++++++++++++++++++++++++++++++++++___Фото из дневника "Владимир Гринчув"___++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Голубь,- "птица счастья" христиан,- символ Святого Духа. Как напоминание о том, что "Дух Божий дышит там, где хочет", фото голубя проявлялось во многих поисковых запросах, связанных с моей деятельностью в Интернете. Думаю, Вы тоже испытываете воодушевление от увиденного. Пусть же Дух Святой дышит в наших душах и помогает мне в создании дневника Paul_V_Lashkevich в содружестве с Вами. Всё, что существует вокруг нас по каким -то причинам, - угодно Богу. Потому обращаю особое внимание на явления, приятные душе и доступные моему пониманию, чтобы всесторонне развивать моё естество. Того же ищу во взаимных отношениях на страницах Интернет. Имею намерение промолчать или сказать "нет" чуждой и враждебной мне информации. Молюсь, если не хватает сил противодействовать злу. Терплю то, что не уменьшает моей веры в Бога и любви к окружающим. Мир воспринимаю целостно на моём уровне развития. Хочу не пропустить момента и возрадоваться, когда любой человек на моих глазах делает угодный Богу выбор и становится совершеннее, - крепче связанным с Богом и в большей мере полезным людям.
Люблю новое и стараюсь не забывать старого. Информация для меня не самоцель. В жизни мой идеал - Христианское сознание; исповедую Веру Православных Христиан.
Объявленное собственное имя Павел Валентинович Лашкевич есть моим прямым свидетельством открытости Вам в Интернете. Благодарю Вас за все формы открытости по отношению ко мне. Просмотрите записи с пометкой: "А. Как читать дневник Paul_V_Lashkevich?" и они дополнят сказанное во вступлении.
Для Вас звучат записи "Лавра Небесная":
http://www.liveinternet.ru/users/paul_v_lashkevich/post235954422/
и "Похвала Пресвятой Богородице_Киевский Лаврский Успенский звон_Совершают-Павел и Дмитрий Лашкевичи":
http://www.liveinternet.ru/users/paul_v_lashkevich/post235961523/
В Интернете эффективны запросы: "Павло Лашкевич", "Paul Lashkevich", "Pavlo Lashkevych", "колокол", "колокольный звон", "Колокол Всех Святых" в поисковых системах:
http://www.yahoo.com/ http://www.google.com.ua/
...Смотрите также информацию по адресам:
My name in SKYPE : paul.v.lashkevich
( You with Me in SKYPE :
http://www.liveinternet.ru/users/paul_v_lashkevich/post288469251/)
+++
http://lashkevich-2009.livejournal.com/ +
http://paullashkevich.moifoto.org/145689/f4607747
http://www.youtube.com/user/PavloLashkevych2009
http://www.facebook.com/profile.php?id=1155084897
http://gloria.tv/?user=16491&bookmarks
http://www.panoramio.com/user/5726335
https://picasaweb.google.com/110164290808927605029
http://twitter.com/paulVLashkevich
http://www.facebook.com/profile.php?id=1155084897
profiles.google.com/ Paul V. Lashkevich /about
"Обожествлят и мистифицировать "неведомое" не стоит, но и пренебрегая "неведомым" - ничего нового не познать. П. В. Л."
С уважением к Читателю. Павел В. Лашкевич. Киев. 16 Сентября 2012 года (19 Мая 2010 года).
ВНИМАНИЕ!!!! ВЫ НЕ МОЖЕТЕ РЕДАКТИРОВАТЬ И СКРЫВАТЬ ВАШИ КОММЕНТАРИИ В ДНЕВНИКЕ без моего согласия Paul_V_Lashkevich
Душе полезно: http://www.ukr.net/
http://from-ua.com/ http://sprotiv.org/ http://www.gazetaby.com/
http://www.tvkultura.ru/ http://onlinetb.com.ua/ http://www.otr-online.ru/
http://www.mediametrics.ru/rating/ru/online.html?article=40079642
http://www.eurointegration.com.ua/
http://www.bing.com/translator/ http://ru.savefrom.net/ - http://www.webtran.ru/translate/english/ - http://reword.org/online/
http://radio-online.com.ua/?listen=capital_voice_ua
В смерти семерых мариупольцев виноват лично Путин", - в городе состоялся траурный митинг. ФОТО |
В смерти семерых мариупольцев виноват лично Путин", - в городе состоялся траурный митинг. ФОТО
+++
http://censor.net.ua/photo_news/307246/v_smerti_se...toyalsya_traurnyyi_miting_foto
+++
|
Великорецкий крестный ход - Снято 3–8 июня 2010 года |
ICON_
Великорецкая икона святителя Николая Чудотворца- XVIв___
+++
+++
Рождественский Никола - Протоиерей Александр Авдюгин | 06 января 2013 г. |
+++
Служба в Рождественскую ночь начиналась в четыре утра. Так принято было еще в том, старом храме, который сохранился лишь в памяти стариков. Они же, бабушки и дедушки, сквозь годы веру сохранившие и Бога не оставившие, своему священнику в новой церкви так и сказали:
— Ты, батюшка, конечно, все уставы знаешь, но Рождество у нас завсегда рано утром начиналось и «Кто Бог велий» мы затемно пели и из вертепа огонек всю церкву освящал…
На том и порешили.
Обычно отец Андрей за пару часов до службы на своем стареньком «жигуленке» из города приезжал, но в Сочельник, накануне Рождества, разыгралась нешуточная метель, и батюшка решил остаться на приходе. Вечером, распрощавшись с очередными колядующими, пошел священник запирать церковную дверь, иначе ходоки с кутей, узнавшие, что священник на ночь домой не уехал, до утра бы донимали батюшку.
Проходя через храм (комнатушка священника слева от алтаря, за пономаркой располагалась), отец Андрей в очередной раз споткнулся об взгляд с иконы, изображающей, как утверждал местный богомаз, святителя Николая. Странный какой-то взгляд. Не пугающий, не укоряющий, а какой-то останавливающий.
С иконой этой целая история приключилась. Пришел как-то в храм местный художник, вернее, даже не художник, а работник шахтного клуба. Да и как ему было не прийти, если церковь новая и расположилась именно в здании бывшего очага шахтерской культуры?
Практически все свои работоспособные года, до самой пенсии, рисовал здесь художник афиши, писал лозунги с призывами, составлял стенгазеты и наглядные пособия по технике безопасности. Выполнял эти незамысловатые поручения шахтного руководства и профсоюзов мастер кисти и плакатного пера всегда четко и тщательно, налегая, прежде всего, на две краски: положительную и призывающую – красную, отрицательную и осуждающую — черную.
В церковь художник изначально практически не ходил, не мог пересилить себя, что на его рабочем месте теперь Богу молятся и там, где раньше его мастерская была, теперь батюшкина келья определилась. Но время шло, все вокруг менялось, да и возраст заставлял о вечном думать. После очередной, невесть откуда взявшейся болезни, когда скрутило так, что и о батюшке вспомнил и на икону, от матери оставшуюся, по иному смотреть начал зачастил художник к храму. Даже место себе в церкви постоянное определил: за клиросом, в правом церковном углу, где народа поменьше.
Отец Андрей был рад новому прихожанину, а когда тот подошел к нему с предложением «нарисовать» икону Николая Чудотворца, то с радостью согласился, тем более, что прихожане ему не раз намекали о существовании местного мастера красок и кисти. Распечатал батюшка на цветном принтере несколько образцов иконы святительской, помог краски купить и даже место в храме для новой иконы определил. После молебна перед началом всякого доброго дела принялся художник за работу и к Покрову труд свой представил.
С гордостью и сознанием четко и в срок выполненного долга внес мастер местного изобразительного искусства большую в рост написанную икону святителя Николая Чудотворца в храм, установив ее у алтарного иконостаса, сдернул полиэтиленовое покрывало…
Батюшка застыл. Надолго. Слов не было, одни междометия.
На священника прямым, волевым, утверждающим и призывающим взглядом смотрел образ широкоплечего передовика социалистического производства, с необъятной шахтерской грудью и натруженными монументальными руками. Правая – благословляющая длань, больше напоминала указывающий жест к новым свершениям, а левая держала в руках громадный красный том с золотым крестом, на место которого больше напрашивалась надпись: «Моральный кодекс строителя коммунизма».
Одежда образа сверкала всеми красками радуги и была выписана тщательно и ярко, именно так, как рисовали на цирковых балаганах и на бумажных гобеленах, висевших по сельским домам в далекие 50-60-х года века прошлого. Полноту «образа» дополняла подпись над нимбом: «Николай Чюдотворец».
Слов у священника не было. Он не мог их найти еще и потому, что рядом с иконой стоял любующийся своим творением и ожидающий похвалы художник, а невесть откуда приключившиеся две старушки-прихожанки почти хором воскликнули: «Красота-то какая!».
Раскритиковать, отругать и отвергнуть данное «письмо» священник, глядя на гордого «иконописца» и прихожанок, сразу не решился. Лишь, смущаясь, смог вымолвить, что, мол, каноны иконописи нарушены, да цвета яркие и подобраны неверно.
Критику художник и бабушки тотчас отвергли, а силы настоять и сказать категорическое «нет» отец Андрей найти не смог. Да и понимал, что не одобрили бы прихожане его решительной отрицательности. Художник-то свой был, родной, понятный, вместе с ними выросший и живший.
Маялся теперь настоятель с этой «иконой». В кивот не поставишь, в иконостас, тем паче, никак нельзя. Приедет благочинный или Владыка заглянет – неприятностей не оберешься. Вот и переставлял отец Андрей «Николая Чюдотворца» с места на место и спотыкался раз за разом под взглядом от него исходящим и останавливающим.
Батюшка не торопясь вычитал свое священническое правило, подсыпал угля в котел, поплотнее прикрыл форточки, метель разыгралась не на шутку, и отправился спать. Вставать рано, да и грядущий день рождественский всегда хоть и в приятных заботах проходил, но сил великих требовал.
Мобильный телефон уснуть не дал. Отец Андрей, уверенный, что это очередное поздравление с наступающим праздником взглянул на дисплей – 22.30, а вместо имени — набор неизвестных цифр. Ответил. Звонили из соседнего, расположенного в трех километрах от храма, умирающего по причине отсутствия работы, небольшого поселка.
— Батюшка, это Сергей, фермер, вы у нас на прошлой неделе младенца крестили, помните?
— Конечно, помню, — ответил священник, — мы с вами еще беседовали после крестин. Что случилось то?
— Беда, батюшка. Температура под сорок у сыночка нашего, — голос фермера срывался и был настолько тревожным, что тревога эта передалась и священнику.
— Врача вызывайте, — потребовал отец Андрей, но взглянув на забитое снаружи мокрым снегом окно понял, что совет этот невыполним. В балке, под горой усадьба фермерская располагалась, оттуда и без снега, в дни дождливые на машине выехать было проблемой, а сейчас, когда бушевало снежное и гололедное ненастье ни о какой машине и речи быть не могло.
— Одевайте потеплее ребенка, — распорядился священник, — и выходите пешком, наверх, к трассе. Я на шахте транспорт раздобуду.
Фото: Nemirovich Anna, photosight.ru
Другого выхода батюшка не видел и решил сам отправиться на шахту на своей машине. Тщетно. Машина священника буквально вмерзла в снег, и даже если бы он ее как-то и освободил от обледенения, уверенности, что старый автомобиль заведется и сможет куда-то доехать, у него не было никакой. В отчаянии священник бросился к телефону.
Директор шахты был на месте. Выслушал. Посочувствовал и извинительным тоном окончательно расстроил священника:
— Понимаете, отец Андрей, все три трактора дорогу чистят к городу, чтобы ночную смену на работу доставить.
Батюшка не знал, что теперь делать…
Он просто представил мать и отца со своим закутанным в одеяла первенцем, бредущих по заледенелой дороге, сквозь пронизывающий холодный и мокрый снежный ветер. Идущих и ожидающих спасительную машину.
Священник зашел в храм. В центре стоял вертеп, освященный внутри маленькой лампадой. Над младенцем Христом склонилась Богородица, рядом стоял, опираясь на посох, праведный Иосиф… И священник невольно подумал:
— Они нашли убежище.
Батюшка взмолился:
— Господи, ну подскажи, что мне делать. Погибнет малец. Не донесут они его до больницы.
И тут вновь — этот останавливающий взгляд неканонического святителя Николая. Отец Андрей буквально бухнулся пред ним на колени:
— Хоть ты, помоги, Никола – кричала душа, вопило сердце.
Прошло лишь несколько мгновений, а может больше? Бог весть. Но через окна церкви вдруг брызнул мощный свет подъезжающей машины, а потом заколотили в церковную дверь:
— Открывай, батя, кутю принесли, Рождество встречать будем! – кричало несколько голосов.
Священник отодвинул задвижку и распахнул двери. Перед ним стояли пятеро не совсем трезвых, чрезвычайно веселых, незнакомых представителя молодого бизнес-поколения. За ними возвышался громадный джип, семейство которых настоятель ласково называл «гардеробом».
— Будем встречать, будем! – радостно закричал отец Андрей. — Кто водитель?
И, определив самого трезвого, распорядился:
— Всем остаться у меня в келье. В тумбочке кагор и печенье, а с водителем мы сейчас кое-куда съездим.
— — —
Закутанную и покрывшуюся ледяными сосульками семью с ребенком на руках батюшка встретил еще в начале пути, который им предстояло пройти.
Через полчаса мать с хныкающим и горячим от температуры младенцем были в больничной палате.
— — —
В храме батюшку встречала иллюминация. Гости, найдя в лавке ящик со свечами, расставили их в каждое гнездо всех шести подсвечников, зажгли и хором распевали:
Добрий вечір тобі, пане господарю, радуйся,
Ой, радуйся, земле, Син Божий народився.
Застеляйте столи, та все килимами, радуйся,
Ой, радуйся, земле, Син Божий народився.
Батюшка тут же присоединился:
Бо прийдуть до тебе три празники в гості, радуйся,
Ой, радуйся, земле, Син Божий народився.
А перший же празник: Рождество Христове, радуйся,
Ой, радуйся, земле, Син Божий народився.
А затем, тихонько, чтобы гостям не мешать, подошел теперь уже к своему абсолютно каноническому святителю Николаю и поцеловал его благословляющую руку…
Источник: http://www.pravmir.ru/rozhdestvenskij-nikola/#ixzz3GDyTlaAM
+++
|
ПОГРОМ СРБА И УНИШТАВАЊЕ ПРАВОСЛАНИХ ЦРКАВА И МАНАСТИРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ .... (од 15 јуна 1999... |
+++
ПОГРОМ СРБА И УНИШТАВАЊЕ ПРАВОСЛАНИХ ЦРКАВА И МАНАСТИРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ .... (од 15 јуна 1999 па све до данашњих дана) истовремено, са прогоном Православног Српског народа уз разноврсна насиља и злочине (избацивање из кућа, пљачке, силовања, киднаповања , убијања и масакрирања невиних људи), вршено је, и још увек се врши, систематско затирање духовних корена Српског народа пљачкањем, демолирањем, паљењем и рушењем
УНИШТЕНИ МАНАСТИРИ
1 Средњевековни Манастир Свете Тројице изнад Мушутишта (Сува Река), 14 век, црква фрескописана; опљачкан, демолиран, спаљен и затим срушен до темеља експлозивом.
2. Средњевековни Манастир Светог Марка код Корише Призрен, из 1467.Г., опљачкан, демолиран, спаљен и потпуно срушен експлозивом.
3 Средњевековни Манастир Св. Арханђела Гаврила у селу Бинач (Бузовик) код Витине, из 14 века, са фрескама; најпре опљачкан и спаљен 22/23. јуна 1999.Г. и затим динамитом разорен до темеља, и то прво конаци а затим и црква, тако да су делови фресака били видни по рушевинама, а онда су пропали од невремена.
4 Манастир Успенија - Светог Уроша, Шареник-Горња Неродимља, 14.век, обновљен 1996; миниран и потпуно срушен.
5 Манастир Светог Арханђела, Горња Неродимља, 14 век, са фрескама;обновљен у 17 веку; запаљен и миниран, гробље срушено, огромни бор цара Душана из 1336.Г. посечен и спаљен.
6 Манастир Св.Врача Козме и Дамјана у Зочишту, из 14 века, фрескописан;опљачкан и демолиран, већина конака спаљена. Када је у лето 2002.Г. Епископ и монаштво хтело да обнови Манастир, па су на празник Св. Врача служили Литургију на рушевинама, тада је већа група Шиптара у близини вриштала и камењем их гађала, холандско-дански КФОР ништа није предузимао, а кад су Владика и монаси отишли, Шиптари су минирали и остале делове порушеног Манастира.
7 Манастир ВАВЕДЕЊА Богородице у Долцу код Клине, из 14 века, обновљен 1620.г. фрескописан; најпре спаљен и Св. Престо срушен, затим миниран и срушен цео до темеља, делови фресака видели се по зидовима и пропали су на киши.
Уништене Ц р к в е:
8 Средњевековна црква Успенија Богородице (фрескописана), из 1315.г, у Мушутишту, спаљена и потом срушена до темеља.
9 Црква Св. Ђорђа у Руднику код Србице (14 век, обновио Патријарх Макарије 16.в., са фрескама, има стари вековни светосавски дуд као у Пећкој Патријаршији и врло старе камене крстове на гробљу), демолирана и паљена унутра, а затим експлозивом срушен камени свод крова и југоисточни део олтара (полов. августа 1999).
10. Црква Св. Николе (Рајкова) у Призрену, задужбина призренског властелина Рајка Киризлића, чији се син Богдан помиње у писаним призренским изворима 1361.и 1368 Црква ј е минирана са 20 мина од којих је 5 експлодирало и знатно оштетило цркву. У августу 1999 годинецрква је сасвим срушена од стране шиптарских терориста.
11. Црква Свете Пречисте (Ваведења Богородице) у селу Зочишту код Ораховца, 15.век, обновљена; оскрнављена и уништена од шиптарских екстремиста крај ем лета 1999.Г.
12. Црква Св. Ваведења у селу Ретимље код Велике Хоче (Ораховац) сафрескама, саграђена 16011602.г. оскрнављена и уништена потпуно крајем лета 1999 године.
13. Црква Св. Спаса у селу Оптеруша код Велике Хоче, 14.век, обновљена 1925;срушена до темеља.
14. Катедрална црква Свете Тројице у граду Ђаковици, (подигнута 1998.Г. на темељима спомен-цркве из 1939.г., срушене 1950), демолирана, унутра паљена и уништен драгоцени мозаик над улазним вратима, и потом потпуно срушена експлозивом (ноћу 24/25. јула 1999). Крајем 2003 и поч. 2004 Шиптари очистили о однели сав материјал од срушене Цркве и ту направили парк (видели очевидци 22. марта 2004 г.).
15. Црква Св.Николе у селу Словиње код Липљана, основана у 16.в., обновљена у 19.в., експлозивом разрушена до темеља.
16. Црква Св. Апостола Петра и Павла у Сувој Реци, из 1938, демолирана и затим срушена до темеља експлозивом.
17. Црква Свете Тројице у селу Петрич код Пећи (из 1993.г.), срушена динамитом до темеља, чак и бакар са кубета скинут и однет; столетни храст у порти цркве посечен.
18. Црква Св. Тројице у селу Велика Река код Вучитрна, из 1997, демолирана, спаљена и неуспело рушена.
19. Парохијска црква Св.Тројице у селу Грмову, код Витине (нова), најпре спаљена, а потом потпуно срушена експлозивом (25.7.1999).
20. Црква Св.Николе у Кијеву, код Клине, из 16 века (са фрескама), срушена до темеља, и на гробљу рушени крстови и споменици.
21. Црква Св. Јеванђелиста Марка (на темељима старе цркве Ваведења) у Клини (Метохија), срушена експлозивом.
22. Црква Св. Петке у селу Добрчане између Гњилана и Косовске Каменице, спаљена, кров срушен унутра.
23. Црква Св. Василија Великог (1863.г.), Горња Србица код Призрена, спаљена и порушена.
24. Црква Св. Петке (новија), село Заскок код Урошевца, минирана и срушена.
25. Црква Св.Николе (стара средњевековна, обнов. 1984), село Гатње, Урошевац, демолирана па срушена динамитом.
26. Црква Богородице (стара, обновљена 1925), Горње Неродимље, демолирана и срушена.
27. Црква Покрова Богородице (16 век, обновљена), у селу Кориша (Призрен), срушена до темеља, као и старо црквиште, и гробље уништено.
28. Црква Св. Јеремије у селу Гребник код Клине (из 1923.г.) срушена до темеља и терен поравнат булдожером.
29. Црква Св. Петке изнад села Бинча код Витине, обновљена на врло старим темељима, 1973 Место је познато као поклоничко народно сабориште. 27. јула 1999.Г. црква је најпре паљена, оскрнављена а потом и минирана.
30. Црква Св. Спаса у Дворанима код Мушутишта, Сува Река, из 1465.г .;потпуно срушенау лето 1999 године од Шиптара у присуству немачког КФОР-а.
31. Црква Св. Илије у Локвицама код Призрена, сазидана на старим темељима (13.век) 1866 године; оскрнављена и минирана у августу 1999 године.
32. Црква у Горњем Закуту десетак километара од Подујева, из 14 века, обновљена 1990; чувана од британских војника КФОР-а, који су се затим повукли те је црква, око 8.11.1999. год. минирана и срушена од стране Шиптара.
33. Црква Светог Николе (1340.Г., обновљена 1592, са фрескама) - Ђураковац Исток, стара црква на гробљу у Ђураковцу, потпуно срушена до темеља, и српско гробље около у великом броју порушени споменици.
34. Црква Св. Николе у селу Осојане код Истока обновљена на старим темељима 1934 године, крајем лета 1999 године оскрнављена и срушена од стране Шиптара.
35. Црква Св.Илије у селу Жегри код Гњилана, из 1931.г., демолирана и затим сасвим спаљена (кров срушен), а такође су паљене 2 црквене зграде, и на гробљу рушени крстови и споменици.
36. Црква Св. Илије у Помазатину код Белаћевца, Косово Поље, из 1937.г. (Била срушена и 1941.г.), паљена и делимично срушена минирањем у лето 1999.Г., па је чувао КФОР, а у недељу 16. јула 2.000.Г. ноћу минирањем срушена до темеља.
37. Црква Св. Архангела у Мушутишту, 19 век; крајем јуна 1999 године црква је спаљена и делимично срушена од шиптарских терориста након доласка немачких снага КФОР-а.
38. Црква Св. Николе, Доње Неродимље, стара, обновљена 1983; демолирана, паљена и минирана.
39. Црква Св. Стефана, Доња Неродимља, 14 век, обновљена 1996, на гробљу, демолирана, паљена и минирана.
40. Црква Св.Василија Острошког, Љубово-Исток, 1939.г .; минирана 16. новембра 2002.г.
Демолиране, опљачкане и спаљене цркве и манастири:
41. Манастир Девич Св. Јоаникија у Дреници код Србице, из Средњег века, са фрескама, из 1434.Г, демолиран и опљачкан. (Манастир је био паљен и рушен и 1941.г. од Шиптара). Потпуно спаљен од Шиптара терориста, приликом општег Шиптарског погрома над Србима Косова и Метохије, од 17-21. марта 2004.Г .;сестре су присилно евакуисане од француског КФОР-а 18 марта 2004 года, а била је остала сестра Анђа, па су је накнадно извукли (Французи или Шиптарски КПС?). У цркви је све изгорело и то дуже подржаваном ватром (тако да су је и очевидци затекли 21. марта предвече, као и још друге живе ватре у манастиру, што значи да су Шиптари пљачкали Манастир и онда палили постепено и додавали на ватру ново гориво, јер није било шта да тако дуго гори). Гроб Светог Јоаникија је разбијен, све плоче поломљене, и крај гробнице је дуго горела ватра. Свети Престо је у цркви срушен и копано је на три места на солеји. Свод ћемер Цркве није пао, али је кров са Цркве однет, јер га нема, а није горео. Шиптари су данима виђани у Манастиру са колима и тракторима како развлаче ама буквално све, а онда су почели да секу и вуку манастирску околну шуму.
42. Црква Ваведења Богородице у Белом Пољу код Пећи, из 16 века, обновљена у 1868.г, демолирана и спаљена; гробље око ње рушено и засипано смећем. Поново паљена 17-18. марта 2004 года приликом општег погрома Шиптара над Србима на Космету, када су једва спашени 30 Срба повратника у то село, и онда су им попаљене црква и парохијски дом где су већина живели и све обновљене куће.
43. Катедрална црква Светог Уроша у граду Урошевцу, подигнута 1929.г., демолирана и унутра паљена. (Чува је амерички и грчки КФОР). Поново је више пута нападана и скрнављена (недавно, у јесен 2003). - У дане 17-18. марта 2004 года у време општег погрома Шиптара на Србе на Космету, поново је нападнута с покушајем паљења, грчки КФОР је бранио и дошло је до ватрене борбе 15 минута, где је било рањено грчких војника, док нису дошли из америчког КФОР-а и преузели цркву, а Грци су се повукли у своју базу. Сигурно да је том приликом црква накнадно оштећена мецима.
44. Црква Св.Пророка Илије у граду Вучитрну, из 1834.г., опљачкана, демолирана и унутра делом паљена; почетком 2000.г. срушена је унутра у цркви галерија хора, и спаљена је једна од две црквене зграде у дворишту; неки гробови око цркве срушени. - Дана 17-18. марта 2004 года у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, опет је паљена и накнадно оштећена.
45. Црква Св. Јована Крститеља - Самодрежа, код Вучитрна, 14 век, обновљена 1932.Г .; демолирана, спаљена и покушано рушење и копање у цркви и око темеља.
46. Црква Св. Параскеве у Дрснику код Пећи, 14. век, са фрескама из 1570.г .;оскрнављена, демолирана и унутра паљена.
47. Црква Богородичина у селу Накло код Пећи, из 1985.г .; демолирана и паљена.
48. Црква Св. Апостола, Петровце код Косовске Каменице, демолирана и спаљена.
49. Црква Св. Богородице - Свете Петка у селу Подгорце код Витине, обновљена 1996; демолирана и спаљена; а 30 јуна 2000.Г. срушена до темеља минирањем од стране Шиптара.
50. Црква Св. Јована Крститеља у Пећкој Бањи код Пећи, из 1996, демолирана и унутра паљена.
51. Црква Сабора Срба Светитеља у Ђураковцу код Пећи, из 1997.г., демолирана, затим 16. новембра 2002 делимично минирана и поред присуства КФОР-а, који је затим на брзину покушао санацију насталих рупа и пукотина.Црквени дом код храма спаљен.
52. Црква Св. Пророка Илије у Бистражину између Призрена и Ђаковице, 14 век, обновљена на старим темељима 1930.г. и током Другог светског рата срушена од Шиптара, поново обновљена 1988.г .; сада потпуно демолирана. - Потпуно до темеља срушена веров. у погрому Шиптара над Србима 17-18. марта 2004.г.Очевидци су видели 21.марта 2004 да цркве више нема.
53. Црква Св. Димитрија у Сиги код Пећи, 14 век, обновљена 1937 на средњевековним темељима; демолирана и спаљена.
54. Црква Светих Врача, НовакеПризрен, 14 век, обновљена 1991.г .;демолирана и паљена, покушано минирање, гробови око храма порушени.
55. Црква Ваведења Богородице у Великом Крушеву код Клине, 14 век, обновљена 1980; проваљена и делимично спаљена.
56. Црква Св. Николе у Љубижди код Призрена, 16 век, обновљена 1867;опљачкана и демолирана; парохијски дом спаљен.
57. Црква Св.Пророка Илије у истом селу Љубижди код Призрена, 16.век, на гробљу, обновљена 1979; опљачкана, демолирана и унутра паљена и минирана, гробље око ње рушено.
58. Катедрална црква Христа Спаса у Приштини, 1998.г., најпре покушано паљење, а 1.8.1999. у 1 час по поноћи подметнут експлозив на 4 места: 2 експлодирала, а 2 нису; поново нападана (ова црква је подигнута у Приштини уместо ранијих 12; на темељима 3 од њих су цамије).
59. Црква Св.Илије, Смаћ-Призрен, 1994; паљена, демолирана и минирана изнутра, али нису сви пакети динамита експлодирали.
60. Црква Св. Илије, у селу Некодим код Урошевца, стара, обновом 1975.г.проширена; демолирана и паљена. Потпуно срушена у време Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004.г.
61. Црква Св. Ап. Петра и Павла у Талиновцу код Урошевца, 20 век; демолирана и унутра сва спаљена; гробље око ње порушено.
62. Црква Свете Тројице у селу Бабљак код Урошевца, 1965.г .; демолирана и унутра паљена.
63. Црква Рођења Богородице, село Софтовић Урошевац, 1930.г .; демолирана и спаљена. - Потпуно срушена у време Шиптарског погрома 17-18. марта 2004.г.
64. Црква Св. Илије у Новом Качанику, 1929.Г .; спаљена унутра.
65. Црква Ваведења (Св.Кнез Лазар) у селу Кош код Истока, 1969.Г .; врата разваљена и унутра сва демолирана.
66. Црква Св. Тројице у селу Житињу, Клокот - Витина, стара, обновљена 1980;покушано паљење 19.7.1999.г. кроз прозоре, који су оштећени; накнадно демолирана и оштећена.
67. Црква Св. Лазара Четвородневног (Св Ђорђа.) У Белици код Рудника (СрбицаИсток), 14 век; запаљена.
68. Црква Св.Тројице у Доњем Ратишу код Дечана, стара, обновљена 1935;уништена од Шиптара 1941, обновљена 1992.Г .; на њу су Шиптари од 1996 до 1998 атаковали седам пута; сада оштећена и демолирана.
69. Црква Св. Ап. Луке у Витомирици поред Пећи, саграђена 1912; спаљена изнутра и оскрнављена од Шиптара у августу 1999 год.
70. Црква Св. Ап. Андреја Првозваног (Св. Илије) у Подујеву, подигнута на узвишењу изнад града 1929.г .; за време 2 Светског рата Шиптари су срушили кубе а цркву оскрнавили; црква је обновљена 1971.г .; крајем јуна 1999.Г. поново оскрнављена и унутра спаљена од Шиптара. - У време општег Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004.г. поново паљена, а можда и више оштећена.
71. Црква Св. Ап. Петра и Павла у Горњој Пакаштици код Подујева, позната као "Краљева црква" задужбина Краља Милутина (из 1282.г.); на старим темељима подигнута нова 1925.г .; средином јуна 1999 након доласка КФОРа демолирана и оскрнављена, гробље око ње рушено.
72. Параклиска пела на српском гробљу у К. Митровици зидана 1939.г. на старом црквишту; у време кад год је српско православно гробље скрнављено, оскрнављена је и ова капела, а то је било више пута. Гробље је јако рушено у општем погрому Шиптара над Србима 17-18. марта 2004.Г.
73. Црква Св. Ап. Петра и Павла у Истоку, подигнута је 1929.Г .; добротом Патријарха Варнаве израђен је иконостас; почетком јула 1999.г. спаљена је и оскрнављена од Шиптара.
74. Црква Св. Кнеза Лазара у Пискотама код Ђаковице, једнокуполни храм саграђен на српском гробљу 1991-1994.г .; Шиптари су крајем августа 1999.Г.уништили крст на куполи и оскрнавили цркву и гробље около; затим је црква минирањем оштећена, а парохијски дом спаљен.
75. Црква Св. Николе у Поповљанима код Суве Реке, из 1626.г. са дивним фрескама, око цркве је старо српско гробље; августа1999.г. опљачкана, демолирана, оскрнављена од Шиптара.
76. Црква Св.Николе у Штимљу, подигнута 1926.Г. на темељима старе, гробљанске цркве; половином јула 1999 оскрнављена и демолирана од Шиптара у близини британског КФОР-а. - Поново паљена у дане општег Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004.г.
77. Црква Св. Архангела Михаила у Штимљу, на брегу изнад града, подигнута 19201922.Г, иконостас је радио познати сликар Урош Предић.; црква је темељно реновирана 1977.Г .; запаљена и оскрнављена, а фреске уништене августа 1999 године. - У време општег Шиптарског погрома над Србима поново паљена и оштећивана.
78. Црква Св. Спаса у Мецићевој махали, Мушутиште - Призренски подгор, 11 км од Суве Реке, из 19 века; почетком јула 1999.г. црква је опљачкана, оскрнављена и запаљена.
79. Црква Св. Петке, Мушутиште - Сува Река, 19 век, обновљена 1973.Г .; крајем јуна 1999.г. оскрнављена и запаљена од Шиптара.
80. Црква Св. Илије, у селу Церници код Гњилана, из 15 века, обновљена 1933.Г .; дана 15. јануара 2000.г. на око 70 м од јединица америчког КФОР-а, рано ујутру око З.30 часова, Шиптари су подметнули експлозив, уништили унутрашњост цркве и оштетили зидове; од експлозије су и 3 суседне куће српске јако оштећене. (Канађани су потом помогли обнову цркве).
81. Црква Св.Николе у селу Бањској код Вучитрна, из 1346.г .; претходно је оскрванљена и демолирана, а око Св.Саве (27. јануара) 2.000.г., минирана у близини КФОР-а Арапских емирата.
82. Црква Св. Николе (у народу:. Св Петка) на гробљу у Млечанима код Клине (наспрам Кијева), 14-16. век; кров и део олтара Шиптари уништили крајем лета 1999.г.
83. Споменик и Меморијални комплекс Косовским јунацима дело арх.Александра Дерока, подигнут 1953 на месту где се на Видовдан 1389.г. збила Косовска битка. Крајем августа 1999. године Споменик је оскрнављен и оштећен минирањем од Шиптарских зулумћара; затим су уништавали натпис великим металним "Ко је Србин и српскога рода ...", мада Споменик чувају војници КФОР-а.
84. Црква Св.Николе у Мушникову, Средачка жупа код Призрена, из 16 века;минирана од Шиптара 4 септембра 2,000. године.
85. Црква Св. Николе у Горњем Ливочу код Гњилана, из 20 века; минирана потпуно од Шиптара 8 фебруара 2001.Г.
86. Црква Св.Николе - Св.Петке, Грнчар, Витина, 14 век; обновљена 1976.г.
87. Испосница Манастира Високи Дечани, 14 век, оштећена.
88. Црква Пресвете Богородице, крај Манастира Високи Дечани, 14 век.
89. Црква Св. Киријакије (Недеље), Брњача, Ораховац, 1852 год.
90. Црква Св. Јована (Св. Николе), Леочина, Србица, 14 век.
91. Испосница Уљарица, Клина, 14 (обнов. 16) век.
92. Црква Св. Недеље, Живињане, Призрен, 16 (обнов. 19) век.
93. Црква Св. Николе, Оптеруша, Ораховац, 14 век (обнов. 1934 год.).
94. Црква Св.Петке, Пећ, 14.век (обнов. 1912 год).
95. Црква Св.Козме и Дамјана, Поткаљаја, Призрен, 14 век (обнов. 19. век).
96. Руговска испосница код Пећи, 1314. век.
97. Испосница Св.Николе код Призрена, 14.век.
98. Црква Св. Архангела Михаила, Ракитница, Подујево, 14.век.
99. Црква Св. Николе, Средска, Призрен, 15 век (обнов. 1875).
100. Црква Св.Ђорђа, Речани, Сува Река, 14.век.
101. Црква Св.Николе, Сићево, Клина, 15.век.
102. Црква Св. Апостола Петра и Павла (ман. Петровица), Добра Вода код Клине 1316. век.
103. Споменик благодарности српским патриотама у Призрену, 1930 год.
104. Црква Св. Николе у Чабићима, Клина, 16. век.
105. Црква Св. Козме и Дамјана, Подграђе, Клина, 16.в.
106. Црква непознатог Светог, Пустеник, Качаник, 1011. век.
107. Црква Св.Тројице, Српски Бабуш, Урошевац, 20.в.
108. Црква Св. Димитрија, Сушица, Грачаница, 18 век (обнов. 20. век). Недавно је, на Св. Димитрија или Аранђеловдан 2003.г. поново демолирана ...
109. Црква Св. Јована Претече (Митрополија), Пећ, 1982 год. - Потпуно спаљена и срушена, као и зграда Митрополије у граду Пећи у време општег Шиптарског погрома над Србима, 17-18. марта 2004.г.
110. Црква Св. Николе у Приштини, из средњег века, обновљена 1830.г. са иконостасом у дуборезу с почетка 19.в .; више пута нападана и каменована;задњих дана и недеља: 10. маја, 26. јуна и 3 и 4 јула 2003.Г .; парохијски дом крај цркве такође каменован, а црквена кућа испод цркве спаљена. - У време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.г.потпуно спаљена и срушена од бесне руље Шиптарских терориста, такође и црквени дом и парохијска зграда. Свештеник Мирослав Попадић је спашен тиме што је у почетку сишао у подрум парохијског дома, а потом су дошли људи из Међународне полиције из Приштине и извели га.
111. БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА у Призрену, прелепи српсковизнатијски храм из 1305 године са фрескама Михаила и Евтихија Астрапе, и са једном фреском Богородице са Христом Кормитежем Призрена из 12. века, спаљена је у општем Шиптарском погрому над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.Г., када је све у Призрену српско спаљено и уништено, и Богородица Љевишка разваљена на улазу и отворима на прозирима и кубетима, и унутра поломљен Свети Престо и паљено горивом чврстим и течним; Фреска Богородице из 12 века је у доњем делу састругана. Шиптари сада улазе у цркву и врше нужду, како су видели очевидци 22. марта 2004 и снимили.
112. САБОРНА ЦРКВА Св.Георгија у Призрену, из 19 века, спаљена и порушена од Шиптара у време општег погрома над Србима 17-18. марта 2004 года, када је у Призрену све српско спаљено и уништено, такође и Владичански Двор крај цркве. Свештеника и неколико Срба из Двора је присилно евакуисао немачки КФОР који је иначе чувао Саборну цркву и двор.
113. Црква Светог Георгија Руновца у дворишту Саборне Цркве у Призрену, из 15 века, спаљена и срушена за време истог погрома Шиптара над Србима 17-18.марта 2004 года године.
114. Црква ХРИСТА СПАСА на брегу изнад Призрена у Подкаљаји, из 14.века, паљена од Шиптара у време општег погрома над Србима 17-18. марта 2004.г.
115. Манастир СВЕТИХ АРХАНГЕЛА на Бистрици код Призрена, у из 14 века, однедавно обнављан, спаљен потпуно конак и радионица и све што је било обновљено, у време Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004 года Монахе је скоро присилно евакуисао немачки КФОР, који је Манастир чувао.
116. Црква Успенија Пресвете Богородице у Ђаковици, са оба парохијска дома, старим и новим, спаљена је и потпуно уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004 года Неколико Српкиња које су живеле у црквеним кућана евакуисао је италијански КФОР.
117. Црква Светог Николе у Косову Пољу спаљена је изнутра у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004 года године.
118. Црква Свете Катерине у Бресју код Косова Поља, спаљена је изнутра у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.
119. Црква Светог Саве у Косовској Митровици спаљена је и срушена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004 года;такође и велики двоспратни Парихијски дом; једва су евакуисани свештеници који су у дому живели, а евакуисани су и сви преостали Срби из јужног дела Косовске Митровице.
120. Црква у Доњој Слапашници код Косовске Каменице, спаљена је у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004 года године.
121. Црква у Обилићу спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004 года; око 150 Срба насилно су евакуисани из Обилића у КФОР-ову базу код Приштине.
122. Богословија Св.Кирила и Методија у Призрену потпуно је спаљена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004 года;неколико Срба који су у њој живели евакуисао је немачки КФОР, али је изгорео једна Србина и једна Српкиња.
123. Црква Св. Николе у Призрену, преко пута Саборне Цркве, спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18.марта 2004.г.
124. Црква Св. Пантелејмона у Подкаљаји у Призрену спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.
125. Црква Св. Николе - Тутићева у Призрену, из 14 века, спаљена је и уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.
126. Црква Свете Недеље у Призрену, 14 век, спаљена је и уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.
127. Црква Христа Спаса на брегу изнад Призрена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004 года године.
128. Епископски Двору Призрену, из 19 века (био турски хан и дат царској Русији за Конзулат, па га конзул Јастребов поклонио Призренском Епископу), обновљен у време Еп. Артемија, сачувавши стари изглед; спаљен и срушен у време општег Шиптарског терора над Србима по Космету, посебно страшног у Призрену, 1719. марта 2004 Са њим спаљена и срушена и Саборна Цркве и све цркве у Призрену.
+++
|
|
100 летие после начала Первой мировой войны - 1914 - 2014 |
|
В россии безжалостно констатируют строительство закрытых объектов в Украине |
|
необоснованное чувство собственной правоты - на видео |
|
Тоталитаризм и фашизм - в народ |
|
Грузины и украинцы воюют против России.Мы вместе,братья! |
|
Самосуд 2014 - путинская интервенция и война в Украине провоцируют анти - Чечню в россии и в москве - 666. |
Самосуд 2014 -
путинская интервенция и война в Украине провоцируют анти - Чечню в россии и в москве - 666.
+
Ангел,_що_звиває_небо
+++
+++
Полная версия
+++
|
