ·  · Share

+++

Рубрики:  Процесс - ДУХ - ЦЕЛЬ - ЛЮБОВЬ.
Процесс - ДУША - ФУНКЦИЯ - НАДЕЖДА.
Процесс - ТЕЛО - СТРУКТУРА - ВЕРА.
ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
ПРОЦЕСС - Времени ход
ПРОЦЕСС - Вектор
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: ДУХ - ДУША - ТЕЛО
A. Людська думка і мова
Религия - ПРАВОСЛАВНОЕ ХРИСТИАНСТВО
РЕЛИГИЯ - Объект - Служитель - Верный - Обряд
AUDIO - & - VIDEO - & - FOTO
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
ПРОЦЕСС - ГАРМОНИЯ - ХАОС - СИСТЕМА - ФОРМА
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: БОГ - ВСЕЛЕННАЯ - ИЕРАРХИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
Человек: БОГ - ВЕРА - НАДЕЖДА - ЛЮБОВЬ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Религия - РАСКОЛЬНИКИ - ЕРЕТИКИ - ИНОВЕРЦЫ
РЕЛИГИЯ - Messe pour la liberté religieus

Комментарии (0)

2015. ЈЕ ГОДИНА БУЂЕЊА СРБА У 7523. години

Четверг, 19 Марта 2015 г. 23:14 + в цитатник
srbin.info/2015/03/15/2015-...23-godini/

3418201_002__Cross_GoldenCross_cb938ec29c932d10ca097d452e7d9ca8_Dynamic_11_Kb_ (100x130, 11Kb)

+++

 
Након више од двадесет година Пребиловачким крајем поново су одјекнула храмовна звона. У понедељак, 16. марта освештана су и постављена звона на Храму Васкрсења Христовог у...
SRPSKAISTORIJA.COM
Like ·  · Share

+++

 
 
Paul V. Lashkevich shared a link.
5 hrs · 
 
Хор Светорахангелског манастира у Ковиљу, заједно са светски прослављеним „Кронос квартетом“, успешно је у препуној дворани Карнеги...
SPC.RS
 
Like ·  · Share

+++

 
 
9 mins · Edited · 
 
Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српска гробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа. Он такође у пећини
SRBIN.INFO
 
Like ·  · Share

+++

http://srbin.info/2015/03/15/2015-je-godina-budjenja-srba-u-7523-godini/

+

2015.

ЈЕ ГОДИНА БУЂЕЊА СРБА У 7523. години

budjenje 660x..

Метафизички скандал, који само Срби могу себи да дозволе и уопште да га изведу догодио се у последње време међу многим Сорабима у земљи и расејању.

Болно буђење из утопистичког сна у режији Бечко – Берлинске школе (наших старих “пријатеља”), која нам је програмирала генерације и генерације академских грађана и стање у ком се ово друштво налази после таквог сна, и оно што нас чека након непријатног буђења, описују једноставно речи историчара Едварда Мајера.

Ако једног дана нека од словенских земаља буде постигла политички или културни узицај у Европи, целокупна сатара историја – мораће да се пише изнова. (Edvard Mayer, немачки историчар ХIX век)

На кули Смедеревскe тврђавe пише да је сазидана 6938. године. Има записа оновремених историчара који наводе да се Косовска битка одиграла 6897. године. Чувени законик цара Душана донет је 6857. године. Одговор на ова и још многа друга питања лежи у календару који су Срби користили од оснивања државе, па све до прихватања јулијанског календара.

Реч је о најстаријем календару познатом историји. По њему, године су се бројале од „постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Исуса“.

Интернет револуција двосмерне слободне комуникације и информације за разлику од телевизијске једносмерне цензурисане, довела је до тога да људи данас сазнају многе скривене чињенице и разазнају многе истине и лажи.

Технолошки прогрес и технолошко описмењавање, довело је до буђења масе која је спавала мртвијем сном.

Шок, сазнање да те је неко учио погрешно, да је суштина школског програма кроз који је свако од нас прошао био лажан, систематска манипулација, модерно покрштавање, доводи човека у стање шока и неверице.

После почетног шока, здрави делови ће се регенерисати, одбацити старо и прихватити ново (изворно) односно истину, природно, без двоумљења, болесни ће наставити да спавају и одумрети у фајловима лажи, бесмисла, условљени материјом.

Последњих година ишчекивања на овом путу који ни мало није био лак за Србију а и ни за цео свет, изненада, брзином светлости дошли смо коначно до раскршћа, природне селекције и глобално и као држава и индивидуално свака јединка за себе. Бог је све уредио како треба и све опет потврђује промисао божију.

Окачити на зид календар на којем пише година 7523., је данас пре свега храбра одлука, то је одбацивање личног ега и колективног лудила западног потрошачког друштва који слави нову годину по грегоријанском календару, празник који у најбољем случају не значи ништа. Поготово не нама, православним Србима.

То је одлука о прихватању Бога, Христа за спаситеља, то је повратак свом идентитету, то је повратак достојанства Срба и сваког човека који више не жели да се стиди под перфидном англосаксонском дискриминацијом, где је бити Србин нешто ружно, примитивно, просто, а бити њихов роб цивилизацијски напредак.

Време ишчекивања заменило је време буђења, отрежњења.

Маске су спале.

Долази време одлуке.

Изговори су сада немогући, време је да се изабере пут, страна, димензија, царство.

 

(Србијаданас.нет)

+++

 

экспресс-660X ..

Метафизический скандал, который только сербы могут себе позволить, и в целом, чтобы принести ему случилось в последнее время среди многих sorab в стране и за рубежом.

Болезненные пробуждение от утопической мечтой, режиссер Вене - Берлин школы (наш старый "друг"), который мы запрограммированной поколениям ученых и государства, в котором это общество после такого сна, и что нас ждет после неприятного пробуждения, описания простые слова историк Эдвард Мейер.

Если в один прекрасный день некоторые из Словении странах достигли политического или культурного uzicaj в Европе, вся история тесак - придется записать еще раз. (Эдвард Майер, немецкий историк HIX век)

На башне Смедерево крепость пишет, что был построен 6938th год. Есть записи тогдашних историков, которые утверждают, что битва в Косово была 6897th год. Знаменитый император прошел 6857th год. Ответ на эти и многие другие вопросы лежит в календаре, что сербы, используемого с момента основания государства, к принятию юлианскому календарю.

Это старейший календарь известной истории. По его словам, за годы отсчитываются от "сотворения мира 1 сентября 5508. года до рождения Иисуса."

Интернет-революция бесплатно двусторонней связи и информации в отличие от телевидения цензуре DC, привело к тому, что люди сегодня найти много скрытых фактов и различать многие истины и лжи.

Технологический прогресс и техническая грамотность, привело к пробуждению масс, которые спали более мертвым сном.

Шок, зная, что кто-то неправильно учил, что сущность учебной программы, через которые каждый из нас пришел к ложным, систематическое манипулирование, современный крестины, приводит человека в состояние шока и неверия.

После первоначального шока, здоровые части будут восстановлены, отбросить старое и принять новое (оригинал), что является истиной, естественно, не задумываясь, больной будет продолжать спать и умереть в файлах лжи, глупости и условного вопросу.

В последние годы, ожидание на дороге немного не так просто для Сербии, а не для всего мира, внезапно, скорость света, мы, наконец, пришли к перекресткам, естественного отбора и в глобальном масштабе, страны и индивидуально каждого человека для себя. Бог устроил все правильно и все еще раз подтверждает Божье провидение.

Повесьте на настенном календаре, который говорит 7523rd году, в настоящее время в основном смелое решение, это отказ от личного эго и коллективного безумия Западной потребительского общества, которая празднует новый год по григорианскому календарю, праздник в лучшем случае ничего не значит. Особенно не мы, православные сербы.

Это решение о принятии Бога, Христа Спасителя, чтобы вернуться свою идентичность, это возвращение сербов и достоинство каждого человека, который не хочет быть стыдно дискриминации по вероломным англо-саксонской, который должен быть серб-то уродливое, примитивно, просто, и быть их рабом цивилизации прогресс.

Время ожидания заменил времени пробуждения, отрезвляет.

Маски сгорают.

Там приходит время решения.

Оправдания сейчас невозможно, это время, чтобы выбрать путь, Сиде, размер, империю.

(Srbijadanas.net)

+++

Рубрики:  МОЛИТВА
A. Людська думка і мова
AUDIO - & - VIDEO - & - FOTO
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
СЛОВА: ИСТИНА-ЗАБЛУЖДЕНИЕ, ПРАВДА-ЛОЖЬ
ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: МАТЬ - отец - ближние - РОДИНА
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
КРЕСТ - ХРАНИТЕЛЬ ВСЕЯ ВСЕЛЕННЫЯ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА

Комментарии (0)

БРИТАНСКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ОПТУЖЕНА ЗА УБИСТВО ПРЕМИЈЕРА СРБИЈЕ

Вторник, 17 Марта 2015 г. 00:21 + в цитатник
liveinternet.ru/users/paul_...356669858/

( autotranslation - in comment )

3418201_002__Ic__ (358x450, 78Kb)

+++

НОВОСТИ

"Рукопись" преступление совершенно ясно: британской разведки обвинили в убийстве Премьер-министр Сербии

 
 
 
 
 
 
 
6 голосов

 


Текст: Евгений Крутиков, политолог, Москва

            В Сербии, был опубликован бухгалтерского исследования "T сказать выстрелы .Политические обстоятельства убийства Зорана Джинджича ", чьи авторы Ликвидация политики прямо обвинил британскую разведку . Учитывая, что Джинджич про-европейский лидер, это звучит странно. Тем не менее, описанная технология преступление приводит к параллелям с другим сенсационным случае - убийство Бориса Nj emcova .

Зоран Джинджич, премьер-министр Srbije.12.8.2002.foto: Goranka Matic

Как сообщили «Русского Экспресса», бывшего Джинджича телохранитель Милан Veruović и журналиста Николая Vrzić утверждают, что убийство может быть вовлечен и британская разведка Morkton Энтони, который был связан с главным обвиняемым в преступлении - так называется. Земун Клан. Согласно WikiLeaks, английский секретной службы "рабочего" с преступными группами в Сербии, используя их способность генерировать конкретные политические результаты. Именно это применение уголовного или okolokriminalnih структуры в качестве конечных исполнителей соединяет события в Белграде 12 лет назад, и убийство Бориса Немцова. Конечно, преступники не могут в полной мере понять, что именно они делают, то они могли бы стать предметом манипуляции британской разведки. При этом, ваша роль играет чисто политическим мотивам, которые также совпадает с убийством немцев, где обида мусульман, используемых в качестве дополнительного «аргумент» в аренде преступника.

Премьер-министр Сербии Зоран Джинджич из здания правительства со своим другом - заместитель председателя правящей партии Борис Тадич и несколько телохранителей, а затем направился в свою служебную машину Ауди-750 На данный момент, несколько снайперов открыли по нему огонь.Предположительно, один из стрелков был рядом сербского телевидения здания, то есть достаточно большое расстояние. Некоторые свидетели утверждают, что выстрелы были также слышал от забора Генерального штаба сухопутных сил. В результате Джинджич был попали две пули калибра 12,7 - в живот и обратно, что само по себе свидетельствует о наличии нескольких стрелков в противоположных направлениях. Наверное, стреляли из снайперской винтовки ВСК России сделанной или из Венгрии винтовки Ml Гепард, что более вероятно, потому, что это оружие уже используется несколько раз в политические (или те, которые напоминают политические) убийства.Джинджич скончался менее чем через час в хирургическое отделение больницы в Белграде, в котором он был доставлен в бессознательном состоянии. Полиция оцепила центр города в рамках операции "Вихрь" (по аналогии с планом Москвы "перехватчик"), и почти сразу же арестовали двух человек.

Страна осталась без руководства. Два раунда президентских выборов в Сербии не принесли руководителей страны, экс-глава поздно президент Югославии Воислав Коштуница практически сошел с политической сцены, управления, правда, сказать, что "хочет, чтобы видеть конец режима Джинджича." Его желание сбылось. Лидеры правящей коалиции осуществляется временное штатное рокировку и объявил чрезвычайное положение. Часть полицейской функции были переданы в армию, перед которой, как "пресс-секретарь" оказалось потом начальником штаба Бранко Krga - один из самых уважаемых и известных генералов в стране, которая до недавнего времени вела кровопролитную войну.

Джинджич был известен, но не самым популярным политиком в Сербии. Он представлял так называемый либеральный направление, но затем страна не вынесен про-вектор, и эта тенденция не считается перспективным. Тем не менее, он был весьма влиятельным (в финансовом плане) Тип чиновников, которые про-европейская ориентация рассматривается как его главный козырь в игре.Это нормальное явление в Восточной Европе, особенно в постсоветских странах, где политическая жизнь непосредственно связана с распределением ресурсов. Одним из таких ресурсов является прямое впрыскивание европейских и американских систем, в том числе банковской инфузии.

Погиб премьер-министра и считался одним из основателей либеральной революции - первый в истории Европы, которая получила "Цветной" определение - так называемые. бульдозер, который был отстранен от власти режима Милошевича. Где Джинджич пришел к власти демократическим путем - через выборы. Он привел оппозиционный блок «Вместе за перемены», и сразу же после прихода к власти тайно передал Милошевича в Гаагский трибунал, который вызвал массовые недовольства в стране. Кроме того, считается, что выдача Милошевича была личная инициатива убийство. Мероприятие было организовано в спецоперации: Джинджича верная спецназ окружил дом бывшего президента в престижном районе Белграда Дедине, схвачен и доставлен в аэропорт, где политики уже ждали английский военный самолет. Это "сопровождение" на самом деле не было необходимости: Милошевич не было безопасности, было гарантирована безопасность от британских и американских послов. Потому что еще совсем недавно, эти люди сидели с Милошевичем за одним столом и подписал Дейтонские соглашения, положившего конец войне в Боснии.

Джинджич, кстати, был родом из Боснии и провел свое детство в городе Травник, такие детали только в Москве, кажутся незначительными, но на Балканах очень важны. Автор этих строк провел почти шесть месяцев в Травник, это было ужасное место, где человеческая жизнь не стоит ничего, а Джинджич может иметь личных претензий против Милошевича на посту президента Сербии. Таким образом, объясняют политические взгляды Джинджич только "про-европейская ориентация" не представляется возможным в военной среде, многие вещи, к сожалению, определяется чисто личные моменты и детали о характере физических лиц. Да, Джинджич был абсолютно проевропейской, англо-саксонский политик, был политический клан и общественные настроения определенной группы людей, но это не было его единственной мотивацией. Он был тяжело опираясь на все, что связано режим Милошевича - уже в то время довольно ужасно. Сербском обществе считается проигранная война в Боснии, просто потерял из-за "соглашательство" президента. Лозунг «Fuck страну, что Босния не имеет" в виде баннеров и наклеек, проданных на каждом шагу.Милошевич не был крайним в этой истории, но раздражение его стиля управления в этот период достигли своего пика. Так что победа Джинджича в выборах было логично, потому что для Джинджича с его «Европейский выбор» проголосовали городское население (особенно в Белграде и Нови-Сад), в то время как большинство санкций нажатии сербы просто preživiljavao и не участвовать в политических играх столицы. В результате этого стечения обстоятельств, чтобы привести это прибыло из про-европейского правительства, при поддержке интеллигенции и СМИ.

На следующий день, представители военного правительства, официально объявила список подозреваемых в убийстве. Во главе был полковник Милорад Лукович (Легия) называется Легион (Легионер) и полковник Душан Спасоевича, известный как Šiptar (албанском). Оба - бывшие руководители специальных сил сербского МВД "красные береты", ушедший в отставку после свержения Милошевича. "береты" не были вовлечены в нападения на дом бывшего президента в Дедине, и так вопрос - когда они были даже ночью люди уже осадили незащищенные места жительства (в соответствии с приказом Джинджича, Милошевич удалены из дома госохраны).Основной аргумент обвинения Лукович и Спасоевича были события месяц назад, когда процессия премьер сократить гигантский грузовик на шоссе, ведущем в Белграде аэропорта Surčinu.Джинджич был тогда спасло чудо. Водитель грузовика был арестован на месте. Оказалось, что некоторое Деян Milenkovic, иначе Багси (в бывшей Югославии, а также на Кавказе, прозвища, часто получают как дети, и они говорят заменить реальные имена - в этом нет ничего криминального в этом, это не бандит жаргон, просто так был разработан язык), который служил ранее в "беретов" и был близким луковицы. На его призыв мобильный телефон был записан, которые были даны точное движение координаты парады премьер-министра. Теперь они просто данные с мобильных телефонов служить в качестве основы для ареста виновных в убийстве чеченских немцев. Это также не имеет ничего оригинального: данные сотовых операторов являются одним из основ такого рода исследования.

Лукович и Спасоевича были частью руководства клана Земун, один из крупнейших банд в Сербии, в котором содержится до 200 членов. Они обвиняются в более чем 50 убийствах в Белграде и других городах страны, покушение на убийство известного политика Вук Драшкович описано выше неудачной убийства, убийство бывшего президента страны, председательствующей в Сербии Ивана Стамболичем, организации незаконного оборота наркотиков в Югославии и некоторых других европейских странах, а и рэкет. "Zemunci" (пригород Белграда) - один из преступных организаций, которые существовали в то время в стране, если не самой влиятельной. Их влияние подпитывается войны в Боснии, от которого они вернулись бывшие воины (часто с баржей "трофей"), и который в своей короткой жизни не знаем почти ничего, кроме войны, убийства и преступления. Они верны, то, что они сделали, потому что государство (которое частично персонифицированный Джинджича) не был готов интегрировать их в нормальную жизнь. Напротив, "Европейский" режим Джинджич был готов уволить этих людей на свалку без давать им альтернативу. В некоторых других странах (например, как, например, Южная Осетия), что привело к краху элементарных понятий добра и зла. В середине 90-х годов, массовые изнасилования были почти нормально, и они должны были принести радикальные - физическое уничтожение - меры, чтобы остановить этот кошмар. Это, к сожалению, печальная реальность во многих странах и обществах, которые пережили гражданскую войну (как этого избежать в федеральной Новороссии - другая история).

Развернув дело против "Земун клана" мотивы должны, на первый взгляд, банальной конфликта из-за передела собственности в бывшего президента Милошевича, Požarevcu. Местный бизнесмен Буха (Cume), который ранее активно сотрудничал с «Земун клана", обвиняемых луковиц и бывший генеральный государственной безопасности Милорад Bracanovića для его рэкет предприятия дороге обороны (видимо, в пользу сына Милошевича Марко). Это сопровождается серией убийств и похищений. Прежде всего, погибли двое молодых людей - братьев Драган и Зоран Живкович, сыновей крестным отцом (для сербов иногда больше чем брат) умершего дилера. Их отец Ratomir Zivkovic (Snake) также открыт для их убийство обвиняемого zemunci ". Но обстоятельства убийства были более чем странно. В Австрии, был задержан немецкий с фунтом героина, который сказал, что он купил наркотики в Požarevcu братьев Живковича, кто сотрудничал с "zemunci." И когда он Požarevcu был убит один из братьев, Драган, стало ясно, что Другой брат, Зоран, на тот момент не больше и не меньше, чем в Боготе, столице Колумбии. Когда он срочно вернулся из кокаина капитала в Пожареваце, он был немедленно изрешетили из "Heckler". С этой чисто истории мафии и начал стрелять "Земун клан» и его отношения с семьей бывшего президента Милошевича.

Важно отметить, что Улемек, Милорад изменил свою фамилию на луковицы и прозвали Легия после почти десяти лет сервисных подрядчиков во французском Иностранном легионе. Вернуться в Югославии в начале балканских войн, он сделал головокружительную карьеру, он стал полковником и командиром спецназа МВД "красные береты". После этого он был назначен военным преступником. По сербский журналист Йовицы Krtinic, "это явление, в котором мы жили в течение десяти лет: бывший легионер без образования, семьи и племена добрались до полковника и командира спецназа."

Не быть сокращены мотивы Джинджича покушение только на «Земун клана», чтобы избежать наказания за общеуголовные преступления. Они всегда наблюдаются через фигуру Марко Милошевича и его отца, который умер в голландской тюрьме. На самом деле, за почти все убийства и покушения на убийства в те годы в Югославии люди, которые так или иначе связаны с военной разведкой, которая была в то время подчинена Раде Маркович, который был лично лоялен к Милошевича и его жены Мира Маркович. После свержения Милошевича Зоран Джинджич потребовал немедленной отставки и ареста Маркович. Тем не менее, Воислав Коштуница вполне долгое время без какой-либо причине против него, что позволило Милошевич гильдии, чтобы очистить архивы решить многие финансовые проблемы, и, в конечном счете, более высокие должности в армии держать их преданных генералов, в том числе начальник штаба Бранко Krga ,

Однако, когда мотив убийства Джинджича не будет преступлением, было бы в корне изменить политическую жизнь Сербии. Такой эффект не мог добраться до организаторов убийства немцев, хотя они породили бесконечное количество вариантов - почему и как это произошло.Но "почерк" преступления совершенно ясно. Использование преступника "в темноте", манипуляции их политических взглядов и идеологических позиций - распространенная практика, к которой они привыкли все те, кто теоретически смогут принять участие в такого рода "производства". Убийство Джинджича и убийство немцев, лишь подтверждает эту версию.

С переводом на русский язык с помощью 
Срджан Джорджевич, Б. Sc. Econ. 
Доцент Сербской-словенской солидарности Ким 
"Григория Степановича Ščerbinova»

---

http://www.vz.ru/world/2015/3/16/734279.html

Британцы убили djindjica

17. 03. 2015. Сербы вместе , FBR подготовлен Бильяной Diković

ПОДЕЛИТЬСЯ TEXT - ПЕРЕРЫВ СМИ ЗАТЕМНЕНИЯ!

Спасибо за комментарий. Ваш комментарий будет виден после «умеренности».Комментарии, содержащие угрозы, оскорбления и вульгарные выражения не будут опубликованы ...

+++

Рубрики:  ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
А. Ознакомиться рекомендую - Paul_V_Lashkevich
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
МОЛИТВА
A. Людська думка і мова
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА

Комментарии (1)

БРИТАНСКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ОПТУЖЕНА ЗА УБИСТВО ПРЕМИЈЕРА СРБИЈЕ

Вторник, 17 Марта 2015 г. 00:14 + в цитатник
IN TEXT

3418201_002__64583830_candle67 (166x263, 15Kb)3418201_002__Ic__Svyatitel_Savva_SerbskiiXYI_AD_AVATARTOPDESK_ib1069__kopiya (358x450, 78Kb)3418201_002__64583830_candle67_1_ (166x263, 15Kb)

http://facebookreporter.org/2015/03/17/%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%B0/

+++

АКТУЕЛНО

„Рукопис“ злочина је у потпуности јасан: БРИТАНСКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ОПТУЖЕНА ЗА УБИСТВО ПРЕМИЈЕРА СРБИЈЕ

 
 
 
 
 
 
 
6 Votes

 


Текст: Јевгениј КРУТИКОВ, политички аналитичар, Москва

            У Србији, је изашла књига-истраживање „Трећи метак. Политичке околности убиства Зорана Ђинђића“, чији аутори за ликвидацију политичара директно оптужују британскуобавештајну службу. С обзиром да је Ђинђић био про-европски лидер, ово звучи чудно. Међутим, описана технологија злочина доводи до паралеле са другим сензационалнимслучајем – убиством Бориса Њемцова.

Zoran Djindjic,premijer Srbije.12.8.2002.foto:Goranka Matic

Како преноси „Руски експрес“, бивши Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић и новинар Никола Врзић тврде да у убиство премијера може бити укључен и британски обавештајац Ентони Морктон, који је био у вези са главним оптуженим у злочину – тзв. земунским кланом. Према подацима Викиликса, енглеске тајне службе „радиле“ су са криминалним групама у Србији користећи њихову способност за остваривање конкретних политичких резултата. Управо та употреба криминалних или околокриминалних структура као коначних извршилаца повезује догађаје у Београду пре 12 година и убиство Бориса Њемцова. Наравно извршиоци можда нису у потпуности схватали шта конкретно раде, дакле, могли су постати предмет манипулације британске обавештајне службе. При томе су своју улогу одиграли и чисто политички мотиви, што се такође поклапа са убиством Њемцова, где су повређена осећања муслимана искоришћена као додатни „аргумент“ при унајмљивању извршиоца.

Премијер Србије Зоран Ђинђић је изашао из зграде Владе са својим пријатељем – потпредседником владајуће странке, Борисом Тадићем и са неколико телохранитеља, а затим се упутио ка свом службеном аутомобилу Ауди-750. У том тренутку неколико снајпера отворило је ватру на њега. По свој прилици, један од стрелаца се налазио у близини зграде српске телевизије, то јест на довољно великом растојању. Неки сведоци тврде да су се пуцњи такође чули са стране ограде Генералштаба армије. Као резултат тога, Ђинђић је погођен са два метка калибра 12.7 – у стомак и леђа, што само по себи указује на присуство неколико стрелаца из супротних праваца. Вероватно је пуцано из снајперске пушке ВСК руске производње или из мађарске пушке Gepard Ml, што је вероватније, јер је ово оружје већ више пута коришћено у политичким (или у оним који личе на политичка) убиствима. Ђинђић је умро непун сат касније на хируршком одељењу београдске болнице у коју је довезен без свести. Полиција је блокирала центар града у склопу операције „Вртлог“ (слично московском плану „Пресретач“) и готово одмах ухапсила две особе.

Земља је остала без руководства. Два круга председничких избора у Србији нису донели лидера земљи, а бивши шеф покојне Југославије Војислав Коштуница практично је сишао са политичке сцене, успевши, истина, да каже да „жели да види крај Ђинђићевом режиму“. Његова жеља се обистинила. Лидери владајуће коалиције извршили су привремену кадровску рокаду и прогласили су ванредно стање. Део полицијских функција предат је армији, испред које се као „потпарол“ појавио тадашњи начелник генералштаба Бранко Крга – један од најугледнијих и најпознатијих генерала у земљи, која је до недавно водила крвави рат.

Ђинђић је био познати, али никако најпопуларнији политичар у Србији. Он је представљао такозвани либерални правац, али тада у земљи није био изражен проевропска вектор, и тај се правац није сматрао обећавајућим. Међутим, био је прилично утицајан (у финансијском смислу) тип функционера, који је проевропску оријентацију сматрао за свој главни адут у игри. Ово је нормална појава у Источној Европи, посебно у пост-совјетским земљама у којима је политички живот у директној вези са расподелом ресурса. Један од тих ресурса је директна инфузија европских и америчких система, укључујући банкарску инфузију.

Погинули премијер је сматран и једним од покретача либералне револуције – прве у историји Европе, које је добила „обојену“ дефиницију – тзв. булдожерска, којом је збачен Милошевићев режим. При чему је Ђинђић дошао на власт демократским путем – путем избора. Он је предводио опозициони блок „Заједно за промене“, а одмах по доласку на власт тајно је предао Милошевића Хашком трибуналу, што је изазвало масовна незадовољство у земљи. Штавише, верује се да је изручење Милошевића била лична иницијатива Ђинђића. Сам догађај је уређен као специјална операција: Ђинђићу лојалне специјалне снаге опколиле су кућу бившег председника у ексклузивном делу Београда Дедињу, заробили и одвезли политичара на аеродром где је већ чекао енглески војни авион. Ова „пратња“ у ствари је била беспотребна: Милошевић није имао обезбеђење, њему је била гарантована безбедност од стране и британског и америчког амбасадора. Јер још сасвим недавно, ти људи су седели са Милошевићем за истим столом и потписивали Дејтонски споразум којим је окончан рат у Босни.

Ђинђић је, узгред буди речено, био родом из Босне и детињство је провео у граду Травнику, такви детаљи само у Москви изгледају безначајно, али на Балкану су веома важани. Аутор ових редова провео је скоро шест месеци у околини Травника, то је било страшно место, људски живот тамо није вредео ништа, и Ђинђић је могао имати личне претензије против Милошевића, као председника Србије. На тај начин, објаснити политичке ставове Ђинђића само „про-европском оријентацијом“ није могуће, у војном окружењу много шта, нажалост, утврђују чисто лични моменти и детаљи карактера појединих људи. Да, Ђинђић је био апсолутно проевропски, англосаксонски политичар, представљао је политички клан и јавно расположење одређене групе људи, али то није била његова једина мотивација. Он је био жестоко настројен противи свега што је асоцирало на Милошевићевим режим – у то време већ прилично омражен. Српско друштво је сматрало рат у Босни изгубљеним, управо изгубљеним због „компромитујуће политике“ председника. Слоган „јебеш земљу, која Босне нема“ у облику застава и налепница продавао се на сваком кораку. Милошевић није био у овој причи екстреман, али иритација његовим стилом владања у овом периоду достигла је врхунац. Тако да је Ђинђићева победа на изборима била логична, јер је за Ђинђића са његовим „европским избором“ гласало урбано становништво (нарочито у Београду и Новом Саду), док је највећи део санкцијама притиснутих Срба једноставно преживиљавао и није учествовао у престоничким политичким играма. Као резултат овог скупа околности на власт је и дошла проевропска влада, подржана интелигенцијом и медијима.

Сутрадан, представници војне власти званично су објавили списак осумњичених за убиство Ђинђића. На челу је био пуковник Милорад Луковић (Улемек) назван Легија (Легионар) и пуковник Душан Спасојевић, познат као Шиптар (Албанац). Оба – бивши лидери специјалних снага МУП-а Србије „Црвених беретки“, који су поднели оставке после свргавања Милошевића. „Беретке“ нису учествовале у нападу на кућу бившег председника на Дедињу, и зато се постављало питање – ко су уопште били људи су ноћу опсели већ небрањену резиденцију (према налогу Ђинђића, с куће Милошевића скинута државна стража). Главни аргумент за оптужбе Луковића и Спасојевића били су догађаји од пре месец дана, када је поворку премијера пресекао огромни камион на аутопуту који води ка београдском аеродрому у Сурчину. Ђинђића је тада спасило чудо. Возач камиона је ухапшен на лицу места. Испоставило се да је то неки Дејан Миленковић, познатији као Багзи (у бившој Југославији, као и на Кавказу, надимке често добијају као деца, и они у разговору замењују права имена – не постоји ништа криминално у томе, то није гангстерски жаргон, једноставно тако је развијен језик), који је служио раније у „береткама“ и био близак Луковићу. На његовом мобилном забележен је телефонски позив, којим су даване тачне координате кретања поворке премијера. Сада су управо подаци са мобилних телефона послужили као основа за хапшење чеченских починилаца убиства Њемцова. У томе такође нема ничег оригиналног: подаци мобилних оператера су један од темеља овакве врсте истраге.

Луковић и Спасојевић представљали су део руководства такозваног Земунског клана, једног од највећих банди у Србији, који је садржао до 200 чланова. Они су оптужени за више од 50 убистава у Београду и другим градовима у земљи, покушај убиства истакнутог политичара Вука Драшковића, горе описаног неуспелог атентата на Ђинђића, убиство бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, организацију трговину дрогом у Југославији и неким другим европским земљама, као и рекетирање. „Земунци“ (предграђе Београда) – само једна од криминалних организација које су постојале у то време у земљи, ако не и најутицајнија. Њихов утицај је подстакнут ратом у Босни, из којег су се вратили бивши ратници (често са шлеперима „трофеја“), и који у свом кратком животу нису знали готово за ништа друго осим рата, убистава и криминала. Они су сматрали исправним оно што су урадили, јер држава (коју је делимично персонификовао Ђинђић) није била спремна да их интегрише у нормалан живот. Напротив, „европски“ режим Ђинђића је био спреман да одбаци ове људе на депонију без да им пружи икакву алтернативу. У неким другим земљама (као што је например Јужна Осетија), то је довело до колапса елементарних појмова добра и зла. Средином 90-их, масовна силовања су била скоро нормална, и морале су се донети радикалне – до физичког уништења – мере како би се зауставила ова ноћна мора. Ово је, нажалост, тужна реалност у многим земљама и друштвима која преживљавају грађански рат (како се ово избегло у Новорусији – друга је прича).

Размотавањем случаја против „земунског клана“ мотиви су тражени у, на први поглед, баналном сукобу због прерасподеле имовине у граду бившег председника Милошевића, Пожаревцу. Локални бизнисмен Љубиша Буха (Чуме), који је раније активно сарађивао са „земунцима“ оптужио је Луковића и бившег генерала државне безбедности Милорада Брацановића за рекетирања његовог предузеће Defense road (наводно у корист Милошевићевог сина Марка). Ово је праћено низом убистава и отмица. Пре свега, убијена су два младића – браћа Драган и Зоран Живковић, синови кума (за Србе је понекад то више него брат) страдалог трговца. Њихов отац Ратомир Живковић (Змија) такође је отворено за њихова убиства оптужио „земунце.“ Али околности убистава биле су више него чудне. У Аустрији је био задржан неки Немац са пола килограма хероина, који је изјавио да је купио дрогу у Пожаревцу од браће Живковић, који су сарађивали са „земунцима.“ А када је у Пожаревцу био убијен један од браће, Драган, постало је јасно да се други брат, Зоран, у том тренутку налази ни више ни мање него у Боготи, престоници Колумбије. Када се он хитно вратио из кокаинске престонице у Пожаревац, одмах је изрешетан из „Хеклера“. Са овом чисто мафијашком историјом почео је и да пуца „земунски клан“ и његова веза са породицом бившег председника Милошевића.

Важно је напоменути да је Милорад Улемек променио презиме у Луковић и добио надимак Легија после скоро десет година службе плаћеника у француској легији. Вративши се у Југославију почетком балканских ратова, он је направио вртоглаву каријеру, постао пуковник и командант специјалних снага МУП „Црвених беретки“. Након тога проглашен је за ратног злочинца. Према речима српског новинара Јовице Кртинића, „то је феномен у којем смо живели десет година: бивши легионар без образовања, породице и племена догурао је до пуковника и командант специјалног одреда“.

Али не треба сводити мотиве убиства Зорана Ђинђића само на покушај“земунског клана“ да избегне казну за обична кривична дела. Они су увек посматрани кроз фигуре Марка Милошевића и његовог оца, који је умро у холандском затвору. У ствари, иза скоро свих убистава и покушаја убистава тих година у Југославији стоје људи који су на неки начин повезани са војном обавештајном службом, која је у то време потчињена Радету Марковићу, који је био лично лојалан Милошевићу и његовој супрузи Мири Марковић. Након свргавања Милошевића Зоран Ђинђић је захтевао одмах оставку и хапшење Марковића. Међутим, Војислав Коштуница се прилично дуго времена без икаквог разлога противио томе, што је омогућило Милошевићевом клану да почисти архиве, да реши многе финансијске проблеме и, на крају крајева, да на вишим позицијама у војсци сачува њима лојалне генерале, укључујући начелника штаба Бранка Кргу.

Међутим када мотиви убиства Ђинђића не би били криминални, то би радикално променило политички живот Србије. Такав ефекат нису могли да достигну организатори убиства Њемцова, иако су изнедрили бесконачан број верзија – зашто и како се то догодило. Али „рукопис“ злочина је у потпуности јасан. Коришћење извршиоца „у мраку“, манипулација њиховим политичким погледима и идеолошким ставовима – уобичајена је пракса, на коју су навикли сви они који су теоретски могли учествовати у овој врсти „продукције“. Убиство Ђинђића као и убиство Њемцова, само потврђује ову верзију.

Са руског превео 
Срђан Ђорђевић, дипл. екон.
сарадник Друштва српско-словенске солидарности КиМ
«Григорије Степанович Шчербина»

———

http://www.vz.ru/world/2015/3/16/734279.html

britanci ubili djindjica

17. 03. 2015. СРБИ НА ОКУП, за ФБР приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

+++

( autotranslation - in comment )

Рубрики:  МЫСЛИ: ЧЕРЕЗ ЛЮДЕЙ.
ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
МОЛИТВА
A. Людська думка і мова
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА

Комментарии (1)

Документи из бечког царског архива потврђују – Албанску нацију је конструисала Аустро

Вторник, 17 Марта 2015 г. 21:31 + в цитатник
liveinternet.ru/users/paul_...356647779/

Балканский бумернаг для австро - Венгрии

3418201_002__Ic__ (358x450, 78Kb)
+
http://iskra.co/srbija/minut-pred-i-svetski-rat-sr...vojska-krece-spremite-odbranu/
+++

МИНУТ ПРЕД И СВЕТСКИ РАТ: Српски посланик у Бечу јавља: Браћо Срби, војска креће, спремите одбрану!

15.03.2015. - 17:20
ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Курир

Фото: Курир

Дан након ових збивања у Београду посланик Јовановић је из Беча, у десет и четрдесет ујутро, послао врло кратак телеграм: Вечерас се војска упућује на југ јер верује да се наш спор има само ратом расправити

У кризи насталој у данима после убиства надвојводе Франца Ферфинанда у Сарајеву, 28. јуна 1914. године, српски посланик у Бечу Јован Јовановић Пижон јављао је у домовину да је „упутно припремити се за одбрану…“ и да је „вероватно да се Аустрија припрема за рат против Србије“.

Видовдан у Бечу 1914. године освануо је сунчан. Од када се памтило, лето није било лепше. Удружење српских студената у Бечу „Зора“ спремало је велики, патриотски збор Срба, Хрвата и Словенаца у Градском парку. Увече је требало да се одржи бал на који је позван и српски посланик – Јован Јовановић звани Пижон.

Фото: Курир

Фото: Курир

„Мени су доделили патриотску и тешку дужност, да на прве звуке умилног бечког валса, почнем да окрећем око себе жену србијанског посланика…“ записао је тадашњи студент Милош Црњански, описујући како је пеглао свој фрак у време када се у Сарајеву десио кобни атентат и додаје: „У великим, историјским тренуцима, судбина додели сваком улогу, и не пита.“

Црњански неће заплесати с посланиковом супругом јер се „бал неће моћи одржати, никада…“ У међувремену, у Беч је стигла вест о погибији аустријског престолонаследника Фрање Фердинанда и његове супруге Софије.

Већ други дан након атентата посланик Јован Јовановић Пижон одлази у аустроугарско министарство иностраних послова да пренесе како српска влада дубоко жали и „најенергичније осуђује сарајевски злочин“ и како ће учинити све да спречи агитацију и незаконите радње против Хабзбуршке царевине укључујући и извођење пред суд свих лица евентуално умешаних у заверу. Посланика није дочекао министар Берхтолд него његов помоћник. Саслушан је без коментара. Званичан одговор Аустроугарске тек се очекивао, али је бечка штампа већ била препуна написа о томе како је „злочин припремљен у Београду“.

Од 30. јуна српско посланство у Бечу било је практично окружено полицијом и жандармима док је особље било под сталним присмотром.

„Принцип је својим актом, ипак ударио свима нама на чело жиг убица и сви смо ми постали сумњиви полицајцима, не само у Аустрији него у целој Европи“. (Црњански)

Ипак, бура која је наилазила још није морала да значи и велики рат. Људи су наставили нормално да живе. „Беч се расељавао у бање, према обичају 19. века. Све се из Беча разишло у летовалишта… Безбрижност у Европи била је толика да је, на пример, врховни командант србијанских трупа (војвода Путник) дошао на лечење у једну аустријску бању…“ (Црњански). Српски посланик је у свом извештају приметио како се првих неколико дана, то јест до краја јуна ипак чинило да се питање последица сарајевског атентата „нормално развија“.

Међутим, почетком јула он примећује низ „нејасних наговештаја“ који су указивали на постојање скривених намера. Штампа прво пише о могућем рату а затим изненада (уствари, по налогу владе која је желела да „уљуљка“ другу страну) престаје да се бави Србијом; аустријски министар рата и начелник Генералштаба прекидају одсуство и враћају се у Беч; однос аустријских званичника према дипломатама се мења…

Фото: Курир

Фото: Курир

„Аустрија је, међутим, припремала ултиматум Србији и рат, тајно, као што се злочин припрема.“ (Црњански)

Када је посланик Јовановић наредио да се поводом преноса у Беч посмртних остатака надвојводе Фрање Фердинанда и његове супруге застава у резиденцији у знак жалости спусти на пола копља, дошло је до „бучних демонстрација“ испред зграде посланства (3. јула). Иако је полиција тражила да се српска застава уклони како би се маса смирила, посланик Јовановић је то одбио.

Црњански је сликовито описао последњи испраћај погинулих надвојводе и његове супруге: „У ушима каткад, у сну, ја и сад још чујем шум корака аустријских генерала са тог погреба. Корачали су кораком лудака, љуљајући се на ритам погребног марша Шопена, са својим дворогим шеширима на глави… Чуо се топот коња. Толика је била тишина настала“.“Који ће кораци бити предузети?“ питао се посланик у својој анализи послатој у Београд 15. јула 1914. године. „У ком виду? Какве ће захтеве Аустроугарска поставити Србији?“

Посланик није могао да зна да је већ неколико дана раније (6. јула), аустријски цар Фрањо Јосиф И примио поруку од немачког цара Вилхелма ИИ којом је „Немачка обећала апсолутну подршку Аустрији, чак и против Русије, ако Аустрија жели да рашчисти са Србијом“.

Посланик српске краљевске Владе у Бечу Јован Јовановић Пижон био је искусан дипломата који је у дотадашњој каријери прошао многе тешкоће и кризе. Рођен 1869. године, припадао је оној генерацији српског грађанског друштва која је могла да стекне високо образовање у иностранству и која је много допринела напретку државе и друштва у другој половини 19. и почетком 20. века.

Завршио је правни факултет у Паризу и вратио се у земљу, не само са добрим познавањем права и француског језика, него и са стеченим навикама у одевању и понашању. Облачио се, за београдске прилике, складно и оригинално, по француској моди носио је и висок оковратник, због чега је добио надимак „Пижон“ (голуб).

Фото: Курир

Фото: Курир

Каријеру је почео прво као судија (1892/1896), а затим као писар у министарству иностраних дела Краљевине Србије (1896-1900). Био је неко време и професор права да би се 1903. године коначно определио за дипломатску службу. Већ у децембру 1904. године Никола Пашић је Јовановића послао као отправника послова посланства у Софији са задатком да ради на српско-бугарском споразуму. Млади дипломата је на овом првом значајном задатку показао умешност у тражењу споразума око Македоније, питања које је дубоко делило суседе. Од 1904. године Јовановић ради у конзуларном одељењу министарства иностраних дела. Ово одељење имало је за задатак да руководи пословима српских конзула у Македонији у којој се у то време развила огорчена борба за утицај на становништво која је постала и физичка борба између српских, бугарских и грчких чета. У критичним данима царинског рата 1906. године са Аустроугарском Јовановић одлази у Атину, а затим у Каиро у потрази за новим тржиштима за сточни извоз Србије. Одатле је упућен на рад на Цетиње. Након младотурске револуције у Цариграду, прилике у Македонији се мењају а Јовановић 1909. године постаје генерални конзул у Скопљу.

На свим задацима Јовановић је показивао натпросечне дипломатске вештине. Остављао је утисак ретко одмереног човека, достојанственог, господственог држања. У критичним околностима био је „неузбудљив“, како су тада говорили његови познаници, што је значило да је увек остајао хладнокрван и миран. Године 1911. знаменити министар иностраних дела Србије Милован Миловановић враћа Јовановића у Београд како би му помагао у преговорима са Бугарском, уочи припрема за Балкански рат против Турске. Када је Миловановић 1912. изненада умро, Јован Јовановић накратко постаје министар иностраних дела у влади Марка Трифковића, да би то место у следећој влади уступио премијеру Николи Пашићу. Током Балканских ратова Јовановић обавља дужност помоћника министра, то јест другог човека министарства. Након што је Србија остварила победу у Балканском рату, требало је настојати да се поправе односи с Аустроугарском која је српске победе примила као ударац и опасност по сопствене интересе и у више наврата претила ратом. Никола Пашић је 1912. године послао Јовановића за посланика у Беч са следећим упутством: „Што јачи отпор! Али сукоб нипошто!“ Беч у то време није било лако место службовања за српског посланика.

Фото: Курир

Фото: Курир

Престолонаследник Фрањо Фердинанд није желео ни да прими Јовановића у аудијенцију, иако је то овај писмено и усмено тражио у више наврата. Чак и на дипломатским пријемима, престолонаследник, иначе набусит човек тешке нарави, само би мрко погледао и без речи прошао поред краљевског посланика из Београда. Уочи надвојводиног пута у Сарајево јуна 1914. године, посланик Јовановић пренео је аустријском министру финансија Белинском упозорење око могућих опасности у Босни и предложио да Фердинанд не путује на Видовдан. Међутим, Аустријанци нису обратили пажњу на ово упозорење.

У кризи насталој у данима након надвојводиног убиства Јовановић је јављао да аустријска влада може да предузме једну од следеће две акције: или ће да тражи сарадњу Србије како би се сви починиоци и саучесници строго казнили или ће убиство да прогласи „пансрпском, јужнословенском завером“ и направи случај против Србије и Срба. „Ако се све узме у обзир, мени се чини да ће Аустроугарска прихватити овај други курс“, песимистички је најавио Јовановић. „Стога је упутно припремити се за одбрану.“

Посланик је више наслућивао него што је имао све податке о правим намерама аустроугарске владе која је већ средином јула донела кобну одлуку да се по сваку цену обрачуна са Србијом, не водећи много рачуна о ширим међународним последицама. Због потреба мобилизације (добар део војске, сељака био је на летњем одсуству због жетве) одлучено је да се с акцијом сачека до пред крај јула.

Фото: Курир

Фото: Курир

Пред олујом која се спремала председник српске владе Никола Пашић упутио је 19. јула свим представништвима Србије у иностранству поруку у којој је, између осталог, наведено да је српска влада спремна да „изведе пред лице правде све своје поданике за које би се евентуално доказало да су имали било какву улогу у сарајевском злочину“, али истовремено да „никада нећемо моћи да прихватимо захтеве који би били уперени против достојанства Србије и који би били неприхватљиви било којој земљи која поштује и чува своју независност“. Као да је Пашић већ унапред припремио одговор на ултиматум који ће неколико дана касније стићи у Београд.

У свом коментару послатом министарству 20. јула посланик Јовановић је закључио: „Вероватно је то да се Аустрија припрема за рат против Србије“.

Три дана касније (23. јула), у четвртак, у шест сати поподне, посланик Аустроугарске у Београду барон Гизл фон Гизлинген затражио је хитан пријем код вршиоца дужности председника владе Србије Ларазара Пачуа (Пашић је тога дана био у Нишу у изборној кампањи) како би му уручио хитну ноту бечке владе. Гизл је касније причао да је Пачу у једном тренутку постао несигуран и да је оклевао да прими ноту, на шта је аустријски посланик рекао да ће је онда оставити на столу.

Након тога српски министар финансија ипак је примио документ. Нота је садржала десет тачака пажљиво написаних на начин и са циљем да их Србија не прихвати и да одбаци понижавајуће захтеве. Између осталог, тражило се да Србија забрани сваку пропаганду против царевине, да објави посебну изјаву осуде и жаљења у свом службеном листу, да распусти противаустроугарске организације и из војске и администрације уклони особе које су учествовале у пропаганди против царства, да ухапси поједина одговорна лица и друго.

Посебно тешки били су захтеви да се Србија сагласи да органи царевине „сарађују“ у самој Србији на сузбијању субверзије, као и да учествују у судским поступцима против саучесника у Сарајевском атентату. Србији је дато 48 сати, до 6 сати по подне у суботу, да одговори на аустроугарске захтеве. Након одласка посланика Пачу је окупио чланове владе који су у мртвој тишини саслушали услове ултиматума. Први је ћутање разбио министар образовања Љуба Јовановић: „Не преостаје нам ништа друго осим да се боримо.“

Дан након ових збивања у Београду посланик Јовановић је из Беча, у десет и четрдесет ујутро, послао врло кратак телеграм: „Вечерас се војска упућује на југ јер верује да се наш спор има само ратом расправити. За случај прекида односа молим пошаљите упутства и за чиновнике новац.“ Истог дана, након два или три разговора, схватио је да је оружани сукоб између Србије и Аустроугарске неизбежан, чак и уколико би Србија прихватила све захтеве, од почетка до краја. Нота из Беча је у ствари била „равна објави рата Србији“, закључио је посланик Јовановић. Француски амбасадор, британски амбасадор као и руски отправник послова рекли су Јовановићу да корак који је предузела Аустроугарска „треба сматрати не нотом, већ ултиматумом“. Они се нису слагали с обликом, садржајем а ни роком постављеним у ноти која је за све српске савезнике била неприхватљива.

Бечка штампа је одмах објавила текст ултиматума, а „став народа на улицама према посланству био је такав да сам очекивао чак физичке нападе на чланове особља.“ (Јовановић). У суботу, 25. јула 1014. године тачно у шест, председник српске владе Никола Пашић аустријском посланику лично је предао одговор. Српска влада је у „мајсторски сроченом дипломатском тексту“, како је то признао један аустроугарски високи дипломата, дала опрезан одговор којим је углавном прихватила готово све, осим једног захтева из ноте. Радило се о тражењу да званичници Двојне Монархије учествују у истражном поступку у Србији, што је одбијено с образложењем да би то „представљало кршење устава и кривичног поступка“.

Фото: Курир

Фото: Курир

Чим се вратио у своју канцеларију, Никола Пашић је обавештен да барон Гизл није задовољан одговором српске владе и да исто вече са целим посланством напушта Београд. „Учинили смо колико смо могли“, написао је Пашић у поруци упућеној свим српским посланствима.

Истог дана посланик Јован Јовановић добио је од аустоугарског министра иностраних послова Берхтолда допис у коме је обавештен о прекиду дипломатских односа: „Жалим што су односи које сам имао част да одржавам са вама, господине посланиче, сада окончани и користим ову прилику да вам ставим на располагање приложене путне исправе за ваш повратак у Србију“. Три дана касније, 28. јула 1914. године – тачно месец дана након Сарајевског атентата – Берхтолд је поштанским телеграмом обавестио Николу Пашића: „Аустроугарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом“.

Наредно јутро аустроугарска атриљерија из Земуна и са Бежаније, као и њени ратни бродови, бомбардовали су Београд. Да заштити Србију, Русија је објавила рат Аустоугарској. Као савезница Аустроугарске, Немачка је објавила рат Русији. Онда су Француска, савезница Русије, и Немачка, савезница Аустроугарске, једна другој објавиле рат. Немачка је објавила рат Белгији како би напала Француску. Најзад, Велика Британија ушла је у рат против Немачке. Почео је Први светски рат.

Курир

Тагови: 

+++

(автоперевод)

 
15.3.2015. - 17:20
ИСКРА на Facebook
Фото: Kurir

Фото: Kurir

На следующий день после этих событий в Белграде заместитель Йованович в Вене, в 1040 утра, послал очень краткое телеграмму: Сегодня армейские пункты на юге, потому что он считает, что наша спор обсуждать только войну

Кризис, который начался в дни, последовавшие за убийством эрцгерцога Франца Ferfinanda в Сараево 28 июня 1914 года, сербский посол в Вене, Йован Йованович Pizon ответ является домом для "рекомендуется для подготовки к обороне ..." и что "вполне вероятно, что Австрия готовит для войны против Сербии ".

Святого Вита в Вене в 1914 году, стало ясно, солнечно. С каких это пор помнил, лето не лучшее время. Ассоциация сербских студентов в Вене "Зора" является в движении большой, патриотическое собрание сербов, хорватов и словенцев в городском парке. В вечер планируется провести на бал, который называется сербский депутат - Йован Йованович называется Pizon.

Фото: Kurir

Фото: Kurir

"Я был назначен патриотический долг и тяжелый, что первые звуки umilnog венский вальс, начинают оборачиваться женщины сербских депутатов ..." написал бывший студент Милош Црнянский, описывая, как он гладил его смокинг в то время, когда это произошло фатальное покушение и добавляет: "В большой, исторические моменты, судьба присваивается каждому роли, и она не делает."

Crnjanski не будет танцевать с женой Пророка, потому что "бал не сможет не поддержать, никогда ..." Между тем, в Вене пришло известие о смерти австрийского наследного принца Франца Фердинанда и его жены Софи.

Для второй день после убийства депутата Йован Йованович Pizon идет в Австро-Венгерской Министерства иностранных дел донести до правительства Сербии и глубоко сожалеет "энергично осуждает преступление Сараево", и что он будет делать все, чтобы предотвратить возбуждение и незаконных действий в отношении империи Габсбургов, включая обвинения всех лиц, возможно, участвует в заговоре. Пророк не жить, чтобы министр Berchtold, но его помощника. Слушали без комментариев. Официальный ответ Австро можно ожидать только, но венский пресса уже полно статей о том, как "преступление подготовлен в Белграде."

С 30 июня, сербский миссия в Вене практически окружен полицией и жандармами и персонал были под постоянным наблюдением.

"Принцип его действия, он ударил нас всех на чело их, убийцы и все мы стали подозрительные полицейские, не только в Австрии, но во всей Европе». (Crnjanski)

Тем не менее, шторм, который был встречен еще не обязательно означает большую войну.Люди продолжали жить нормально. "Вена сместить в спа-центре, в соответствии с обычаем 19-го века. Все из Вены разошлись на курортах Европы ... Спокойствие было такое, что, например, верховный главнокомандующий сербскими войсками (Duke пассажира) поступила на лечение в австрийской спа ... "(Crnjanski). Сербский заместитель в своем докладе отметил, что в первые несколько дней, то есть до конца июня, однако, казалось, вопрос о последствиях убийства в Сараево "развивается нормально."

Тем не менее, в начале июля, он заметил, целый ряд «неопределенных указаний", которое указывает на существование скрытых повесток дня. Распечатать это говорит о возможной войне, а потом вдруг (на самом деле, по распоряжению правительства, которое хотело "затишье" другая сторона) перестает участвовать в Сербии; Австрийский военный министр и начальник штаба прервать отсутствие и вернуться в Вену; Австрийские чиновники отношения меняется в зависимости от дипломатов ...

Фото: Kurir

Фото: Kurir

"Вместе с тем Австрия готовит ультиматум Сербии и войны, тайно, как она готовится преступление." (Crnjanski)

Когда заместитель Йованович приказал случаю передачи останков в Вене эрцгерцога Франца Фердинанда и его флагом женой в резиденции в знак траура снижена до половины мачты, есть "шумный демонстрация" перед пророчества (3 июля). Хотя полиция стремилась удалить сербский флаг для того, чтобы успокоить массы, заместитель Йованович отказался.

Crnjanski ярко описываются в последний путь убил эрцгерцога и его жену: "В моих ушах иногда, во сне, и теперь я все еще слышу звук шагов австрийские генералы из этой похороны.Они шли темп сумасшедший, покачиваясь в такт траурного марша Шопена, с его двурогими шляпы ... Я слышал стук лошадей. Такова была тишина создан. "" Какие шаги будут предприняты? "Пророк спросил в своем анализе сообщения, отправленного в Белград 15 июля 1914. "В какой форме? Что требований, установленных Австро Сербия? "

Пророк не мог знать, что для Несколькими днями ранее (6 июля), австрийский император Франц Иосиф I получил сообщение от германским императором Вильгельмом II, который является "Германия пообещала поддержать Австрия абсолютным, даже против России, если Австрия хочет прояснить с Сербией ".

Пророк сербского королевского правительства в Вене Йован Йованович Pizon был опытный дипломат, который находится в его карьере были ранее прошли многие трудности и кризисы.Родился в 1869 году, он принадлежал к тому поколению сербских организаций гражданского общества, которые могли бы получить высшее образование за рубежом, а кто внес большой вклад в развитие государства и общества в конце 19 и начале 20-го века.

Он окончил юридическую школу в Париже и вернулся в страну, не только с хорошим знанием закона и французского языка, но и с приобретенными привычками в одежде и поведении. Он одет для возможности Белград, гармоничных и оригинальных по французской моде и носить высокий воротник, который получил прозвище "I" (голубь).

Фото: Kurir

Фото: Kurir

Он начал свою карьеру сначала в качестве судьи (1892/1896), а затем в качестве клерка в Министерстве иностранных дел Королевства Сербии (1896-1900). Это было время и профессор права в 1903, наконец, остановил свой выбор на дипломатической службе. Уже в декабре 1904 года, Никола Пашич Йованович отправил в Временный Поверенный в делах посольства в Софии с задачей работать на сербско-болгарской соглашения. Молодой дипломат на первой крупной задачи показали мастерство в поиске соглашения о Македонии, проблем, которые глубоко общих соседей. С 1904 года Йованович работал в консульском отделе Министерства иностранных дел. Этот отдел был поручено управлять делами Сербской консула в Македонии, где в то время развитой ожесточенную борьбу за влияние на население, которое стало физическое борьба между сербской, болгарской и греческой войск. В критические дни обычаев войны в 1906 году, австро-венгерский Йованович отправился в Афины, а затем в Каир в поисках новых рынков для экспорта скота Сербии. Оттуда он был направлен на работу в Цетинье. После революции младотурок в Константинополе, ситуация в Македонии меняется, и Йованович 1909 году он стал генеральным консулом в Скопье.

Для всех задач Йованович показали выше среднего дипломатии. Он производил впечатление редко отмеренного человека, достойного, дородный осанку. В критических обстоятельствах был "впечатляющим", как говорили в то время своих коллег, что означало, что он всегда оставался холодным и спокойным. В 1911 году известный министр иностранных дел Сербии Милован Миловановича возвращает Йованович в Белграде, чтобы помочь ему в переговорах с Болгарией, накануне подготовки к балканской войне против Турции. Когда Милованович скоропостижно скончался в 1912 году, Йован Йованович кратко стал министром иностранных дел в правительстве Марка Trifkovića к тому месту, в новое правительство уступило премьер-министром Николой Пашич. Во время Балканских войн Йованович, выступающей в качестве помощника министра, то есть министерство другого человека. После Сербия добилась победы в Балканской войне, он должен был попытаться улучшить отношения с Австро-Венгрией, который был получен в Сербии выстрел победы и опасности для своих собственных интересов и неоднократно угрожал войной. Никола Пашич 1912 Йованович направил участникам конференции в Вене со следующей инструкцией: "сильнее сопротивление! Но конфликт отнюдь не «Вена в то время был не просто местом службы для сербских депутатов.

Фото: Kurir

Фото: Kurir

Наследный принц Франц Фердинанд отказался даже получить Йованович в аудитории, хотя это письменно и устно просил несколько раз. Даже на дипломатических приемах, наследный принц, который является угрюмого человека серьезный характер, только хмуро посмотрел на меня и молча прошел мимо королевских делегатов из Белграда. Накануне эрцгерцога раз в Сараево в июне 1914 года, заместитель Йованович переданы австрийской министр финансов Белинского предупреждение о возможных опасностях в Боснии и предположил, что Фердинанд не поехать в Санкт-Вита. Тем не менее, австрийцы не обратили внимания на это предупреждение.

Кризис, который начался в дни, последовавшие за убийством эрцгерцога Йованович сообщил, что австрийское правительство может принимать одно из двух действий: либо стремиться к сотрудничеству Сербии ко всем правонарушителей и сообщников сурово наказаны или убийство объявим "pansrpskom, южнославянский заговор" и сделать дело против Сербии и сербов. "Если все вещи рассматриваются, мне кажется, что Австро-Венгерская принять этот второй курс," пессимистический объявил Йованович. "Таким образом, желательно, чтобы подготовиться к защите."

Пророк был более зондирования, чем это было всю информацию об истинных намерениях Австро-венгерского правительства, которое уже в середине июля принес роковое решение для любой расчета стоимости с Сербией, не обращая особого внимания на более широкие международные последствия. В связи с необходимостью мобилизации (в значительной части армии, крестьянство было летом из-за отсутствия урожая) было решено не ждать с действием до конца июля.

Фото: Kurir

Фото: Kurir

Перед шторм, который был о Премьер-министр Сербии Никола Пашич отправлено на 19 июля все миссии Сербии за рубежом посланием, в котором, среди прочего, заявил, что сербское правительство готово "привлечь к ответственности все его подданные, которые могли бы доказать, что играл никакой роли в преступлении в Сараево ", но также, что" мы никогда не будем иметь возможность принимать запросы, которые были направлены против достоинства Сербии и что было бы неприемлемо для любой страны, которая уважает и сохраняет свою независимость ". Как уже заранее подготовленные Пашич ответ на ультиматум, что приедет через несколько дней в Белграде.

В своем комментарии направляется в Министерство 20 июля, заместитель Йованович сделал вывод: "Вполне вероятно, что Австрия готовится к войне против Сербии."

Три дня спустя (июль 23), в четверг, в 6:00 во второй половине дня, представитель Австро-Венгрии в Белград барон фон Gizli Gizlingen обратились с просьбой срочно аудиторию с действующим премьер-министром Сербии Larazara Pačua (Пашич в этот день был в Нише в избирательной кампании), чтобы представил бы срочно записку венского правительства.Гизли потом сказали, что паку в одной точке в аварийном состоянии, не хотел принять к сведению, что австрийский посланник заявил, что покинет ее на стол.

После этого, сербский министр финансов все-таки получил документ. Примечание содержатся десять очков тщательно написанные в порядке и с целью Сербии принять и отклонить унизительные требования. Среди прочего, стремились запретить все сербские пропаганду против империи, чтобы опубликовать отдельный отчет о осуждения и сожаления в своем официальном списке protivaustrougarske распустить организацию и управление армией и удалить лиц, которые участвовали в пропаганде против империи, чтобы арестовать отдельных ответственных лиц и Второй.

Особенно трудными были требования, что сербские власти согласны, что Империя "сотрудничать" в Сербии на подавление подрывной деятельности, а также участвовать в судебном разбирательстве против соучастников убийства в Сараево. Сербия получила 48 часов до 6 часов после полудня в субботу, чтобы ответить на австро-венгерских требований.После ухода Пророка паку приняли участие члены правительства, которые находятся в мертвой тишине слушали условия ультиматума. Первый молчание нарушил министр образования Люба Йованович: "Мы не имеем ничего общего, но бороться."

На следующий день после этих событий в Белграде заместитель Йованович в Вене, в 1040 утра, послал очень краткое телеграмму: "Сегодня вечером, армия указывает на юг, потому что он считает, что наша спор обсуждать только войну. В случае прекращения отношений, пожалуйста, отправьте инструкции к офицерам и денег. "В тот же день, после двух или трех бесед, он понял, что вооруженный конфликт между Сербией и Австро-Венгрии была неизбежна, даже если Сербия приняла все требования, от начала до конца. Обратите внимание, из Вены, на самом деле "объявление войны Сербии", заключил депутат Йованович.Французский посол, посол Великобритании и России поверенный в делах сказал Йованович в шаг, предпринятый по Австро-Венгрии "не следует рассматривать как заметки, но ультиматум." Они не согласились с формой, содержанием и не сроки, установленные в записке, что все сербские союзники было недопустимо.

Венский сразу нажмите опубликовала текст ультиматума, "отношение людей на улицах по отношению к миссии была такова, что я ожидал даже физического насилия в отношении сотрудников." (Йованович). В субботу, 25 июля 1014 корректной в шесть, сербский премьер-министра Никола Пашич австрийский депутат лично вручил ответ. Сербское правительство в "мастерски сформулированы дипломатическую текст", как он признался, Австро-венгерской империи высокопоставленного дипломата, дал осторожный ответ, который, как правило, принимаются практически все, за исключением одного запроса записки. Это было открытие того, что должностные лица дуализма участие в следственном процессе в Сербии, которое было отклонено на том основании, что он "будет представлять собой нарушение Конституции и уголовного судопроизводства."

Фото: Kurir

Фото: Kurir

Как только он вернулся в свой кабинет, Никола Пашич сообщили, что барон Gizli не удовлетворен ответом правительства Сербии и тот же вечер со всей миссии покинули Белград. "Мы сделали все, что могли", он написал в сообщение, адресованное Пашич всех сербских посольств.

В тот же день, заместитель Йован Йованович, полученные от austougarskog министр иностранных дел Berchtold письмо, в котором ему сообщили о прекращении дипломатических отношений: "Я сожалею, что отношения, которые я имел честь держать с вами, сэр Аллах, теперь завершена, и я использую эту возможность, чтобы поставить на Утилизация закрытые паспорта для возвращения в Сербии ". Три дня спустя, 28 июля 1914 - ровно через месяц после убийства в Сараево - Бертольд почтовый телеграмма сообщил Никола Пашич: "австро-венгерской считает, что сейчас находится в состоянии войны с Сербией."

На следующее утро Австро-Венгерской atriljerija из Земун и Bežanije, а также его кораблей бомбили Белград. Чтобы защитить Сербию, Россия объявила войну Austougarskoj. В качестве союзника Австро-Венгрии, Германия объявила войну России. Тогда Франция, союзник России, и в Германии, союзника Австро-Венгрии, объявили войну друг с другом. Германия объявила войну Бельгии напасть на Францию. Наконец, Соединенное Королевство вступила в войну против Германии. Он начал первую мировую войну.

Kurir
Рубрики:  ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
МОЛИТВА
A. Людська думка і мова
AUDIO - & - VIDEO - & - FOTO
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА

Комментарии (0)

Документи из бечког царског архива потврђују – Албанску нацију је конструисала Аустро

Вторник, 17 Марта 2015 г. 20:26 + в цитатник
liveinternet.ru/users/paul_...356647779/

3418201_002__Cross_1024pxFlag_of_Poltava_Oblast_svg__ (80x80, 1Kb)

Paul_V_Lashkevich,
+++
в россии активизируются обсуждения аналогичной схемы: "Украинскую нацию создала Австро - Венгрия....". А выводы - в стиле каинизма - путинизма: духовная и военная интервенция против "врагов святой Руси" - но забудут, что Русь была Киевская и Крещение было - Киевской Руси.

+
+++
 
Рубрики:  ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
МОЛИТВА
A. Людська думка і мова
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА
УКРАЇНА і Не российский мир
Русский - ИСКОННОЕ + российский: нео - имперское, стремящееся поглотить Русское и Украинское и прочая, и прочая, и прочая......

Комментарии (4)

Документи из бечког царског архива потврђују – Албанску нацију је конструисала Аустро

Дневник

Вторник, 17 Марта 2015 г. 20:15 + в цитатник

http://facebookreporter.org/2015/03/16/%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D0%B1%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%BE/

+++

Документи из бечког царског архива потврђују – Албанску нацију је конструисала Аустроугарска!

 
 
 
 
 
 
 
10 Votes

 


Редакција СРБског ФБРепортера: Први текст који се односи на истраживање бугарске историчарке Теодоре Толеве о пореклу албанске нације, објављен је управо на СРБском ФБРепортеру. Текст је имао огроман одјек и на наше велико задовољство, изазвао је занимање угледних новинара и истраживача. По неким најавама, ускоро ће бити објављен превод на српски овог рада бугарске историчарке који је веома важан за нас.

***

Албанску нацију је конструисала Аустроугарска

Пишу: Ђорђе Опсеница и Горан Игић
Извор: Геополитика 71/2014.

У бугарској научној јавности не стишава се интересовање за један обимни историјски рад под називом „Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације (1896-1908)„, који је заснован на проученим документима Царског архива у Бечу, а и те како може бити интересантан и српској јавности.

Наиме, 2008. на шпанском језику објављен је докторат недавно преминуле бугарске историчарке Теодоре Толеве (1968-2011) под оригиналним насловом „La influencia del Imperio Austro-Hungaro en la construccion nacional albanesa (1896-1908)“, у коме она у фактографски богатој књизи подељеној у десет поглавља објашњава своје виђење настанка и развоја албанске нације на преласку из 19. у 20. век. Бугарска издавачка кућа Сиела постхумно је објавила њен рад и на бугарском језику, а у децембру 2013. објављен је и немачки превод овог рада под називом „Der Einfluss Osterreich-Ungarns auf die Bildung der albanischen Nation 1896-1908“.

Треба рећи да je своје име у бугарској историографији Теодора Толева изградила тиме што је била вредан истраживач, професионално високих стандарда, вансеријски полиглота (говорила је шпански, португалски, француски, италијански, руски, енглески, немачки). Осим тога, скренула је пажњу joш 2006. капиталним радом „Спољна политика Тјуле Андрашија и македонско питање“, а ускоро се очекује постхумно објављивање њене треће књиге „Геноцид и судбина Јермена 1905“. Све ово наглашавамо да би се схватило да је овај њен рад, који је одбрањен у Шпанији, дело вредно пажње и српских историчара, који неретко зазиру од проучавања бугарских историографских дела.

У модерној историји углавном се подразумева да је албанска нација постојала и пре 19. века, а о томе говоре радови Ставра Скендија, Петера Бартла, Ханса Дитера Шандерла и др. Основна теза Толеве је да је Беч учинио све да хомогенизује различита албанска племена и кланове, која у другој половини 19. века, по Толевој, нису имала развијену националну свест, већ су била аморфна и расцепкана, те да је бечка дипломатија активно помагала стварање унифицираног књижевног албанског језика, издаваштво албанских националистичких публикација и развој новинарства и образовања. Мотиви Аустроугарске за то су спречавање ширења утицаја конкурентске Србије и Италије, а индиректно, преко спречавања Срба, то је било и спречавање ширења Руса ка Медитерану.

Толева 1999. године први пут улази у Бечки империјални архив ради прикупљања података из архивске документације о македонском питању. Трагајући за документима о томе, једнога дана сасвим случајно у једној од фиока архива открива никад објављени меморандум о четири тајне конференције одржане на Бечком двору 1896. године, а поводом планирања за стварање тада непостојеће албанске нације. Иначе, ти састанци се помињу и у документу „Die Albanienpolitik Osterreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl“ из 1971, што наводи и Толева у фусноти на 28. страни бугарског издања. Елем, Беч је морао предузети конкретне кораке у креирању албанске националне свести, јер је маса завађених албанских племена била необједињена језички и религијски, није имала нормирано писмо, било је само неколико школа, нису имали никакву књижевност, ни штампу. Једном речју, нису имали никакав лични идентитет, нити су тежили да га створе.Toleva1

Полазна тачка њеног истраживања је 1896. тј. тајне конференције, када се Беч одлучује за активније деловање на простору јужног Јадрана, а завршна тачка 1908, када Младотурски покрет преузима власт, чиме се мења дотадашњи контекст за деловање Аустроугарске према отоманском наслеђу.

Прво поглавље под називом „Организација спољне политике“ односи се на објашњење спољње политике Аустроугарске. Толева објашњава: „Сврха овог поглавља је да покаже ту традицију у спољњој политици Империје, и њене организације рада тајне конференције у смислу реалног управљања“. Објашњава структуру, функције и прерогативе министра спољњих послова. Према аустријским истраживачима, Министарство за спољње послове до сада никад није изучавано. Толева наводи два разлога. Први је да Министарство почиње да представља истраживачки интерес сасвим одскора у потрази одговорности за ултиматум који води до избијања Првог светског рата, а када су схваћени факти да је Министарство радило у корист сопствених циљева и по својим сопственим механизмима. А друти је специфичност самог Министарства. „Према Хелмуту Римплеру, још не постоји ниједна студија која открива суштину Министарства спољњих послова као институције, тј. која је директна веза између његове организације и његових активности“, наглашава Толева.

Друго поглавље је посебно значајно, а зове се „План о Албанији или бечка рационалност или ирационалност“, у коме Толева експлицитно пише да је сузбијање утицаја Србије један од рационалних елемената Меморандума којим су обухваћене четири тајне конференције, али да је било ирационално упустити се у пројекат изградње нације, јер је то тежак задатак, у контрасту са војним начином мишљења.

Треће поглавље „Прихватање плана – дипломатски ризици и дугорочна предвиђања“ говори о неслагању с планом представника аустријског Генералштаба или појединих дипломата, којима је јасно да такав план крши и одређене међународнe норме. Међутим, план је прихваћен и поред гласова који су били против тога.

У четвртом делу под називом „Иницијативе Беча пред Османском империјом или бриге једног народа између две империје“ говори се о конкретном заузимању аустроугарских конзула за завађена албанска племена пред турским властима, јер не треба заборавити, ни Порта није имала високо мишљење о разбојништвима и клановима на простору подно Проклетија.

У петом поглављу, „Путовања аустроугарских конзула кроз албаномуслиманско друштво или почетак једне романтичне конспирације“, Толева објашњава успостављање веза аустроугарских конзула са вођама албанских муслиманских племена.

У шестом поглављу говори о „заштити вероисповедања“. Разрађује се тзв. Kulturprotectorat.

У седмом поглављу тема је албански језик, који се до тада писао на двадесетак различитих начина (грчким, латинским и арапским словима), али се од 1908. стандардизује, у чему главну улогу има генерални конзул Аустроугарске.

Осмо поглавље бави се школством, а девето је насловљено „Штампа или како Беч почиње да пише на албанском“. Толева наглашава да се штампају различити материјали необично високог нивоа израде с циљем да развију национална осећања код Албанаца у складу са закључцима Меморандума тајних конференција из 1896. Углавном је реч о календарима, граматикама, историјским књигама. Врше се многобројне образовне иницијативе.

У последњем, десетом поглављу, Толева расветљава улогу римокатоличког монсињора Прима Дођија, који је имао план стварања северноалбанске кнежевине, где би главну улогу имало племе Мирдита. Такође, Толева је приложила и читав низ досад необјављених докумената, који поткрепљују њену тезу да је албанска национална ренесанса заправо кренула из геополитичких мотива „Ка унд Ка монархије“. Наводи постојање албанских комитета и у Букурешту и у Софији, а посебно се осврће на стварање албанских школа у Италији и италијанских у Албанији. Интересантно је и спомињање Румуна Алберта Ђике, који себе сматра потомком Скендербега, који активно лобира за албанску ствар.

У закључку своје књиге Толева наводи и друге геополитичке околности. На пример, каже да Немачка не узима учешће у овим аустријским акцијама, али је наклоњена Албанцима (из својих геополитичких разлога), док ред Бекташија подржава Младотурску револуцију. Енглези чувају неутралност, али гледају и благонаклоно на развој албанског национализма. Све то, као и јачање суседа, утицало је на конкретне акције и обим помоћи Аустроугара албанским племенима. Менталитет самих племена није ишао на руку аустро-угарским плановима, али је за реализацију ових планова кључна била изолација Русије у том периоду.

Толева закључује: „После детаљног прочавања архива можемо тврдити да на почетку 20. века албанско становништво још не представља оформљену нацију. Етничке групе у Албанији живе изоловано, немају веза међу собом, осим кад ратују. Могућности за њихово зближавање су практично ништавне, а убиства уобичајена, чак и за људе из истог клана. У земљи постоје два основна дијалекта, али они су толико различити, да се људи скоро не разумеју. Не постоји јединствени књижевни језик, већ више од двадесет различитих начина писања на локалним дијалектима. Коефицијент писмености не прелази чак ни 2%. Становништво припада трима вероисповедањима – муслимани, православни и католици. Албанци немају национално сазнање, немају опште интересе, не исказују солидарност и не развијају се у правцу буђења националних осећања. Према томе, почетком XX века не постоји албанска нација“. Толева сматра да њен материјал доказује да је Аустроугарска најзаслужнија за стварање албанске нације, а 1908. је кључна година, после које за формирање албанске нације настају боља времена.

Занимљиво је шта о овом раду мисле угледни интелектуалци Запада.

Каталонски професор др Агусти Коломинес Компанис са Барселонског универзитета каже: „У овом раду Теодора долази до закључка да је аустоугарска дипломатија играла одлучујућу улогу у развоју осећаја националне припадности Албанаца у Османској империји, која се претворила у тамницу народа на исти начин као и сама Аустроугарска. Политичка делатност Беча је одлучујућа у процесу националног изграђивања у светлу Ернеста Гелнера и његове модернистичке теорије, што касније доводи до саздавања албанске државе“.

Професор др Леополд Ауер, бивши директор Бечког царског и краљевског архива, и члан Института за аустријска историјска истраживања, каже у предговору бугарскомиздању: „Теодора Толева је поседовала у већој мери оно што Арлет Фарж – француска специјалисткиња историје културе – назива gout de l’archive (осећај за архив). Толева је очарана мноштвом извора, складиштених у архивама, као и могућностима које они отварају/…/ Тако се стигло и до њене дисертације, написане на шпанском, којом ће одбранити докторат у Барселони 2008. Манифестација њене подмукле болести убрзо након тога, где су се лекари показали немоћним, спречила је даља истраживања те теме.

Ова књига, која представља превод њене шпанске дисертације, претворила се у њено завештање“. Ваљало би ову књигу превести и на српски језик. Можда ће вас ова занимљива књига натерати да мало више размислимо колико у ствари ми познајемо Албанце. Често се у нашим медијима понавља мантра о два милиона Албанаца на Косову, а зна се да их је далеко мање.

Срби су Албанце у прошлости уобичајено називали Арбанаси, док су Турци њих називали Арнаутима. Они су себе најчешће звали Шћиптарима. И нису увек односи између Срба и Албанаца били као данас. Не заборавимо да је цар Душан Силни био „владар Срба, Грка и Арбанаса“.

***

Кратка биографија Теодоре Толеве

toleva2Теодора Толева је завршила Француску језичку гимназију „Алфонс де Ламартин“ у Софији. Била је полиглота, говорила је француски, енглески, немачки, шпански, португалски, руски и италијански језик. Дипломирала је Балканистику на Америчком универзитету у Благоевграду (Бугарска) (AUBG). Одбранила је дисертацију за заштиту степена Master of Sciences на катедри за савремену историју у Барселони (септембра 2006. године), са темом „Спољња политика грофа Ђуле Андрашија и утицај на македонско питање“.

Европски докторат за савремену историју одбранила је пред комисијом представника Универзитета у Барселони, Лондонског Универзитета и Универзитета из Беча, у септембру 2008. године, на Универзитету у Барселони. Тема је била „Утицај Аустроугарске империје на стварање Албанске нације 1896 – 1908)“.

У чланку на http://facebookreporter.org/, преко њеног пријатеља Србина, сазнао сам да постоји инсинуација да је њена смрт уствари ликвидација због тема њених истраживања. На почетку њених истраживања, пре десет година, у Бугарској је убијен Теодорин отац, колико сам сазнао, ватреним оружјем. Он је био бизнисмен у области телекомуникација и њему је Теодора посветила своју докторску дисертацију: “НА МОЯ БАЩА“, „МОМ ОЦУ“.

У чланку стоји да се она пред саму смрт жалила и тражила неку врсту заштите од свог пријатеља „јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују“, али он није човек из света који је стручан за такву врсту помоћи и није био у стању да помогне, и помоћ било које врсте је изостала.

Мени је најискреније жао што нисам имао ту срећу да је упознам, јер бисмо били велики пријатељи. Ја сам јој и овако пријатељ и искрено велики поштовалац.

 1 reply »

  1.  
     
     
     
     
     
     
    2 Votes

     

    knjiga-disertacija se prevodi na Srpski sa dozvolom Teodorine majke. A poslednji pasus vam je onako…. prijateljstvo je stvar poverenja, upoznavanja tokom mnogo vremena. Treba otkinuti i ponuditi deo svoje duse i primiti deo tudje kao svoju sopstvenu

+++

(автоперевод - в комментарии)

ДОКУМЕНТЫ
Документы из венских имперских архивах подтверждения - албанский народ строится Австро!
Редакционные 16 марта 2015 • (1 комментарий)
      10 Голосов
 
Редакция srbskoga FBReportera первый текст, который относится к исследованию болгарского историка Теодора И. Толев о происхождении албанского народа, был выпущен только в Сербии FBReporteru. Текст был огромный отклик и к нашему большому удовлетворению, вызвала интерес у известных журналистов и исследователей. По некоторым заявлениям, в ближайшее время будут опубликованы в Сербский Перевод этой работы болгарского историка, очень важно для нас.
 
***
 
Албанский народ строится Austrougarska
 
Они пишут: Джордже Opsenica и Горана IGIC
Источник: Геополитика 71/2014.
 
Болгарский научное сообщество активизировать интерес к обширной исторической работе под названием "Влияние Австро-Венгерской империи в создании албанского народа (1896-1908)", которая на основании документов, изучал имперские архивы в Вене, и как они могут быть интересны и Сербии общественности.
 
  
А именно, 2008 на испанском языке была опубликована докторская недавно умершего болгарский историк Теодор Толев (1968-2011) под оригинальным названием "La influencia дель Imperio Австро-венгерско Национальный En La Construccion Альбанезе (1896-1908)", в которой она богата фактическим Книга, делится на десять глав объясняет свое видение происхождения и развития албанской нации на рубеже 19-го до 20-го века. Болгария издательство Сиэль посмертно опубликованы свою работу на болгарском языке, а в декабре 2013 года они выпустили немецкий перевод этого труда под названием "Der Einfluss Osterreich-Ungarns Auf умирают Bildung дер Albanisch нации 1896-1908".
 
Следует отметить, что их имя в болгарской историографии Юлия И. Толев построен, будучи ценным исследователь, профессиональные высокие стандарты, необычная полиглот (он говорил испанский, португальский, французский, итальянский, русский, английский, немецкий). Кроме того, обратил внимание в 2006 году капитальных работ "Внешняя политика Tjul Андраши и македонского вопроса", и в ближайшее время ожидается посмертное издание, ее третья книга «Геноцид и судьбу армян в 1905". Все это напряжение, чтобы понять, что это ее работа, которая была защищена в Испании, работать достойно внимания и сербских историков, которые часто уклоняются от изучения болгарского историографической работы. (.......)
 
+++

У наредним месецима биће именовано 20 амбасадора и шест генералних конзула, каже министар спољних послова...

У наредним месецима биће именовано 20 амбасадора и шест генералних конзула, каже министар спољних послова. Србију чека...
ISKRA.CO
 
Like ·  · Share · 1671
+++
Рубрики:  ЧЕЛОВЕК: СОЦИУМ
ЧЕЛОВЕК: ИСКУССТВО,КУЛЬТУРА,РЕМЕСЛО,ТРУД
A. Людська думка і мова
ЧЕЛОВЕК: ДЕЯНИЯ
Процесс: УПРАВЛЕНИЕ - ТЕХНОЛОГИЯ - РЕЗУЛЬТАТ
ЧЕЛОВЕК: ВЫЖИВАНИЕ индивидуально и группой
ЧЕЛОВЕК РАЗУМНЫЙ: МАТЬ - отец - ближние - РОДИНА
Процесс: СОБЫТИЯ,ФАКТЫ,ПРОГНОЗЫ,ИНФОРМАЦИЯ
ЧЕЛОВЕК: ВЫБОР - СВОБОДА - ОТВЕТСТВЕННОСТЬ
Я1._МОИ ЗАПИСИ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я2._ЦИТАТЫ МОЕГО ДНЕВНИКА
Я3._ССЫЛКИ МОЕГО ДНЕВНИКА


 Страницы: 330 ... 316 315 [314] 313 312 ..
.. 1