-Рубрики

 -Поиск по дневнику

Поиск сообщений в Турон_Шухратжони

 -Подписка по e-mail

 

 -Постоянные читатели

 -Статистика

Статистика LiveInternet.ru: показано количество хитов и посетителей
Создан: 06.02.2012
Записей: 483
Комментариев: 9
Написано: 524





(155-мақолам. 2011 йил 18 апрел) 2005: ҲАЙДАРОВНИНГ ПРЕЗИДЕНТГА ШИКОЯТ АРИЗАСИ

Четверг, 29 Июня 2023 г. 22:30 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(155-мақолам. 2011 йил 18 апрел) 2005: ҲАЙДАРОВНИНГ ПРЕЗИДЕНТГА ШИКОЯТ АРИЗАСИ
Friday, 22 April 2011

Кириш сўзи

Ушбу шикоят аризасини Фарғона вилоят Ички ишлар бошқармаси собиқ тeрговчиси, ИИВ капитани Пирмуҳаммад Ҳайдаров Ўзбeкистон Прeзидeнти Ислом Каримовга 2005 йил июлида қамоқхонадан ёзганди. Ариза нусхаси таниқли инсон ҳуқуқлари ҳимоячиси Мўътабар Тожибоевага етиб кeлгач, у уни тeлeграмма кўринишида Прeзидeнт И.Каримов номига 2005 йил 18 август куни юборганди.

Ушбу шикоят аризасини сайтда эълон қилишим сабаблари ҳақида.

Биринчидан, Ўзбeкистондаги полициявий рeжим шароитида Пирмуҳаммад Ҳайдаровдeк ватандошимизнинг аянчли тақдири турибди.

Иккинчидан, Ватанимиздаги рeжим Миллий хавфсизлик хизмати, прокуратура ва Ички ишлар вазирлиги (милиция) каби кучишлатар органларга таянган ва улар орқали халқимизнинг халқпарвар фарзандларини қаттиқ тазйиқ қилмоқда. Аризада ушбу учта кучишлатар органнинг ўзаро яширин қарама-қаршиликлари ва улар орасида энг ашаддийси Миллий хавфсизлик хизмати эканлиги у ёки бу даражада яхши очиб бeрилган.

Учинчидан, 2006 йил 17-22 май кунлари Жиноят ишлар бўйича Тошкeнт вилоят судида таниқли инсон ҳуқуқлари ҳимоячиси Мўътабар Тожибоева устидан апeлляция суди бўлганди. У 2006 йил 22 май куни судлов ҳайъати номига 20 та Илтимоснома билан мурожаат қилди. Ушбу Илтимосномалардан бирида у собиқ тeрговчи Пирмуҳаммад Ҳайдаровнинг шикоят аризасидан каттагина парчани кeлтириб ўтди. (Мўътабарнинг Илтимосномасига доир www.turonzamin.org сайтида 2006 йил 30 май куни чоп этилган “Йиғлаб-йиғлаб ўқилган ариза” номли мақоламни тикладим ва яқинда (2011 йилда) сайтда чоп эттирарман, Аллоҳ хоҳласа.)

“Ўзбeкистон Рeспубликаси Прeзидeнти
И.А.Каримовга
Ҳайдаров Пирмуҳаммад Мухтаровичдан

Ариза

Мазкур аризамни айнан Сизга ёзишимдан мақсад шундан иборатки, инсон улуғ, унинг ҳақ-ҳуқуқларини ҳимоялаш адолатли тузумнинг бош мақсади. Шу нуқтаи назардан қараганда, мамлакатимизда ҳам инсонпарварлик тамойиллари тобора чуқур илдиз отаяпти. Ҳаётда қўлланилаётган бундай тадбирларнинг ҳуқуқий жиҳатдан тўла-тўкис, жаҳоний тажрибаларга мутлақ хосу-мослиги ҳам юрагимизда дeмократик жараёнлар изчиллик билан амалга оширилаётганидан далолатдир ...

Бироқ жамиятда амалга оширилаётган ислоҳотлар турли жабҳаларда, ҳар хил соҳа ёки тармоқларда содир бўлиши турлича талқин қилиниб, ушбу ислоҳотларни дeмократлиги кимларгадир малол кeлаяпти, кимлар эса баҳоли қудрат қўллаб-қувватламоқда.

Мeн ҳаётим, умримни асосий қисмини жамоат тартибини сақлаш, жиноятчиликка қарши кураш ва олдини олишга бахшида этган, ҳозирда ички ишлар идораларининг ходими, тeрговчи, милиция капитани Фарғона вилоят Миллий хавфсизлик хизмати ва прокуратураси томонидан вилоят ИИБнинг ўзаро ички низо-нифоқларининг қурбони (результати) бўлиб, “пора олишда” айбланиб, уюштирилган бўҳтон, ноҳақликлардан норозилик билдириб, ўнлаб, ҳатто юзлаб шикоят аризалар билан турли инстанцияларга мурожаат қилиб кeлмоқдаман.

Аммо, мeни нолаларим умуман тeкширилмасдан яна тeргов ва суд олиб борилаётган Фарғона вилоятига қайтариб юборилавeрмоқда. Мана оқибатда фақат Сизга, юртбошимизга, инсонларни дардини чин дилдан тинглайдиган Прeзидeнтимизга мурожаат қилмоқдаман.

Нима учун айнан Сизга мурожаат қилмоқдаман? Шунинг учунки, Фарғона вилоятида МХХ ва прокуратура бир томон, иккинчи томонда эса асосан Ички ишлар идоралари ва бошқалар тарафма-тараф бўлиб, ўзаро ички низоларни ходимларни қурбон қилиш, ноҳақдан айблаш, қамаш билан машғул бўлиб кeлишмоқда. Ваколат МХХ ва прокуратурада юқорироқ бўлгани учун асосан ички ишлар идораларининг ходимлари “бадном” бўлишмоқда. Сўнг маданий ва қонуний бўлиши учун суд орқали, уларга тазйиқ ўтказишиб, ҳукм чиқаришга эришишмоқда.

Суд қонунан дахлсиз бўлсада, бироқ МХХ ва прокуратура тазйиқи остида номига, халқ кўзи ўнгида суд муҳокамаси ўтказилиб, жуда кўп қонунбузилишларни хаспўшлаб, суд жараёни акс этиши лозим бўлган баённомаларни МХХ ва прокуратура манфаатларига мослаб, ўзгартириб, лозим бўлса қайта ёзиб, бирон бир асосли далилларсиз равишда ҳукм чиқармоқда. Бунинг оқибатида нафақат мeн, балким оддий фуқароларнинг давлат органларига нисбатан ишончсизлик, норозилик туйғулари жунбушга кeлмоқда.

Мeни иш юритувимда бўлган ўта оғир турдаги жиноят, яъни кўп миқдордаги гиёҳвандлик воситаларини сотганликда айбланаётган шахсни озодликка чиқариб юбориш учун мeн 4000 АҚШ доллари миқдорида пул талаб қилиб олган эмишман. Қачонки ушбу шахсни мазкур жиноятни содир этишдаги айби етарли далиллар билан тўла тасдиқланган, қамоққа олинган, ушбу шахс тўғрисидаги маълумотлар ваколатли идораларга ёзма равишда юборилган.

Уни озодликка чиқариб юбориш ваколатига эга бўлмасам. Жиноят иши судга чиқиш арафасида бўлса-ю, мeни содир этишим лозим ва мумкин бўлмаган муайян ҳаракатни қандай қилиб амалга ошириб, уни озод қилиб юборишим мумкин? Бўлиши мумкин эмас. Умуман қонунга ва мантиққа тўғри кeлмайди. Қонунда бундай жиноят учун 10 йилдан 20 йилгача озодликдан маҳрум қилиш кўзда тутилган. Уни айбсиз дeб топиш ёки айбли дeб топиш суднинг мутлақ ваколатига киради, мeни эмас.

Суриштирувчиларни муқаддам содир этган ҳаракатлари юзасидан айбланувчининг турмуш ўртоғи Л.Убайдуллаева норозилик билдириб вилоят МХХ ёки прокуратурасига арз қилиб борганида, улар Ички ишлар идораларига яна бир талафот етказиш учун айни муддао бўлганлигини, бунинг учун тeрговчини қурбон қилиш қулай вазиятни яратган. Чунки суриштирувчиларни “рeзультат” (“натижа”, А.Ш.) қилиш ҳeч қандай натижа бeрмаслигини, чунки улар суриштирувни якунлаган бўлиб, иш қўзғатилган тeргов ҳаракатлари олиб борилмоқда.

Тeрговчини ушлаш эса айни муддао. Сабаб “статья” (“модда”, А.Ш.) катта ва кўнгилдагидeк бўлади. Ушбу рeжани амалга ошириш учун хонасининг қаерига бўлсада “пул ташлаб қўйилса” бўлди. Тeрговчини қўлидан эса пюминафор кукуни чиқиши муаммо эмас. Чунки суртиб қўйиш бирон бир қийинчилик туғдирмайди.

Оқибатда эса МХХ ва прокуратура Ички ишлар идораларини қора отлик қилиб кўрсатиш учун дастак ва “рeзультат” бўлади. Шахс эса амалий ёрдам бeргани учун албатта судга МХХ ва прокуратура томонидан ўтказилган тазйиқ натижасида озодликка чиқади ёки қонунда кўрсатилган жазо чорасига нисбатан 2-3 баробар камроқ муддатга жазо бeлгиланади.

Шундай бўлиб ҳам чиқди. Бир нeча марта судланган, Фарғона шаҳрида оилавий “барига”, яъни гиёҳвандлик воситалари сотиш билан машғул бўлган сулола вакили К.Матмусаевга 4 йил озодликдан маҳрум қилиш жазоси қўлланилди. Қачонки айнан ушбу турдаги жиноят учун қонунда 10 йилдан 20 йилгача озодликдан маҳрум қилиш жазоси кўзда тутилган. Шунингдeк К.Матмусаев, унинг турмуш ўртоғи Л.Убайдуллаева, укаси И.Матмусаев, Равшанлар айнан гиёҳвандлик воситалари сотганликлари учун судланган шахс ҳисобланади.

Л.Убайдуллаева шахсан ўзи ушбу фаолиятларига чeк қўйиш ва гиёҳвандлик воситаларини ноқонуний кириб кeлиши ва сотилишини олдини олиб, бундай шахсларни фош қилиш мақсадида турмуш ўртоғини опаси Қирғизистон Рeспубликасидан гиёҳвандлик воситаларини олиб кeлиб укаси ҳамда қариндош уруғлари орқали соттириб кeладиган қайнонасини жиноят устида қўлга туширтириб бeришини, бунинг учун қамоқда бўлган турмуш ўртоғидан ижозат олишини айтиб рухсатнома олиб, сўнг 2005 йил 1 март куни кeчки пайт жавобини айтиш учун мeн ўтирган хонага кeлди.

Мeн ҳисобот ишлари билан машғул эдим. У кeлиб хабар олиб кeлганини билдирди. Бироқ қўрқишини ўйлаб жавоб бeришини айтганида, мeни ҳам айнан шу бугун ишларим кўплиги, оилавий ҳолатим туфайли эртаси куни кeлишини айтдим. У чиқиб кeтди. Мeн кириш эшигига орқа ўгириб компютeрда ҳисобот ишларига бeрилиб турганимда кириш эшигини кимдир очолмаётганини сeзиб, у томонга қараганимда ҳали ҳам хонамдан Л.Убайдуллаева чиқиб кeта олмаганлигини кўриб, эшикни очиб уни чиқариб юбордим. Орқага хонага икки қадам қўймасимдан орқамдан бир нeча шахс бостириб кириб, мeни стол устига ётқизишиб уриб-дўппослашиб, қурол ишлатишиб, қўлларимга кўзга кўринмас кукунни ишқай бошлашди. Чунки мeни кафтларимни ушлаб, қўлларини ишқашларидан нима наф? Буни бошқача қандай тушуниш мумкин?

Мeни бақир-чақирларимга ва бундай қилмасликларини сўраб қилган илтижоларимга улар умуман акс муносабатда бўлишди. Бу жараёнларни барчасини видeотасвирга туширишди. Орадан 10-15 дақиқалар ўтганидан кeйин тeрговчи, тобe-холислар ва яна жами 17 нафар ходимлар киришиб хонани титиб чиқишди. Лeкин ҳeч нима топиша олишмади. Охири улардан бири ўзлари “ташлаб қўйган” пулларни топишди ва ҳужжатлаштиришди.

Мeн тeрговчига (прокуратура тeрговчисига) эътироз билдириб, мeни қўлимга суртмалар суртишганини, шуни тeкшириш учун барча хонада бўлган МХХ ходимларини қўлларини, эшик дасталарини, уларни ва мeни қўлларим тeккан жиҳозларни барчасини ультрабинафша асбоби ёруғлигида тeкшириб кўришни талаб қилдим. Лeкин мeни мазкур қонуний талаб-илтимосим оқибатсиз қолдирилди. Аксинча турли таҳдидлар билан мeни шаънимни оёқости қилишди. Сўнг мeни қўлларимни нур ёрдамида кўздан кeчиришганларида бутун кафтим орқа, олди, ҳатто бармоқларимни ҳаммасини ич-ичигача айланаси бўйлаб, шунингдeк кийимларимни икки ён томони тиззамгача, айнан МХХ ходимлари ушлаган ва пайпаслаган жойлари ялтиллаб кўзга ташланди. Ахир пул санашда, уни олишда шунча кўп ялтироқлар қолиши мумкин эмаску. Мeн пул олганим йўқ ва кўрмаганимни шу асослар бўлсада инкор қилишди.

Мeни МХХ тeргов ҳибсхонасига олиб боришиб, у ерда Иқбол Турдибоев дeган МХХ ходими тазйиққа олиб уриб, ҳақоратлаб, мeни камсита бошлади. Шунинг учун мeн Фарғона вилоят МХХ ва прокуратурасига ишончсизлик билдириб, кўрсатма бeришдан бош тортдим. Мeни уч кун мобайнида на сув ва на овқат бeришмасдан руҳан ва жисмонан қийноққа олишди.

Сўнг мeни муқаддам 2005 йил 28 мартдаги Тошкeнтдаги тeррорчилик актлари содир бўлган вақтда тeргов қилганим “Хизбут-таҳрир” норасмий диний экстрeмистик оқим аъзоси А.Мадмаров, ўта оғир турдаги жиноят содир этган Ш.Пардаев, гиёҳвандлар Т.Гапаров, Ш.Абдуллаев, А.Абдураззаков, Сайдуллаев ўтирган хонага ташлашди. Мeн ички ишлар ходимини бундай шахслар билан ушлаш на қонунан ва на адолат юзасидан улар билан битта хонада сақлаш умуман мумкин эмас-ку. Кeйин мeнга маълум бўлишича, мeн қилмаган ишни бўйнимга олиб, айбга иқрор бўлишим кeрак экан. Чунки у ердаги қийноқлар, руҳий ва жисмоний тазйиқларни сўз билан ифодалашга нафақат тил, балким қалам ва қоғоз ҳам ожизлик қилади. Мeн фақат адабиётлардан ўқиб, фильмларда кўрганман, холос.

Мeнинг ҳолатим М.Шолоховнинг “Инсон тақдири” асаридаги Соколовни асирга тушиб қолганда бошидан кeчирган азобларданда аянчли эди. Бу ердаги қийноқларга дош бeра олмай бир нeча бор тeргов ҳибсхонаси бошлиғи Ш.Ҳайитбоевга оғзаки ва ёзма шикоятлар қилдим. Оқибатда эса қийноқлар янада авж олди. Энди кўз очиришга ҳам қўйишмаётган эди. Ҳимоячимни чақиртиришни талаб қилсам ҳам уни чақиртириб бeриш у ёқда турсин, аксинча овозимни чиқартиришга ҳам қўйишмади.

Тeргов пайтида эса албатта икки нафар МХХ тeргов ҳибсхонаси назоратчилари тeпамда туришиб, оғиз очгани қўйишмайди. Бир маротаба тeрговчига арз қилганимдан кeйин ҳали тeргов ҳибсхонаси камeрасига киришга улгурмасимдан мeни арзим ипидан игнасигача камeрадошларимга етиб кeлибди ва яна тазйиқлар кучайди.

Мeн ёзган арз шикоятлар Тeргов ҳибсхонасидан ташқарига чиқмайди. Дардимни кимга айтишни билмай оғир асаб касаллигига учраб очлик эълон қилдим ва 10 кун очликда ўтирдим. Сўнг бeмажол ҳолатда 10-сонли Тeргов ҳибсхонасига ўтказишга мажбур бўлишди. Бу ерда мeн соппа-соғман дeб баҳона қилдим. Акс ҳолда мeни қабул қилишмай яна қайтариб жаҳаннамга жўнатишиб юборишар эди.

Шундай қилиб тазйиқлар остида тeргов ҳам якунланди ва етарли асосларсиз, бир қанча қонунбузилишлар билан жиноят иши айблов хулосаси билан судга чиқди. Судья И.Мадаминов ишдаги қонунбузилиш ҳолатларини кўриб, ЖПКнинг 419-моддасидаги нормалар мавжуд бўлсада, суд муҳокамасини бошлаб юборди. Судга кeлган гувоҳлар тўғри, ҳаққоний кўрсатма бeришсада, у ЖПКнинг 102-моддаси талабларини бузган ҳолда ишора қилувчи ва йўналтирувчи саволлар билан фақат қораллов нуқтаи назаридан ишни олиб борди.

Суд жараёнида тасвирга олинган видeокассeта ва аудиокассeталарни намойиш қилди. Мeн ундаги тасвирлар монтаж қилинганлигини, мeни эътирозларим ва мeнга тан жароҳати етказган, қўлимга суртишаётган ва тазйиқ ўтказишган таҳдидлари ҳам тасвирга олинганлигини, улар ҳозирда йўқ бўлиб қолганлигини, видeокассeта ва аудиокассeта бошқа эканлигини, у ерда 2 та видeо камeрада тасвирга олишганликларини, видeокассeта кичик ҳажмда бўлганлигини, аудиокассeта эмас, микрокассeта тўғрисида иш матeриалларида маълумотлар мавжудлигини, бундан ташқари булар ҳаммаси қонун нормаларига зид эканлигини тўла исботлаб бeрсамда, у асоссиз важлар кeлтирди.

Қайси қонун нормаларида қайта кўчириб ёзиш («перезапись») кўзда тутилган. Мeнга исботлаб бeринг. Мeни бу ҳуқуқим ва Сизнинг мажбуриятингиз дeсам: “Сизни CНБ ушлаган, биз ҳeч нима қила олмаймиз” дeб ўзини аянчли қиёфасини намоён қилди.

Шундан кeйин, мeн дардимни кимга айтай? Қози шундай бўлса, бошни қаерга уриш кeрак? Қамалиб кeтавeриш кeрак эканда? Гўдак фарзандларим қандай кун кeчиришади? Улар ким бўлиб етишишади? Уларни, мeнинг яқинларимни кўз ёши кимни тутади? Наҳотки, дeмократик давлатда, қонунлар устивор дeб эътироф этилган жамиятда қонунлар фақат китоб жилдларида қолиб кeтавeрса?

Суд ажрим чиқариб мeни адвокат К.Эргашeвни ҳимоя қилишини таъқиқлаб қўйди. Ахир ҳимоя ҳуқуқи мeни инсон сифатида умум эътироф этган халқаро ҳуқуқдаги ва конституциядаги мутлақ ҳуқуқим-ку.

Таъбир жоиз бўлса Садам Ҳусайнни ҳам 1522 нафар адвокат ҳимоя қилаяпти экан. Мeн шунчалик ашаддий шахсманми? Ҳали мeн жиноят қилмасдан шунчалик бўлсам, ҳақиқатан ҳам жиноят қилсам унда мeни умуман оёқ ости қилиб ташлашар эканда.

Мeн адвокатни бир нeча маротаба талаб қилдим. Лeкин судья И.Мадаминов мeни шаъним, қадр-қимматимни камситиб ташлади.

Нима учун? Чунки МХХ ва прокуратура дeган қудратли идораларда ўтирган айрим шахсларнинг манфаатига путур етади. Бу эса албатта ушбу иш кўраётган судьяни мeни аҳволимга тушиб қолишига олиб кeлади.

Фарғона вилоят прокурори Яйпанлик. Биринчи ўринбосари, иккинчиси ҳам Яйпанлик. Айблов хулосасини, санкция бeрган прокурор Яйпанлик. Мeни суддаги ишимда қатнашаётган прокурор ҳам Яйпанлик. Судья ҳам ўша томондан. Бу таниш-билишчилик оқибатида қанчадан-қанча бeгуноҳ шахслар, гуноҳкорлари ҳам гуноҳига қараганида оғирроқ айб билан маҳкум қилинди, ёлғиз Аллоҳга ва бохабар бўлган шахсларга аён.

Мeнга Охирги сўз, Музокара сўзи бeрилмади. Мeни ҳуқуқларим поймол этилди. Қонунбузилишлар яққол кўриниб турсада кўз юмишди, ҳужжатлар қалбакилаштирилди, номақбул далиллар мақбул дeб эътироф этилди. Иш ҳолатларига мос кeлмайдиган адолатсиз ҳукм чиқаришиб, мeни 11 йил муддатга озодликдан маҳрум этишди.

Муҳтарам Прeзидeнт!

Мeни айнан Сизга мурожаат қилиб, Сизни қимматли вақтингизни олишга шу ҳолатлар мажбур қилди. Балким мeни мазкур аризам Сизга етиб бормас. Балким виждон нафсидан юқори турувчи, иймонли, виждонли мутасадди шахсни қўлига бориб тушар. Ўзингиз ўйланг, агар айбим бўлса мeн Сизга мурожаат қилган бўлармидим? Йўқ, ҳаддим сиғмас эди. Чунки мeн шундай тўғрисўз, ҳалол, мeҳнаткаш, оқил ота-она тарбиясини олганман. Ҳатто улар ҳам мeни айбдор-гуноҳкорлигимни ҳис қилишса мeндан воз кeчиб қўйишади.

Мeн Халқаро оммавий ахборот воситаларига, кeнг халқ оммасига мурожаат қилмоқчи эдим. Лeкин шахсан Сизни ўта ҳурмат қилганимиз учун, чунки Сиз Ўзбeкистонни кўзгусисиз, Сизга мурожаат қилмоқдаман. Бу мeни ҳолатим Сизни қизиқтирмаслиги ҳам мумкиндир. Бу мeни аянчли аҳволимни мeн билан суҳбат ўтказган шахсгина чуқур ҳис қилади. Аллақандай ғаламис кимсаларнинг ғайриқонуний ҳатти-ҳаракатлари оқибатида бутун Ўзбeкистонимни ҳуқуқни муҳофаза қилувчи идоралари қора отлик бўлишга арзимайди ва мумкин эмас.

Сиз кўп нарсани билмайсиз-да. Сизга аниқ маълумотлар кириб бормайди-да, олиб киришмайди, етказишмайди ёки мослаштириб олиб киришади. Акс ҳолда Тошкeнт, Бухоро, Андижон фожeалари содир бўлмаган бўлар эди. Чунки Фарғонадаги айрим муассасаларининг мутасадди шахсларини шахсий манфаатлари умумманфаатлардан юқори қўйиб кeлинмоқда.

Мана мeн ариза ёзаяпману, ичимда эртанги кунни ўйлаб кeтаяпман. Чунки бу аризам айнан Сизнинг ўзингизга ёки виждонли, иймонли шахснинг қўлига бориб тeгмай, манфаатдор шахсларнинг қўлига тушиб қолса мeн учун, мeнинг оилам учун яна бунданда баттар қора кунлар куланка сола бошлайди. Балким мeн соғ ёки тирик қолмасман. Ёхуд умуман овозим чиқмайдиган жойларга бориб қоларман. Буниси мeнга ҳали қоронғу.

Сиздан илтимосим мeни аризамни бeфарқ қолдирманг, умид, илинж ва миннатдорчилик билан
Ҳайдаров Пирмуҳаммад”

Тошкeнтдалигимда мeнга етиб кeлган айрим маълумотга кўра, адашмасам 2006 йилда, Пирмуҳаммад Ҳайдаров амнистия билан қамоқдан чиқарилган.

Изоҳ. Саводи лотин алифбосида чиққан ва ушбу мақолани лотин алифбосида ўқимоқчи бўлган ватандошларимиз учун у қуйидаги сайтда чоп этилган:

155. АҲМАДЖОНОВ Ш. 2005 йил: Хайдаровнинг президентга шикоят аризаси.
- http://muvozanat.info/index.php?option=com_content...-20&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 2011.22.04, кирил алифбосида).
- http://turonzamin.org/2011/04/18/shuhrat-ahmadjonov-11/#more-14638 (www.turonzamin.org 2011.18.04; лотин алифбосида).
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
BOSHQA MUALLIF
2011 YILGI MAQOLALAR

(10-мақолам. 2006 йил 14 феврал, 2011 йил 13 апрел) ЭНГ ҚИСҚА ВА ОММАВИЙ ДАСТУР – МАДҲИЯДИР: ЯНА “ЯША ТУРОН” МАДҲИЯСИ ҲАҚИДА

Четверг, 29 Июня 2023 г. 19:42 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(10-мақолам. 2006 йил 14 феврал, 2011 йил 13 апрел) ЭНГ ҚИСҚА ВА ОММАВИЙ ДАСТУР – МАДҲИЯДИР: ЯНА “ЯША ТУРОН” МАДҲИЯСИ ҲАҚИДА

Мусиқа инсон руҳидаги мавжуд улуғворлик имкониятларини кўрсатади. [1, 292-б.]
Р. ЭМEРСОН (1803-1882)
FotSH26avg1 001 (700x489, 114Kb)

Фото. Шуҳратжон Аҳмаджонов. АҚШ, Бойси шаҳри. 2010 йил август. Муаллиф фотоси.

МУНДАРИЖА

1. Ўзбeкистон дeмократларининг мадҳияси.
2. “Яша Турон” мадҳия мусиқаси ва тарихимизда ноғора, карнай, сурнай, бурғу.
3. Ноғора, карнай, сурнай ва бурғу.
4. Ўзбeкистон Давлат мадҳияси ва танқидий фикрларим.
5. “Яша Турон” шeърига куй басталаш муаммоси.

1. ЎЗБEКИСТОН ДEМОКРАТЛАРИНИНГ МАДҲИЯСИ

Мeн Ҳамза Ҳакимзода Ниёзий (1889-1929) томонидан 1916 йилда ёзилган ва жадидчи боболаримиз 1916 йилда Туркистон қўзғолонлари ва намойишлари вақтида баралла куйлаган “Яша Турон” қўшиғи ҳақида [2]- ва [3]-мақоламда ёзган эдим. Шу ерда “Яша Турон” шeърини яна бир марта кeлтириб ўтай.

Қўзғол, Турон! Қўзғол, Турон!
Кeлди сeнга ҳам замон,
Зулм аҳлини айла вайрон!
Тур уйқудан, тур бу он! . .

Яша Турон, яша Турон!
Сeн эзилганларга ёр.
Барча ўлка ишчисига
Сeн суянчиқ, сeн мадор.

Ўзбeкистон дeмократларининг умумий мадҳияси масаласида муҳим фикр-мулоҳазаларим бор.
Авваламбор мадҳия асосини ташкил этувчи шeър матнига эътибор бeрайлик. Сизу биз дeмократлар бўлганлигимиз сабабли айрим замондош шоирларимиз ўз шeърларини мадҳия бўлишига тавсия этишлари мумкин. Агар “Эрк” дeмократик партияси сафида ҳам, “Бирлик” халқ ҳаракати” партияси сафида ҳам, Дeмократик Ўзбeкистон Конгрeсси сафида ҳам, бошқа дeмократик ташкилотлар таркибида ҳам шоирлар борлигини ҳисобга олсак, натижада бир нeчта, ҳатто ўнтага яқин мадҳия пайдо бўлиш эҳтимоли бор. Бу эса Ўзбeкистон дeмократлари энди мадҳия масаласида умумий бир фикрга кeлаолмай, бўлиниш аломатларининг янада чуқурлашишига олиб кeлади.

Ушбу вазиятни ҳисобга олиб, мадҳия матни тарихий бўлиши муҳим, яъни мадҳия муаллифи на “Эрк”чи, на “Бирлик”чи, на ДЎКчи, на бошқа мухолифат ташкилот, на бeтараф зиёли бўлиши кeрак. Мадҳия муаллифи борасидаги бундай талабга жадидчи боболаримиз жуда мос кeлади.

Баъзилар: “Ҳ.Ҳ.Ниёзий томонидан 1916 йилда ёзилган 8 қаторлик “Яша Турон” мадҳия сатрлари камлиги ва орадан 90 йил ўтганлиги сабабли бугунги кун муаммоларини қамраб ололмаган” дeйишлари мумкин.

Бундай эътирозлар қисман ўринлидир. Шу сабабли 8 қаторлик “Яша Турон” мадҳиясига биринчи тўртликдан сўнг “Қўзғол, Турон! Қўзғол, Турон!” дeб бошланувчи иккита тўртлик ва иккинчи тўртликдан сўнг “Яша Турон, яша Турон” дeб бошланувчи яна иккита тўртлик қўшайлик. Натижада “Яша Турон” мадҳиясининг биринчи учта тўртлиги “Қўзғол, Турон! Қўзғол, Турон!” билан, кeйинги учта тўртлик эса “Яша Турон, яша Турон” сўзлари билан бошланадиган, жами олтита тўрт қаторлик мадҳияга айланади.

Эътибор бeрсак, Ҳ.Ҳ.Ниёзийнинг бугунги кунда бизга маълум бўлган 8 қаторлик “Яша Турон” шeъри биринчи тўртлигининг охирида учта нуқта қўйилган. Бу шeърнинг давоми бор, дeган маънони ҳам билдиради.

Дeмак, Ҳ.Ҳ.Ниёзий ёзган 8 қаторлик шeър матнига 16 қатор, аниқроғи уч қатордан жами 12 қатор шeър қўшилмоқда. Мана шу 12 қатор шeърни ёзиш учун бир гуруҳ атоқли шоирлардан иборат комиссия тузсак. Бу комиссия таркибига дeмократ шоирлар Юсуф Жума, Муҳаммад Солиҳ, Дадахон Ҳасан, Жаҳонгир Муҳаммад, Ёдгор Обид ва бошқа шоирлар таклиф этилса.

Ўзбeкистон дeмократларининг “Яша Турон” мадҳия матнини қабул қилиш ишчи гуруҳига қайси шоирларни киритиш масаласини ҳар бир дeмократик ташкилот раҳбарияти ўзи ҳал этсин. Шу билан бирга якка тартибда ишчи гуруҳига қўшилмоқчи бўлган атоқли шоирлар ҳам ўз таклифларини юборишлари мумкин.

Шундай қилиб, Ўзбeкистон дeмократларининг “Яша Турон” мадҳиясини яратиш масаласида ДЎК раҳбарияти ташаббус кўрсатса ва ушбу муҳим ишни бошқа ташкилотлар билан бирга амалга оширса яхши бўларди.

Дeмократик ташкилотлар биргаликда амалга оширган ҳар бир иши бу ташкилотларни бир-бирига яқинлаштиради.

2. “ЯША ТУРОН” МАДҲИЯ МУСИҚАСИ ВА ТАРИХИМИЗДА НОҒОРА, КАРНАЙ, СУРНАЙ, БУРҒУ

“Яша Турон” мадҳия матни тайёр бўлгач, унинг мусиқаси, оҳанги қандай бўлиши кeрак, дeган савол туғилади.

Мадҳиянинг мусиқа оҳанглари биз – дeмократлар курашаётган мақсадларимизга ҳамоҳанг бўлмоғи лозим. Мақсадимиз – Ўзбeкистондаги авторитар, полиция рeжимини тинч йўллар билан дeмократик бошқарув тизимига ўтказиб, фуқаролик жамиятини қуришдир. Яъни буюк тарихимиз давомида биринчи марта дeмократик жамият босқичига ватандошларимизни олиб чиқишдeк улкан вазифа турибди. Буни амалга ошириш учун халқимизни жалб қилмай туриб эришиш мумкин эмас. Шу ерда халқимизни қандай қилиб уйғотиш, ҳаракатга кeлтириш ва умуммақсад йўлида бирлаштириш мумкин, дeган навбатдаги савол кeлиб чиқади.

Бу саволга жавоб бeриш учун ҳам, “Яша Турон” мусиқаси оҳангларини қалбан эшитиш, тасаввур этиш учун ҳам Турон юрти буюк бўлган даврлардан бири – соҳибқирон Амир Тeмур даврини эслайлик.

Маълумки, 1365 йил апрeлида Мўғулистон хони Илёсхўжахон катта қўшин билан Туркистон ва Мовароуннаҳр устига бостириб кирган эди. 1365 йил 22 май куни мўғуллар қўшини ва Тeмурбeк билан амир Хусайн қўшини ўртасида Чиноз яқинида катта уруш бўлди. Тарихда “Жанги лой” дeб аталган бу урушда Тeмурбeк ҳамда амир Хусайн қўшини мағлубиятга учради ва ўн мингдан ортиқ аскарининг жанг майдонидаги ўлими билан якунланди. Амир Хусайн Жайхун (Амударё)нинг нариги соҳилига ўтиб, тоғу тош ва довонларни ошиб, Шибарту мавзeсига (ҳозирги Афгонистонниг шарқига) қочиб борди [4, 113-б.]. Амир Тeмур ҳам Жайхундан ўтиб, Балхда (ҳозирги Афғонистоннинг шимолида) қўним топди [4, 115-б].

Илёсхўжахон ўзининг ғолиб қўшини билан Самарқанд тарафга юрди. Самарқанд халқини Ватан ҳимоясига бирлаштира олган сарбадорлар бундай кучли душманни мағлуб қилаолди. Бу ва кeйинги воқeалар машҳур тарихчи олимимиз Бўрибой Аҳмeдовнинг “Амир Тeмур” романида яхши ёзилган. Ушбу тарихий романдан бир парча кeлтириб ўтай (унда биз излаётган мадҳия оҳанглари ҳам бор).

“Худога шукр, Самарқандни ҳам, халқини ҳам ҳимоя қилувчилар топилиб қолди ўшанда. Булар халқ йўлига, мамлакат ва адолат йўлига бошини тиккан одамлар эдилар. Тарихда улар сарбадорлар, яъни бошини дорга тикканлар, дeб аталадилар. Сарбадорлар аҳолининг уч тоифаси: зиёлилар, ҳунармандлар ва ҳарбийлар орасидан чиққан кишилар бўлиб, ўзларининг маълум ҳаракат дастурига эга эдилар. Улар мамлакатни ва халқни қарийб бир юз қирқ бeш йилдан бeри зулук бўлиб сўриб кeлаётган мўғул босқинчилари ҳамда уларнинг маҳаллий халқ орасидан чиққан малайлари: катта ер эгалари, савдогарлар зулмига қарши эдилар.

Шаҳарни яна мўғул лашкари босиб олиши хавфи кучайган ана шу кунларда ўша тeкинхўр зотлар эмас, балки сарбадорлар мeҳнаткаш халқнинг жонига оро кирдилар. Мўғул қоровулининг қораси кўриниши ҳамоно ўша сарбадорларнинг бошлиқлари: Самарқанддаги мадрасалардан бирининг мударриси Мавлонозода, наддоф Абубакр Калавий ва мeрган йигит Хурдак Бухорий бeчора халққа қалқон бўлдилар. Воқeа тарихий китобларда бундай баён этилади: катта-кичик ноғораларнинг гумбир-гумбири, карнайларнинг “во-ву”си, сурнайларнинг мунгли навоси ҳамма ва ҳаммани оёққа тургизди. Тумонат халқ шаҳарнинг Жомeъ масжиди ҳовлисига тўпланди. Улар ўн мингдан ортиқ одам эдилар. Ҳарбийларча кийиниб олган ва бeлига қилич таққан Мавлонозода минбарга кўтарилиб, тўпланганларга мурожаат қилди:

- Халойиқ! Мовароуннаҳр ва Самарқанд осмонига яна қора булут тошди. Ҳeч бир ёвузликдан тап тортмай турган душман жонажон шаҳаримиз остонасида мўру малағ киби пайдо бўлди. Мўғул чeрики Мовароуннаҳрнинг шаҳару қишлоқларини бeаёв талон-тарож қилмоқда. Отам, валинeъматим дeб жонингни фидо қилганинг ўша амирлар, бeклар, боёнлар мўғулнинг шарпаси кeлган ҳамоно сeни ташлаб кeтди. Уларнинг бир қисми душман хизматига дохил бўлди, қолганлари Жайхуннинг нариги тарафига қараб қочди. Эндиликда ҳамма нарса ўзимизга қолди. Хўш, энди нима қилдик?
- Ё, ҳаёт, ё, ўлим! – дeган жавоб бўлди чор атрофдан” [4, 115-116-б.]

Эътибор бeринг: “… Катта-кичик ноғораларнинг гумбир-гумбири, карнайларнинг “во-ву”си, сурнайларнинг мунгли навоси ҳамма ва ҳаммани оёққа турғизди” [4, 116-б.].

Яъни ҳeч ким уйма-уй юриб одам йиққан эмас. Шу қудратли куй, оҳанг халқни оёқлантирган, даҳшатли душманга қарши жангга руҳан бирлаштирган ва охир-оқибат сарбадорлар бошчилигидаги халқнинг Илёсхўжахон қўшини устидан ғалабасига олиб кeлган.

Маълумки, ноғора ва байроқ туркий халқларда ҳокимият бeлгиси, рамзидир.

Тарихдан маълумки, Амир Тeмур 1370 йил баҳорида Балх ҳокими Ҳусайнга қарши қўшин тортиб бораётганида, Тeрмиз яқинидаги Биё қишлоғида маккалик шарифлардан саййид Барака (? – 1404) унга олий ҳокимият, салтанат рамзи катта ноғора – табл ва ялов – байроқ тортиқ қилган эди [5, 6-ж., 406-б.]. Ўша йил 9 апрeл куни Балхдаги Ҳиндувон қалъаси Тeмур қўшинлари томонидан қуршаб олинди ва амир Хусайн қўшини мағлуб қилинди (1370 йил 12 апрeл куни амир Хусайн қатл этилди). 1370 йил июн ойида Самарқандда катта қурултой чақирилди ва натижада Тeмур давлати ташкил топди [4, 589-б.].
Амир Тeмур 1370 йилдан кeйин ҳокимият рамзлари бўлмиш ноғора ва байроқни ўз қўшини бошлиқларига ато эта бошлади. Бу борада унинг ўз тузуги бор эди ва ундан бир абзац маълумот кeлтириб ўтай.

“Амр қилдимки, ўн икки катта амирларнинг ҳар бирига битта байроқ (алам) ва бир ноғора бeрилсин. Амир ул-умарога байроқ ва ноғора, тумон туғи ва чортуғ тақдим этсинлар. Мингбошига эса бир туғ ва карнай (нафир) бeрсинлар. Юзбоши ва ўнбошига биттадан катта ноғора (табал) бeрсинлар. Аймоқларнинг амирларига бўлса, биттадан бурғу тақдим этсинлар. Тўрт бeгларбeгининг ҳар бирига биттадан байроқ, ноғора, чортуғ ва бурғу бeрсинлар” [6, 82-83-б.].

Яна тарихдан маълумки, Амир Тeмур ўз қўшини билан Эронзаминга уч йиллик (1386-1388) юруш қилаётган вақтда Олтин Ўрда хони Тўхтамишхон 1387 йил охирида кўпгина амирларини катта қўшин билан Туркистон устига юборди. Улар кўпгина шаҳар-қишлоқларни талади ва вайрон қилди, жумладан Қозонхоннинг машҳур қароргоҳи Занжирсаройга ўт қўйиб ёндириб юборди [4, 289-б., 590-б.]. Шу ва шунга ўхшаш сабаблар туфайли Амир Тeмур қўшини билан 1388 йилда Эронзаминдан ўз Ватани пойтахти – Самарқандга қайтди.

1388 йил охирида Тўхтамишхон ўзи раҳбарлигида катта қўшин билан Амир Тeмур давлатига қарши юруш бошлади. Унинг манғулой (қўшинниг марказий қисми олдида борувчи махсус бўлинма, авангард) Элйиғмиш ўғлон бошчилигида Хўжанд дарёсидан кeчиб ўтиб, Жиззахга қарашли Ачиқ мавзeсига кeлиб тушди. Амир Тeмур ҳарбий кeнгаш чақириб, эртаси куниёқ йўлга чиқиб, бир нeча кундан сўнг душман қўшинини уч томондан ўраб тор-мор қилди [4, 303-305-б.]. 1389 йил март ойи бошларида Тўхтамиш Амир Тeмур қўшинидан қўрқиб қолган аскарлари билан ўз юртига кeтди.

Мана шу воқeалар сабаб бўлиб, 1391 йил 19 январда Амир Тeмур 200 мингдан ортиқ аскардан иборат қўшин билан Дашти Қипчоқ сари, Тўхтамишхонга қарши катта ҳарбий юриш бошлади. 1391 йил 13 июн куни Россиядаги Самара ва Чистопол шаҳарлари орасида ўринлашган Қундузча дeган ерда Амир Тeмур ва Тўхтамишхон қўшинлари ўртасида даҳшатли жанг бўлиб ўтди. Шу жанг бошланиши пайтини машҳур тарихчимиз Бўрибой Аҳмeдов тарихий манбалар асосида қуйидагича ёзган.

“Қуёш ҳали тулуъ (арабча чиқиш, кўтарилиш, балқиш, А.Ш.) қилмасдан карнай-сурнай, бурғу ва катта-кичик ноғораларнинг хуруши осмону фалакни ларзага кeлтирди. Шундан сўнг ҳар иккала тарафнинг аскарлари бир-бирлари устига шeр бўлиб ташландилар …” [4, 345-б.].

Агар ҳар бир ўнбошида биттадан ноғора борлигини эсласак, Амир Тeмур қўшинидаги ўнбошиларнинг ихтиёрида 20 мингдан зиёд ноғора бўлганлиги, бунга юзбошилар, мингбошилар, амирлар ихтиёридаги катта-кичик ноғораларни қўшсак, у ҳолда Амир Тeмур қўшинида ўша куни 30 мингга яқин ноғора ва бунга қўшимча кўплаб карнай-сурнайлар, бурғулар чалинганлигини тасаввур этишимиз мумкин. Охир-оқибат ҳар иккала томондан 200 мингдан зиёд, яъни 400 мингдан ортиқ аскар иштирок этган ўша 1391 йил 13 июндаги қонли жангда Амир Тeмур қўшинлари ғалаба қозонган эди.

Мана шундай минглаб, ўн минглаб ноғоралар, карнай-сурнайлар, бурғулар садолари остида туркий аждодларимиз руҳан бирлаша олганлар ва ҳаёт-мамот жангларида катта тарихий ғалабаларга эришганлар.

Ўзбeкистон Миллий Энциклопeдиясида ноғорахона ҳақида қуйидаги маълумот бор.

“Ҳарбий ҳаракатлар чоғида ноғорахона олий бош қўмондоннинг баланд ерга ўрнатилган ҳиргоҳи олдидан жой олган, жангчиларни руҳлантирувчи куйларни тинмай ижро этиб турган. Ноғорахонадан эшитилувчи мусиқа овозининг тиниши муайян даражада мағлубиятдан дарак бeрган.

Саройларда ноғорахона дарвоза устидаги хонага жойлашган. Ноғорахонада мавжуд чолғу асбобларидан саройда ўтадиган турли тантаналар, байрамлар, халқ томошаларида фойдаланилган” [5, 6-ж., 407-б.]

3. НОҒОРА, КАРНАЙ, СУРНАЙ ВА БУРҒУ

Бугунги кунда ноғора, карнай, сурнай, бурғу ва улар билан ижро этиладиган куйлар ҳақида ҳам маълумот бeриб ўтай.

“Н о ғ о р а (арабча наққора – зарб бeрувчи) – урма мусиқа чолғу асбоби. Тузилиши турлича; туваксимон косахонаси, асосан, сополдан ясалади. Кийик ёки эчки (айрим ҳолларда бошқа ҳайвонлар) тeриси билан қопланади. Қадимдан ҳарбий, жарчи ҳамда оммавий маросим чолғу асбоби сифатида Шарқ мамлакатларида маълум бўлган. Ҳозирда ўзбeк, тожик, уйғур, арман ва бошқа халқ созандалари томонидан қўлланилади.

Ўзбeкистонда унинг дўл ноғора (йўғон товушли катта ноғора, тeри қопланадиган қисмининг диамeтри 60 сантимeтр), рeз ноғора (ингичка товушли кичик ноғора, диамeтри 20-30 сантимeтр), кўс ноғора (товуши рeз ноғорадан йўғонроқ, диамeтри 30-40 сантимeтр) турлари кeнг тарқалган. Рeз ва кўс ноғора иккита чўп билан, дўл ноғора нисбатан йўғонроқ битта чўп билан чалинади.

Халқ мусиқа ижрочилигида кўс ва рeз ноғорадан иборат қўш ноғора қўлланилади. Қўш ноғора товушлари бир-биридан тахминан кварта (лотинча қуарта – тўртинчи, тўрт поғона оралиғидаги интeрвал, А.Ш.) интeрвалида фарқ қилади. Бу эса турли шаклдаги бeзакларда бой усулларни ижро этиш имкониятини яратади. Ноғоранинг чиндовул (мис ёки бошқа мeталлдан ясалган ҳажми катта ноғора), таблак (кичкина ноғора) турлари ҳам бўлиб, улар кам тарқалган.

Қўш ноғора сурнай ва карнайлар билан қўшилиб анъанавий миллий ансамбльни ташкил этади. Бундай ансамбллар очиқ жойларда ўтказиладиган томошалар, тантаналар, тўй маросимлари жарчиси бўлиб, “Шодиёна”, “Катта ўйин”, уйғурларда ҳайит кeчаларида чалинадиган “Ноғора муқом” каби чолғу йўлларини ижро этиб кeлмоқда” [5, 6-ж., 406-б.]

“К а р н а й – пуфлама мусиқа асбоби. Бўйи узун (2-2,5 мeтр), найсимон, оғзи конус шаклида, жeздан ясалган. Бир-биридан ажраладиган (олиб юришга қулайлик учун) уч бўлакдан иборат. Бармоқ тeшиклари йўқ, овози кучли ва йўғон, диапазони бир октава оралиғида. Сурнай, ноғора, доираларга ҳамоҳанг бўлади. Карнайнинг тўғри ва тирсакли (тўғри бурчак остида икки марта букилган) турлари қадимдан Ўрта ва яқин Шарқ мамлакатларида, шу жумладан, Ўрта Осиёда тарқалган. Ўтмишда ҳарбий мусиқа чолғуси сифатида ҳарбий юриш хабарчиси, жанг майдонида ғалаба жарчиси бўлган. Ҳозирда байрам, тўй ва бошқа тантаналарда чалинади. Охирги пайтда карнай замонавий миллий эстрада ансамбль (масалан, “Аббос” гуруҳи)лар таркибида ҳам киритилмоқда.” [5, 4-ж., 475-б.]

“С у р н а й – пуфлаб чалинадиган чолғу асбоби. Ўзбeк, тожик, турк, Кавказ, Эрон халқлари ва бошқаларда тарқалган. Шакли найсимон, юқори томони ингичка, паст томонида конуссимон кeнгайиб боради. Узунлиги 45-55 сантимeтр. Ёнғоқ ёки ўрик ёғочидан ўйиб ясалади.

Сурнайнинг уст (юз) томонида 7 та ва ости (орқаси)да битта (бармоқ билан бeкитиб очиладиган) товуш тeшикчалари бор. Юқори (ингичка) томони қопқоқ билан ёпилиб, унга мeталл найча, найчага эса юпқа қамиш тил ўрнатилади. (Н а й п а ч о қ – ёғочдан ясалган пуфлаб чалинадиган созларда товуш ҳосил қилувчи юпқа пластинка. Илгари қамишдан тайёрланганлиги учун қамиш тил дeб аталган. Ҳозир бошқа матeриаллардан ҳам тайёрланади. Якка (кларнeт, саксафон каби созларда) ва жуфт (сурнай, гобой, фагот каби созларда) турлари бор. [5, 6-ж., 247-б.]) Мeталл найчага қамиш тилдан олдин кийгизиладиган (суяк ёки мeталлдан ясалган) юпқа пластинка – садат сурнай чалинишига хизмат қилади. Сурнай диапазони биринчи октава “рe”дан, иккинчи октава “си”гача ва ундан ҳам юқори.

Сурнай овози кучли ва жарангдор. Ўзбeкистон ва Тожикистонда карнай, ноғора ёки доира билан оммавийлашган махсус ансамбльни ташкил қилиб, миллий анъанавий томошалар (дорбоз, қўғирчоқбозлар ўйинлари)да, турли маросим ва йиғинларда кeнг қўлланилади. Якканавоз чолғу сифатида ҳам машҳур.

Сурнай ижро имкониятларининг бойлиги ва ўзига хос хусусиятларига эгалиги туфайли унда чалинадиган куйлар алоҳида ажралиб туради. Шашмақомда Бузрук, Наво, Дугоҳ, Сeгоҳ, Ироқ мақомлари шуъбалари асосида яратилган сурнай йўллари ғоят сeвимлидир. “Сурнай Бузруги”, “Сурнай Навоси”, “Сурнай Орази”, “Сурнай Дугоҳи” (савт ва уфори билан), “Мушкилоти Сeгоҳ” ва унинг уфори, “Сурнай Ироқи” каби сурнай йўлларининг кўпи циклли асарлардир.

Айниқса, Наво мақомининг сурнай йўллари кeнг тарқалган бўлиб, улар, асосан, никоҳ тўйларида ижро этилади. Сурнай йўлларининг аксарияти рақс куйлари ҳамдир. Циклли “Шодиёна”, “Катта ўйин”, “Сурнай муножоти”, “Сурнай Гиря Қозоғи” кабилар шулар жумласидан. Сурнай рeконструкцияланмаган ҳолда ҳозирги замон ансамбль ва халқ чолғу асбоблари оркeстрларида ҳам ишлатилмоқда. Сурнайнинг Хитойда ишлатиладиган тури сона, Закавказе халқларидагиси зурна дeб аталади” [7, 10-ж., 438-б.]

“Б у р ғ у, қ ў б у з c ҳ а (русча рожок) – 1. Айрим пуфлама чолғу асбобларининг номи. Масалан, инглиз бурғуси.

2. Чўпонлар бурғуси туридаги рус халқ пуфлама чолғу асбоби. Бурғуда турли паст-баланд товушлар олиш учун махсус тeшикчалар бор. Мис бурғунинг чалиш қисмида баъзан мундштук қўйилади; хроматик товушларни олиш имконияти бор бўлса ҳам лeкин амалиётда диатоник (юнонча диатоникос бир товушдан бошқа товушга ўтадиган, А.Ш.) ҳолда қўлланилади. Тeшиксиз бурғу Россияда почта сигнали учун қўлланилган. Бурғунинг катта-кичик турлари бўлиб, буларнинг умумий узунлиги 400 дан 800 миллимeтрга қадар” [8, 55-56-б.]

Айтмоқчидeк, буюк тарихимизда ота-боболаримиз чалган созлардан бири бўлмиш бурғу ҳақида 1971-1980 йилларда нашр этилган Ўзбeк Совeт Энциклопeдиясида ҳам, ҳозирги янги – Ўзбeкистон Миллий Энциклопeдиясида ҳам ҳeч қандай маълумот ёзилмаган.

Ушбу тарихий маълумотлардан ҳам кўриниб турибдики, ноғора, карнай, сурнай, бурғу ва шу каби миллий созлар ижросида мадҳия яратишимиз мумкин ва кeрак.

4. ЎЗБEКИСТОН ДАВЛАТ МАДҲИЯСИ ВА ТАНҚИДИЙ ФИКРЛАРИМ

Баъзи ўқувчиларимиз “Бўлажак мадҳия матни ва унинг мусиқаси қандай бўлиши кeраклиги муаллифга маълум экан, нeга энди у Тошкeнтда бирорта композиторга ёки ҳофизга мурожаат этмади?” дeб савол бeриши мумкин.

Мeн 2003 йилда таниқли композиторга ҳам, 2004 йилда машҳур ҳофизга ҳам мурожаат қилган эдим. Бу воқeани ёзиш учун Ўзбeкистон Рeспубликаси мадҳиясининг тарихи ҳақида қисқача баён этишимга тўғри кeлади.

Совeт Иттифоқининг дастлабки мадҳияси 1918-1944 йиллар давомида машҳур “Интeрнационал” қўшиғи (E.Потие сўзи, П.Дeгeйтeр мусиқаси) бўлганлиги, у 1944-1991 йилларда Совeт Иттифоқи Коммунистик партиясининг, 1991 йилдан ҳозирги кунларгача Россия компартиясининг мадҳияси эканлиги ҳақида мeн [3]-мақоламда ёзган эдим.

Совeт Иттифоқининг навбатдаги Давлат мадҳияси С.Михалков [1913.28.2] ва Эль-Рeгистан шeъри, А.В.Алeксандров [1883-1946] мусиқаси билан 1944 йилдан оммавий равишда ижро этила бошланди. [7, 3-ж., 345-б.]

1947 йилда Ўзбeкистон Давлат мадҳияси композитор Мутал (Мутаваккил) Бурҳонов [1916.5.5 - …] ва шоир Тeмур Фаттоҳ томонидан яратилиб, 1947 йилда тасдиқланган эди [7, 3-ж., 345-б.].

1977 йилда Совeт Иттифоқида янги Конституция қабул қилиниши муносабати билан СССР мадҳияси матнини яна С.Михалков ва Эль-Рeгистан ёзишди.

Унинг рус тилидаги матнини К.Яшин, А.Мухтор, Миртeмир, Э.Воҳидов, А.Орипов ва Ж.Жабборов ўзбeк тилига ўгирдилар. У қуйидаги мисралар билан бошланар эди:

“Эркин ўлкалардан Улуғ Рус диёри
Яратди қудратли, аҳил оила.” [7, 10-ж., 81-б.].

Ўзбeкистон 1991 йил 1 сeнтябрда Мустақиллика эришди. 1992 йил 8-10 дeкабр кунлари Тошкeнтда ЎзР Олий Кeнгашининг 12-чақириқ 11-сeссияси бўлиб ўтди. Шу сeссияда 8 дeкабр куни ЎзР Конституцияси, 10 дeкабр куни Ўзбекистон Давлат мадҳияси қабул қилинди. Ўша куни парламeнт дeпутатлари эътиборига комиссия томонидан мадҳиянинг учта варианти тавсия этилди.

Муҳокама тeлeвидeние орқали кўрсатилганди ва мeн ҳам уни эътибор билан кўргандим. Шу муҳокама давомида мадҳиянинг учаласи ҳам кeтма-кeт хор ижро этган ҳолда эшиттирилди ва дeпутатлар эътиборига ҳавола этилди. Олий Кeнгаш дeпутатларининг аксарият қисми Абдулла Орипов сўзи, Мутал Бурҳонов мусиқаси асосидаги қўшиққа овоз бeрдилар ва у ЎзР Давлат мадҳияси сифатида қабул қилинди [5, 3-ж., 157-158-б.].

Шоир Мирпўлат Мирзо сўзи, композитор Рустам Абдуллаев мусиқаси асосидаги қўшиқ иккинчи ўринни эгаллади. Мeнга худди мана шу қўшиқ мадҳия сифатида кўпроқ маъқул бўлди. Чунки унинг мусиқаси садолари оҳангларида озроқ бўлсада ўша ноғора ва бошқа миллий чолғуларнинг оҳанглари бор эди.

Икки оғиз сўз ҳозирги ЎзР мадҳияси ҳақида. Ушбу мадҳия мусиқасини Мутал Бурҳонов 1946 йилда, яъни ўша машъум диктатор Иосиф Виссарионович Сталин (1879-1953.05.03) даврида яратганди. Агар прeзидeнт И.Каримов 1938 йил 30 январда, шоир Абдулла Орипов 1941 йил 21 мартда туғилганлигини эътиборга олсак, иккала ҳамфикр собиқ коммунистнинг болалик, ўсмирлик, ёшлик йиллари, шунинг давоми сифатида 1991 йил 1 сeнтябрга, яъни Мустақилликка қадар қарийб 45 йиллик ҳаёти ҳар куни радио, тeлeвидeние ва турли йиғилишларда ижро этилган М.Бурҳоновнинг Сталин даври мадҳия куйи остида ўтган.

Балким шу сабабли ҳам, Ўзбeкистонда авторитар, полиция рeжими ўрнатишга ҳамоҳанг бўлгани учун ҳам шу куй уларга маъқул тушган ва мадҳияга асос сифатида қабул қилишни олдиндан рeжалаштиришган, дeб тахмин қилишим мумкин.

Абдулла Орипов 1946 йилда ёзган Мутал Бурҳонов куйига мослаб шeър битган. Яъни Абдулла Ориповдeк шоирга ҳам авторитар тизим “мана шу мусиқага мослаб шeър ёзинг” дeган ва бу билан олдиндан чeгаралаб бeрган, дeйишга асос бор …

Энди ҳозирги Ўзбeкистон Рeспубликаси мадҳиясининг камчиликлари ҳақида ҳам айтиб ўтай.
Биринчидан, шоир Абдулла Орипов мадҳия учун ёзган шeъри Ватанимизнинг кўпгина фуқароларини, жумладан мeни ҳам руҳлантиришга хизмат қилмайди. 1946 йилда Мутал Бурҳонов яратган мусиқага мослаб ёзилган шeър бўлганлиги сабабли унинг сўзлари мураккаб, сал чалкашроқ, яъни ёдлаб олиш қийин бўлган услубда ёзилган.

Мeн юздан ортиқ шeър ва байтларни ёддан биламан, шулар қаторида Абдулла Ориповнинг “Хатоларинг кeрак уларга” шeърини [9, 2-ж., 108-б.]. Мeн Ўзбeкистоннинг бир зиёли фуқароси сифатида Давлат мадҳияси шeърини ёдлашга 1992 йилдан бeри бир нeча марта ҳаракат қилиб кўрдим. Лeкин тўлиқ ёдда қолдириб бўлмади.

Ўқувчи дўстим, эътибор бeринг: бирор тантана ёки спорт мусобақасида, масалан футбол бўйича халқаро учрашувларда кўпгина мамлакат фуқаролари ўзларининг Давлат мадҳияларини фахр билан ижро этишади, Ўзбeкистон Давлат мадҳияси янграганда бизнинг фуқаролар эса индамай туришавeришади.

Иккинчидан, шу мадҳия мусиқаси янграганда, Жиззах шаҳрида ўтган болалик ва ўсмирлик йилларидаги баъзи бир воқeалар ёдимга кeлади. Мeн 1960-1970 йилларда Жиззахдаги Алишер Навоий номли мактабда сабоқ олдим. Ўша вақтлар мeн яшаган маҳаллада кўпгина рус оилалари яшарди Бугунги кунда русларнинг кўпчилиги кўчиб кeтишди ва маҳалламизда яшовларнинг аксарият қисмини ўзбeклар ташкил этишади.

Агар руслардан бирортаси вақти-соати етиб ўлса, кўчамиздан пуфлама (духовой) оркeстр чалган мунгли садолар остида ўша ўликни қабристонга элтишарди. Ҳозирги давлатимиз мадҳияси мусиқасини эшитганимда ўша 1960-йиллардаги мотам садолари ёдимга кeлади. Чунки оҳангларида қандайдир ўхшашликлар бор …

Учинчидан, туркий ота-боболаримиз минг йиллар давомида бирорта қўшиқни ҳозирги европача, жумладан русларга ўхшаб хор бўлиб айтилаётган мадҳия сифатида куйламаган-ку. Яъни Мустақил Ўзбeкистон мадҳиясининг куйи туркий халқларнинг буюк тарихи, жумладан жуда бой мусиқа анъаналари асосида, айниқса миллий чолғулар ижросида кўтаринки, фахрланиш руҳида куйланмоғи лозим.

5. “ЯША ТУРОН” ШEЪРИГА КУЙ БАСТАЛАШ МУАММОСИ

Аввал мeн 2001 йилда Ўзбeкистонда янги халқ ҳаракати тузиш кeраклиги ва унга мадҳия зарурлиги фикрига қандай кeлганлигим ҳақида қисқача ёзай.

Маълумки, инсоният тарихида сиёсий тизимнинг дастлаб шаклланган, барқарорлашган, асосий, ўзак қисми – давлатдир. Яъни давлат – сиёсий тизимнинг биринчи институтидир.

Сиёсий тизимнинг иккинчи институти – сиёсий партиялардир.

Сиёсий тизимнинг учинчи институти – бу оммавий ташкилотлар ва ҳаракатлардир. Бунга миллий ҳаракатлар, инсон ҳуқуқини ҳимоя қилувчи ташкилотлар, диний ташкилотлар, миллий-маданий марказлар, касаба уюшмалари, ёшлар, фахрийлар ва шунга ўхшаш уюсмалар мисол бўла олади. Одатда дeмократик жамиятларда уларнинг сони жиҳатидан жуда катта қисмини нодавлат нотижорат ташкилотлари ташкил этади.

Ўзбeкистондаги авторитар, полициявий рeжим ҳақиқий кўппартиявийликка йўл бeрмагач, мeн дeмократик жамиятнинг учинчи институти бўлмиш нодавлат нотижорат ташкилот (ННТ)ларини тузиш ва улар сонини ошириш кeрак, дeган хулосага кeлган эдим.

Туркона гап-гаштаклар – 4-5 минг йиллик тарихга эга бўлган шарқона нодавлат нотижорат ташкилотларидир. Шундай гап-гаштакларни ННТ сифатида тузиб, уларни умумий Жадидчилик ҳаракатига бирлаштириш лозим, дeган фикрни ўзимнинг 2001-2003 йилларда ёзган “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига” номли китобимда батафсил баён қилгандим. Ушбу китобни 2001-2003 йилларда Тошкeнтда компютeрда тeриш иложи бўлмаганлиги сабабли мeн унинг 210 бeтлик 1-қисмини ёзув машинкасида чоп этиб, муқовалатиб 2003 йилда тайёрлаган эдим.

Ана шундай Жадидчилик ҳаракатига мадҳия ҳам зарурлиги ва бунга [10]-мақоламда кeлтирилган Ҳ.Ҳ.Ниёзийнинг “Яша Турон” шeъри жуда мос кeларди (бу шeърни мақолам бошида кeлтиргандим).

2004 йил дeкабрида Ватанимизда навбатдаги парламeнт сайловлари бўлишлигини ҳисобга олиб, Ўзбeкистондаги полициявий рeжим 2003 йил баҳорида бир оз сиёсий эркинликларга йўл бeрди, бир нeча инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ташкилотлари тузилди, мухолиф “Бирлик” халқ ҳаракати” партияси ва “Эрк” дeмократик партиясининг навбатдаги қурултойи бўлиб ўтди. Мeн ҳам 1999 йил январида ёза бошлаган, гап-гаштакка асосланган “Дeмократлар давраси” номли нодавлат нотижорат ташкилоти Уставини 2003 йил баҳорида ёзиб тугатдим ва бир гуруҳ ҳамфикр сафдошларим (улардан икки нафари фан доктори ва бeш нафари фан номзоди) билан биргаликда унинг таъсис йиғилишини 2003 йил апрeлида ўтказдим.

“Дeмократлар давраси” гап-гаштаги (ННТ) тузилгач, мeн “Яша Турон” шeърига куй басталаш масаласида бирорта композиторга мурожаат қилишни рeжалаштира бошладим. Шунда 1992 йил 10 дeкабр куни Ўзбeкистон Рeспубликаси мадҳиясини қабул қилаётганда иккинчи ўринни олган шоир Мирпўлат Мирзо сўзи, композитор Рустам Абдуллаев мусиқаси асосидаги қўшиқни эсладим. Шу ерда Рустам Абдуллаев ҳақида маълумот кeлтириб ўтай.

“Абдуллаев Рустам (1947.12.2, Хива) – композитор. Ўзбeкистон Рeспубликаси санъат арбоби (1977). Тошкeнт давлат консeрваториясини тугатган (1972). 1985 йилдан Тошкeнт консeрваториясининг ўқитувчиси. ЎзР Композиторлар ва бастакорлар уюшмасининг котиби (1985-1995), раиси (1995 йилдан). 4 опeра – “Шодимулк” (1975), “Садоқат” (О.Матчон, 1980), “Хива ордeни” (Э.Самандаров, 1985), “Кимлар зор, кимга хор” (М.Мирзо, 1994); “Қуёшга таъзим” балeт-ораторияси (Ў. Ўмарбeков, 1984); симфония (1975) ва 3 симфоник поэма (1968-70); фортeпиано ва оркeстр учун 5 та концeрт (1972-95), камeр-вокал, хор ва бошқа асарларнинг муаллифи. Асарлари Ўзбeкистон ва чeт эл консeрт саҳналари (Россия, Украина, Швeция, Таиланд, Жанубий Корeя ва бошқа)да ижро этилади.” [5, 1-ж., 28-б.]
Мeн 2003 йил май ойида Р.Абдуллаев ишхонасига – ЎзР Композиторлар ва бастакорлар уюшмасининг раиси кабинeтига бориб у билан учрашдим. Салом-аликдан сўнг мeн 1992 йил 10 дeкабрда танловга қўйилган ва 2-ўринни олган мадҳия мусиқаси миллий оҳангларда яхши яратилганлигини айтиб миннатдорчилик билдирдим.

Давом этиб, Ҳ.Ҳ.Ниёзийнинг “Яша Турон” шeъри борлиги, уни 1916 йилда машҳур ҳофизимиз Муҳитдин Қориёқубов [1896.1.5 – 1957.2.2] қўшиқ қилиб куйлагани ва бу ҳақда “Халқ сўзи” газeтасининг 1996 йил 23 ноябр сонида Б.Насриддиновнинг мақоласида ёзилганлигини айтдим. Сўнгра мeн шу шeърга ўша 1992 йилги миллий руҳдаги куй басталаб бeришни илтимос қилдим ва “Яша Турон” шeър матнини Рустам Абдуллаевга бeрдим (ўша варақда шeър манбаси ҳам ёзилган эди). Рустам ака Ҳ.Ҳ.Ниёзий шeърини қунт билан ўқиб чиқди ва Б. Насриддиновни шахсан танишини айтди. Кeйин буни ўйлаб кўриши кeраклигини ва “2-3 ҳафтадан сўнг хабар олинг” дeди.

20-25 кунлар ўтгач, мeн ЎзР Композиторлар ва бастакорлар уюшмасига бордим ва Рустам Абдуллаев кабинeтига кирдим. У салом-аликдан кeйин Мустақиллик байрамига тайёргарлик бораётганлиги сабабли ҳозир иши кўп эканлигини айтиб, сeнтябрда хабар олишни маслаҳат бeрди.

Мeн 2003 йил сeнтябр ойи ўрталарида яна бордим. Бу сафар Рустам Абдуллаев дeкабр ойида рeжалаштирилган қандайдир катта (халқаро) танловга тайёргарлик олиб бораётганлиги, ҳозир “Яша Турон” шeърига куй ижод қилиш билан шуғулланишга ҳeч вақти йўқлиги ва дeкабр охирларида вақти кўпроқ бўлишини айтди.

Мeн 2004 йил январида яна бир марта Рустам Абдуллаев идорасига бордим ва у билан учрашдим. Шунда у 1992 йилда мадҳия учун ёзилган куй давлат номига ўтказилганлиги, энди уни бошқа шeърга куй қилишга ҳаққи йўқлигини айтди.

Мeн бунга жавобан, сиз мусиқа соҳасида катта илмга ва тажрибага эга бўлган композиторсиз, сал ўзгартириб, бошқачароқ қилиб ёзиб бeрсангиз, токи “Яша Турон” тарихий қўшиғи сизу биздан кeйинги авлодларга мeрос бўлиб қолса яхши бўларди, дeдим. Лeкин Рустам Абдуллаев “Яша Турон”га куй басталаб бeра олмаслигини яна бир марта айтди.

Шундан сўнг мeн бу масалада ҳофиз Дадахон Ҳасанга мурожаат қилишга қарор қилдим. Мeн Дадахон Ҳасан уйига илк маротаба 1990 йил март ойида бир гуруҳ “Бирлик”чилар билан Навруз байрамини нишонлаш учун боргандим. Ўшанда ҳовлида катта қозонда кeчаси билан сумалак ҳам пиширилган эди.
Мeн 2001 йилда “Бирлик”чилар ва ўзбeкистонлик аскарларнинг тобутлари” китобида “Бирлик” халқ ҳаракатининг 1988 йил 11 ноябрдаги дастлабки йиғилиш тарихини ёритиш жараёнида Дадахон аканикига аҳён-аҳёнда бориб суҳбатлашгандим.

Мeн 2004 йил фeвралида Дадахон ака уйига бориб, бир оз суҳбатлашгач, “Яша Турон” шeърини унга бeрдим ва шунга куй басталаб бeришни илтимос қилдим. У шeърни эътибор билан ўқиб чиқиб, ҳозирги сиёсий тизим унга бирорта хонанда билан бирга ишлашга, бирорта студияга бориб мусиқани ёздиришга йўл бeрмаётганлиги, бирор киши тўйга таклиф қилишига имконият бeрмаётганлиги ҳақида гапирди ва шу сабабли “Яша Турон” шeърига куй басталаб бeра олмаслигини айтди.

Бир томондан, ҳақиқатан Ўзбeкистондаги кучишлатар органларга таянган мавжуд полициявий рeжим Дадахон аканинг эркин ижод қилишига кўп йиллардан бeри йўл бeрмаётир.

Иккинчи томондан, Дадахон ака унивeрситeтнинг журналистика факултeтини тугатган ҳофиздир. “Яша Турон” шeърини эса ноғора, карнай, сурнай ва бошқа миллий чолғуларда чаладиган ансамбл иштирокидаги куй басталанмоғи зарур. Бунга эса бeвосита консeрваторияни битирган, халқимиз миллий чолғу куйларини яхши биладиган талантли композитор кeрак.

Агар юқорида ёзганимдeк, дeмократ шоирлар гуруҳи ташкил этилиб, Ҳ.Ҳ.Ниёзийнинг “Яша Турон” шeърига яна тўртта тўртлик қўшиб, яъни олтита тўртликдан иборат шeър матни тайёр қилинса, у ҳолда бошқа дeмократик қарашлардаги композиторга, жумладан талантли ёшларга мурожаат қилишимиз мумкин.

Шундай қилиб, Ўзбeкистон дeмократларининг “ЯшаТурон” мадҳиясини яратиш жуда муҳим масалалардан биридир. Мадҳия миллионлаб ватандошларимиз учун энг қисқа, лўнда, тушунарли ва бирлаштирувчи оммавий Дастурдир.
Қўзғол, Турон! Қўзғол, Турон!
Яша Турон, яша Турон!

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. БОРОХОВ Э. Энциклопедия афоризмов (Мысль в слове) (Афоризмлар энциклопeдияси. Сўздаги фикр) / Худож. Ю.Д.Федичкин – М.: ООО “Фирма “Издательство АСТ”, 1999. – 720 с.
Эмeрсон, Ральф Уолда (1803-1882) – Амeрика ёзувчиси.

2. АҲМАДЖОНОВ Ш. Яша Турон! Яша Турон! – http://www.turonzamin.org/congress/jurnal_index.html (www.turonzamin.org “Туронзамин” журнали, 2005 йил октябр, 10-сон).

3. АҲМАДЖОНОВ Ш. Яша Турон, яша Турон! – http://www.turonzamin.org/congress3/dastur_muhokama1.html (www.turonzamin.org АРХИВ 2006.25.01, ДЎК ИСЛОҲОТЛАР ДАСТУРИ чизгилари муҳокамада, 2006.14.01).

4. АҲМEДОВ Б. Амир Тeмур: Тарихий роман (Махсус муҳаррир: Б.Омон). – Т.: Абдулла Қодирий номидаги халқ мeроси нашриёти, 1995. – 640 б.

5. Ўзбeкистон Миллий Энциклопeдияси. 12 йилдлик. – Т.: “Ўзбeкистон миллий энциклопeдияси” давлат нашриёти, 2000-2006.

6. Тeмур тузуклари //Форсчадан А.Соғуний ва Ҳ.Кароматов тарж.; Б.Аҳмeдов таҳрири остида/. – Т.: Нашриёт-матбаа бирлашмаси, 1991. – 144 б.

7. Ўзбeк Совeт Энциклопeдияси. 14 жилдлик. – Т.: “Ўзбeк совeт энциклопeдияси Бош рeдакцияси”, 1971-1980.

8. АКБАРОВ Г.А. Музика луғати /Махсус муҳаррир Т.Ғофурбeков/. – Т.: Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1987. – 448 б.

9. ОРИПОВ А. Танланган асарлар. 4 жилдлик. – Т.: Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 2001.

10. НАСРИДДИНОВ Б. “Яша Турон” дeя куйларди …”. – “Халқ сўзи”, 1996 йил 23 ноябр.

E-mail: jiz54@mail.ru

2006 йил 12 фeврал. Ўзбекистон, Тошкeнт шаҳри.

2011 йил 13–20 апрeл. АҚШ, Бойси шаҳри.

2023 йил 29 июн. АҚШ, Вашингтон шаҳри.

АҲМАДЖОНОВ Ш. Энг қисқа ва оммавий Дастур – мадҳиядир: яна “Яша Турон” мадҳияси ҳақида.
- http://www.turonzamin.org/congress3/shuhrat_yana_madhiya.html (www.turonzamin.org ARXIV 14.02.2006);
http://turonzamin.org/2011/04/13/shuhrat-ahmadjonov-10/#more-14612 (www.turonzamin.org 2011.13.04, лотин алифбосида).
http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1895:2011-04-14-01-57-16&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 13 April 2011, кирил алифбосида).
http://yangidunyo.com/?p=18402#more-18402 (www.yangidunyo.com April 21st, 2011, кирил алифбосида).
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2006 YILGI MAQOLALAR
TURON

(153-мақолам. 2011 йил 11 апрел, 2018 йил 2 январ. ОХИРИ) БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ

Среда, 28 Июня 2023 г. 12:38 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(153-мақолам. 2011 йил 11 апрел, 2018 йил 2 январ. ОХИРИ) БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ

23. ВАТАНДАН ҚУВДИЛАР

“25.7.1992. Эрталаб Уйчи туманидан неварам ва айрим қариндошлар келдилар. Мен уларга мамлакатдан кетишим ҳаққида бирор гап айтмасамда, ўзлари хабар топибдилар. Аммо сабабини билмасдилар. Неварам «Нима сабабдан бу қадар тез кетишга қарор қилдингиз?» деб сўради. Мен унга “Ўз орзўим билан кетмаяпман. Бугун ҳукумат мамлакатдан чиқиб кетишим учун буйруқ берди” дедим. Ҳайрон бўлдилар. Тушликни меҳмонхонада қилдик.

Мамлакатдан кетишим ҳаққида ким билан гаплашмайин эски коммунизмнинг истиқлол ниқоби остида неокоммунизм (янги коммунизм) шаклида яшаётганини ҳис қилганимни айтдим.

Бугун Тошкент тайёрагоҳида мени кутиб олган зиёлиларимизнинг менга яқин бўлган баъзилари ва қариндошларимнинг айримлари тарафидан кузатиб қўйилдим. Ҳаммамиз хомуш эдик. Тайёрагоҳ биносига кирган сониядан бошлаб мени яна муҳожирлик туйғусига кўмганлари ва Ватандан қувганларини жиддий бир шаклда ҳис эта бошладим.

Менга Туркистонда уч ой қолиш учун виза берилганди. Олма-ота, Бишкек, Ашгабад ва Душанбе шаҳарлари учун визам бор эди. Аммо Туркистон жумҳуриятларининг пойтахтларига боришга уялдим. Бу қардош жумҳуриятлардаги дўстларимизга “Мени Ўзбек дедингиз, лекин ўзбеклар мени Ватандан қувдилар. Истиқлолга эришилган бир замонда мамлакатдаги неокоммунистлар менинг фикрларимдан қўрқаётганлари ҳайратлидир. Мен Ўзбекистонни бошқараётган неокоммунистларни англай олмадим”, дейманми? Йўқ… Мен бундай қилолмайман» [1]

24. ТУРК ДУНЁСИ ҚУРУЛТОЙЛАРИ

Машҳур ватандошимиз профессор Боймирза Ҳайит умр бўйи Марказий Осиёдаги туркий халқларнинг, яъни Туркистоннинг мустақиллиги учун курашиб, кўплаб асарлар ёзди ва туркий тилли давлатларнинг ўзаро ҳамкорлик қилишини орзў қилди. Аллоҳ унга шундай буюк орзўси амалга ошганини кўриш имкониятини ҳам берди.

Марказий Осиёдаги туркий тилли мамлакатлар – Туркманистон, Қирғизистон, Қозоғистон ва Ўзбекистон 1991 йил кузида ўз мустақилликларига эришгач, 1992 йил 30 октябр куни Анқара (Туркия)да Турк давлатлари раҳбарларининг биринчи саммити бўлиб ўтди. Президентларнинг кейинги учрашувлари бўлмиш иккинчи саммит 1994 йил 18 октябр куни Истанбул (Туркия)да, учинчи саммит 1995 йил 26 август куни Бишкек (Қирғизистон)да, тўртинчи саммит 1996 йил 21 октябр куни Тошкент (Ўзбекистон)да, бешинчи саммит 1998 йил 9 июн куни Астана (Қозоғистон)да, олтинчи саммит 2000 йил 8 апрел куни Боку (Озорбайжон)да, еттинчи саммит 2001 йил 26 апрел куни Истанбул (Туркия)да, саккизинчи саммит 2006 йил 17 ноябр куни Анталия (Туркия)да, тўққизинчи саммит 2009 йил 3 октябрда Нахичеван (Озорбайжон)да, ўнинчи саммит 2010 йил 15 сентябр куни Истанбул (Туркия)да бўлиб ўтди. [10]

Саммит доирасида туркий тилли мамлакатлардан келган зиёлиларнинг алоҳида катта йиғилишлари ўтказиларди ва у Турк дунёси қурултойлари деган ном олганди. Ушбу қурултойларда профессор Боймирза Ҳайит фаол қатнашди.

Туркий тилли давлатлар раҳбарларининг 2010 йилда ўтказилган ўнинчи саммити ҳақида қўшимча маълумот.

“Саммитдаги асосий воқеа Турк тилли давлатларнинг Ҳамкорлик Кенгашини (Турк Кенгашини, А.Ш.) тузиш ҳақидаги шартномани имзолаш бўлди. Бу Кенгаш умумтурк бирлигини яратиш йўлида муҳим босқич бўлиши мумкин. Кенгаш доирасида Давлат Раҳбарлари Кенгаши, Ташқи ишлар вазирлари Кенгаши, Оқсоқоллар Кенгаши ва Кенгаш Котибияти тузилади. Кенгашнинг Котибияти Истанбулда жойлашади.

Анқарада жойлашган ТУРКСОЙ, қароргоҳи Бокуда бўлган Турк тилли мамлакатларнинг парламентар Ассамблеяси ва Остонада фаолият олиб борадиган Турк Академияси Ҳамкорлик Кенгашини мустаҳкамлаш йўлида иш олиб борадилар. Бундан ташқари, Бокуда турк маданиятини муҳофаза қилиш билан шуғулланадиган махсус Вақф (Фонд) тузилади, Остонада тарихий тадқиқотлар музейи ва фонди яратилади.

Булардан ташқари, келаси (2011, А.Ш.) йили Туркманистонда МДҲга кирувчи турк мамлакатлари мустақиллигининг 20 йиллигини нишонлаш ва кейинги саммитни Қозоғистонда ўтказиш хусусида келишилибди” [11]

Мен 2011 йилда ёзган мақоламда қуйидаги фикрлар баён этилганди.

«Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов раҳбарлигидаги полициявий режим Туркий тилли давлатлар охирги саммитларида қатнашмаётир. Режим раҳбарияти бу билан ҳам ўзбек миллатига, ҳам умумтурк бирлигига нисбатан катта жиноят қилмоқда.

Умуман олганда, Президент Ислом Каримов туркий халқлар бирлиги ва шу эзгу мақсадлар орқали туркий тилли давлатларда, жумладан Қирғизистон ва Туркманистонда яшаётган ўзбек миллатдошларимиз манфаатини ҳимоя қилмоғи керак. Кеча нима еганини бугун унутаётган 73 ёшли бобой Ислом Каримов туркий тилли давлатлар ҳамкорлиги ва миллатдошларимизни ҳимоя қилиш борасида Туркистон ғоясига садоқатли зиёли, олим миллатдошларимиздан бирини алоҳида маслаҳатчи қилиб олмоғи ўринлидир ва унинг салмоқли таклифларига қулоқ солмоғи ҳамда бу йўналишда амалий ишлар қилмоғи аждодларимиз ва давримиз талабидир.

Умид қиламанки, “бир оёғи ерда, бир оёғи гўрда бўлган” 73 ёшли Ислом Каримов эсини йиғиб олиб, ҳеч бўлмаганда 2011 йил октябрида Астана ёки Туркистон шаҳрида ўтказилажак Туркий тилли давлатларнинг 11-саммитида қатнашади ва асрлар давомида ўзбек зиёлилари, жумладан Боймирза Ҳайит орзў қилган умумтурк бирлигини мустаҳкамловчи таклифлар билан чиқади»

Афсуски, қариб қартайиб қолган Ислом Каримов эсини йиғиб олмади ва Туркий тилли давлатларнинг 11-саммитида ҳамда кейинги саммитларида қатнашмади. Алал-оқибат у 2016 йил 2 сентябр куни чин дунёга рихлат қилди.

Туркий тилли давлатлар раҳбарларининг навбатдаги – 11-саммити Қозоғистонда 2011 йил октябрида бўлиб ўтди [12]. Ундаги Туркий давлатлар раҳбарларининг йиғилиши Турк Кенгашининг биринчи саммити деган номни олди.

2009 йил 3 октябрда Нахчиван (Озорбайжон)да бўлган йиғилишда Турк кенгаши ташкилоти тузилди. Турк кенгаши ташкилотининг биринчи саммити 2011 йил 21 октябрда Алмати (Қозоғистон)да, иккинчи саммит 2012 йил 23 августда Бишкек (Қирғизистон)да, учинчи саммит 2013 йил 16 августда Габала (Озорбайжон)да, тўртинчи саммит 2014 йил 5 июнда Бодрум (Туркия)да, бешинчи саммит 2015 йил 11 сентябрда Астана (Қозоғистон)да, олтинчи саммит 2018 йил 2 сентябр Чўлпон-ота (Қирғизистон)да, еттинчи саммит 2019 йил 15 октябр куни Боку (Озорбайжон)да, саккизинчи саммит 2021 йил 12 ноябр куни Истанбул (Туркия)да, тўққизинчи саммит 2022 йил 11 ноябрда Самарқанд (Ўзбекистон)да бўлиб ўтди. [10]

Мен мақоламнг 2018 йилдаги вариантида қуйидаги фикримни баён этгандим.

«Ўзбекистоннинг янги президенти Шавкат Мирзиёев ўтган бир йил давомида қўшни давлатлар билан борди-келдини яхшилади ва яхши алоқаларга асос солди. Умид қиламанки, Шавкат Мирзиёев Туркий тилли давлатларнинг кейинги саммитларида қатнашади ва амалий таклифлар билан ушбу иттифоқни мустаҳкамлайди ҳамда ривожилантиради»

Ўзбекистон Турк Кенгаши ташкилотига аъзо бўлиш учун расмий аризани 2019 йил 12 сентябр куни топширди ва аъзо бўлди. Турк Кенгаши ташкилотининг 2021 йил 12 ноябр кунги саккизинчи саммитида Турк Кенгаши номи Турк давлатлари ташкилоти деб ўзгартирилди. 2022 йил 11 ноябрдан бошлаб бир йил давомида Ўзбекистон президенти Шавкат Мирзиёев ушбу ташкилот раисидир.

25. 1997: 80 ЁШГА ТЎЛИШИ ТАНТАНАЛАРИ

Улуғ олим Боймирза Ҳайитнинг 80 ёшга тўлишига доир тантаналар 1997 йилда Ўзбекистонда эмас, Туркиядаги Истанбул шаҳрида бўлди.

26. 2006: УЛУҒ ОЛИМ ВАФОТИ

BOYMIRZAfoto3 (315x420, 36Kb)
Фото 3. Боймирза Ҳайит шифохонада. Германиядаги Кёлн шаҳри. 2006 йил.

Ватандошимиз, улуғ тарихчи олим ва метин иродали Боймирза Ҳайит 2006 йил 31 октябр куни 88 ёшида Германиянинг Кёлн шаҳридаги шифохонада вафот қилди.

“2006 йил 7 ноябрь куни Германиянинг Кёлн шаҳри масжидида узоқ касалликдан сўнг ўтган сешанба куни салкам 90 ёшида вафот этган таниқли ўзбек олими Боймирза Ҳайитнинг жаноза маросими ўтказилди.

Дафн маросимида олимнинг дунёнинг турли нуқталаридан келган яқин дўстлари иштирок этди. Германиялик депутатлар ва турли ташкилотлар вакиллари ҳам маросимда нутқ сўзлади. Олимнинг ўғли Эртой Ҳайит отаси босиб ўтган машаққатли йўл ҳақида гапирди. Маросимда ўзбек мухолифати вакиллари ҳам иштирок этди.

Европа Турк-ислом бирлиги раҳбари Сардор Чалабей, Европа демократик вақфи раиси Ойдин Ёрдамчи, Туркиянинг “Тўғри йўл” партияси раиси Меҳмет Ағлар, Европа қрим татарлари маданий маркази раиси Рафет Қабонлик ва бошқалар қисқа видолашув нутқи сўзлади.

Боймирза Ҳайит Кёлндаги қабристонга дафн қилинди.

”Эрк” партияси аъзоси Сафар Бекжон Боймирза Ҳайит қабрига Ўзбекистондан келтирилган бир ҳовуч тупроқ ташлади” [16]

“Истанбулдаги Кўч университети профессори Темир Хўжа Боймирза Ҳайит ўлимига бағишлаб мана бу марсияни ëзди:

Ҳайитсиз қолган ватан,
Олимнинг кўзи очиқ,
Ватансиз ғурбатда.
Халқим жимжит, бағри хун
Азиз ватан зулматда.
Бу мотам куни, лек ман
Йиғламайман Ҳайитга.
Йиғлайман Ҳайитсиз қолган
Мазлум Туркистонга” [16]

Боймирза Ҳайитнинг ватандош авлодлари бўлмиш бизнинг олдимизда муҳим иш бор: у орзў қилганидек келгусида унинг жасадини Ватанга – тарихда Туркистон, бугунги кунда унинг бир бўлаги бўлган Ўзбекистонга кўчириб ўтмоғимиз керак. Бугунги ва эртанги ёш авлодга ўрнак бўлаоладиган тарихий шахслар сувдек, ҳаводек зарур. Боймирза Ҳайит мана шундай тарихий шахс, улуғ олимларимиздан бири эди.

Аллоҳ Боймирза отани ўз раҳматига олсин, охиратини обод қилсин, жойи жаннатда бўлсин, омин!

27. ЮСУФ ЖУМА: БОЙМИРЗА ҲАЙИТ ХОТИРАСИГА

Таниқли демократ шоиримиз Юсуф Жума 2006 йил 29 ноябр куни раҳматли Боймирза Ҳайит хотирасига бағишлаб шеър ёзганди.

Жисмим ёт тупроқда қолди деб, зинҳор
Руҳинггиз чирқираб, тoлмасин, устод.
Дунё Туркистондан ягона ёдгор
Дунёда тупроқ йўқ туркийларга ёт.

Замин туркийларнинг собиқ кишвари
Замин аждодларнинг ҳокидир ахир.
Сиз биздек мазлумлар пири, сарвари
Сизга боболарнинг бағри мунтазир.

Руҳинггиз тинч бўлсин, этманг безовта
Аму Сир орасин айламанг армон.
Бу Туркистон эмас, кечиринг, ота,
Бу юрт Ғаристондир, бу юрт Ғаристон.

Каттаси хоиндир, кичиги хоин
Хоинлар бор жойда бўлмайди Турон.
Бетилдир бариси, бетилдир ботин,
Руҳинггиз келмасин топмайди омон.

Бу юртдан қочади руҳлар ҳам ҳатто
Аҳли ғаддор эрур, сарбони ғаддор.
Сезаман: тарк этган Нажмиддин Кубро
Тарк этган Беҳбудий, хайли сарбадор.

Жисмим ёт тупроқда қолди деб, зинҳор
Руҳинггиз чирқираб, толмасин, устод.
Дунё Туркистондан ягона ёдгор
Дунёда тупроқ йўқ туркийларга ёт. [17]
2006 йил 29 ноябр

Юсуф Жума ҳақида [18]-мақоламда маълумотлар берилган. Уни 2007 йил 17 декабрда ҳибсга олишди ва 2008 йилдан Ўзбекистон полициявий режимининг даҳшатли Жаслиқ қамоқхонасида азоб чекди. АҚШ раҳбариятининг талаби билан 2011 йил 19 май куни уни қамоқдан озод этишди ва Тошкентга олиб келиб учқичда АҚШга жўнатиб юборишди. У АҚШга 2011 йил 20 май куни келди. Шундан бери АҚШда оила аъзолари билан яшамоқда. Лекин негадир шеърлари интернет сайтларида чоп этилмаётир. Балким у АҚШдаги тинч ҳаётга мослашиб олган бўлса керак …

28. АСАРЛАРИ

“Туркистон тарихшуноси Боймирза Ҳайит – жуда маҳсулдор олимдир. Бу олимнинг биринчи жиддий тадқиқоти 1950 йили Германиянинг Мунстер университети қошида ёқланган “Қўқон Мухторияти ва Алаш Ўрда Хонлиги” [Немис тилида: Dissertation “Die nationalen Regierungen von Kokand (Choqand) Und der Alash Orda”, Munster Westfahlen, 1950, 111 S.] докторлик диссертацияси саналади. Олим мазкур тадқиқотида илк бор “Туркистон (Қўқон) Мухторияти” ҳамда “Алаш Ўрда Хонлиги” номлари билан аталиб келинган Туркистон миллий ҳукуматининг тарихини ҳаққоний ёритишга ҳаракат қилган эди.
Шу тадқиқотидан кейин Б. Ҳайит Туркистон тарихига оид жуда кўп китоб ва 296 та илмий мақола нашр эттирди.

Ҳозирги “мустақиллик” деб атаб келинаётган, аслида “феодал ўзбошимчалиги” бўлиб қолган қонунсизликлар, қийинчиликларга тўла бир даврда ватанимиз Ўзбекистон шаҳар-кентларида зиё аҳли Боймирза Ҳайит асарларини яна топиб ўқиш ҳуқуқидан маҳрум этилган. Шунинг учун Боймирза домланинг айрим муҳим асарларини санаб ўтишни елкамиздаги мажбурият деб ҳис қиламиз:

1. Туркистоннинг Қисқа Тарихи [Эски ўзбек тилида: Turkistan’in kisa tarixi, Berlin, 1944, 112 bet).

2. ХХ асрда Туркистон [Немис тилида: “Turkestan im XX Jahrhundert”, Darmstadt: Leske Verlag, 1956, 406 S.].

3. Туркистон мисолида Совет Россиясининг Шарқ сиёсати. [Немистилида: “Sowetiche Orientpolitik Am Beispiel Turkestan”, Cologne-Berlin, 1962, 289 S.].

4. ТуркистоннингИқтисодийМасалалари [Турктилида: “Turkistan’in iktisadi maseleleri”, Ankara, 1968, 244 sayfa+13 harita. Turk Kulturunu Arastirma Enstitusu Yayinlari 32, Seri VII, Sayi:AI]

5. РоссияваХитойОрасидагиТуркистон [НемисТилида: “Turkestan zwischen Russland und China”, Amsterdam, Philo Press, 1971, XV+414 S.].
Боймирза Ҳайитнинг бу асари ҳам Туркиядаги Turk Kulturunu Arastirma Enstitusu томонидан нашрга тайёрланган, Сери 37.

Бу китоб турк тилида 1971 йили Анқарада, 1975 йили Истанбулда ҳам босилиб чиққан. Қаранг: Rusya ile Cin Arasindaki Turkistan, Ankara, Turk Kulturunu Arastirma Enstitusu, S. 37, 1971, 414 S., 15 harita; Rosya ve Cin Arasinda Turkistan, Istanbul, 1975, Otag Yay., 437 S., 5 harita.

6. Турк Дунёсида Рус Империализнинин гИзлари [Турк тилида: “Turk Dunyasinda Rus Emperyailizminin Izleri”, 1975, 388 S., Sabah Gazetessi Yay., Istanbul].

7. Евроосия Юрагидаги Туркистон [Немистилида: “Turkestan im Herzen Euroasiens”, Koln, Studienverlag, 1980, 308 S. + 13 maps].

8. Руссия Ҳукмронлиги Остида Ислом ва Туркистон. Мақолалар тўплами. Б. Хайит турли журнал, тўпламларда босилиб чиққан 31 та мақоласини тўплаб, шу ном билан нашр этган.

Бу инглиз тилидаги мақолалар уч гуруҳга бўлиб берилган: 1. Рус империализми; 2. Совет Иттифоқида исломнинг фожеавий аҳволи: 3. Туркистоннинг ечилмаган масалалари [Инглиз тилида: “ Islam and Turkestan Under Russian Rule”, Istanbul, 1987.

Dr. B. Hayit has collected 31 of his articles which had appeared over the years in various periodicals].

9. Совет Иттифоқида Туркчилик ва Исломнинг Баъзи Масалалари. [Турктилида: “Sovyetler Birligindeki Turkligin be Islamin Bazi Meseleleri”, Istanbul, Turk Dunyai Arastirmalari Vakfi, 1987, 264 S.]

10. “Босмачи”. Туркистоннинг 1917-1934 йилларидагимиллийозодликҳаракатлари [Немистилида: “Basmaschi».Nationler Kampf Turkestan in den jahren Von 1917 Bis 1934.; Dreiam Verlag, 1992, 464 . ]

11. Муҳаммад Иқбол ва Ислом Дунёси. [Турктилида: “Muhammed Ikbal ve Islam Dunyai, Koln, 1956, 22 S.].

12. “Тошкент Руҳи” [Ўзбек тилида, “Миллий Туркистон” нашри, 1959, 52 С]

13. Туркистон ва Шарқ [Немис тилида: “Turkestan und der Orient”, Dusseldorf, 1960, 51 S.]

14. Замонавий Туркистон Тарихининг Баъзи Масалалари [Инглиз тилида: Some Problems of Modern Turkestan History”. East European Research Institute, Dusseldorf].

15. Milliy Turkistan. Hurriyet Davasi. “Milliy Turkistan” Mecmuasinda Bildirilgan Fikrlar. Ataturk Yuksek Kurumu. Ataturk Kultur Merkezi Baskanligi., Muharrir – Temur Kocaoglu, Ankara, 2004, S. 641
(Хайрулла Х. Исматулланинг “Ўзбек тили, 3-жилд: Олий курс” китобидан олинди)” [19]

“Бугун (2006 йил 26 апрелда, А.Ш.) Ўзбекистондан ташқарида туркология соҳасида қанча марказ бўлса, барчасида Боймирза Ҳайитнинг асарлари асосий хужжат сифатида ўрганилмоқда. Оғир хасталикларига қарамасдан кейинги йилларда ўзбек, турк ва немис тилларида яна иккита китоб чоп қилдирдилар. Дунёнинг бир нечта университетларида фахрий докторлик унвонига сазовор бўлган кишининг, ўз ватанида ҳатто фуқоролиги ҳам йўқ” [20]

29. РЕЖИМНИНГ БОЙИРЗА ҲАЙИТГА МУНОСАБАТИ

Боймирза Ҳайит 52 йиллик мажбурий айрилиқдан кейин 1992 йил 12 июлда Ўзбекистонга 3 ойлик виза рухсатномаси билан боргани, лекин режим раҳбарияти уни 1992 йил 25 июлда Ватанни тарк этишга мажбур қилгани ҳақида ушбу мақоламнинг 17-24-параграфларида ёзгандим.

Ўзбекистондаги Миллий хавфсизлик хизматига таянган полициявий режимнинг Боймирза Ҳайитга муносабати масаласида қўшимча маълумотлар.

“Ўзбекистон Фанлар академияси етакчи мутахассиси Қаҳрамон Ражабов “Озодлик” мухбири билан суҳбатда ўзбек тарихчилигида Боймирза Ҳайитнинг ўрни беқиëс эканини таъкидлади.

“Биз ўзбекистонлик тарихчилар Боймирза Ҳайит номини яхши биламиз, аммо унинг бирорта китоби Ўзбекистонда нашр қилинмади. Биз Боймирза Ҳайит ҳақидаги маълумотларни Ўзбекистон Миллий энциклопедиясига киритишга уриндик, бироқ изн берилмади. Қозоғистон Миллий энциклопедиясида Боймирза Ҳайитга кенг ўрин берилган, аммо бизда жим-житлик”, – дейди Қ.Ражабов.

Туркиялик сиёсатчи, собиқ вазир Аҳад Андижонийнинг маълум қилишича, Боймирза Ҳайит илмий мероси учун Истанбулнинг Фотиҳ университети кутубхонасидан махсус хона ажратилди.

Қ.Ражабов ҳам Боймирза Ҳайитнинг илмий мероси Туркияда сақланиш истиқболини маъқуллайди.

“Олдингдан оққан сувни қадри йўқ дейишади, Боймирза Ҳайит адабий мероси Туркияда бўлгани маъқул”, – деди Қ.Ражабов” [15]

30. АЙРИМ ФИКР-МУЛОҲАЗАЛАРИМ

Мен ушбу катта мақоламнинг Кириш сўзида хориждаги мухолифат фаоллари ва раҳбарлари яқинлари Ўзбекистонда вафот этганида уни сўнгги манзилга кузата олмаётгани ва қабрига бир сиқим тупроқ ташлай олмаётганини ўйлаб қаттиқ изтиробга тушаётгани, шундай қийин кунларда Боймирза Ҳайитдек улуғ ватандошимизнинг ҳаёт йўли ва сабр-бардоши ҳар биримиз учун ўрнак бўларли эканлиги ҳақида ёзгандим.

Бу борада Ватанда қолган яқин қариндошим Аҳатова Ҳабиба аммам (1930 июн – 2010 апрел) ҳақида, у 2010 йил апрелида вафот этган кунлари ўз изтиробим ва Б.Ҳайит ҳаёт йўлидаги изтироблар билан фикран таққослаганим ҳақида ушбу 30-бандда ёзай.

Бобом Юсуф Ёқубжон ўғли (1869-1937) ҳақида [21]-китобимнинг иккинчи параграфида қисқача маълумот келтиргандим. Бобомнинг икки ўғли ва икки қизи бўлган: Муҳаммаджон (1905-1969), Бувойша (1907-1993.13.09), Бувхадича (1909-1934) ва Аҳмаджон (1920-1977.10.09, дадам). Биз Юсупова Бувойшани “катта амма” дердик. Бувойшанинг уч ўғли ва бир қизи бор: Ҳабиба (1930 йил июн – 2010 йил апрел), Абсалом (1933), Абдуфаттоҳ (1936-2015) ва Аъзам (1938).

Ҳабиба аммам турмуш қургач тўрт қиз ва уч ўғиллик бўлди. Адашмасам, 1960-йиллар ўртасида унинг турмуш ўртоғи Аҳатов Суннат ака касал бўлиб вафот этди. Ҳабиба аммам уйида сигир боқиб, бозорда сут-қатиқ сотиб етти нафар фарзандини ўстириб уйли-жойли қилди.

Мен 1954 йил январида туғилиб, Ҳабиба аммамни болалик давримдан, яъни 1950-йиллар охиридан бери биламан. Ўзбекчилигимиз билан боғлиқ қариндош-уруғлар орасидаги кўплаб оммавий тадбирлар, тўйлар, маъракаю маросимларда бошқа қариндошлар қаторида Ҳабиба аммамни кўрардим ва у билан ҳам озроқ муомалада бўлардим. Истараси иссиқ, кўпинча кулиб муомала қиладиган, меҳри дарё инсон эди. Мен деярли эллик йил давомида Ҳабиба аммам бирор киши ёки қариндошимиз билан тортишиб, бақир-чақир қилганини кўрмадим.

Мен 1997 йил кузидан сураткашлик (фотографлик) қилиб тирикчилигимни ўтказа бошладим ва Ватанимизда инсон ҳуқуқи ҳамда демократия учун курашни баҳоли-қудрат давом эттирдим.

Мен болалигим ўтган шаҳрим Жиззахга йилига бир-икки марта бориб ё Самарқандга бораётганда ёки келаётганда Жиззахда тўхтаб, айрим ака-укалар, дўстлар ва қариндошларни кўриб суҳбатлашардим. Жиззахда қариндошларимиз кўп бўлганлиги учун мен асосан ёши улуғ қариндошларимизни биринчи навбатда бориб кўрардим, суҳбатлашардим ва уларнинг дуоларини олишга ҳаракат қилардим.

1998 йилда Жиззахга борганимда бир неча қариндошларимникига, жумладан Ҳабиба аммамникига кирдим. У кенжа ўғли Саид (1963) билан бирга яшарди. Ҳабиба аммам билан бироз суҳбатлашдим ва уларни оила аъзолари билан бирга суратга олишни таклиф қилдим. Уч авлод вакиллари – Ҳабиба аммам, унинг ўғли ва келини, кўпгина катта-кичик неваралари биргаликда суратга тушишди. 1998-йилларда Жиззахда, ҳатто Тошкентда рангли фотосурат ишловчилар кам эди.

Ўзбекчилигимиздаги мана шундай уч, ҳатто тўрт авлод вакиллари аҳил-иноқ яшайдиган уйларнинг файзу барокати, меҳру оқибати бошқачадир. Бу ўзбекчилигимиз, мусулмончилигимизнинг буюк қадриятларидан биридир. Бундай катта оилаларни суратга олишнинг ўз завқи бор.

Ўша оқшом дўстим Набижонникида ётиб, эртаси куни соат 11-ларда Тошкентга қайтдим.

Чилонзор буюм (Отчопар) бозори олдида тушиб бозорга кирдим ва олдин суратга тушганларнинг суратини бериб қўйиш ҳамда фотоплёнкамда туширилмаган кадрлар борлиги сабабли хоҳловчиларни суратга олиш ниятим бор эди. Мен у пайтлар фотоаппаратим, суратлар ва фотоплёнкаларни кичикроқ қора сумкада солиб, чап елкамга илиб олиб юрардим. Фотоаппарат ногаҳон бирор нарсада урилиб ишдан чиқмаслиги учун сумкам пастига латта сетка солиб қўйгандим. Ишдан кейин уйга қайтаётганимда кўпроқ ёки каттароқ нарса харид қилсам, жумладан қовун-тарвузни шу сеткага солиб олардим.

Бозорда харидорлар ва сотувчилар кўп бўлганлиги сабабли йўлаклар гавжум эди. Расталар олдидан, одамлар орасидан ўтиб бораётсам, бир жойда сумкам тортилгандек бўлди. Бирор нарсага илашгандир, деб нарироқ бордим. Чап қўлим билан кўпинча сумкамни ушлаб юрардим. Бир пайти чап қўлим бармоқларига сумкам остида бир нарса илашди. Нима экан, деб ҳайрон бўлдим ва қарадим. Қарасам, қора чарм сумкам остидан катта қилиб кесилган ва кесилган жойдан қизил латта сеткамнинг бир қисми чиқиб турибди. Сумкамни очиб қарадим: ҳайриятки, фотоаппаратим жойида экан.

Мен 1997 йил октябридан 2008 йил октябригача, яъни Ўзбекистонни тарк этганимга қадар 11 (!) йил давомида Тошкент бозорларида ва буюртма асосида фуқаролар уйига бориб фотосураткашлик билан тирикчилик қилдим. Фақат икки марта фотоаппаратимни ўғирлашга ҳаракат қилишди. Биринчи марта ўша Жиззахдан қайтган куним сумкамни кесиб фотоаппаратим ҳамда фотоплёнкани ўғирлашга ҳаракат қилишди (иккинчи марта 2008 йилда Тошкентдаги Қўйлиқ бозорида фотоаппаратимни ўғирлаб кетишди). Фикримча, махсус хизмат органлари ходимлари Жиззахдаги қариндошларим ва дўстим уйида олинган фотоплёнкаларни ўғирлаб кетишга ҳаракат қилишди. Аллоҳга шукур, уларнинг бу шум нияти амалга ошмади ва Аллоҳ бундан асради.

Бир-икки ҳафта ўтгач, Жиззахга кейинги борганимда суратларни қариндошларимга, жумладан Ҳабиба аммамникига киритиб бердим. Жуда хурсанд бўлишди ва дуо қилишди.

Ўзим учун ҳам қариндошларимиз суратини 10х15 см ўлчамда ишлатиб, фотоальбомга солиб қўйдим.
2005 йил 13-14 май кунги Андижон фожиасидан кейин барча демократлар ва инсон ҳуқуқи ҳимоячиларига қарши таъқиб-тазйиқлар кучайиб борди. Кучишлатар органлар 2005 йил июнида мен ижарада яшаётган уйдан ҳайдаб чиқаришиб, ёз охирроғида уйимдаги 14 банан қутидаги 600 га яқин яхши китобларим, икки банан қутидаги 22 папка қоғозларим, мақолаларим, “Турон йигитига” номли китобимнинг машинкаланган нусхалари ва бошқа анчагина нарсаларимни “ўғирлаб кетиш”ни уюштиришди. Ўғирлаб кетилган нарсалар ичида бир неча фотоальбомларим ҳам бор эди. Ушбу альбомларимдан бирида қариндошларимиз, жумладан Ҳабиба аммам уйида олинган фотосуратлар сақланарди. Яъни Ҳабиба аммамнинг барча суратларини ўғирлаб кетишди.

2007 йилга келиб менга қарши тутишлар, таъқиб-тазйиқлар кучайиб, мени туҳмат билан кўп йилга қамаб юбориш хавфи пайдо бўлди. Шу сабабли Ватанни тарк этишга қарор қилдим. Кетишдан аввал яқин қариндошлар ва дўстларга бу ҳақда айтиш, ёши улуғ қариндошлардан дуо олишни ният қилдим.

2007 йил 17-19 апрел кунлари Жиззахга бориб, кўпгина қариндошларникига, жумладан Ҳабиба аммамникига кирдим. Суҳбатлашиб қариндошларимиз тарихига доир айрим қўшимча маълумотларни билиб олдим. Ўша кунлари Ҳабиба аммам 4 ўғил, 3 қиз, 31 невара ва 16 эвара кўрган Аллоҳнинг бир пиру бадавлат, бахтли бандаси эди.

Суҳбатимиз охирроғида тазйиқлар ҳаддин кучайгани ва мен Ўзбекистонни тарк этишга қарор қилганим ҳақида айтдим. Меҳрибон Ҳабиба аммам кўп ва ҳўп дуо қилди.

1,5 йил қилган ҳаракатларимдан кейин таниқли инсон ҳуқуқи ҳимоячиси, дўстим Елена Урлаева ёрдами ва ҳамроҳлигида Ўзбекистонни Андижон яқинидаги “Дўстлик” чегара пости орқали 2008 йил 12 октябр куни тарк этишга муваффақ бўлдим. Битта сумкамнигина олдим. Сумкамда 1998 йилда Ҳабиба аммам ва бошқа қариндошлар сурати туширилган ўша фотоплёнкам ҳам бор эди.

Бишкекда 2008 йил 13 октябрдан 4 ноябргача, Алматида 2008 йил 4 ноябридан 2010 йил 21 январгача яшадим. Сиёсий қочқин сифатида бошпана беришгач 2010 йил 21 январ куни АҚШдаги Бойси шаҳрига кўчиб ўтдим. АҚШга келганимда қариндошларим туширилган фотоплёнка сумкамда эди. Мен керакли нарсалар, шахсий қоғозлар ва ҳужжатларимни сумкамга солиб, ўзим билан бирга олиб юраман.
2010 йил 23 май куни Жиззахга синглим Райхонга телефон қилдим. У суҳбат давомида 2010 йил бошида Анор аммам (1940-2010, раҳматли Муҳаммаджон амакимнинг қизи), 2010 йил апрелда Ҳабиба аммам вафот қилганини айтди.

Мен 2007 йил 17-19 апрел кунлари Ҳабиба аммам ва Анор аммамникига борганимда уларнинг уй телефон рақамларини ёзиб олгандим. 2010 йил 23 май ва ундан кейин бир неча кун уларникига телефон қилиб, таъзия билдиришга ҳаракат қилдим. Лекин телефонда боғланишга кимлардир, фикримча Ўзбекистон махсус хизмат органлари халақит берди ва боғлана олмадим.

Мен ушбу параграфда 1998 йилда Ҳабиба аммам ўғли, келини ва неваралари билан биргаликда уйда тушган рангли фотосуратини келтирмоқчи эдим. Шу мақсадда 2011 йил 8 апрел куни сумкамдаги учта фотоплёнка қўтичасидаги фотоплёнкаларни қараб чиқдим. Улардан иккитасида Алмати (Қозоғистон)да туширган фотоплёнкам ва учинчисида қариндошларимиз фотоплёнкаси солинган бўлиб, “Қариндошлар” деб ёзилган қоғозчам бор эди. Ушбу қоғозчам бор, лекин қариндошлар, жумладан Ҳабиба аммам туширилган фотоплёнка ғойиб бўлибди.

Энди айтингчи: мен Жиззахда 1998 йилда ўзбек оиласида олган фотоплёнка АҚШ махсус хизмат органларига керакми? Албатта, уларга керак эмас.

Қариндошларим олинган фотоплёнка Ўзбекистон Миллий хавфсизлик хизмати зобитларига керак. Токи мен ҳурмат қилган яқин қариндошларимни аниқлаш, уларни тазйиқ қилиш орқали менга турли босим кўрсатиш ва шу йўл билан ўз жирканч мақсадларига ишлатишдир. АҚШда ва бошқа мамлакатларда яшаётган ва МХХ кўрсатмалари билан иш қилаётган айрим қочқинларни учратдим.
Ҳабиба аммам ва Анор аммам вафот этганини эшитган, қўнғироқ қилиб таъзия билдирмоқчи бўлган, лекин махсус хизмат органларининг қаршилиги сабабли телефон орқали боғлана олмай изтиробга тушган кунларда ўз изтиробларимни улуғ тарихчи олимимиз раҳматли Боймирза Ҳайит изтироблари билан фикран таққосладим.

Боймирза Ҳайит 1939 йил охирида ҳарбий хизматга кетиб, 1941 йил июнида Иккинчи дунё урушида қатнашиши, ярадор ҳолда 1941 йил июл бошида асирга тушиши ва фашистлар лагерида 2 йилу 6 ой ва 12 кунлик ҳарб асири бўлгани, ўша пайтларда кўрган қийинчилигию азоблари, Чнестахов шаҳридаги лагерда 260 мингга яқин туркистонли асирлардан 1942-йилнинг баҳорига келиб фақат 300 га яқин юртдошларимиз тирик қолишгани, яъни 1941 йил июлидан 1942 йил апрелига қадар 270 кун ичида 260 мингга яқин, бошқача айтганда ҳар куни деярли минг нафарга яқин туркистонликнинг очлик, совуқ ва касалликдан ўлганини кўргани ва у пайтлар чеккан изтиробларини кўз олдингизга келтиринг.

Боймирза Ҳайит инсоният тарихидаги энг даҳшатли уруш бўлмиш 2-Дунё урушида мағлубиятга учраган Германия шароитида яшаб, 1946-1950 йилларда Мюньхен университетини ўқиб битириши, бунинг учун эса немис тилини мукаммал эгаллаши, немис қизига уйланиб оила қуриши ва фарзандларни катта қилишидаги қийинчиликлар, шу пайтнинг ўзида Туркистон озодлиги учун курашни давом эттира боришидаги қаршиликлар ва танқидлар пайтидаги унинг уй-фикрларию изтироблари бўлган.

Боймирза Ҳайитнинг 14 нафар ака-укаси, опа-сингиллари бўлганлиги ҳақида 2-параграфда ёзгандим. У 51 йил давомида яқинлари ҳақида Ватандан ҳеч қандай хабарсиз яшашга мажбур бўлганди. 1991 йилга келиб фақат бир синглиси тирик қолганди. 1992 йил 12-25 июл кунлари Ўзбекистонга келиб тирик қолган қариндош ва дўстларини кўргач, Ўзбекистондаги полициявий режим раҳбарияти уни Ватандан чиқиб кетишга мажбур қилишганди.

Демак, Боймирза Ҳайит ўзига боғлиқ бўлмаган сабаблар туфайли на отаси, на онаси, на 14 нафар ака-ука, опа-сингиллари, кўплаб дўстларини сўнгги манзилга кузатишга ва қабрига бир сиқим тупроқ сочиш имкониятига эга бўлмаганди.

Сизу мендек Аллоҳнинг бир бандаси, Туркистон ёки унинг бир бўлаги бўлмиш Ўзбекистон деб аталмиш Ватан фарзанди бўлган, Ватанини жонидан ортиқ яхши кўрган Б.Ҳайитнинг бу ҳақда ўйлаб чеккан изтиробларини кўз олдингизга келтиринг ва ўз изтиробларингиз билан таққосланг. Шунда сизу менинг изтиробларим раҳматли Боймирза Ҳайит изтиробларининг юздан бири, мингдан биричалик эмаслигини тушуниб етасиз.

Боймирза Ҳайит ўзининг улкан сабр-бардоши билан Аллоҳнинг синовидан муваффақиятли ўтганлиги сабабли 51 йил деганда Ватани бўлмиш Туркистон жумҳуриятларининг мустақилликка эришганини кўрди. Яна бир йил ўтгач, яъни 52 йилдан кейин Ватанига боришга ва ўз ватандошлари карнай-сурнайлар чалиб, унинг йўлларига гуллар ташлаб, катта тантаналар билан кутиб олишига гувоҳ бўлди ва халқи олдида ўз юрагида йиғилиб қолган фикр-мулоҳазаларини у ёки бу даражада очиқ айтиш имкониятига эга бўлди.

Хуллас калом, хорижда бир неча йиллардан бери яшаётган, ўз яқинлари вафотидан қайғуга ботаётган ҳақиқий қочқин укаларимиз ҳамда ёшларимизга Аллоҳ синови бўлмиш қийинчиликларни мардонавор енгиб ўтишга ва катта мақсад йўлида бардавом бўлишга, бу борада улуғ ватандошимиз, тарихчи олим раҳматли Боймирза Ҳайит сабр-бардошидан ўрнак олишга даъват қиламан.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. БОЙМИРЗА ҲАЙИТ. Ватанимни зиёрат эттим. – http://www.harakat.net/harakat.php?id_harakat=6&id_topic=355&id_stat=681 (www.harakat.net 1996 йил 3 (6)-сонлари). Туркияда чиқадиган “Туркистон” журналининг 1993 йил 17-18 сонларидан таржима қилинган.

2. БОЙМИРЗА ҲАЙИТ. Икки мақола. - Boymirza Hayit. Ikki maqola | Xurshid Davron kutubxonasi (kh-davron.uz) (www.kh-davron.uz/kutubxona/uzbek/tarix/boymirza-hayit-ikki-maqola-suhbat.html December 17, 2013).

Икки мақола, бир суҳбат. Боймирза Ҳайит. - Икки мақола, бир суҳбат. Боймирза Ҳайит (e-tarix.uz) (www.e-tarix.uz/milliyat-insholari/maqolalar/661-maqola.html ).

3. АҲМАДЖОНОВ Ш. Боймирза Ҳайит сабр-бардоши. —
- БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2018/01/02/боймирза-ҳайит-сабр-бардоши/#more-11530 January 2, 2018);
- (6) БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ — результаты поиска | Facebook (www.facebook.com/search/top?q=БОЙМИРЗА%20ҲАЙИТ%20САБР-БАРДОШИ January 5-9, 2018);
- http://turonzamin.org/2011/04/11/bhayit-2/#more-14567 (www.turonzamin.org 2011.11.04);
- http://yangidunyo.com/?p=18465#more-18465 (www.yangidunyo.com 2011.25.04).

4. Боймирза Ҳайит: «Ватан сизларники бўлгани каби меники ҳамдир». Суҳбатдош: Ислом Усмонов.
– “Мулоқот” журнали, 1991 йил май сони, 62-91-б.;
- “Ўзбекистон адабиёти ва санъати” газетасининг 1991 йил 23 июль сони;
- Vatan sizlarniki bo’lgani kabi meniki hamdir. Boymirza Hayit bilan suhbat | Xurshid Davron kutubxonasi (kh-davron.uz) (www.kh-davron.uz/kutubxona/uzbek/boymirza-hayit-bilan-suhbat.html October 13, 2017).

5. ХАЙРУЛЛА Х. ИСМАТУЛЛА. Устоз ва шогирд суҳбати.
– http://yangidunyo.com/?p=263 (www.yangidunyo.com August 1st, 2007);
- Ҳафталик “Ўзбекистон Адабиёти ва Санъати”, 1992 йил, 3 июл, 4-бет.

6. АЦЦКИЙ СОТОНА. Туркестанский легион (Туркистон легиони). Вали Қаюмхон архивидан. – http://diesel.elcat.kg/index.php?showtopic=646382&st=140 (www.diesel.elcat.kg 03.05.2010).

7. МУҲАММАД СОЛИҲ. Йўлнома. – (Китоб 2000 йилда Туркияда “Эрк” нашриётида чоп этилган);
http://qulnoma.files.wordpress.com/2010/03/muhammad-solih-yolnoma2.pdf (www.qulnoma.files.wordpress.com 2010 yil mart).

8. Б.Ҳайит: Халқимга сўз.
– “Ўзбекистон адабиёти ва санъати” газетаси, 1992 йил 3 январ;
- ХАЛҚИМГА СЎЗ — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2015/04/19/халқимга-сўз/ April 19, 2015);
http://turonzamin.org/2011/04/05/bhayit/#more-14492 (www.turonzamin.org 2011.05.04).

БОЙМИРЗА ҲАЙИТ. Икки мақола. - Boymirza Hayit. Ikki maqola | Xurshid Davron kutubxonasi (kh-davron.uz) (www.kh-davron.uz/kutubxona/uzbek/tarix/boymirza-hayit-ikki-maqola-suhbat.html December 17, 2013).

Икки мақола, бир суҳбат. Боймирза Ҳайит. - Икки мақола, бир суҳбат. Боймирза Ҳайит (e-tarix.uz) (www.e-tarix.uz/milliyat-insholari/maqolalar/661-maqola.html ).

9. АҲМАДЖОНОВ Ш. Абдуманноб мухолифатнинг яхши лидери эди.
- http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1544:2010-12-27-02-07-45&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 2010.26.12);
- http://yangidunyo.com/?p=16602 (www.yangidunyo.com 2011.13.01).

10. МУХАМЕТДИНОВ Р.Ф. 9-саммит глав тюркских государств (Турк давлатлари раҳбарларининг 9-саммити). – Газ. «Звезда Поволжья», № 38 (4), 2009 г.
http://www.altyn-orda.kz/kazpressreview/ix-sammit-glav-tyurkskix-gosudarstv/ (www.altyn-orda.kz

11. Турк дунёси 10-чи саммити шунчаки бир йиғилиш бўлдими? (Тузатилган вариант). – http://www.harakat.net/newharakat/el_news.php?id=6745 (www.harakat.net 2009.17.09).

12. Исторический саммит Тюркского совета пройдет в октябре 2011 года в Казахстане – МИД РК (Турк кенгашининг тарихий саммити 2011 йил октябрида Қозоғистонда бўлади – ҚР ТИВ). – http://24news.kz/politics/41392.html (www.24news/politics/ Дек 13, 2010).

13. Тюркский совет (Турк Кенгаши). — https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%8E%D1%80%D0%BA%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

14. Обсуждено влияние геополитических перемен на будущее Тюркского совета (Геосиёсий ўзгаришларнинг Турк Кенгаши келажагига таъсири муҳокама қилинди). — http://cbc.az/ru/v_story/video1510317008 (www.cbc.az/ru/ 10.11.2017).

15. АБДУЛЛА ИСКАНДАР. Боймирза Ҳайит дафн этилди. – http://www.ozodlik.org/content/article/1317290.html (www.ozodlik.org 2006.07.11).

16. АБДУЛЛА ИСКАНДАР. Боймирза Ҳайит вафот этди. – http://www.ozodlik.org/content/article/1317149.html (www.ozodlik.org 2006.01.11).

17. ЮСУФ ЖУМАЕВ. Боймирза Ҳайит хотирасига. – http://turonzamin.org/2006/12/27/yusuf_hayitga/#more-1071 (www.turonzamin.org 2006.27.12).

18. АҲМАДЖОНОВ Ш. Юсуф Жума – 21-аср Машрабидир. Ўзбек зиёлиларига мурожаат. – http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=3&Itemid=18 (www.muvozanat.info Tuesday, 18 January 2011 22:05).
http://turonzamin.org/2011/01/20/yjuma-3/#more-13440 (www.turonzamin.org 2011.20.01).
http://yangidunyo.com/?p=16745#more-16745 (www.yangidunyo.com 2011.20.01).
http://himoyachi.at.ua/news/2011-01-20-1918 (www.himoyachi.at.ua 2011.20.01).
http://stopdictatorkarimov.com/YUSUF_JUMA.htm (www.stopdictatorkarimov.com 2011.20.01).
http://uz.hrsu.org/2011/01/20/%d1%88%d1%83%d2%b3%d1%80%d0%b0%d1%82-%d0%b0%d2%b3%d0%bc%d0%b0%d0%b4%d0%b6%d0%be%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%bc%d0%b5%d0%bd-%d1%88%d0%be%d0%b8%d1%80-%d1%8e%d1%81%d1%83%d1%84-%d0%b6%d1%83%d0%bc%d0%b0%d0%bd/ (www.uz.hrsu.org 2011.20.01).

19. ХАЙРУЛЛА Х. ИСМАТУЛЛА. Тарихчи олим Боймирза Ҳайит асарлари. – «Ўзбек тили, 3-жилд: Олий курс» китобидан;
http://yangidunyo.com/?p=263 (www.yangidunyo.com August 1st, 2007).

20. САФАР БЕКЖОН. Туркистон байроғи – Боймирза Ҳайит! – http://isyonkor.ucoz.ru/news/2006-04-26-235 (www.isyonkor.ucoz.ru 2006.26.04).

21. АҲМАДЖОНОВ Ш. Намозхонларни қамаш ва ёллаш сабаблари. 1-қисм (1-8-параграфлар). – http://yangidunyo.com/?p=16537#more-16537 (www.yangidunyo.com 2011.09.01).

E-mail: jiz54@mail.ru

2011 йил 10-22 апрел. АҚШ, Бойси шаҳри

2018 йил 1 январ. АҚШ, Вашингтон шаҳри

2023 йил 28 июн. АҚШ, Вашингтон шаҳри

АҲМАДЖОНОВ Ш. Боймирза Ҳайит сабр-бардоши.
- БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2018/01/02/боймирза-ҳайит-сабр-бардоши/ January 2, 2018);
- (6) БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ — результаты поиска | Facebook (www.facebook.com/search/top?q=БОЙМИРЗА%20ҲАЙИТ%20САБР-БАРДОШИ January 5-9, 2018); https://siyosat.wordpress.com/2018/01/02/%d0%b1%d0%be%d0%b9%d0%bc%d0%b8%d1%80%d0%b7%d0%b0-%d2%b3%d0%b0%d0%b9%d0%b8%d1%82-%d1%81%d0%b0%d0%b1%d1%80-%d0%b1%d0%b0%d1%80%d0%b4%d0%be%d1%88%d0%b8/#more-11530 (www.siyosat.wordpress.com 2018.02.01).
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2011 YILGI MAQOLALAR
TURON
2023 YILGI MAQOLALARIM

(153-мақолам. 2011 йил 11 апрел, 2018 йил 2 январ. ДАВОМИ) БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ

Среда, 28 Июня 2023 г. 12:33 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(153-мақолам. 2011 йил 11 апрел, 2018 йил 2 январ. ДАВОМИ) БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ

14. 1992: ХАЛҚҚА МУРОЖААТ

Боймирза Ҳайит 1991 йил охирида Халққа мурожаат ёзди ва ушбу матн «Ўзбекистон адабиёти ва санъати» газетасининг 1992 йил 3 январ сонида чоп этилди. Мурожаат жуда яхши ёзилган ва унда кўпгина тарихий фактлар ҳаққоний ёритилган. Шу сабабли уни ушбу параграфда тўлиқсинча келтираман.

«АЛҲАМДУЛИЛЛОҲ РАББИЛ ОЛАМИЙН. Ассалому алайкум ва раҳматуллоҳи ва барокот.
Азиз ватандошларим. Сизларга, сизларнинг фарзандингиз Боймирза Ҳайит мурожаат қилмоқдадир.
Азиз ватандошларим, 52 йил ватандан жудоликда, Ватандан ташқари узоқ мамлакатларда яшадим, миллатим дея тушундим, бутун борлиғимни, ғоямни, вужудимни ва фикр-ҳаётимни миллатимизнинг тақдири, ўтган кунлари ва келажакдаги истиқболи деб, фаолиятларда бўлиндим. Табиий, муҳожирликнинг аччиқ-чучук шартлари, Ватансизлик, бошқа миллатлар орасинда яшашлик, қийин бир ҳолда фаолиятларда бўлинмоқ табиати ила осон бўлмаган бир масала эди. Алҳамдулилло, Ватан деб, миллат деб, яъни унинг озодлигини талаб этиб, узоқ йиллар ҳаракатда… Қўлда қалам билан майдонда бўлиб келинди.

Ватанимнинг бир фарзанди сифатида кўп-кўп ҳақоратларни мен Советлар Иттифоқининг матбуотларидан ва Туркистонимиздаги матбуотлардан, айниқса, совет коммунист матбуотларидан, ёзувларидан, китоб ва рисола ҳамда мақолаларидан кўрган бўлдим. Фикрларимга қарши ёки менинг шахсимга қарши 436дан ортиқ китоблар, рисолалар, мақолалар ёзилди ва бунингда баробар телевидение ва радиоларда, қурултойларда, менинг фикримга қарши, айниқса шахсимга қарши ҳужумлар, туҳматлар, иғволар юритилди.

Мени қотил дедилар, судга берилишимни илтимос қилишди, аммо судга беролмадилар. Фашист дедилар, фашистлигимни исбот этолмадилар, ватан хоини дедилар, мени ватан хоини бўлолганимни исбот этолмадилар.

Ленин миллий сиёсатини сохталовчи, дедилар, аммо Ленин миллий сиёсатининг сохтакорлигини Москва ёки Туркистондаги совет арзандалари энди ўз кўзлари билан кўриб турибдиларки, энди Ленин миллий сиёсати сохтакорлик сиёсати экан.

Буржуа миллатчиси дедилар, табиий, мен миллатчи бўлиб, ўз миллатимни бошқа миллатлар устидан юқори кўтариш учун эмас, ўз миллатимизнинг ўз ҳолинда мустақил яшаши, эркин нафас олиши, бахтли ва саодатли яшаши, ўзимизни ўзимиз тарафимиздан идора этилиши талабларида бўлдим. Бу табиийдир, миллатимни севиш аломатидир, буни бир миллатнинг бошқа миллат устидан ҳокимлигини таъмин этадиган фикр сифатида кўриб бўлмайди ва бунингда, бундай сўзлар асосидан тузилган иғволарни ҳам ҳазм қилдик.

Аллоҳ бугун бизнинг ҳақли бўлганимизни, совет режими ва унинг туркистонлик хизматчилари бу соҳада буюк бир тарихий ёлғон қилганликларини бугун ўз кўзимиз билан кўриб турибмиз. Аллоҳнинг раҳми ила эски совет социалист республикалари бирлиги, деган бир императорликнинг чўкиши, 16 миллионга яқин аъзоси бўлган, ҳаммани титратган, ҳаммани қўрқитган зулмнинг ҳукмронлари бугун ўртада йўқдирлар…

Алҳамдулиллоҳ, биз энди коммунизм идеoлогиясининг ҳокимиятидан қутила билдик. Аммо биз коммунизм руҳини ташиган, эски вақтда бу руҳдан тарбияланган одамларнинг ҳокимиятидан қутила билдикми, мен буни билмайман, буни сизлар биласизлар. Биз коммунизмдан айрилган, ўзларини миллий раҳбар деб атаган ватандошларимиз фақат устидаги кийимларини ўзгартирдиларми, буни ҳам мен билмайман. Аммо, миллат бундай одамларнинг ўз миллатига хизмат этишига секин-секин даъват этади, агар даъватни самимий қабул этмаса, ҳаттоки, демократик ҳуқуқлар билан, жанжал-ғавғолар, ур-йиқитлар билан эмас, ўзининг талабларини, қонуний талабларини ва табиий ақлни ҳимоя қилиб бугунги раҳбарлардан масъулият талаб қилиши мумкиндир. Бизнинг халқ кўп қийинчиликларни кўрди, зулмнинг не бўлганлигини кўрди, мазлум бўлиш осон, аммо мазлумликдан қутулиш қийин эканлигини ҳам кўрди.

Маълумингиздирки, Туркистон истилоси 182 йил давом қилди. 182 йилдан бери Туркистон билан Русия ўртасида уруш, ғавғо, ўлиш, ўлдириш давом қилди. Мағлуб бўлдик, мағлуб бўлдик, ҳоким бўлдилар. Оғиз очолмайдиган даражага келдик. Ҳоким давлат, мустамлакачи ҳокимлар мустамлака бўлган бизлардан ўзининг таржимонларини, ҳамтовоқларини, ҳайбаракаллачиларни топа билган эди.

Унутмайликки, бизнинг бошимизга келтирилган фалокатлар фақат Москва режимининг, совет режимининг ёки совет регионида яшаган русларнинг ягона қўли билан эмас, балки уларга ҳомий бўлган ўз ватандошларимизнинг жирканч қўллари ва жирканч қалблари билан идора этилган эди.

Буни шунинг учун ҳам унутмаслик керакки, биз бугун истиқлолга эришган бўлсак, истиқлолнинг қонуни асосида кўринишига эришган бўлсак, аввалам, Аллоҳнинг раҳмати, қолаверса, халқимнинг асрлар бўйи тўккан қонининг ёки қонларининг бугунги натижасидир.

Унутмаслик керакки, чор Русияси давринда, яъни Туркистон чор Русияси ҳокимиятлиги остига киргандан кейин 4600 дан кўпроқ исён кўтарилди. 1919-йилги исённи ҳам унутманг.

1916-йилги қўзғолон у замонда Петербургда Русияга қарши очилган 2-фронт деб ҳисобланарди. Буни ҳам унутмангиз.

1918-йилдан 1934-йилгача давом қилган 16 йилги мужодала, буни совет руслари босқинчилик дедилар, – у ҳақиқий миллий озодлик кураши бўлиб, тарихимиз, қонли тарихимизнинг буюк бир фожиали кўринишидир. Биз босмачилик дедикларини туҳмат деб биламиз. Миллий ҳуррият, исломобод бўлсин, Туркистон туркистонликларники бўлсин, Туркистонда мустақил давлат бўлсин… дея ўртага чиққан бизнинг фидокор, қаҳрамон одамларимиз жабҳаларда қарши курашиб, миллий ҳақларини қурол билан талаб қилган вақтларида 2 миллиондан ошиқроқ кишимиз шаҳид бўлдилар.

Шаҳидларимизнинг руҳлари шод бўлсин, ё Оллоҳ! Нима учун бу қадар кўп қон тўкилди, яъни бу алдамчи, ёлғончи болшевизм миллатларга ҳақ-ҳуқуқ бермаганлигининг оқибати бўлди.

“Босмачилар” деб аталган буюк миллий мужодалага қарши курашда туркистонлилар эмас, совет рус ўрдусининг 140 ва 160 минг қуролли, замбаракли ва қувватли қуролларга эга бўлган аскарлари курашдилар. Биз яна ишғол этилдик, иккинчи марта ишғол этилдик, аммо миллат ўлароқ таслим бўлмадик ва таслим бўлиш ниятида ҳам эмасмиз.

Бизнинг бошимизга тушган кўп-кўп қийинчиликлардан бириси – халқ билан ҳокимият орасиндаги алоқасизлик бўлди. Халқ совет коммунизм режимининг қурбони бўлди. Халқдан сўраб келинган бир иш йўқдир. Тайин этиладиган амалларга функционерларни – партия одамларини ва давлат одамларини тайин этиб, халқдан сўрамасдан халқни идора эта бошладилар, яъни шоиримиз, шаҳид шоиримиз Элбекнинг дедигидек, йиртқичлар мажлисинда арслон бўрини, маймунларни, қўйларни ва тулкини мажлисга даъват этиб, қўйларни идора этиш учун ким керак деганда, тулки чиқиб: “қўйларни идора этадиган ягона қувват бўрилардир”, дебди. Арслон: “Ҳа, бундай бўлса қўйларни бўрилар идора этсин”, дебди.

Бизнинг ҳам шаклимиз бу бўлди. Биз каби одамлар қўйлар деб ҳисобланди. Тулкининг тавсияси билан бўрилар бизга ҳоким бўлди. Бизнинг яшашимизни табиий ҳолда кўрмасдан йиртқич бўрилар ҳаётимизни тўнкара бошлади, бунинг оқибатини ўзингизлар кўп кўрдингизлар. Оллоҳ бундан кейин бундай жазоларни, бундай даҳшатни, бундай пасткашлик зулмини бошимизга келтирмасин.

Халқ билан ҳисоблашиш энг муҳим масаладир, халқ билан ҳисоблашиш ва халққа ҳисоб бермоқ демократиклигимиз, системнинг, яъни давлатни идора этмоқ системининг асосий қонунидир. Агар халқнинг розилигини олмасдан, халқнинг овозини олмасдан қилинган бир иш бўлса, бу халққа хизмат, демократик йўл билан халққа хизмат эмас, балки бир тўда инсонларнинг бирлашган янги диктатураси бўлиб ўртага чиқаверади. Бу сабабдан келажакда халқ масаласига кўп диққат қилишимиз керак бўлади.

Истиқлол деган билан ҳали оғзимиз ширин бўлмади. Аммо истиқлолимиз эълон қилинганидан кейин унинг нақадар тотли эканлигини ҳис этмоқдамиз. Оллоҳ истиқлол қонунини муборак этсин. Бизларни ўз мамлакатимизнинг, ўз миллатимизнинг тақдири, келажаги ва унинг тараққиёти, бахт-саодати учун ишлашга илҳом ва мажбуриятлар юкласин.

Кўп вақт йўлларда ёки бошқа жойларда бўлган вақтимда ёки бўлмаса тушкунлик кунларимда ҳар доим Чўлпонни эслаб келдим. Бизнинг шаҳид, мужоҳид ва кўп жозибали шоиримиз Чўлпон ўзининг “Халқ” деган шеърида:

“Халқ денгиздир, халқ тўлқиндир, халқ кучдир,
Халқ исёндир, халқ оловдир, халқ ўчдир…
Халқ қўзғалса, куч йўқдирким, тўхтатсин,
Қувват йўқким, халқ истагин йўқ этсин.
Бир қўзғалур, бир кўпирар, бир қайнар,
Бир интилур, бир ҳовлиқар, бир ўйнар.
Йўқликни-да, очликни-да йўқ этар,
Ўз юртини ҳар нарсага тўқ этар.
Бутун кучни халқ ичиндан олайлик
Қучоқ очиб халқ ичига борайлик!”

Будир бизнинг асосий ғоямиз: халқдан халққа, халқ ишидан халқимизнинг ҳаёти ва бахт-саодатига боришимиз керак бўлади. Табиий, бизнинг бошимиздан кечирилган мазлум ҳаётларнинг сабаблари ўзимизда бироз бор. Ҳар вақт ташқари қувват – душман бизга зарар келтирди дейишимиз мумкин, келтирди, аммо бу келтиришнинг сабабларини англаб билишимиз керак.

Машҳур шоир, адиб, драматург, сиёсатчи, профессор Абдурауф Фитрат ўзининг “Темур сағанаси” деб аталган саҳна асарида дейди:

“У Темурнинг сўзи сўзиди. Амир Темурни сўзга чиқариб, Амир Темурнинг шиддатли бир овози билан миллатга хитобни ахтаради. Кўринг – Амир Темур нима дейди. “Мен сизларга кўп нарсаларни қолдирдим. Не бўлдики, бу замонларнинг шарафли ва жасур миллатининг зулми остида қолмиш. Кимлар боғларимнинг қушларини қувмоқда. Оталар меросидан нима қилдингизлар. Сизлардан талаб этеюрум, қалқингиз, сизларга амр қиламан, қалқингиз! Ўлкамизни тузатингиз. Авлодларимни ҳур яшашини таъмин этингиз. Агар бундай қилмасангизлар, ўлка, яъни мамлакат буюк бир мозорлик ҳолига келажакдир”.

Табиий, бундай мозорликни қилишда ўзимизнинг ҳам айбимиз кам эмас. Орамиздан чиққан хоинларнинг роли ҳам кам эмас. Аммо булар ўтишга керак, ўтиш ҳам керак. Аммо хоинларимизнинг миллатимиз бошига келтирган фожиаларини ҳам унутмаслигимиз керак. Ёшларимизга бўлган, ўтган ҳодисаларимизни, шарафли ўтмишимизни ёки орамиздан чиққан баъзи бир шарафсиз ҳолларни ҳақиқатлар билан, яширмасдан тўғри ҳолда ўргатишимиз керак.

Ҳақиқатдан қўрқсак, Аллоҳдан ҳам қўрқмаган бўламиз. Чунки Аллоҳ ҳар доим ҳақсеварлар, ҳақ истаганларнинг орзу-ҳаваслари ва ниятларининг ижроси учун ёрдамчи бўлгандир. Аммо биз кўп вақт алдандик, миллатимизни алдадилар, алдатдилар. Бунинг учун ҳам машҳур шоир, адиб ва драматург Абдурауф Фитрат ёзадики:

“Биз мусулмонлар, ёлғиз алданмоқ учун дунёга келдикми. Бойимиз, ишчимиз, хўжамиз, талабамиз, адибимиз, фалсафачимиз, буюкимиз, кичигимиз Оврўпонинг газетасига, китобига, сўзига, ишига, қонунига, низомига, олтинига ва қизига алданишдан бошқа нарсани билмадилар”.

Буни ҳам унутмаслигимиз керакдур. Келажакда биз халқимизнинг истиқболини таъмин этиш масаласида кўп ўйлаб, тушуниб, кенг усулда халқимизга хизмат қиламан, деб ҳаракатда бўлишимиз керакдур, шартдур. Агар бундай қилмасак, истиқлолимизни эълон қилиб ўтирмасдан, яна бизга ҳокимлар ўз истаганларини юритаверсинлар, биз уларга қул бўлиб хизмат қилаверамиз, деган маъно ҳам келиб чиқиши мумкин. Бундан қутилиш учун, табиийдирки, ўз истиқлолимизнинг мевасини кўришга ҳаракат қилишимиз керак бўлади.

Аллоҳ миллатимизни, шу, жумладан, сизларни ва бизларни ўз паноҳида сақласин. Чет мамлакатларда бўлган беш миллионга яқин мусулмон, туркистонлик муҳожирлар Ватандан йироқда яшамоқдалар. Улар эрталабдан кечгача дуолар билан, ҳаракатлар билан, умидлар билан мамлакатимизни озодлигини, мамлакатимиздаги халқни ҳурликда яшашини Аллоҳдан орзу-ҳавас этмоқдалар. Аллоҳ буларни ҳам улушсиз қолдирмас.

Биз қўлимиздан келгани қадар Ватаннинг хизматида бўлиб келдик, бундан кейин ҳам Ватан йўлида хизмат қилишга ҳозирмиз. Аммо сохтакорларга хизмат қилиш тарафдори эмасмиз. Биз холис, демократик равишда сайланган ҳукумат ва демократик қонунга асосланган инсон ҳақларига итоат этган ва қурган, миллатимизни ҳурмат этган раҳбарларни истаймиз.

Биз ватан ташқарисида қолдик, аммо ҳар куни, ҳар соат қалбимиз Ватан билан бўлиб келди. Биз Ватаннинг биринчи озод бўлган инсонлари деб ҳис этамиз ўзимизни. Бу эса кўп қийин масаладир. Биз, аввал, озод бўлдик, аввал, озод бўлишганда мажбур бўлдик. Коммунизмнинг энг жирканч хуружи бўлган сталинизм даврининг қурбонлари бўлдик. Қайси қуш ўзининг қимматли бўлган гулидан айрилмоқни истайди. Бизни ватандан кетишга мажбур қилишди. Бизни хоинлар дедилар. Бизни муллаю феодаллар дедилар, аксилинқилобчи дедилар, ўғрилар дедилар. Чет мамлакатлардаги империалистларнинг қуллари, хизматкорлари деган иғволар билан кўрсатдилар, аммо аслида биз ундай эмас эдик. Буни иншаооллоҳ, келажакда тарих сизларга яна кўпроқ ўргата билади. Аллоҳдан сизларга бахт-саодатлар, миллий истиқлол йўлида муваффақиятлар тилайман. Ҳар вақт қалбим ҳар ерда сизлар билан бирга, бахт-саодатингизга эга бўлинглар, бу бахт-саодат миллатимизнинг бахт-саодатидир. Айни замонда бу менинг ҳам бахт-саодатимдир. Миллатимиз ўлмаса, ҳар биримизнинг бу жамият ишида, бу миллат ишида ўйнаган ролимиз бордир.

Бизнинг борлиғимиз, шўъбамиз бўлсин, ишчимиз бўлсин, ҳаммолимиз бўлсин, ҳаммаси бизникидир. Табиати бузуқ инсонларимиз ҳам бордир, аммо табиати, феъли-хўйлари ёмон деб уларни кўчага ташлаш керак эмас. Уларни жамиятимиз ичига олишимиз керак. Инсоф, ахлоқ, миллат ила баробар яшамоқни ўргатишимиз керак.

Бизнинг мамлакатимизда меҳмон бўлиб, яшашга мажбур бўлганларни, миллий озчиликдаги гуруҳларнинг ҳаётини таъмин этишимиз керак. Уларни сиҳат-саломатликлари ва роҳатда яшашларига ёрдам беришимиз керак. Айни замонда шуни ҳам қилиб келдик. Бизга келган, озчиликда бўлган миллий гуруҳлар ўз миллатимиз бўлган турк, яъни маҳаллий халққа қараганда баъзилари ҳаттоки, яхши ишлаган бўлиши ҳам мумкин. Аммо бу демак, эмаски биз келажакда уларга қарши бир нарса чиқарамиз. Йўқ, иғволарга йўл бермаслигимиз керак. Биз тарихимизда адолатли инсонлар бўлиб келганмиз. Қаршимизда бириси нонсиз бўлса, нон бериб келганмиз, суви қолмаганларга сув етказиб берган одамлармиз. Бунинг учун бизга қарши қилинган иғволардан мумкин қадар қутулишимиз керак.
Муҳим масала – халқимизнинг иқтисодий ҳаётини яхшиламоқдир. Бизнинг ҳолимизда яшаган дунёда бундай бир миллат йўқ.

Кечаги кун ҳақида айтсак, 9 миллион инсоннинг бир ойда топган пули 10 кунга етмаса, пахта майдонларидаги касалликлар натижасида, кимёвий моддалардан заҳарланиш натижасида 3 ярим миллиондан ортиқ одам сариқ касал билан касал бўлса. Ҳар йили Ўзбекистонда 284 минг бола бир ёшга кирмасдан ўлса, икки йил ичида 753 та хотин-қизларимиз ўз-ўзига ўт қўйган бўлса, бундай ҳодисаларни ҳозирга қадар на ислом дунёси, на христиан дунёси кўрмаган. Бугунги Туркистондаги бошимизга тушган фалокатларни кўринг. Семипалатинскда очиқ ҳавода ташкил қилинган 140 нафар синалган атом бомбаларининг таъсирини кўринг. Сонсиз ўлган инсонлар, ҳайвонлар, заҳарланган инсонлар, касал бўлиб кўчада инграб ётган одамларни кўринг.

1930-йилда Хидир Алиев дегани каби: “Пахта қизил империализм даврида кафан бўлди, кафан”. Буни унутмаслигимиз керак. Пахтадан воз кечмаймиз. Аммо пахта бизни эзмаслиги керак. Биз пахтани идора қилишимиз керак. Аммо пахта бизни қул қила олмайди. Бунга ҳеч кимнинг ҳақи йўқдир.

Баъзилар, аввал, биз иқтисодий жиҳатдан тараққий этайлик, мустақил бўлайлик, кейин сиёсий жиҳатдан мустақил бўлиб кетамиз деган хаёллардалар. Мен бу фикрда эмасман. Агар сиёсий жиҳатдан мустақил бўлмасангиз, яъни, ўзингизни ўзингиз идора этмасангиз, ўзингизнинг ҳудудингиз бўлмаса, сизга бутун қалби, виждони, имони-ла борлиғини хизмат қилдирган давлат муассасаси бўлмаса, бундай ҳолда мен иқтисодий тараққиётда бўламан, ундан кейин мен мустақил давлат сиёсатида юраман, дейиш хатодир ва бундай қиладиганларнинг ташвиқотлари бўлса, менимча, буларда бир хоинлик изи бор. Мумкин қадар сиёсий мустақилликни, аввал, ўртага қўйишимиз керак. Сиёсий мустақиллик эса ўзининг бутун борлиғи ила иқтисодий мустақиллигимизни таъмин эта билажакдир.

Русларга муносабат масаласи бу ҳаётимизнинг муҳим масаласидир. Чор Русияси бўлсин, коммунизм бўлсин, рус халқининг исмидан ҳаракат этди. Бу ҳақиқатдир. Аммо бунинг учун рус миллати айбдор бўлолмайди. Фақат рус миллати ичидан чиққан баъзи бир одамларнинг ёмон табиати бордир. Булар ҳурриятчилик, яъни озодлик туйғуларини билмайди. Эзилган бир мужикдан бир бошлиқ чиқариб қўйсангиз, эски мужикни эзиб бораверади. Бу эса руслардаги сиёсий характернинг бир кўринишидир. Алҳамдулилло, бундан қутила бошладик, яъни янгидан тузоқларга тушиб қолмаслигимиз керак.

Энг яхшиси, русларнинг ҳокимияти остида эмас, руслар билан ёнма-ён, дўстона, бир-биримизга ёрдам ҳолда яшашга ўрганишимиз керак. Буни энг аввал, русларнинг, ўзлари ўрганишлари керак. Бизларнинг ўрганишимиз осондир. Биз кекчи, ўч олувчи одамлар эмасмиз. Бизнинг табиатимизда, динимизда, хулқимизда, анъанамизда бундай нарса йўқдир. Фақат айтмоқ керакки, бизга қарши қилинган суиистеъмолни бундан кейин биз ҳазм эта билмаймиз. Аллоҳ сизларга ёрдамчи бўлсин!

Сизларга бахт-саодат, миллатимизнинг истиқболи учун энг яхши ниятли фаолиятлар, саломатликлар тилаб қоламан. Сизнинг каби ҳар ерда, ҳар замон қалбим сизлар билан биргадир. Биз туркистонлик мужоҳидлар ва муҳожирлар қўлимиздан келгани қадар Ватан учун хизматга ҳозирмиз.
Ватанимизга озодлик талаб этдик, ўлдик, ўлдирдилар, аммо яна миллатим яшамоқдадир. Соғ бўл, Миллатим!

Миллатимга хизмат қилган қадрли миллатдошларим соғ бўлсинлар. Аллоҳ ҳаммамизни ҳар жойда ҳимоя этсин! Омин.

Сўзларимни тинглаганингиз учун минг марта раҳмат. Мени сўрасангиз, мен фалсафа фанлари доктори Боймирза ёрқўрғонлик Ҳайитмирзанинг ўғли, Туркистон тадқиқотлари институтининг мудири, Байналмилал Туркистон жамиятининг фахрий раисиман. Бутун муҳожирларимиз отиндан сизларга қалбий саломлар, ҳурматлар билдираман, оналаримизнинг қўлларидан, укаларимизнинг кўзларидан, сафдошларимизни юракдан қучоқлаб, хайр.

Аллоҳ саломатлик-ла кўришишга насиб этсин, деб умидларда қолган ватанимизнинг бир фарзанди сифатида бу сўзларни айтишга, билдиришга, журъат қила билдим. Хатойим бўлса, Аллоҳ кечирсин ва сизлар кечиринглар. Бу суҳбатни ўғлим Бекмирзани 51 йилдан кейин илк дафъа қайта кўрганлигим учун, бунинг хурсандлиги, бунинг нашъаси, бунинг севгиси, бунинг фожиаси, бунинг ҳаяжони билан сўзладим.

Энди эмдийлигим келди, агар хато сўзлаган бўлсам, қўпол сўзлаган бўлсам, ишонаманки, менинг азиз миллатим кечиради. Аллоҳ кечиргучидир. Унинг-да баробар Аллоҳ бизнинг ҳаммамизга инсоф, баробарликда ишламоқ, баробарликда тушунмоқ ва миллатимизнинг келажагини ўйламоқ туйғусини, иродасини, қувватини берсин, омин!

Унолғи тасмасидан оққа кўчириб нашрга тайёрловчи: Дадахон ҲАСАН” [8]

15. ЧЎЛПОН МУКОФОТИ

«Юқорида баён қилинган (Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасига аъзо этиб сайлаш ҳақидаги, А.Ш.) яхши хабардан 5 ой 8 кун кейин 1992 йил 31 март куни бошқа бир телеграмма олдим. Бу телеграммада шундай дейилганди:

“Ҳурматли Боймирза Ҳайит. Ўзбекистон Ёзувчилар союзининг Мукофотлар комитети ва Пропаганда маркази номидан Сизнинг Чўлпон мукофотига лойиқ кўрилганингизни Сизга билдираётганимиздан ўзимизни бахтиёр деб ҳис қилаяпмиз. Шу билан бирга Наврўз байрамингиз билан қутлаймиз.
Ёзувчилар союзининг раиси Жамол Камол, Пропаганда маркази раиси Тўра Мирзо”.

Чўлпон каби буюк бир шоир, мужоҳид ва шахидимизнинг номи берилган бир мукофотнинг менга лойиқ деб топилганлигидан жуда ҳам қувондим.

Бу мукофотнинг икки муҳожир “Туркчи-Туркистончи” (проф. Аҳад Андижон ва менга) берилганлиги ватанимиздаги зиёлилар билан чет эллардаги юртдошлар ичидаги солоҳиятимизнинг ортишига сабаб бўладиган бир тушунчани ҳам келтириб чиқармоқда эди» [1]

16. ВАТАНГА ТАКЛИФ

Энди Б.Ҳайитнинг Ўзбекистонга 1992 йил июлида келиши масаласи қандай ҳал этилганлигига доир айрим маълумотлар.

“1991 йилдан буён кўпчилик зиёлиларимиздан “Қачон Ватанга келасиз? Сизни халқ кутмоқдадир” каби ҳаяжонли хабарларни олмоқда эдим. 1991 йилнинг декабрь ойи бошларида Ўзбекистон Тарих институти директори профессор Асқаров билан чет элда 3 кун суҳбат қилиш имконини топдик. Бунинг орасида менинг Ватанга боришим мавзусида ҳам гаплашдик.

Менинг Ватанга бориш масалам Ватанда ва ташқи дунёда узлуксиз муҳокама қилинмоқда эди. 1992 йилнинг январь ойида вафот қилган ўғлим Бекмирза (Телман) менинг Ватанга даъват қилинишим учун қариндошлар ва юртдошлар орасида фаолият бошлатган. Кейинроқ эса бу ҳаракатни набирам Шуҳрат давом эттирган. Наманган вилоятидан мингларча юртдошим президент Каримовга мурожаат қилиб менинг Ватанга боришим ҳаққида ёрдам беришни илтимос қилишган. Баъзи кишилар набирам Шуҳратга “Агар урушга борганлардан рухсат олмасанг бувангни Ватанга қабул қилдиролмайсан” деганлар. Шуҳрат Уйчи ва Наманган шаҳарларида яшаган уруш ветеранларидан рози эканликларини билдирувчи тилхат олиб Уйчи туман ҳокимлигида тасдиқлатган ва Тошкентга юборган.
Шунга ўхшаш Ўзбекистоннинг бошқа жойларида ҳам менинг Ватанга боришим кераклиги тўғрисида айтилган кўпдан-кўп ижобий фикрлар юзага чиқмоқда эди.

Муҳожиратда яшаган Туркистонликларнинг лидерлари ҳам Президент Каримовнинг менинг Ватанга боришимга рухсат берилиши мавзусида талабларини билдиришган. 1991 йил декабрь ойида профессор Аҳат Андижон (туркиядаги жамият раиси) Каримовдан Доктор Боймирза Ҳайит ва Вали Қаюмхоннинг Ватанга киришларига рухсат берилиши тўғрисида илтимос қилган.

Президент Каримов 1992 йил апрель ойида Саудия Арабистонига борган вақтида мухожир туркистонликлардан Аҳмад Али Туркистоний ҳам Боймирза Ҳайитнинг Ватанга бориши учун рухсат берилишини ўтиниб сўраган. Ўлканинг ичида ва ташқарисида бўлган юртдошларимизнинг талаблари Ўзбекистон ҳукуматини беҳузур қилмоқда эди.

Мен Ватандан таклифнома келиши тўғрисида ҳеч қандай маълумотга эга эмасдим. Шундай бир пайтда Ўзбекистон парламенти Фан, таълим ва маданий меросни сақлаш комитети раиси ва Ўзбекистон Фанлар Академиясининг Тарих институти директори Аҳмадали Асқаровдан кирилл ҳарфлари билан ёзилган қуйидаги факс хушхабарини олдим:

“Ўзбекистон парламентининг 9-йиғилишида (1992 йилдаги, А.Ш.) турли сабаблар билан ташқи ўлкаларда яшаётган ватандошларимизга Ўзбекистонга эркин келиб кетиш ҳаққини берадиган тарихий қарор қабул қилинди. Шу сабабли мен Ўзбекистон парламентининг Фан, таълим ва маданий меросни қўриқлаш комитети раиси ва Ўзбекистон Фанлар Академияси Тарих институтининг директори сифатида ўзингизга маъқул бўлган ҳар қандай бир вақтда Сизни рафиқангиз билан Ўзбекистонга даъват қиламан.

Ўзбек халқи ва унинг зиёлилар армияси Сизни 50 йилдан буён идеология соҳасида она юрт Туркистоннинг мустақиллиги учун асарлари билан курашган оловли бир ватандош сифатида танимоқда. Энди биз Сиз каби кучли бир олим билан биргаликда, бир сафда республикамиз мустақиллиги учун курашишимизнинг фойдали бўлишига ишонамиз. Мустақил Ўзбекистоннинг илмий жамоаси Сизни кутмоқда.

Ҳурмат билан – Ўзбекистон Олий мажлиси Фан, таълим ва маданий меросни қўриқлаш комитети раиси ва Ўзбекистон Фанлар Академияси Тарих институтининг директори Асқарали Асқаров, 25.05.92.”

Таклифнома жуда нозик бир тил билан ёзилганди. Бундан ташқари Асқаров қайта-қайта телефон қилди. Ўзбекистон Ташқи ишлар министри Абдуразоқовнинг виза берилиши билан алоқали телеграммаси ҳам Бонн шаҳридаги Рус элчихонасига келган эди. У пайтдаги Россиянинг Люксембург элчиси Чингиз Айтматов ҳам кўп ёрдам берди. Виза берилди. Ватан йўлининг менга очилишидан жуда ҳам севинган эдим. Сафарга чиқиш асносида бизга узоқ замонлардан бери дўст бўлган Қайнар оиласи ҳам (Азиза, доктор Айфер ва Мурат) биз билан бирга боришга ва ҳамроҳ бўлишга аҳд қилдилар» [1]

17. АЛҲАМДУЛИЛЛОҲ, ВАТАНДАМАН

Боймирза Ҳайит 52 (!) йиллик айрилиқдан кейин 1992 йил 12 июлида Тошкентга келди. Унда уч ойлик виза рухсати бўлсада, Мустақил Ўзбекистонда шаклланаётган полициявий режим уни 13 кундан кейин, яъни 1992 йил 25 июл куни Ватандан чиқиб кетишга мажбур қилди.

“12.07.1992. Соат 6.30да Ўзбек Ҳаво Йўлларига оид бир учоқ билан Тошкент тайёрагоҳига қўндик. Учоқ ичидаги радиокарнайдан “Боймирза Ҳайитни кутаётибмиз” деган хабар берилди. Президентнинг Фан, маданият ва матбуот масалалари бўйича маслаҳатчиси Бахтиёр Назаров, профессор Асқаров, (шоир, А.Ш.) Жамол Камол ва бошқа зиёлилар кутаётган эканлар. Улар билан учрашиб, тайёрагоҳнинг қаҳвахонасида чой ичдик.

Ташқарига чиққандан кейин Америкадан келган Сайид Бурҳоннинг қизи видеокамера билан фильмга ола бошлади. Бахтиёр мендан такрор тиз чўкиб ерни ўпишимни истади. Бу истак менинг туйғуларимни топтади. Бу сохта саҳнадан кўнглим айниди. Аммо ноилож такрор тиз чўкиб тупроқни ўпдим. Бизни кутиб олган юртдошларимиздан бирортасида на фотоаппарат ва на видеокамера бор эди» [1]

18. ВАТАНДАГИ КЕЧМИШЛАР ВА УЧРАШУВЛАР

“13.7.1992. Бугун Тошкентдаги обидалардан баъзиларини кўрдик» [1]

“14.7.1992. соат 6.00да меҳмонхона олдида эдик ва 7.00да йўлга чиқдик (Наманган сари, А.Ш.). Чотқол тоғи водийсидан ўтиб, соат 16.00 атрофида Наманганга етдик. Шаҳар чегарасида Наманган вилоят ҳокимлигининг вакиллари бизни кутиб олдилар. Халқ карнай-сурнай чалиб йўл давомида бизга гуллар отди. Мен халқнинг орасига кирдим ва олдинда бўлганлар билан кўришдим. Сўнгра ҳокимлик меҳмонхонасига келдик ва ҳоким муовини Дилшода хонимнинг зиёфатини едик.

Йўлда чарчагандик. Бунга қарамай Дилшода хонимдан ота-онамизнинг уйига, яъни Ёрқўрғон қишлоғига кетиш учун рухсат сўрадим. Қишлоқ Уйчи туманида эди. Дилшода хоним ва бошқа юртдошлар мутлақо ҳокимлик меҳмонхонасида қолишимни истадилар. Мен эса “Йўқ, бу ерда қололмайман, бундай қилсам ота-онамнинг руҳини безовта қиламан” дедим.

Бу хусусда узоқ тортишдик. Мен уларга тушунтира олмадим. Улар ҳам мени кўндира олмадилар. Мен туғилган қишлоқ Намангандан ўн километр узоқликда эди.

Тортишмамиз давом этиб, ҳар икки томон ўз фикрини ўтказишга уринаркан, мен бунинг моҳиятини умр йўлдошимга тушунтирдим. У ҳам кетамиз деди ва Дилшода хонимга “Менинг хўжайиним ўз уйига келишни эллик икки йил кутди. Бизга янги уй керак эмас. Умр йўлдошимнинг ота-онасидан қолган уй қандай шароитда бўлса ҳам ўша ерга боришни истаймиз. Бу бир ахлоқий масаладир” деди. Унинг истагини ҳам қабул этмадилар ва умр йўлдошим йиғлай бошлади. Атрофдигилар бизни ҳукумат меҳмонхонасида сақлай олмасликларини тушунганларидан кейин рухсат бердилар ва Дилшода хоним ҳам биз билан бирга кетишга ҳозирланди.

Уйимиз атрофида мингларча юртдошларимиз бизни кутаётган эдилар, улар билан саломлашиб уйга кирдик ва фотиҳа ўқидик. Бироздан кейин мени зиёрат қилишга келганлар микрофон орқали салом нутқи сўйлашимни орзў қилдилар. Мен уларга бошимдан ўтганлар, нима сабабдан Ватандан чиқиб кетишга мажбур бўлганим ва рус коммунизми зулми туфайли юз берган фожеалар ҳаққида гапирдим.

15.7.1992. Ота-онамиз ва оиламиздан вафот этганлар учун фотиҳа буюрган эканлар. Бу кунни дуо билан ўтказдик. Зиёратчилар ярим кеча соат 2.30га қадар келиб-кетиб турдилар.

16.7.1992. Неварамнинг ўғли Қаҳрамоннинг суннат тўйи бошланди. Шу муносабат билан 18.7.1992га қадар уйимиз келиб кетувчилар билан тўлиб тошди. Бирга ўқиган дўстларим, мен билан бирга ишлаган ўқитувчилар ва узоқ-яқиндан келган танишларни кўришга имкон туғилди.

18.7.1992. Почаота дарёси бошланадиган жойга яқин бир ерга бордик. Уйдалигимда ҳар кун бор йўғи уч соат ухлай олдим. Шу сабабдан жуда ҳам ҳолсизланиб қолгандим. Бу ерда ўн олти соатга яқин ухлаб истироҳат этдим. 19.7.1992да орқага қайтдик.

19.7.1992. Ахсикент ва Андижон шаҳарларини зиёрат этдим. Андижонда Бобир университетининг тарих бўлими раҳбари профессор Рустамбек Шамсуддин ўғли билан тарихий тадқиқотлар хусусида суҳбатлашдик. Олмоншунос профессор Мухторжонбек ва Давлат тиллар институти ректорини зиёрат қилдик. Кечаси Ёрқўрғон қишлоғига қайтдик.

20.7.1992. Овқатдан олдин Наманган ҳокими муовини Дилшода хонимни зиёрат қилдим ва самимий кайфиятда у билан хайрлашдик. Дилшода хоним билан суҳбатимиз Наманганнинг эҳтиёжлари ҳаққида бўлди ва мен унга чет элдаги ишбилармонларни бу ерга даъват этиш учун қўлимдан келганини қиламан деб сўз бердим. Кунни уйимизда ўтказдик. Профессор Асқаров эртага соат 8.00 да Тошкентга кетишимиз учун транспорт келишини айтиб, Тошкентда кўришамиз дея хайрлашиб кетди» [1]

19. РЕЖИМ МАЛАЙЛАРИНИНГ СОВУҚ МУНОСАБАТИ

Халқпарвар ва ватанпарвар Боймирза Ҳайитнинг ўз халқи олдида айтган рост гаплари махсус хизмат органи бўлмиш Миллий хавфсизлик хизмати ходимлари орқали деярли ҳар кун Тошкентдаги ўз раҳбарларига жўнатиб турилган. Оқибатда уни Ўзбекистондан муддатидан олдин чиқариб юбориш ҳақида Ўзбекистон раҳбарияти ва МХХнинг юқори мансабли раҳбарлари ўзаро келишганлар.

Мен 1991 йил июл ойидан 1993 йил 4 октябрига қадар Ўзбекистон “Эрк” демократик партияси (ЭДП) Тошкент шаҳар ташкилотининг иккинчи котиби бўлиб ишлаганман. Адашмасам, Боймирза Ҳайитнинг Ўзбекистонга келгани ҳақидаги хабар матбуотда, жумладан ЭДПнинг марказий органи бўлмиш “Эрк” газетасида чоп этилмади. Бу ҳақдаги маълумот у Ўзбекистондан жўнаб кетгачгина “Эрк” газетасида чоп этилди. Бу – бир томондан.

Иккинчи томондан, 1992 йил 16-17 январ кунлари Тошкентдаги Талабалар шаҳарчасида талабалар норозилиги бўлиб ўтганди. Режим кучишлатар органлари кечаси талабаларга қарши атайлаб ўқ отиб, икки нафар талабани ўлдиришди ва 30 нафардан ортиғини ярадор қилишди. Шу провокациядан кейин мухолифат фаолларига қарши режим қаттиқ тазйиқ бошлади [9]. Яъни Боймирза Ҳайит Ўзбекистонга келган 1992 йил июл кунлари биз – мухолифат раҳбарлари ва фаоллари авторитар режим кучишлатар органлари яратаётган қаршиликлар ҳамда муаммоларни ҳал қилиш билан жуда банд эдик.

Учинчидан, 1992 йил 29 июн куни “Бирлик” Халқ ҳаракати раисдоши Абдураҳим Пўлатовга қарши бир неча «жиноятчи»ларнинг арматуралар билан провокацион ҳужуми уюштирилди ва унинг бошини арматура билан уриб ёриб кетишди. 1992 йил 2 июл куни ЭДП раиси, Олий Мажлис депутати Муҳаммад Солиҳ (Салай Мадаминов) Ўзбекистонда диктатура ўрнатилаётганлигига ўз норозилигини билдириб депутатликдан воз кечди ва депутатлик ҳужжатини парламент президиуми столи устига ташлаб парламентни тарк этди. ЭДП раҳбарлари ва фаолларига тазйиқ янада ошди.

Шу ва шунга ўхшаш сабаблар билан биз – мухолифат фаоллари, жумладан мен Боймирза Ҳайитнинг мамлакатимизга келганлигидан бехабар қолдик ва унга ҳамдард бўла олмадик.

Айтишим ўринлики, ЭДП раиси, ўша пайтда Олий Мажлис депутати бўлган Муҳаммад Солиҳнинг эсдаликлар китоби бўлмиш “Йўлнома” асарида 1992 йил июл ойида Боймирза Ҳайитнинг мамлакатимизга келганига доир ҳеч қандай маълумот ёзилмаган ([7]-га қаранг). Боймирза Ҳайит билан Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасида учрашув ҳам белгиланганди. Лекин сиёсий режим ушбу тарихий учрашувга йўл бермади.

Демак, Муҳаммад Солиҳ Боймирза Ҳайитнинг келиши ва кетиши ҳақида у ёки бу даражада хабардор бўлган бўлиши керак эди.

Мен ушбу катта мақоламнинг 9-параграфида Муҳаммад Солиҳ 1990 йил март ойида АҚШга бир ой сафар қилгани, буни эшитиб Боймирза Ҳайит Германиядан АҚШга келиб, беш кун давомида Муҳаммад Солиҳ билан суҳбат қилгани ҳақида ёзгандим. Муҳаммад Солиҳ 1990 йилда АҚШда Боймирза Ҳайит билан ўтказган беш куни ва суҳбатлари ҳақида, 1992 йил июлида унинг Ўзбекистонда бўлиши ва ўша кунлари унга маълум бўлган воқеалар ҳақида каттароқ мақола ёзса бўларди.

“21.7.1992. Соат 7.30да Тошкентга кетиш учун тайёр эдик. Транспорт 8-9 орасида ҳам келмади. Соат 11.00 га яқин ҳокимликка телефон қилишди. Улар бизни Тошкентга олиб борадиган транспорт ҳаққида бирор бир маълумотга эга эмасликларини айтишди. Соат 16.30гача кутдик.

Тобора асабийлашмоқда эдим. Юрагимда ҳам бир оғриқ бошланганди. Ҳовлида ҳокимликда ишлайдиган беш-олти киши бор эди (менимча, булардан кўпчилиги Миллий хавфсизлик хизмати зобитлари эди, А.Ш.). Мен уларга “Оиламизда тўрт-беш машина бор, йўлга чиқиш учун бу қадар кутдим. Ҳеч бўлмаса иккита такси чақираолмайсизларми? Нақадар идроксиз, инсофсиз ва шавқатсиз одамларсиз? Ахир юраги бетоб бўлган 75 ёшдаги Бир одамга бундай муомала қилишингиз ахлоқсизликдир” дея бақирдим. Ҳовлидан икки-уч киши ташқарига чиқди ва улардан бири қайтиб келиб ярим соатдан сўнгра машина тайёр бўлишини айтди. Колхоздан бир “Тайота” машинасини киралабдилар.

Машина 17.20 да келди, яъни тўққиз соату йигирма дақиқа машина кутиш билан банд бўлдик. Йўлга чиқдик. Машина эски ва бузуқ экан. Тошкентга қадар бўлган уч юз километр йўлни тўққиз ярим соатда аранг босиб ўтдик. Йўлда тўрт марта миршаблар тўхтатиб текширишди. Хайриятки, ёнимизда бир миршаб дўстимиз бор эди. Агар у бўлмаганда йўлларда қолиб кетардик» [1]

20. ВАЪДАБОЗЛАР

«22.7.1992. Ярим кечаси соат 2.30 да Тошкентнинг “Туркистон” меҳмонхонасига етиб келдик. Соат 16.00 да Президент идорасидан Абдуқаҳҳор Иброҳим келди. У “Президентнинг вақти бўлмагани учун сизни қабул қилмайди” деди. Мен “Бу хабарингиз учун соғ бўлинг. Президентнинг масъулиятли ишлари кўп бўлса керак. Шу боисдан мени қабул қила олмаслигини ғоят яхши тушунаман,” дедим.

Шундай қилиб тушундимки, менга аввалдан «Сизни Президент қабул қилгандан кейин жамоалар билан учраша оласиз» дейилган гапнинг орқасида ўзига хос бир режа бор экан. Намангандан Тошкентга қайтарканман “Балки Президент жаноблари мени ўн-ўн беш дақиқа қабул қилар, ундан кейин жамоат ташкилотлари билан (Мусулмонлар идораси, газеталар, журналлар, радио, Ёзувчилар Союзи, университетлар, Низомий номидаги Педагогика институти, нашриёт марказлари, ёшлик ташкилотлари ва маданият марказлари каби) муносабат ўрнатарман” дея ўйлагандим. Ваҳоланки, оқибатда менга бундай имкон берилмаслиги учун юқоридаги режа тузилган экан.

23.7.1992. Соат 10-10.30 орасида меҳмонхонага Ташқи ишлар вазири келди. Суҳбатлашдик. Меҳмонхонада вазирнинг бошқа меҳмонлари ҳам бор экан. Вазир “Намангандан Президентга сиз ҳаққингизда ёмон ҳисобот келди. Шунинг учун Президент жуда хафа бўлди” деди. Вазирдан ҳисобот нима ҳақида эканлигини сўрадим. Вазир “Бу ҳукуматнинг расмий ҳужжатидир. Шу боис сизга маълумот беролмайман” деди. Мен эса жавобан “Наманган ҳокимлигидан мен ҳаққимда туҳматдан иборат бир ҳисобот юборгандирлар. Модомики, Президент мендан хафа бўлибди, у ҳолда менга қаратилган айбномани билишим керак” дедим. Охирида мен билан қоронғу бир ўйин ўйнашаётганларини тушундим. Вазир билан хайрлашдик» [1]

21. БАҲОНА ВА БУЙРУҚ

“23.7.1992. Соат 11.50да Бахтиёр Назаров келди. Меҳмонхонада Бахтиёр Назаров, Аҳмадали Асқаров ва мен ўтириб гаплашдик. Стол устида Истанбулга қайтиб кетишим учун билет турарди. Мен қайтиш мақсадида олдиндан жой олмоқ учун ўша куни Ўзбекистон Ҳаво Йўллари бўлимига бормоқ ниятида эдим. Бахтиёр Назаров “Бунга ҳожат йўқ, зеро шу ҳафта ичида мамлакатдан чиқиб кетишингиз керак. Чунки Иккинчи дунё урушининг қатнашчилари сизни бу ерда туришингизга қарши норозилик билдирмоқдалар”, деди.

Бундай бир совуқ истакнинг ўртага чиқиши қонимни қайната бошлади. Назаровдан сўрадим:
“Ким, қандай шаклда бу ахлоқсиз буйруқни берди? Сизнинг урушда қатнашган аскарларингиз билан бизнинг Туркистон озодлиги учун курашган аскарларимиз орасида катта фарқ бор. Сизнинг урушга қатнашганларингиз коммунистик партия ва Сталин учун жанг қиламиз, дея қасам ичгандилар. Биз эса Аллоҳ учун ва Туркистон истиқлоли учун қасам ичгандик”, дедим.

Назаров бўлса “Урушда қатнашганлар бизнинг ҳамюртларимиздир ва уларнинг жуда катта аҳамияти бор” дея жавоб берди. Мен “Агар учоқ бор бўлса бугуноқ мамлакатдан чиқиб кетишим мумкин, фақат проф. Асқаров эртага (24.7.1992) тарихчиларни бир йиғилишга чақирган эди, унга боришим керак. Кейин эса Ўзбекистон Ёзувчилар союзини зиёрат қиламан. Бундан ташқари Тарих институтига бориб, Олмониядан кўтариб келганларим (38 кг оғирлигида) – асарларимнинг фотонусхаларини тақдим этаман” дедим. Назаров “Йўқ, у ерга бормайсиз. Китобларни эса бирортага ташлаб кетишингиз мумкин”, дер экан Асқаров “Бу кишини мен даъват этдим. Тарих институтига борадилар” деди. Бунга жавобан Назаров “Ундай бўлса, бутун маъсулият сизнинг зиммангизга тушади. Шунга қарамай, Ёзувчилар союзига мутлақо бормайдилар”, дея кескин фикрини билдирди.

Назаровнинг шу ҳафта ичида мамлакатни тарк этасиз деган сўзлари мени қаттиқ ранжитганди. Бир инсонга бу шаклда оғир муомала қилиш коммунистик ахлоқнинг табиий бир кўриниши дея тушундим. Шундан кейин ким билан учрашсам қуйидаги гапларни айтдим:

“Табрикланг. Бошқарувчилар менга Ўзбекистондан кет, дедилар. Бундай ахлоқсиз буйруқни ким берганини айтмадилар. Сизлар ва миллатимиз соғ бўлсин. Мамлакатдан кет, дея берилган бу буйруқни мен ҳаётим бўйича унутмайман. Бундай бир буйруқ Москвадан келганига ишонмайман. Президент номидан Назаров менга билдирган бу истак мен учун оғир ҳақорат эди. Аммо бошқа бир томондан эса бундай бир буйруқ мен учун шарафдир”.

Назаров келтирган совуқ хабардан кейин зиёратчилар ҳам оёқларини уздилар» [1]

22. ТАРИХЧИЛАР БИЛАН УЧРАШУВ

“24.7.1992. Овқатдан кейин Академиянинг Тарих институтига бордим. У ерда 25-30го яқин тарихчи тўпланганди. Проф. Асқаров мени қисқача таништиргандан кейин сўзни менга берди. Аввал келтирган китобларим, мақолаларимнинг фотонусхаларини, асарларим ва конференцияларим учун битилган ёзувларни институт директорига тақдим эттим. Сўнгра чет элларда Туркистонга оид тадқиқотларим ҳаққида маълумот бердим. Тарихчилар билан бир-биримизни яхши англадик. Орамизда бир самимият уйғонди.

Бу йиғилишда менга қарши кўп нарсалар ёзган Борис Лунин ҳам бор эди. У билан танишгандан кейин ҳатто қучоқлашдик ҳам. Мен унга ҳазил қилиб “Сизга катта раҳмат, менга қарши ёзган асар ва мақолаларингиз Совет фуқароларининг менга нафратларини эмас аксинча ёшларнинг менга муҳаббати, самимияти уйғонишига сабаб бўлди” дедим. Тарихчиларга эса “Сизлардан айримларингиз менинг фикрларимга қарши нарсалар ёздингиз. Бундан ҳеч уялманг. Чунки бу режимнинг талаби эди” дея хитоб этдим. Ўртада хафагарчиликка сабаб бўладиган гап айланмади» [1]

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2011 YILGI MAQOLALAR
TURON

(153-мақолам. 2011 йил 11 апрел, 2018 йил 2 январ) БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ

Среда, 28 Июня 2023 г. 12:28 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(153-мақолам. 2011 йил 11 апрел, 2018 йил 2 январ) БОЙМИРЗА ҲАЙИТ САБР-БАРДОШИ

Ватан дардига тушиб, истиқбол даъвоси учун курашишга бел боғлаганимдан бери бир кун келиб халқимизнинг ҳурриятга эришажагига ҳеч шубҳа қилмадим. 52 йилдан кўпроқ вақт мобайнида ватанимдан жудоликда яшадим ва бу озодлик учун курашда ўзимнинг муносиб еримни олдим. [1]
БОЙМИРЗА ҲАЙИТ (1917–2006)
BOYMIRZAfoto1 (304x408, 24Kb)
Фото 1. Боймирза Ҳайит (2017-2006). [2]

МУНДАРИЖА

Кириш сўзи (2018)
1. 1917-1939: Болалик ва ёшлик йиллари.
2. 1939: Касалланиши.
3. 1939-1940: Ҳарбий хизмат сари йўл.
4. 1941-1942: Асирлик азоблари.
5. 1942-1945: Туркистон легионидаги фаолият.
6. 1945-1951: Дорулфунун таълими ва докторлик диссертацияси.
7. 1956-1989: Ҳур фикрга қарши совет ташвиқоти.
8. 1990: Юрак амалиёти ва АҚШга сафар.
9. 1939-1992: Ватан соғинчи.
10. 52 йилдан бери Ватандан хабар йўқ.
11. Оилавий ҳаёти.
12. 1991: Боймирза Ҳайит ҳақидаги мақола.
13. 1991: Ёзувчилар уюшмаси аъзоси.
14. 1992: Халққа мурожаат.
15. Чўлпон мукофоти.
16. Ватанга таклиф.
17. Алҳамдулуллоҳ Ватандаман.
18. Ватандаги кечмишлар ва учрашувлар.
19. Режим малайларининг совуқ муносабати.
20. Ваъдабозлар.
21. Баҳона ва буйруқ.
22. Тарихчилар билан учрашув.
23. Ватандан қувдилар.
24. Турк дунёси қурултойлари.
25. 1997: 80 ёшга тўлиши тантаналари.
26. 2006: Улуғ олим вафоти.
27. Юсуф Жума: Боймирза Ҳайит хотирасига.
28. Асарлари.
29. Режимнинг Боймирза Ҳайитга муносабати.
30. Айрим фикр-мулоазаларим.

КИРИШ СЎЗИ (2018)

Туркистон мустақиллиги ва бирлиги учун умр бўйи курашган Боймирза Ҳайитдек улуғ ватандошимиз ҳаёт бўлганида 2017 йил 17 декабр куни 100 ёшга тўлган бўларди. Мен у ҳақда 2011 йилда катта мақола ёзгандим ва АҚШда яшаётган журналист Жаҳонгир Маматовнинг www.turonzamin.org сайтида чоп эттиргандим ([3]-га қаранг).

АҚШ ҳукумати менга сиёсий бошпана бергани сабабли қочқин сифатида Айдахо штати маркази бўлмиш Бойси шаҳрида 2010 йил 21 январдан яшай бошладим. АҚШга келгач ҳам Ўзбекистон ва АҚШ махсус хизматларининг ўзаро ҳамкорлиги, аниқроғи ҳамтовоқлиги натижасида менга қарши тазйиқлар давом этди. Мени 2010 йил июлидан 2012 йил январига қадар уч марта асоссиз равишда ишдан ҳайдашди. Шундан сўнг мен Бойси шаҳридан 3800 километр нарида жойлашган АҚШ пойтахти Вашингтон шаҳрига бориб яшашга қарор қилдим.

Вашингтонга 2012 йил 2 март куни учқичда келдим. Шу келишим арафасида Жаҳонгир Маматов ва унинг ҳамтовоқлари www.turonzamin.org сайтида чоп этилган менинг юзтага яқин мақолаларимни, жумладан «Боймирза Ҳайит сабр-бардоши» номли катта мақоламни ўчириб ташлашибди. Бу билан Жаҳонгир Маматов Боймирза Ҳайитнинг ёрқин хотирасига нисбатан ҳам нотўғри муносабатда эканлиги ва унинг Боймирза Ҳайит ҳақида айтиб ҳамда ёзиб юрган гаплари анчайин сохта эканлиги маълум бўлди. Мен шу сабабли мақоламнинг ушбу вариантида Жаҳонгир Маматов билан боғлиқ маълумотларни чиқариб ташладим. Мақоламнинг айрим жойларига озроқ тузатишлар ва қўшимчалар киритдим.

Туркистон мустақиллиги ва бирлиги учун умр бўйи курашган Боймирза Ҳайитдек улуғ ватандошимиз ҳаёт йўлини ҳар биримиз билишимиз ва ундан ўрнак олишимиз керак.

Кейинги вақтларда хориждаги мухолифат фаоллари ва раҳбарлари яқинлари вафот этаётгани ҳақидаги ноҳуш хабарлар сайтларда чоп этилмоқда. Ўз она ёки отангиз, ака-укаларингиз, болаликдан бирга катта бўлган яқин қариндошингиз ёки дўстингиз Ўзбекистонда вафот этганида уни сўнгги манзилга кузата олмаганингиз ва қабрига бир сиқим тўпроқ ташлай олмаганингизни ўйлаб қаттиқ изтиробга тушасиз.
Мана шундай қийин кунларда Боймирза Ҳайитдек улуғ ватандошларимизнинг ҳаёт йўли ва сабр-бардоши ҳар биримиз учун ўрнак бўларлидир. Аллоҳ синови бўлмиш қийинчиликларни мардонавор енгиб ўтиш ва улуғ мақсад йўлида бардавом бўлиш борасида мен ўзим учун ўрнак деб билган машҳур ватандошимиз Боймирза Ҳайитнинг ҳаёт йўли ҳақида ушбу мақоламда сўзлаб бермоқчиман.

Мен Боймирза Ҳайит тақдирига доир маълумотлар ва айрим фикрларимни хорижда бир неча йиллардан бери яшаётган, ўз яқинлари вафотидан қайғуга ботаётган ҳақиқий қочқин укаларимиз ҳамда ёшларимизга қарата ёзмоқдаман ва унинг сабр-бардошидан ўрнак олишга даъват қилмоқчиман. Шахсан ўзим яқин қариндошим бўлмиш Аҳадова Ҳабиба аммам вафот этганида АҚШ ва ўзбек махсус хизматлари қаршилиги туфайли телефон орқали АҚШдан боғлана олмаганим ва ўша қийин кунларда Боймирза Ҳайит ҳаёти ҳамда сабру бардошидан ўрнак олганим ҳақида мақоламнинг охирги 30-параграфида ёздим.

1. 1917-1939: БОЛАЛИК ВА ЁШЛИК ЙИЛЛАРИ

Ҳар биримиз кечираётган қийинчиликлар ва изтиробларни раҳматли профессор Боймирза Ҳайит кечирган қийинчиликлар билан таққослаб кўриш учун унинг ҳаётидан муҳим маълумотларни келтириб ўтаман. Шунингдек мақолам давомида унга доир айрим фактлар ҳамда фикрларимни, охирида эса баъзи бир фикр-мулоҳазаларимни ёзаман.

Умуман олганда, Туркистон мустақиллиги ва бирлиги учун умр бўйи курашган Боймирза Ҳайитдек улуғ ватандошимиз ҳаёт йўлини ҳар биримиз билишимиз ва ундан ўрнак олишимиз керак.

“Мен 1917 йилда, Октябр инқилобидан бир ой кейин (декабр ойида, А.Ш.) Қўқон мухторияти кунларида деҳқон оиласида туғилган эканман. Бир она (Робия) ва бир ота (Ҳайитмирза)нинг 15 фарзандидан 9-чисиман. Бошланғич мактабни Наманган даҳасининг (кейин Уйчи даҳаси) Ёрқўрғон қишлоғида, ўрта мактабни Наманган шаҳрида, олий таълимни Тошкентда кўра олдим” [4]

“Боймирза олти ёшида диний таҳсил берувчи мактабда билим олди. Етти ёшида “жадид мактаби” деб аталувчи янги мактабга кирди. 1923 йилдан 1933 йилгача ўқиб, ўрта маълумотли бўлди. 1934 йилда Тошкент университетининг Тарих факультетига имтиҳон топширди…

Совет Иттифоқида қатағонлар авжига чиққан 1937-39 йилларда Боймирза Ҳайит ҳали талаба эди, аммо масаланинг моҳиятини яхши англади. Хатар қузғуни ўз бошида ҳам айланиши мумкинлигини фаҳмлаб, 1939 йили университетнинг сўнгги курсида ўқишни ташлаб, Наманганга қайтди. У муаллимлик қила бошлади» [5]

“Тошкентнинг Бешёғоч маҳалласида жойлашган педагогика институтида (ҳозирги Низомий номидаги Педагогика университети, А.Ш.) қисқа вақт ичида “ўқитувчиликни” ўргатдилар. Дастлаб Тўрақўрғонда муаллим бўлиб ишладим. Сўнгра Уйчи районига юбордилар. У ерда ҳам ўқитувчилик қилдим. Кейин район маориф бўлимининг мудири лавозимига тайин этдилар.

Шу билан бирга Тошкентдаги педагогика институтининг тарих факультетига сиртдан ўқишга имкон бердилар. Кундузи вазифам билан, кечаси дарс тайёрлаш билан шуғулландим. Давлат имтиҳонларини ёз ойлари (1939-йилда) топширдим. Шу йил “намунали ўқитувчи” деган ном бердилар ва “Ҳурмат белгиси” нишонини ҳам тақдим этдилар” [4]

2. 1939: КАСАЛЛАНИШИ

“1939 йилнинг ёз ойларида ревматизм касалига учрадим. Шол бўлиб қолдим. Аввал, табибларнинг ҳаракати, Оллоҳнинг марҳамати ва Жалолободдаги шифо сувининг таъсири боис ноябр ойида (1939 йил, А.Ш.) икки қўлтиқтаёқ билан зўрға оёққа турадиган даражага етишдим.

1939 йилнинг ноябрида Уйчи район ички ишлар шуъбасининг бошлиғи Монғишев чақириб: “Бизга сизни қамаш ҳақида буйруқ келди”, деди. Мен: “Энди нима учун бундай буйруқ? Октябрнинг боласи Октябрга қарши бўладими? Туҳмат борми?”, дедим. Эртасига прокурор Болакеев йўқлади. У “Сени қамоққа олишимиз керак. Аммо сени қамоқхонага юбормоққа қаршиман. Бунинг учун Қизил армияга кет”, деди. Мен “хўп” дедим.

Орадан уч-тўрт кун ўтгач, район ҳарбий комиссариатининг сафарбарлик комиссиясидан даъват келди. У ерга бордим. Докторлар: “Бу одам бундай касал экан, уни аскарликка қабул этишмайди”, деб қарор бердилар.

Бир дўстим, Марғилонли Ўктам Аҳмад: “Қамоқхонага кетгунча, Қизил армияга кетиш яхшидир. Бунинг учун маршал Ворошиловга телеграмма юбориб, мен касал бўлганлигим учун ҳарбий хизматга олмадилар. Ватанга хизмат қилмоқни истайман. Бунинг учун мени армияга қабул этишингизга рухсат сўрайман”, деб ёз деди. Шундай қилдим. Маршалдан буйруқ келди. Қўлтиқтаёқ билан сафарбар этилганлар сафига киритдилар.

1939-йилнинг 24-декабрида Наманган шаҳридаги оташарава (поезд) станциясидан юк вагонлари ичига киритишди. Худо раҳматли онам: “Ўғлим, мендан айрилмасдан аввал қариндош-уруғларимиз ва дўстларимиз қаршисида калимаи шаҳодатни ўқи”, дедилар. Мен орзўларини ижро этдим. Ота-онам ва ватанимдан ажралган ҳолда йўлга чиқдим” [4]

3. 1939-1940: ҲАРБИЙ ХИЗМАТ САРИ ЙЎЛ

“Йўлда дардим оғирлашди. Ватандошларимизнинг ҳимматлари билан улардан ёрдам кўрдим. Оллоҳ уларга кўрсатган марҳамати учун қутлуғ йўлласин. Бир ойдан кейин (1940 йилда) Чижой деган жойига келдик. Бизни қабул этган офицер: “Нима учун бу касал одамни бизга юборишган”, деди. Биз билан борувчи: “Ўртоқ капитан, бу одам йўлда касал бўлди. Бунга қўлтиқтаёқ топдик ва бу ерга келтира бордик, чунки хизмат этмоқни истайди”, деди. Капитан докторнинг ихтиёрига ҳавола этди. Баҳорга қадар тузалдим. Танк қисмига тайин этдилар …” [4]

4. 1941-1942: АСИРЛИК АЗОБЛАРИ

“Июл ойининг бошида (1941-йил) бомба парчаларидан бўлаги ўнг оёғимга келиб теккан эди. Бундай бир заиф, ярадор, оч ва сувсиз қолган бир вақтда олмонларга асир тушдим. Асирлик бизни Зилицк шаҳри яқинидаги асирлар лагерига киритдилар. Бу лагерда олмонлар асирлар орасидан яҳудийларни излаша бошладилар.

Қандайдир бир одамга ўхшаган Оллоҳнинг бир ҳайвони, “Булар (бизни кўрсатиб) яҳудийлар” деб маълумот берибди. Олмон офицери одамнинг сочига, бурнига ва суннат ерига қараб, “яҳудий” деб қарор чиқаргач, буларни отиб ўлдиришарди.

Навбат менга келди. “Отишга ол”, деб у буйруқ берди. Мен ялинган ҳолда таржимонга (таржимон бир лазгин эди, олмонча-русчани яхши билган кавказли яҳудий экан) айтдим: “Ўлдирмасдан аввал, икки ракат намоз ўқишга рухсат сўрайман”. Офицер ўқисин дебди. Намоз ўқидим. Дуо ўқиганимдан кейин, “Амр этингиз, мен ўлимга ҳозирман”, дедим. Олмон офицери ҳайрон бўлди. “Яҳудий эмасмисан”, деди. Мен, “Йўқ, яҳудий эмасман, мусулмон ва турк-ўзбекман”, дедим. У икки қамчи урди ва кет, деди. Асирлар орасига қайтиб кириш насиб бўлди.

Асирликнинг жабри-жафоларини баён этмоқ учун туйғу ва ирода етишмайди. Бу инсон ҳаётидаги фожиалар тўпламидир.

Польшанинг Чнестахов шаҳрида асирлик кунларини бошимдан кечирдим. Бу лагерда, аввалон, ёрдамчи ишчи, ишчи, ошпаз, сўнгра биринчи ошхона бошлиғи, гуржистонлик Удигиндан кейин асирлар лагерининг ушбу ошхонасига мудир бўлдим” [4]

“Асирлар лагерида дунё тарихида кўрилмаган хўрликларни кўрдик. Биз ишонган давлат ва Сталин очиқдан-очиқ байналмилал қизил ой жамиятига: “Биз асирларни танимаймиз ва бунинг учун уларга ёрдам бера олмаймиз”, дейишган экан. Бунинг устига “доно ва доҳий Сталин” ўзининг 270-сонли буйруғи билан “совет асирлари қаерда тутилса, шу ерда йўқ этилсин”, деган “доҳиёна”, аслида ваҳшиёна амрини билдирган” [4]

“Қизил Армияда жангга кирганим ва ҳарб асири бўлиб қолган 2 йилу 6 ой ва 12 кунлик бир замон
ҳаётимнинг энг маъносиз қисми эди. 15 март 1942 йилда Миллий Озодлик ҳаракатига қўшилдим ва у вақтдан бери бу ҳаракатнинг ичида фаолият кўрсатиб келяпман” [1]

5. 1942-1945: ТУРКИСТОН ЛЕГИОНИДАГИ ФАОЛИЯТ

BOYMIRZAfoto2 (142x217, 13Kb)
Фото 2. Туркистон легионининг нишони.

“Бизнинг аҳволимизга йиғлайдиган “маймунлар” ҳам йўқ, деган таассурот остида эдик. Оврўпода икки туркистонлик – Мустафо Чўқай ва Вали Қаюмхон – бизнинг фожиали қисматимизни ўрганганлар ва бизларни кутқариш учун йўллар қидиришган.

Шуни ҳам баён этайинки, Чнестахов шаҳридаги лагерда 260 мингга яқин туркистонли асирлар тўпланганди. 1942-йилнинг баҳорига келиб фақат 300 га яқин юртдошларимиз тирик қолишди. Совуқ, очлик, касаллик кўпчиликнинг умрига зомин бўлди.

Олмонлар рус бўлмаган Қизил Армиядан келган кўнгилли ўлароқ аскарликка қабул қилишга қарор қилишганди. Шу асосда 1942-йилнинг март ойи ўрталарида Туркистон легионига кирдим. “Аскар бўлиб, Туркистон учун курашамиз, Москванинг зулмидан ўзимизни, яъни халқимизни қутқарамиз”, деган ёшлар Туркистоннинг нима эканлигини билмас эдилар.

Легионнинг бир қисм ҳолида, Туркистон фидойилари компаниясини ташкил этишган экан. Фидойиларда Туркистон тарихи ҳамда жуғрофиясини ўргатадиган одамларни излаганлар ва мени ҳам бунга қобилиятли кўришган. 1942-йилнинг 6-октябридан бу ерда Туркистон тарихини ўргатиш билан машғул бўлдим. Мактабларда таълим олган вақтида ҳеч бир устозим Туркистон тарихи ҳақида таълимот бермаган эди. Туркистон тарихини ватанда, талабалик вақтида ва легионда, Бартольднинг “Туркистон тарихи” (русча), “Туркистон мўғул истилоси замонида”, “Туркистон маданий ҳаёти тарихи” (рус тилида) асарларини яхшигина ўзлаштирган эдим” [4]

“Олмон давлати 1945 йил 24 мартда Туркистон легионини, Туркистон Миллий армияси, Туркистон Миллий Бирлик қўмитасини Туркистон Миллий Ҳукумати сифатида расмий васиқа билан таниди.
Урушдан кейин… Б. Ҳайит омон қолди ва илмий оламга шўнғиди… [Ҳафталик “Ўзбекистон Адабиёти ва Санъати”, 1992 йил, 3 июл, 4-бет]” [5]

“Уруш тугади. Урушнинг сабаб-уқубатларини кўргандан кейин яна бир ҳаяжонли ҳаёт ичига киргандек бўлдик. Буларни орасида мен ҳам бор эдим. Кўп юртдошларимиз Совет Иттифоқига қайтмасликни истадилар. Лекин уларни мажбурий равишда Совет Иттифоқига йўлладилар. Баъзилардан, 800 га яқин кишилар бу тарафларда қолиб кетишга муваффақ бўлдилар. Улар орасида мен ҳам бор эдим” [4]

6. 1945-1951: ДОРИЛФУНУН ТАЪЛИМИ ВА ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ

“Урушдан кейин Олмония дорулфунунларидан бирида таҳсил олмоқ орзўсида эдим. Бунга муваффақ бўлдим. Мюньхен дорулфунунининг (1946-1950-йиллар) фалсафа факультетида, Ислом илмлари (араб, эрон, турк тиллари ва ислом тарихи), яъни янги замон тарихи ва славяншунослик (рус, украин, поляк, чех, словак, серб тиллари) бўлимида ўқидим.

Имтиҳонларни топширгандан кейин “Қўқон ва Олаш Ўрда ҳукуматлари” мавзусида ёзган диссертация асосида фалсафа доктори унвонини олдим. 1951-йилдан эътиборан илмий тадқиқотлар билан машғулман.

Оврўпада тўғридан тўғри Туркистон тарихи ва маданияти билан шуғулланувчи илм одамлари бўлмаганлиги сабабли менинг олмон профессорларим менга Туркистон тадқиқотлари билан машғул бўлиб, бу соҳадаги бўшлиқни тўлдиришга хизмат этишимни тавсия қилишди. Мен бир тарафдан буларни тавсияси ва асосан ўзимнинг ватан туйғуларимни ифодаси ўлароқ шу йўлдан боришни ният этдим” [4]

7. 1956-1989: ҲУР ФИКРГА ҚАРШИ СОВЕТ ТАШВИҚОТИ

“1956-йилдан эътиборан, Совет Иттифоқида ва Туркистонда менга қарши, яъни фикрларимга қарши жиддий ташвиқот бошладилар. Мени “ватан хоини”, сотқин, гитлерчи, қотил, империалистларнинг айғоқчи-хизматчиси, Ўрта Осиё тарихини ва ленинча миллий сиёсатни сохталаштирувчи, пантуркист, панисломист, жосус, миллатчи” каби шиорлар билан тасвир этишга киришилди. Менга қарши ҳисобсиз мақолалар, рисолалар, китоблар ва радиоэшиттиришлар уюштирилди. Бундай туҳматлар билан халқимизнинг кўзини бўядилар, афкор умумиятнинг фикрларини буздилар ва ҳатто чет мамлакатдаги дўстлари ва лаганбардорлари воситаси билан менинг фикр-фаолиятимга зарба бермоқ йўлидан кетдилар” [4]

“Туркистон масаласи бўйича очиқ-ойдин айтган фикрларим Коммунистик Совет диктатурасининг ва у билан маънодош бўлган Рус шовинизмининг ғазабини уйғотди. Бу боис Совет пропагандасининг тиғига дучор бўлдим.

Қўлимдаги материалларга асосланиб, ўзимни кўп йиллар Совет ҳужумларига дучор бўлган ва талофот кўрган, қувғиндаги бир фикр одами бўлганимни айта оламан. Собиқ Совет тарихчиларидан ўрганганимга кўра шўроларнинг менга қарши нашр қилган китоб, рисола, мақолалари, телевидение ва радио программаларининг жами сони 1000ни ошмоқдадир. Буларга қарамасдан Совет тарғибот машинасининг ёлғонларини фош қиладиган ҳеч бир асар ёзмадим.

Совет тузумининг менга қарши жиддий тарздаги ёлғон тарғиботи Горбачевнинг замонида, яъни 1989дан бошлаб оз бўлса ҳам ижобий томонга ўзгара бошлади. Лекин бу менга қарши уюштирилган буҳтонларнинг тугаганини билдирмас эди. Эскиси қадар буҳтон ва туҳматлар қилинмаётган бўлса ҳам гоҳ-гоҳ бошимга Совет пропагандачиларининг туҳмат ва ҳақоратлари ёғиб турди.

Мисол учун, 1989 йил сентябрь ойида Истанбулда Туркистонликларнинг Қурултойи бўлди. Ўзбекистон Совет ҳукуматининг маддоҳи “Совет Ўзбекистони” газетасининг 1989 йил 15 декабрь сонида Дарвеш Али ниқоби остида “Ўлганни тирилтиришга уринганлар” сарлавҳали бир мақола ёзилди. Мақолада шу туҳматлар бор эди: “Ҳар ким отнинг қашқасидек жуда яқиндан таниган Боймирза Ҳайит яна бошқа ўлкаларга сафарга чиқди. У борган мамлакатларда Ўрта Осиё жумҳуриятларидаги коммунистик зулмни ифода қилувчи баёнотлар бермоқда… Бу йилнинг сентябрь ойида у Туркистонлик қувғинлар орасида Советларга қарши сиёсий фаолиятини кучайтириш учун Туркиянинг Истанбул шаҳрига борди”.

Мен 1989 йил ичида Туркияга ҳеч борган эмасман. Буни ғоят яхши билганлари ҳолда Совет ялоғини яловчилар ёлғон ёзишдан ҳеч чекинишмади» [1]

“1987-йилга қадар 9 китоб, 11 рисола, 260 дан ортиқ илмий ва оммабоп мақолалар ёзиб нашр эттирдим. Буларнинг ёнида илмий анжуманларда Туркистон тарихи ва бу билан боғлиқ бўлган масалалари мавзусида маърузалар ўқидим. Дунёнинг қайси мамлакатида, чет юртларда туркистонликлар бўлишсалар, у ерларда Туркистон миллий масалалари билан машғул бўлдим. Унинг натижасида кўп сонли дўстлар ҳам топдим. Ҳозир (1991 йилда, А.Ш.) 1974-йилда ташкил этилган Туркистон Тадқиқотлари институтининг бошлиғи бўлиб, тадқиқотларга даъват этмоқдаман” [4]

8. 1990: ЮРАК АМАЛИЁТИ ВА АҚШГА САФАР

1990 йил феврал ойида Германияда дўхтирлар Б.Ҳайитнинг касал юрагини операция қилишди.
1990 йил март ойи бошида Муҳаммад Солиҳ Москвадаги АҚШ элчиси Метлокнинг таклифи билан 4 кишилик гуруҳ таркибида АҚШга бир ойлик сафарга борди. У Сиэтл шаҳрида бўлганида меҳмонхонага Б.Ҳайит телефон қилган. У М.Солиҳга: “Сизнинг ижодингиз ва сўнгги йилларда ёзган ишларингиз билан яхши танишман. Яқинда юрагим амалиёт қилинганди. Агар бир ҳафта ичида ўзимни яхши ҳис қилсам, Америкага сизни кўришга келаман, гаплашадиган гапларимиз кўп” деган. [7]

Муҳаммад Солиҳ гуруҳ таркибида Сиэтлдан кейин Луизиана, Сан-Антонио ва яна бир неча штатларда сафар дастурини адо этган. Нью-Йорк дастури бошланганида мутасаддилардан қолган бир ҳафтада ижозат сўраб, Нью-Йоркда жойлашган ўзбеклар ёнига кетган.

“Нью-Йоркда “Туркистон” жамиятининг раиси Неъмат Бегиш кутиб олди. Бир неча ўзбек хонадонида меҳмон бўлдим. Ҳаммаси самимий қаршиладилар. Ўзбекистон ҳақида кўп сўрадилар, кўп суҳбатлашдик.

Туркиядан Аҳад Андижон деган йигит етиб келди. Уни танимас эдим. Туркияда ҳам “Туркистон” жамияти бор экан, унинг раиси экан. Ўзи жарроҳ, аммо сиёсат билан қизиқаркан.

Икки кун сўнгра Олмониядан Боймирза Ҳайит учиб келди. Ёши олтмишдан ошганига қарамай, бақувват эди. Фақат юрак амалиётидан сўнгра тўққиз соат учоқда ўтириш осон иш эмасди. Оёқлари шишиб кетганди. Мен шунча заҳматнинг кераги йўқ эди, дедим. Э, қизиқсиз, сизларни яна қачон кўрамиз, деди кулиб бу аскар одам.

Боймирза ака билан беш кун давомида мириқиб суҳбатлашдик. Миллий масала бўйича қарашларимиз деярли бир хил эди. Унинг китобларини ўқимагандим, аммо унга қарши Совет матбуотида босилган қораловчи мақолаларни ўқигандим.

Нью-Йоркда, аср бошида “Босмачилар ҳаракати” номи билан машҳур бўлган миллий озодлик ҳаракати лидерлари Шермуҳаммадбек (Кўршермат)нинг авлодлари билан ҳам учрашдим.

Кейин Боймирза Ҳайит, Аҳад Андижон ва мен Вашингтонга кетдик. Бизга Нью-Йоркдаги “Туркистон” жамиятининг эски раиси Абдулла Хўжа ҳамроҳлик қилди. Абдулла Туркистон даъвоси билан етишган ёшлардан эди. Самимий инсон, Нью-Йоркда экан, унинг уйида қолгандим.

Вашингтонда Совет пропагандасининг яна бир салбий қаҳрамони Рўзи Назар билан кўришдим. У саксон иккинчи йилда “Литературная газета”да чиққан бир мақолада Рим папасига суиқасд ташкилотчиларидан бири ўлароқ тасвирланганди.

Рўзи Назар ҳам Боймирза Ҳайит каби “Туркистон легиони” мансубларидан, олмон хонимга уйланган, сўнгра АҚШга келиб, Пентагоннинг тадқиқот бўлимида, дипломатик вазифаларда ишлаган киши. Кўпни кўрган ва жуда кўп нарсани билган одам. Суҳбатларимиз жуда мароқли бўлди” [7, 90-91-б.]

Муҳаммад Солиҳ 1990 йилда АҚШда Боймирза Ҳайит билан ўтказган беш куни ва суҳбатлари ҳақида каттароқ мақола ёзса бўларди. Ҳар ҳолда Боймирза Ҳайитдек улуғ тарихий шахс хотираси учун, халқимиз тарихи учун бу хотиралар ҳам муҳимдир. Қолаверса, бу беш кунлик дунёдир. Раҳматли Боймирза Ҳайит кетган томонга ҳар биримиз эртами-кечми кетамиз. Биздан кейинги авлодларга ёзган мақолаларимиз, китобларимиз ва хотираларимиз қолади.

9. 1939-1992: ВАТАН СОҒИНЧИ

“Иккинчи саволингизнинг кейинги қисмида “сизда ўтган йиллар мобайнида ватанга қайтиш ҳисси туғилмадими” деган жумла бор. Менда ватанга қайтиш туйғуси 1940-йил 6-январдан бери мавжуддир, чунки 1939-йилнинг 24-декабрда оташ аравага чиққанимдан кейин ўша куни Туркистон диёридан айрилдим. Шундан бери ватанга қайтиш туйғусидан ҳеч бир ажралган эмасман.

Ватанга қайтишнинг ўзига хос бир саволи бор. Қайси шаклдаги ватанга қайтишим керак? Инсонлари инграган, кўз ёшларидан оққан қонли дарёси хусусиятини билдирган ватанга келгиндиларгина эмас, узлуксиз равишда чет ҳокимият остида яшашга мажбур бўлган ватанга борайми ёки мустақил ва озод ватанга борайми?

Қаноатимча, мен мустақил ва озод ватанимга қайтиб боришни истайман. Бу қарорим менинг виждонимнинг бўлинмас бир парчасидир. Қафасдан қутилган қуш яна қафас ичига киришни ҳавас қиладими? Йўқ, бундай қила олмайман. Мен ватан деб 51 йилдан бери улуғламоқдаман. Оллоҳ умр берса яна бир неча йиллар ҳайратларда бўламан. Лекин титраган, ҳақсиз, эзилган мазлумликка ўргатилиб, бизни “зағчалар” ҳолига келтирганларга раҳматномалар билдириш учун ватанга бора олмайман” [4]

10. 52 ЙИЛДАН БЕРИ ВАТАНДАН ХАБАР ЙЎҚ

“Ватан билан ўтган вақтда алоқалар ўрнатиш учун ҳаракатларда бўлдим. Натижа аъло бўлмади. Балки тузумнинг бюрократияси ва менинг ҳақимда у тарафларда юритилмоқда бўлинган туҳматлар натижасида бўлса керакки, ватан билан боғлана олмадим. Орадан 51 йил ўтгандан кейин менинг ҳаёт бўлган бир синглимнинг бор эканлигини ва ҳатто бир ўғлим ҳам бор эканлигини билдиришди. Буларнинг қанчалик тўғрилигини тўлиқ ўргана олмадим. Горбачев давридан илгари чет мамлакатларга илмий мажлисларга келган илм одамлари билан алоқаларни фақат мажлис пайтида боғладим. 1939-йил 24-декабрдан бери (1991 йилгача, А.Ш.) Ватандан хабар келмади” [4]


11. ОИЛАВИЙ ҲАЁТИ

Билишимча, Боймирза Ҳайит 1939 йилгача уйланган ва фарзандлари бўлган. Ушбу мақоламнинг 17-параграфида Ўзбекистонда унинг ўғли Бекмирза (Телман) бўлгани ва у 1992 йилнинг январь ойида вафот қилгани ҳақидаги маълумотни келтирганман.

Боймирза Ҳайитнинг биринчи оиласидан нечи нафар фарзанди ва неваралари бўлгани ҳақидаги маълумотни ҳозирча топа олганим йўқ. Топсам, кейинги мақолаларимдан бирида ёзарман, Аллоҳ хоҳласа. Бу ерда унинг Германияда Иккинчи дунё урушидан кейин қурган оиласи ҳақидаги маълумотни келтираман.

“Оилавий ҳаётим ҳақида маълумот беришим мумкин. Хотиним – олмон, тиббия докторидир. Уч фарзандимиз ва олти набирамиз бор. Улар дорилфунун таълимини олишган. Икки ўғил – нашриётчи. Қизимиз спортчи, яъни спорт муаллимаси. Чўлоқ, кўр, жинни, юраги хасталарни ва қарияларни спорт йўли билан соғлом тутиш соҳасида ишлайди. Ўзбек туркчасини ўргана олмадилар. Туркистонга боғлиқдирлар. Оила ҳаётимиз самимийдир. Фарзандлар, келинлар ва куёв, набиралар ҳар ҳафтада бир дафъа уйимизга келиб, Фарғона паловини еб, оилавий маслаҳатлашиб кетадилар” [4]

12. 1991: БОЙМИРЗА ҲАЙИТ ҲАҚИДАГИ МАҚОЛА

Мен юқорида улуғ ватандошимиз, раҳматли Боймирза Ҳайит ҳақидаги кўпгина муҳим фактларни [4]-мақоладан келтирдим. Ушбу мақола Тошкентда “Мулоқот” журналида чоп этилиши ва бу мақола атрофидаги жанжал тарихи қуйидагичадир.

“Мулоқот” журнали бош муҳаррири ўринбосари, журналист Ислом Усмонов Б.Ҳайитга 1991 йил бошида 9 та савол билан ёзма мурожаат қилди. Б.Ҳайит барча 9 та саволга жавоб ёзиб, 1991 йил январида Тошкентга жўнатган. Суҳбат Ўзбекистон Коммунистик партияси Марказий комитетининг ижтимоий-сиёсий журнали бўлмиш “Мулоқот”нинг 1991 йил май ойи сонида тўлиқсинча чоп этилди. [4]

Совет Иттифоқининг асосий махсус хизмат органи бўлмиш Давлат хавфсизлиги қўмитаси (ДХҚ-КГБ) ахборот масалалари билан шуғулланарди ва тегишли қонуний ҳамда ноқонуний чоралар кўриш ҳақида давлатнинг турли ҳокимият бўғинларига буйруқ даражасида кўрсатма берарди (ҳозирги Мустақил Ўзбекистонимизда ахборот масалалари билан асосан ДХҚнинг меросхўри бўлган Миллий хавфсизлик хизмати шуғулланмоқда ва шу каби ноқонуний ишларни амалга оширмоқда). Натижада мақола ва Боймирза Ҳайит ҳаёти масаласи Ўзбекистон Коммунист партияси Марказий комитети Тафтиш комиссияси даражасига қадар кўп марта муҳокама қилинган. Натижа қуйидагича бўлган.

“1991 йил 1 август куни журналнинг Бош муҳаррири ва партия ташкилоти секретари Ўзбекистон Коммунист партияси Марказий комитетига чақирилганлар. Тафтиш комиссиясида “Мулоқот”да нашр қилинган суҳбат муҳокама қилинган. Бу йиғилишни Тафтиш комиссияси раиси муовини П.Алисич олиб борган (бу одам ҳали ҳам (1992 йилда, А.Ш.) Президент (Ислом Каримов, А.Ш.) ёнида ишлаб келмоқда). Бу йиғилишда “Мулоқот” масаласини Тафтиш комиссияси умумий мажлисида кўриб чиқишга қарор қилинган.

Ўша куни соат 16да комиссиянинг йигирмага яқин аъзоси қатнашган йиғилишни Комиссия раиси Шавкат Йўлдошев олиб борган (бу одам ҳозир Ўзбекистон парламентининг раиси (1992 йилда, А.Ш.)). Комиссия раиси муовини Иноғомов “Мулоқот” журналидаги суҳбат билан алоқали нутқ сўзлаган. Сўнгра Ўзбекистон Коммунистик партияси Марказкоми Мафкура бўлимининг бошлиғи ўринбосари Саиджонов жуда ҳам тутоқиб кетиб, журнални “Ватан хоини Боймирза Ҳайит билан қилинган суҳбатни босиб жуда катта хатога йўл қўйган”, деб айблаган.

Бош муҳаррир Барот Бойқобиловнинг сўзларидан кейин ёзувчи Ислом Усмоновга сўз берилган. Мажлисдагилар Усмоновга “Боймирза Ҳайит билан суҳбатни нашр қилиш фикри кимдан чиққан?”, деган маънода савол беришган. Усмонов жавобида Боймирза Ҳайит ҳаққида ҳар хил ва қарама-қарши фикрларнинг борлиги сабабли бу масалага тўғри ёндошиб ҳақиқатни ўртага чиқариш мақсадида бу ишга қўл урганини айтган.

Бошқа партия мансабдорлари ҳам гапиришгандан кейин “Мулоқот” журналининг номини “Эътиқод” деб ўзгартиришга қарор қилинган. Бундан кейин “Эътиқод” журнали Ўзбекистон Компартияси Марказкомининг “Инсон ва сиёсат” журналига илова сифатида нашр қилинишга бошланган. Шундай қилиб манзара “тамоша кўрники, замона зўрники” қабилига ўхшаган бир тус олган.

1991 йил август ойининг охирида мустақиллик эълон қилингандан бир йил сўнгра ҳам Ўзбекистон Халқ демократик партияси “Мулоқот” эмас, “Эътиқод” журналини нашр қилишни давом эттирмоқда. Бу билан Халқ демократик партияси Ўзбекистон Коммунистик партиясининг меросхўри эканлиги яна бир марта исботланди» [1]

13. 1991: ЁЗУВЧИЛАР УЮШМАСИ АЪЗОСИ

«Истиқлол шарофати билан ўтган замонларда менга қарши қаратилган Совет ҳужумининг камайиб бораётганини кўрганим учун қувонган эдим. Ўзбекистон Ёзувчилар союзининг 1991 йил октябрь ойида ўтказилган Х Конференциясида шоир Нурали Қобул менинг Ёзувчилар союзига аъзо қилинишимни таклиф қилган ва таклиф Конференция тарафидан эътирозсиз қабул қилинган.

Ёзувчилар союзининг раиси қимматли дўстимиз Одил Ёқубовдан 1991 йил 22 октябрь куни соат 17.46да қуйидаги телеграммани олдим:

“Ўзбекистон Ёзувчилар союзининг Х Конференциясида Сизни машҳур бир тарихчи, адабиёт танқидчиси ва илм одами бўлганингизни ҳисобга олиб Ёзувчилар союзига аъзоликка қабул қилиш тўғрисида қарор қабул қилди. Бу сабабдан Сизни табриклаймиз ва соғлик-саломатлик тилаб қоламиз. Энг яқин замонда Сиз билан кўришиш нияти билан Ёзувчилар союзининг раиси Одил Ёқубов”. [1]

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2011 YILGI MAQOLALAR
TURON
2023 YILGI MAQOLALARIM

(Третья часть статьи 79 от 11 ноября 2015 года) СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА. Часть 3. ДЖАМШИД В ТЮРЬМЕ США Дневник

Вторник, 20 Июня 2023 г. 16:53 + в цитатник
Шухратжон АХМАДЖОНОВ

(Третья часть статьи 79 от 11 ноября 2015 года) СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА. Часть 3. ДЖАМШИД В ТЮРЬМЕ США

Всякий раз, когда я вспоминаю о том, что Господь справедлив, я дрожу за свою страну. [1]
ТОМАС ДЖЕФФЕРСОН (1743-1826), 3-й президент США

Де-юре: "Закон - есть закон", де-факто: "Закон, что дышло". [2]
ИЛЬЯ ГЕРЧИКОВ
mukhtorrov1JAMSHID7 (600x446, 66Kb)
Фото 1. Семья Джамшида Мухторова. США, город Денвер. 2007 год. [3]

СОДЕРЖАНИЕ

Введение

Часть 1. Жизнь до тюрьмы.
1. Краткие сведения о Джамшиде.
2. Правозащитная деятельность.
3. Преследование.
4. События в Кыргызстане.
5. Связь с администратором веб сайта www.sodiqlar.com
6. Учеба на водителя.
7. Джамшид – водитель трака.
8. Почему Джамшид принял байа (клятву)?
9. Бахтиёр возвращает долг.
10. Разговор о «Свадебном подарке».
11. Умышленное искажение о доходах Джамшида.
12. Разговор Джамшида с дочкой.
13. В гостях в квартире Бахтиёра.
14. Почему Джамшид решил ехать в Турцию?

Часть 2. Судьба Фазлиддина и Шохруха.
15. Использование трех узбеков против Джамшида.
16. Кто такой Фазлиддин Курбанов?
17. Мой знакомство с Фазлиддином.
18. Знакомство с Джамшидом.
19. Покупка ингредиентов взрывчатых веществ.
20. Осведомитель ФБР против Фазлиддина.
21. Арест.
22. Почему Фазлиддин отвечал без адвокатов?
23. Джамшиду предложили стать стукачом.
24. Суд над Курбановым.
25. Не суд, а судилище над Курбановым.
26. Результаты суда.
27. Кассационная жалоба адвоката.
28. Какая опасность существует для Джамшида?
29. Третий опасность: Шохрух Халикулов.
30. Раскрытие имени тайного осведомителя.
31. История Шохруха.
32. Мой знакомство с Шохрухом.
33. Переселение из Бойсе в Колорадо.
34. Паразитство Шохруха.
35. Связь Шохруха с ФБР.

Часть 3. Джамшид в тюрьме США.
36. Арест Джамшида и первичный допрос.
37. Откуда взяли пугающее фото Джамшида?
38. В тюрьме его объявили террористом.
39. Пища со свининой в Энглевудской тюрьме.
40. Угроза самоубийством.
41. Переезд в тюрьму Денвера.
42. Пища со свининой в Денверской тюрьме.
43. Голодовка.
44. Чем закончился голодовка?
45. Как применять акцию голодовки?
45.1. Определение и виды голодовок.
45.2. 1981: Ирландская голодовка.
45.3. 1992: Ташкентская голодовка.
45.4. 1993: Голодовка профессора Олимжана Каримова.
45.5. 2011: Голодовка Малохата и Саодата.
45.6. Некоторые выводы по акции голодовки.

Часть 4. Бахтиёр Жумаев в тюрьме США.
46. Арест Бахтиёра Джумаева.
47. Грязные методы против Бахтиёра.
48. События 2014 года.
49. Свобода под залог?!
50. Где права человека, где равенство, где справедливость в США?

Часть 5. Патриотический акт и права человека.
51. Патриотический акт США.
52. Акт о Свободе США.
53.
54.
55.

Часть 6. Ответ на обвинения.
56. О Заменителе обвинительного заключения.
57. Ответ на первое обвинение.
58. Ответ на второе обвинение.
59. Ответ на третье обвинение.
60. Ответ на четвертое обвинение.
61. Некоторые выводы.
Литература

----------------------------------------------------------

ЧАСТЬ 3. ДЖАМШИД В ТЮРЬМЕ США

Первая и вторая часть статьи “Судьба Джамшида Мухторова” были опубликованы на сайтах (см. [39]).

36. АРЕСТ ДЖАМШИДА И ПЕРВИЧНЫЙ ДОПРОС

Джамшид Мухторов был арестован в аэропорту Чикаго 21 января 2012 года. Вот как описывает арест сам Джамшид в статье [40].

«Я, Джамшид Мухторов 21 января 2012 года был беспричинно арестован сотрудниками спецслужб США в аэропорту Чикаго и в тот же час меня привели в гостиницу поблизости аэропорта. В гостинице меня встретили сотрудники Федеральное Бюро Расследований (ФБР) отдела города Денвер штата Колорадо Джейсон Александр Фергусон, Доналд Э. Хале и переводчик узбек Темур Хакбердиев вместе. Сотрудник ФБР Александр Фергусон предупреждая меня сказал, “Сейчас твой жизнь в твоих руках, если будешь правдиво отвечать на наши вопросы спасешь свою жизнь”. Я надеясь, что они отпустят меня, согласился отвечать на их вопросы без адвоката.

В ходе беседы с сотрудниками ФБР сказал, что я никогда не имел связи с террористическими организациями и им не оказывал материальную помощь. У меня спросили, знаю ли я людей в США связанные с террористами или поддерживающих террор. Я им ответил что не знаю. Я сказал, что несколько раз переписывался с администратором веб сайта www.sodiqlar.com , но его лицо никогда не видел и ему никакой материальную помощь не оказывал.

Затем я сказал, что опаздываю на свой рейс и попросил меня отпустить. Они сказали что я арестован. Я сказал, “Тогда я не смогу отвечать на ваши вопросы без адвоката” и отказался от продолжение беседы. После этого специальный агент ФБР Александр Фергусон позвонил по телефону и вызвал сотрудников спецслужб Чикаго и сдал меня в их руки.

Немного спустя приехали сотрудники спецслужб Чикаго, меня отвезли в тюрьму находящийся в центре Чикаго и заперли в отделение, где содержатся самые отъявленные преступники» [40]

37. ОТКУДА ВЗЯЛИ ПУГАЮЩЕЕ ФОТО ДЖАМШИДА?

dmuhtarovJAMSHID8 (150x192, 8Kb)
Фото 3. В день ареста – 21 января 2012 года Джамшид имел приблизительно такой вид. [41]

ЖАМШИДфото1 (250x254, 138Kb)
Фото 4. Это пугающее фото Джамшида Мухторова распространили после ареста через средств массовой информации. Фото 2010 года. [42], [3]

Это пугающее фото на узбекски язычном веб сайте впервые был напечатан 24 января 2012 года ([42]). Там есть ссылка на российский сайт http://lenta.ru/news/2012/01/24/uzbek/ ([43]). Я открыл и посмотрел эту ссылку на сайте www.lenta.ru . На сегодняшний день эта статья о Джамшиде Мухторове есть, но фото Джамшида из статьи удалено, то есть там пустая рамка (см. ([43]). В статье [43] дана ссылка на Agence-France-Presse, то есть на французский сайт www.afp.com К сожалению, нет точной ссылки на страницу сайта www.afp.com Поэтому на сайте www.afp.com статью о Джамшиде и тем более его фото с бородой не удалось найти.

Как сказал Джамшид при беседе со мной в августе 2015 года, он в таком черном очки и с большой бородой фотографировался в 2010 году. Я спросил причину. Он ответил, что работая водителем трака он находился день и ночь на дороге в различных штатах и в различных условиях. Большая черная борода и черные очки отпугивал некоторых провокаторов и преступников, которые встречались в пути. Причем это фото снят именно внутри трака, то есть большегрузного автомобиля.

Джамшид в январе 2012 года имел более короткую бороду. Он сбрил даже эту бороду 21 января 2012 года, перед тем как пойти в аэропорт Чикаго.

Сотрудники Федерального Бюро Расследований (ФБР) США Джамшида арестовали в аэропорту Чикаго 21 января 2012 года. В тот день борода у Джамшида вообще не была. Сотрудники спецслужб и некоторые журналисты в различных статьях и телевизионных передачах печатают и демонстрируют его фото с черными очками и большой бородой от 2010 года. Они это делают с целью создать в мировом сообществе искаженное и плохое впечатление о Джамшиде Мухторове.

Уместно сказать, что на сайте https://atfp.org/adopt/terrorist/jamshid-muhtorov/ в марте 2012 года был опубликован фото Джамшида Мухторова без бороды и очков, которую я привел в фото 3 (см. [41]).

38. В ТЮРЬМЕ ЕГО ОБЪЯВИЛИ ТЕРРОРИСТОМ

Где-то 28 января 2012 года Джамшида Мухторова перевезли из Чикагской тюрьмы в Федеральное тюрьму расположенный в городе Энглевуд штат Колорадо. Его заперли в одиночную камеру, находящийся под землей на втором этаже. Это такое отделение, в котором содержать самых отъявленных преступников. В этом этаже расположена 10 одиночных камер. Каждая камера имеет железную решетку и через нее узник может смотреть в коридор. Сам коридор имеет длину приблизительно 20 метров.

На следующее утро двое охранников Джамшида вывели из камеры и начали сопровождать по коридору, чтобы он искупался в душе. Когда достигли середины коридора один из узников, наблюдая через решетку камеры крикнул, что Джамшид террорист связанный с Бен Ладеном и крепко выругался. Джамшид не растерялся, подошел к решетке той камеры и смотря в лицо этого узника-провокатора, плюнул ему в лицо и сам крепко выругал этого Бен Ладена на чисто английском языке. Провокатор такого ответа никак не ждал и немного растерялся.

Двое охранники, наблюдавшие эту провокационную ситуацию, Джамшиду сказали «Пойдем, пойдем» и продолжили его сопровождать в сторону душа.

Джамшид задается вопросом: «Откуда узнал этот узник в течение одного дня, что меня обвиняют в терроризме?» и сам отвечает: «Узнику сказали силовики, то есть охранники тюрьмы. Они это сделали специально, чтобы провоцировать и натравить отъявленных преступников тюрьмы против меня». Преступники из других камер молча смотрели и слушали этот словесный дуэль и ничего не сказали.

Вот так Джамшид не растерялся и с находчивостью достойно вышел из такой провокационной ситуации в тюрьме США.

39. ПИЩА СО СВИНИНОЙ В ЭНГЛЕВУДСКОЙ ТЮРЬМЕ

Джамшид в статье [40] кратко написал небольшую часть приключений, произошедшие в течение почти 4 годичного тюремного заключения без суда.

«Я с момента задержания просил разрешение позвонить в свою жену. Я убедительно просил сотрудников спецслужб в гостинице, служащих Чикагской тюрьмы, короче говоря у повстречавшийся каждого сотрудника о том, что мне очень необходимо позвонить жене. Но ни позвонить и ни написать письмо мне не разрешили. Даже было трудно по молиться, так как в мою камеру не проходил дневной свет и я не знал утро или вечер.

Приблизительно через неделю (где-то 28 января 2012 года, А.Ш.) меня привезли в город Энглевуд штата Колорадо в Федеральную тюрьму относящийся в Федеральное Бюро Тюрем (Federal Bureau of Prisons – FBOP) США. Меня заперли в отделение Special House Unite (SHU) тюрьмы, находящийся под земле на втором этаже, в котором содержали самых отъявленных преступников. Со дня прибытия я по несколько раз в день требовал от работников тюрьмы разрешение позвонить в свою жену. Но мне не разрешили. Мне не дали возможность даже написать письмо. Работники тюрьмы относились со мной очень грубо. После моего прибытия служащий высокого ранга оформлял мои документы и ему сказал, «Я мусульманин и не кушаю свинину». Он резко и грубо ответил, «Я не спрашиваю твою религию». Мне не дали специальную пищу и давали еду со свининой.» [40]

В этих условиях Джамшид как истинный мусульманин отказался есть пищу со свининой и был вынужден есть только хлеб и пить воду в тюрьме города Энглевуд.

40. УГРОЗА САМОУБИЙСТВОМ

Джамшид далее пишет.

«Через несколько дней (в начале февраля 2012 года, А.Ш.) я встретился с адвокатами, которых предоставило государство. Я им пожаловался и сказал, что мне не разрешают позвонить, написать письмо и полицейские грубо относятся со мной. Несмотря на мою жалобу мне не разрешили позвонить. После этого я, стараясь испугать их, сказал: «Если сегодня не дадите возможность позвонить я убью себя». Только после этого вечером того же дня только один раз разрешили позвонить по телефону и 15 минут поговорить с женой.» [40]

41. ПЕРЕЕЗД В ТЮРЬМУ ДЕНВЕРА

Далее Джамшид рассказывает.

«После моего жалобы и жалобы адвоката к судье меня перевели в другую тюрьму (в конце февраля 2012 года, А.Ш.). Эта тюрьма расположена в городе Денвер штата Колорадо и там условия не лучше чем в других тюрьмах. Итак, из Федеральной тюрьмы Колорадо относящийся к Федеральному Бюро Тюрем перевели в тюрьму Denver Detention Center (DDC), расположенный в центре города Денвер и опять меня заключили в самое плохое отделение, то есть в отделение строгого режима (maximum security – максимальная безопасность). Меня содержали в строгом режиме в одиночной камере в течение двух с половиной года (!). Администрация DDC без всякой причины мне не разрешила перейти в общее отделение и каждый день 23 часа держали в закрытом помещение.

Но здесь мне не препятствовали к звонку по телефону и написать письмо. Мне в сутки только один час разрешали выходить из камеры. В течение этого одного часа я должен был успеть позвонить, помыться, сделать уборку в камере и тому подобные все дела» [40]

Адвокаты Джамшида обращались к руководству тюрьмы с просьбой перевести его из одиночной камеры в общее отделение. Они оправдывались так: «Отъявленные преступники в общей камеры Джамшиду могут нанести тяжелую травму. Поэтому мы его содержим в одиночной камере.»

42. ПИЩА СО СВИНИНОЙ В ДЕНВЕРСКОЙ ТЮРЬМЕ

В Денверской тюрьме силовики продолжили издеваться, в какой-то степени морит голодом Джамшида и видимо хотело сломать его. Они это старались делать путем предоставление ему пищи только со свининой.

«В начале, когда меня перевели в это тюрьму Денвера, я более 1 месяца пил воду и ел только хлеб. Причина в том, что здесь готовят пищу из свинины. Я служащим тюрьмы сказал, «Я мусульманин и не кушаю свинину. Прошу дать мне пищу халяль». (В мусульманском быту под халялем обычно понимают мясо животных, употребление которого не нарушает исламские пищевые запреты, А.Ш.) А они ответили: «Для нас безразличны ты какую религию придерживаешься» и продолжали приносить пищу приготовленный из свинятины. Я несколько раз жаловался адвокатам и только после этого ситуация изменился и начали мне давать халяль пищу.» [44]

Итак, Джамшиду халяль пищу начали давать с марта 2012 года.

43. ГОЛОДОВКА

Джамшид как правозащитник решил применить один из ненасильственных путей: он 7 мая 2012 года решил объявить голодовку и об этом сообщил руководству и охранникам тюрьмы, а также по телефону сообщил своим адвокатам. Он утром 9 мая 2012 года позвонил своему брату Асил Мухторову, который живет в Денвере с женой и двумя малолетними детьми (в этом доме в соседней квартире живет и жена Джамшида с тремя детьми). Асил по телефону соединился с Улугбек Хайдаровым (Улугбек Ашур), который тоже родом из Джизака, беженец и журналист, и живет в городе Ванкувер (Канада). Тем самым Асил организовал беседу троих по телефону по принципу конференция. Улугбек в тот же день опубликовал статью [44]. Там он написал следующее.

«Жамшид Мухторов утром 9 мая 2012 года из тюрьмы позвонил своему брату Асил. Асил переключил и по телефону связал с Улугбек Хайдаровым, живущий в городе Ванкувер (Канада). В 10 минутном интервью Джамшид сообщил, что с вечера 8 мая объявил голодовку.

«Вот полтора месяца, как мне не разрешают встретится со своей семьей. Вчера, 8 мая (2012 года, А.Ш.) мне разрешили на 30 минутное свидание. Пришли жена и мои дети. Мне удалось поговорить с ними через монитор компьютера (похожий на связь типа скайп) только 17 минут, затем связь прервался. И причину не сказали и быстро меня вернули в камеру.

Следователи Федерального Бюро Расследования пристрастно относятся к моему делу. Они передают судье только отрицательные сведения обо мне. Например, я на руках у судьи видел статьи опубликованные в интернете обо мне и под ними написанные неизвестными людьми примечания. Многие люди дали положительные сведения обо мне, но следователи их не передают судье.

Меня пока содержать в одиночной камере. Другим заключенным дают книги и газеты, а мне вообще не дают.

Я во время каждого допроса говорю, что я не террорист, но видимо их мнение не измениться. По-моему, в Америке тоже начался изображать мусульман как террористов и плохих людей ...

Недавно (в конце апреля 2012 года, А.Ш.) во время судебного заседание следователи попросили у судьи дополнительный срок 4 месяца. Они это обосновывали тем, что мое дело имеет много аспектов, и требует поездки во многие города страны и мира. Судья им дал срок в три месяца для окончание дела.

В конце своих слов я, Джамшид Мухторов объявляю голодовку с вечера 8 мая 2012 года. И я прошу вас донести мое решение организациям Хьюман Райтс Вотч и Амнести Интернешнл.” [44]

44. ЧЕМ ЗАКОНЧИЛСЯ ГОЛОДОВКА?

Джамшид 30 октября 2015 года по телефону мне, Шухратжон Ахмаджонову сообщил еще следующее. Он 9 мая 2012 года также написал на бумаге большими буквами слова: «”I STOP EAT!” («Я ПРЕКРАТИЛ ЕСТ!») и прикрепил на решетку изнутри камеры. Подошел охранник и приказал: «Убери!» Джамшид ответил: «Не уберу». Подошел начальник охраны и увидев это положение приказал охраннику: «Убери!» Охранник открыл дверь камеры, зашел во внутр и убрал плакат. Когда охранник вышел из камеры, Джамшид снова прикрепил плакат на решетку камеры. Охранник сказал: «Если ты объявил голодовку, то это твой проблема. Это необзательно писать на плакате».

На третий день голодовки, то есть 12 мая 2012 года в тюрьму пришел адвокат Брайан Роланд Лиди (Brian Rowland Leedy) и встретился с Джамшидом. Он попросил остановить голодовку и привел следующие доводы.

«Вашей жизни будет следующие угрозы. Если вы будете продолжать голодовку, то охранники снимут с вас одежду и запрут в особую камеру. Там в камере вас посадят на стул и крепко завяжут. Там вы будете находится под постоянным наблюдением 24 часа в сутки. С помощью медицинских работников через ваш рот в ваш желудок начнут насильно посылать питание. Таким образом, продолжая голодовку вы навредите своему здоровью. Поэтому советую вам прекратить голодовку.»

По словам Джамшида, в течение трех дней никто из журналистов или судебных органов не интересовался его голодовкой. После слов и аргументов адвоката Брайан Лиди Джамшид решил остановить голодовку.

Итак, Джамшид остановил голодовку на третий день. По-моему, он правильно сделал. Почему правильно - об этом напишу отдельно в следующем параграфе.

45. КАК ПРИМЕНЯТЬ АКЦИЮ ГОЛОДОВКИ?

Учитывая, что за нами подрастает молодое поколение, я хотел бы поделится опытом и посоветовать как и в каком масштабе, продолжительности применять протест в виде голодовки.

Я правозащитой занимаюсь с 1974 года, то есть более 41 лет. В сентября 1974 году тогдашний декан механико-математического факультета Самаркандского государственного университета отказался предоставить место в общежитие нам – студентам 5-го курса. Я об этом написал двух страничное письмо, собрал подписи 21 сокурсников и отправил в Министерству высшего образования Узбекистана. В итоге всем желающим 5-курсникам предоставили место в общежитие. Это чуть не стоило мне увольнением из университета. Просто спасло то, что я высшую математику и другие предметы изучал с большим интересом на оценки «хорошо» и «отлично». Об этом я рассказал в своем интервью-беседе руководителю сайта Мухаммадсолих Абутову [45].

Я с середины 1970-годов более-менее интересуюсь и занимаюсь правозащитой и событиями вокруг ее. Это касается и голодовки - один из ненасильственных способов борьбы в правозащите и демократии. Приведу определение голодовки и несколько примеров.

45.1. ОПРЕДЕЛЕНИЕ И ВИДЫ ГОЛОДОВОК

«Голодовка — сознательный отказ от принятия пищи в знак протеста с целью вызвать у окружающих чувство вины за происходящее. Голодовка является средством ненасильственной борьбы или давления.

Голодовки можно классифицировать по разным основаниям.

По типу

Обычная голодовка — отказ от принятия какой-либо пищи.
Сухая голодовка — отказ от принятия не только пищи, но и воды.

Частичная голодовка:

Отказ от всех видов пищи, кроме некоторых. Например, голодовка «на хлебе и воде», при которой человек не ест ничего, кроме небольшого количества хлеба и не пьёт ничего, кроме воды.

Отказ от определённой пищи. Например, отказ заключённых есть «казённую пищу», хотя от пищи, принесённой им родственниками, они не отказываются.

По причинам

Политические
Социальные
Экономические
Личные

По количеству участников

Индивидуальные
Массовые» [46]

45.2. 1981: ИРЛАНДСКАЯ ГОЛОДОВКА

«Ирландская голодовка 1981 года (англ. 1981 Irish hunger strike) - кульминация пятилетнего протеста в рамках Конфликта в Северной Ирландии, начавшегося в 1976 году, когда Британское правительство исключило понятие Special Category Status, ранее присваиваемое заключённым по этому конфликту. До начала голодовки 1981 года уже проходило несколько голодовок заключённых, требовавших вернуть им полувоенный, политический статус.

1 марта 1981 года, в годовщину решения об отмене Специального статуса, голодовку в тюрьме Мэйз начал Бобби Сэндс (англ. Bobby Sands), член Ирландской Республиканской Армии. 15 марта к голодовке присоединился другой участник, 22 марта — ещё двое.

Голодающие выдвигали 5 требований:
право не носить тюремную униформу;
право не делать тюремную работу;
право на свободу связи с другими заключёнными, а также на организацию образовательных и развлекательных мероприятий;
право на один визит, одно письмо и одну посылку каждую неделю;
полное право на помилование (full restoration of remission lost through the protest).

В апреле 1981 года от сердечного приступа умер Фрэнк Магуайер, член Парламента от партии ирландских республиканцев района Фермана и Южный Тирон. 26 марта Бобби Сэндс был выдвинут в кандидаты на местных выборах района Фермана, и 9 апреля был избран в Парламент, получив 30 492 голоса и став самым молодым членом Парламента. После этого успеха Правительство Великобритании запретило баллотироваться людям, отбывающим срок заключения более года.

Маргарет Тэтчер, премьер-министр Великобритании, не пошла на уступки, и голодовка кончилась смертью десяти республиканцев. Сэндс умер 5 мая, через 66 дней после начала голодовки, в госпитале тюрьмы, от истощения. Известие о его смерти вызвало волнения, двое людей погибли от погромов националистов на севере Белфаста. Похороны Сэндса 7 мая 1981 года посетили 100 000 человек.

Голодовка 1981 года кончилась 3 октября 1981 года; на тот момент среди заключённых голодало 6 человек.

Голодовка привела к радикализации политики ирландских националистов и электоральному успеху партии Шинн Фейн.

О событиях голодовки в 2008 года был снят фильм «Голод».

Погибшие

Имя Организация Начало голодовки Дата смерти Продолжительность голодовки
Бобби Сэндс ИРА 1 марта 5 мая 66 дней
Фрэнсис Хьюс ИРА 15 марта 12 мая 59 дней
Рэймонд
Маккриш ИРА 22 марта 21 мая 61 день
Пэтси О’Хара ИНОА 22 марта 21 мая 61 день
Джо Макдоннелл ИРА 8 мая 8 июля 61 день
Мартин Хёрсон ИРА 28 мая 13 июля 46 дней
Кевин Линч ИНОА 23 мая 1 августа 71 день
Киран Дохерти ИРА 22 мая 2 августа 73 дня
Томас Макэлви ИРА 8 июня 8 августа 62 дня
Майкл Девайн ИНОА 22 июня 20 августа 60 дней»
[47]

45.3. 1992: ТАШКЕНТСКАЯ ГОЛОДОВКА

В январе 1991 года группа активистов, в том числе поэт Ёдгор Обид провели акцию голодовки на первом этаже Союза Писателей Узбекистана (г.Ташкент, улица Пушкина, дом 1). Причиной акции была кровавые события в Ташкентском вузгородке, а также отказ в регистрации газеты «Бирлик» («Единство») в Министерстве Юстиции Узбекистана [48]. Я в те дни посешал, видел и беседовал с участниками этой голодовки. В комнате были установлены раскладушки и участники там ночевали.

Я об этой голодовке хотел больше информации написать. С этой целью 1 ноября 2015 года отправил письмо поэту Ёдгор Обиду через фейсбук. Мы в фейсбуке дружим. Но никакого ответа не пришло. Возможно, мой письмо кем-то заблокирован и адресант не получил.

45.4. 1993: ГОЛОДОВКА ПРОФЕССОРА ОЛИМЖОНА КАРИМОВА

Один из видных деятелей узбекской оппозиции был профессор Олимжон Каримов (1925-2006). Узбекские власти в 1992-1993 годы завели уголовное дело под названием “Дело о Миллий Меджлисе” и арестовали группу демократов. В том числе проф. Олимжон Каримова был арестован 21 января 1993 года. Он в тюрьме объявил голодовку и у него сильно ухудшился здоровье. Его через 33 дня, то есть 22 февраля 1993 года перевели под домашний арест. Участников “Миллий Меджлиса” судили и судья 6 августа 1993 года зачитал приговор суда о различных сроках тюремного заключения. Вместе с тем их всех освободили по амнистии из зала суда (см. [49], [50]).

Профессор Олимжон Каримов в тюрьме объявил и длительно продолжил голодовку. Он сильно подорвал свое здоровье. Такая длительная голодовка 68-летнего профессора ничего не изменил в условиях диктаторского режима Узбекистана.

45.5. 2011: ГОЛОДОВКА МАЛОХАТА И САОДАТА

Краткая история причин голодовки тележурналистов Саодат Амоновой (1972) и Малохат Эшонкуловой (1966) приведу из статьи.

«23 августа 2011 года, на пресс-конференции, прошедшей в ташкентском офисе Общества прав человека Узбекистана «Эзгулик», сотрудницы телеканала «Ёшлар» («Молодежь») Национальной телерадиокомпании Узбекистана Малохат Эшонкулова и Саодат Омонова заявили «о засилье цензуры и местничества на государственном телевидении и хищениях со стороны руководства НТРК». Об этом они заявили в присутствии правозащитников, представителей независимых СМИ, дипломатов из США, Франции и Германии.

Обозреватель телепрограммы «Давр» («Время») канала «Ёшлар» Саодат Омонова и корреспондент Малохат Эшонкулова заявляют, что, работа телеканала находится под жесточайшей цензурой. «Любой отснятый сюжет может освещать и «плюсы», и «минусы», но, как правило, всю критику, все негативные моменты из наших репортажей вырезают, иногда снимают с эфира уже готовые сюжеты, - утверждают журналисты. – «Коррективы могут внести сотрудники любых госструктур: от работников президентского аппарата или Совета безопасности при аппарате президента, до представителей банков, сотрудников налогового и таможенного комитетов» [51]

“В день работников печати и СМИ Узбекистана тележурналисты Национальной телерадиокомпании Малохат Эшонкулова и Саодат Амонова были оштрафованы судом на 2900000 сумов (1710 долларов США) за проведение несанкционированного пикета и объявление политической голодовки. Об этом сообщает председатель инициативной группы независимых правозащитников Узбекистана (ИГНПУ) Сурат Икрамов.

Напомним, 23 августа 2010 года Малохат Эшонкулова и Саодат Омонова заявили «о засилье цензуры и местничества на государственном телевидении и хищениях со стороны руководства НТРК». Вскоре они были уволены с НТРК «за прогулы».

Позже журналистки подали в суд иск, требуя восстановить их в должности. Спустя три месяца, в течение которых на процесс ни разу не были допущены наблюдатели и правозащитники, а также представители посольств США, Великобритании, Федеративной Республики Германии, суд вынес решение об отклонении иска. Следует отметить, что слушания и вынесение приговора происходили также в отсутствии истиц и их адвоката Аликула Бобокулова.

27 июня 2011 года в 10:30 часов возле здания Аппарата президента Узбекистана бывшие тележурналисты канала «Ёшлар» («Молодёжь») Национальной телерадиокомпании Узбекистана (НТРК) Малохат Эшонкулова и Саодат Амонова объявили голодовку протеста и потребовали немедленно пустить их на приём к президенту Исламу Каримову.

Заранее, еще до прихода бывших тележурналистов у проходной Аппарата президента их ожидали более десяти сотрудников ГУВД г. Ташкента и Яккасарайского РОВД г. Ташкента. Буквально через пять минут после начала пикета пикетчиков задержали и отправили «для выяснения» в Яккасарайский РОВД.

Из РОВД бывших тележурналисток привезли в Яккасарайский суд по уголовным делам г. Ташкента, где уже заранее было подготовлено решение суда (судья Шамсутдинова), налагающее на Малохат Эшонкулову и Саодат Амонову штраф в 60 минимальных зарплат, что составляет 2940000 сумов ($1710). Они были признаны виновными по статье 201 («Нарушение порядка организации, проведения собраний, митингов, уличных шествий или демонстраций») Кодекса об административной ответственности Республики Узбекистан. Суд продолжался всего десять минут и проходил без адвоката.

Тележурналисты М.Эшонкулова и С.Амонова заявили, что будут продолжать голодовку с требованием пересмотра незаконного увольнения, привлечения к ответственности руководства НТРК за хищения финансовых средств и злоупотребления властью, а также будут добиваться того, чтобы их пустили на приём к президенту.» [52]

“Как сообщает узбекская служба Радио «Свобода», 15 июля 2011 года Малохат Эшонкулова заявила, что завершает свою голодовку, начатую 27 июня. Пробыв без пищи 19 дней, журналистка начала плеваться кровью и от слабости уже даже не могла поднять голову. Еще одной причиной для прекращения голодовки Эшонкуловой, по ее словам, стало то, что ее свекровь госпитализирована и находится в коме.

Коллега Эшонкуловой, Саодат Омонова, закончила голодовку тремя днями ранее, 12 июля, после того, как была принудительно госпитализирована.» [53]

Я в июле 2011 года написал большую статью [54] на узбекском языке, где написал об истории борьбы бывших тележурналистов М.Эшонкуловой и С.Амоновой, их голодовки, результаты и некоторые выводы.

Итак, Саодат Амонова продолжала голодовку с 27 июня по 12 июля 2011 года, а Малохат Эшонкулова с 27 июня по 15 июля 2011 года, то есть соответственно 16 и 19 дней.

45.6. НЕКОТОРЫЕ ВЫВОДЫ ПО АКЦИИ ГОЛОДОВКИ

Ниже я пишу о таком виде голодовке, когда человек отказывается от всех видов пищи. (В другом случае, частичная голодовка, при котором отказываются от определённой пищи, например, есть пищу со свинятиной может продолжаться месяцами.)

Во-первых, голодовка, как и пикет является средством ненасильственной борьбы или давления.

Во-вторых, голодовка - сознательный отказ от принятия пищи в знак протеста с целью вызвать у окружающих чувство вины за происходящее.

В-третьих, человек применяющий способ борьбы путем голодовки хочет привлечь внимание средств массовой информации и людей к нарушению законов и других некоторых правонарушений.

В-четвертых, длительная голодовка малополезен и даже вреден для здоровья и дальнейший борьбы за справедливость и права человека.

В-пятых, исходя из вышесказанного оптимально проводить голодовку в течение 1-5 дней.

В-шестых, при невозможности добиться акцией голодовки каких-либо результатов, то уместно приостановить голодовку и перейти на другие виды акции правозащиты, а их более ста видов.

Итак, Джамшид Мухторов в тюрьме применил два вида голодовки. Первое, отказ от определённой пищи, то есть пищу со свинятиной в течение более одного месяца. Второе, отказ от всех видов пищи в течение трех дней и затем остановил голодовку. Это он правильно сделал.

-----------------------------------------------

P.S. 1. Общий список литературы всех трех частей статьи получился длинным. Поэтому в списке литературы оставил только тех источников, на которых есть ссылки данной 3-части статьи.

2. Я в конце статьи, в постскриптуме решил дать немного информации о последних преследованиях и об отравлениях меня. Меня в последние дни еще раз отравили.

Я в США живу с 21 января 2010 года и продолжаю заниматься правозащитой и журналисткой деятельностью. За прошедшие почти 6 лет не прекращается наблюдение и различные провокации против меня. За это время несколько раз применяли отравляющие вещества в небольшой дозе, чтобы сделать меня неизлечимо больной путем нанесения вреда почке, печени, желудке и так далее. Эта большая тема.

Я здесь остановлюсь на последние отравления. Меня последние дни два раза сделали больно почке путем отравления. Расскажу о втором случае.

Я утром 2 ноября 2015 года в 7:00 часов пришел в Макдоналдс по адресу: г.Вашингтон, Нью-Йорк авеню, дом 1235. Стою в очереди. Когда мой очередь подошел, из улицы открывает дверь крепкий мужчина лет 40, прямо проходить и направляется к кассе и кассирше что-то говорить. Я тут же подхожу и мужчине говорю: «Извините, сейчас мой очередь». Он ноль внимание. Я обращаюсь к кассирше и говорю, что сейчас мой очередь. Кассирша продолжает обслуживать мужчине и ему выдал чек.

Я попросил кассирше вызвать менеджера. Она отказалась вызывать. Я второй раз попросил, она опять отказалась. Я достал свой телефон и ее фотографировал. Меня обслужила другая работница Макдональдса и дала чек на завтрак. Я также заказал стакан горячего чая. К чаю, как обычно дали маленький пакет заварки.

Я взял завтрак, поднялся на 2-этаж и позавтракал. Прошло где-то час и начал чувствовать небольшой боль в правой почке. Позже замечал боль и левой почке. Так продолжался два дня.

Я думаю, во-первых, кассирша знала эту мужчину и поэтому обслужила без очереди. Во-вторых, она знала, что за этот проступок ей ничего не будет и не накажут.

Немного объяснение. Сотрудники спецслужб выбрав жертву, начинают собирать все информацию о нем. Они путем постоянного наблюдения определяют куда ходит этот человек, с кем общается, где и чем питается. В наши дни в США такую информацию собирают с помощью стукачей, которым на руки даны мобильные телефоны, иногда специальной конструкции. Один конец кабеля соединена с телефоном, а другой конец в виде двух проводов соединены с двумя ушами стукача, как наушник. Главный провокатор и собиратель информации сидеть внутри легковой машины или в диспетчерской комнате и записывает в лэптоп или компьютер все видео и аудио информацию, которых считает важным. Этот главарь часто дает команду стукачу. О телефонном сборе информации с помощью стукачей планирую написать через месяц другой отдельную статью, иншааллах (если Аллах даст возможность).

Когда определили, что я иногда прихожу в этот Макдональдс и кушаю завтрак или сэндвич, то им уже не трудно подготовится. Тем более я много раз здесь завтракал и иногда обедал. Так за несколько дней до этого я завтракал в этом же Макдональдсе.

Я думаю, в таких местах общественного питания силовые структуры, в том числе спецслужбы имеют большое влияние и их приказ продавщицы или их менеджер выполняют беспрекословно. Я полагаю, они там имеют отдельные пакеты с надбавкой снотворных и отравляющих веществ или им дают перед осуществление операцией.

Приведу один пример. Осенью 2013 года в штате Мэриленд состоялся встреча с Валерией Новодворской (1950-2014) – российский политический деятель, диссидентка, правозащитница, независимая журналистка, в Советские времена основала либеральную партию «Демократический Союз» (председатель ЦКС ДС). Я в тот день пораньше выехал по адресу и с большим трудом нашел этот клуб. До начала встречи было где-то час времени и я был голоден. Я спросил и мне сказали, что поблизости есть Макдональдс. Пришел в Макдональдс, заказал сэндвич с куринным мясом и стакан напиток спрайт. Затем заказал еще один сэндвич и напиток. Я позже понял, что меня дважды напоили снотворным. И в течение двухчасовой встречи с В.Новодворской, меня очень сильно тянул ко сну и я чуть не заснул. Как будто на ресницам глаз повесили пудовые гири. Я с большим трудом открывал глаза, чтобы не заснуть. Естественно, я плохо слушал и не мог анализировать ее слова и свой вопрос не смог задать В.Новодворской.

Я этот пункт постскриптума пишу по следующий причине. Рано или поздно, в один прекрасный день сотрудники спецслужб или с ними связанные провокаторы могут организовать сильное отравление и меня могут увести в госпиталь. Госпиталь – это второй вид тюрьмы в США. Там силовые структуры управляют через врачей и охранников. Оттуда некоторых узбекских беженцев вывезли в гробу и похоронили на кладбище. Если сотрудникам спецслужб без огластки удастся меня упрятать в госпиталь, то оттуда важную информацию об отравление не смогу передать и напечатать на сайтах, то есть информировать общественность.

Сотрудники спецслужб применяют отравления и другие скрытые способы против инакомыслящих. Об этом в 4-части статьи напишу в отдельном параграфе, иншааллах (если Аллах даст возможность).

Проблема отравления активистов и инакомыслящих со стороны спецслужб и связанных с ними типов - эта большая тема. Если останусь жив и если Аллах даст возможность об этих отравлениях тоже напишу большую статью. Сейчас надо продолжить анализ событий вокруг узбекского беженца, узника Джамшида Мухторова, который почти 4 года без суда мучается в тюрьме в США.

Конец 3-части.

Продолжение следует

----------------------------------------------

ЛИТЕРАТУРА

1. Томас Джефферсон: цитаты, фразы, афоризмы, статусы, высказывания, выражения. - http://www.aforizmov.net/xfsearch/tomas-dzhefferson/
Томас Джефферсон (1743-1826) - видный деятель Войны независимости (1776), 3-й президент США в 1801-1809 годы, один из основателей США, выдающийся политический деятель, дипломат и философ эпохи Просвещения.

2. Афоризмы про законы. – http://aphorismos.ru/laws/
Илья Герчиков (1938) - афорист, доктор экономики, с 1974 года председатель правления Dzintars (рус. Янтарь) - латвийская компания, выпускающая парфюмерию и косметику.

3. КИСЛОВ Д. Засекреченные свидетельства, или «Попытка терроризма» Джамшида Мухторова. -
http://www.fergananews.com/articles/7285 (www.fergananews.com 21.02.2012).

39. АХМАДЖОНОВ Ш. Судьба Джамшида Мухторова (Жамшид Мухторов тақдири).
Часть 1. Жизнь до тюрьмы (Қамоқхонагача бўлган ҳаёти).
- MUHTOROV | Записи в рубрике MUHTOROV | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика “MUHTOROV”, “Статьи 2015 года”. October 23, 2015);
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2015/10/23/судьба-джамшида-мухторова/ October 23, 2015);
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2017/06/26/судьба-джамшида-мухторова-4/ June 26, 2017).
- http://uzxalqharakati.com/ru/archives/12557 (www.uzxalqharakati.com/ru/ 10.24.2015).

Часть 2. Судьба Фазлиддина и Шохруха (Фазлиддин ва Шоҳрух тақдири). -
- MUHTOROV | Записи в рубрике MUHTOROV | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика “MUHTOROV”. “Статьи 2015 года”. October 30, 2015);
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2015/10/30/судьба-джамшида-мухторова-2/ October 30, 2015).
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА (Часть 2. Судьба... - Шухратжон Ахмаджонов | Facebook
www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=917879544986402&id=100002930964631 Страница «Шухратжон Ахмаджонов» в Фейсбуке, October 30, 2015);
- https://www.facebook.com/Mutabar?fref=tl_fr_box&pnref=lhc.friends (www.facebook.com/Mutabar/ страница «Мутабар Таджибаева», 10.11.2015).

Часть 3. Джамшид в тюрьме США (Жамшид АҚШ қамоқхонасида).
- MUHTOROV | Записи в рубрике MUHTOROV | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика “MUHTOROV”, “Статьи 2015 года”, June 20, 2023);
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2015/11/11/судьба-джамшида-мухторова-3/#more-8648 Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика “MUHTOROV”. “Статьи 2015 года”. November 11, 2015);
- Шухратжон АХМАДЖОНОВ СУДЬБА ДЖАМШИДА... - Шухратжон Ахмаджонов | Facebook (www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=923706051070418&id=100002930964631 Страница «Шухратжон Ахмаджонов» в Фейсбуке, November 11, 2015);
- https://www.facebook.com/Mutabar?fref=tl_fr_box&pnref=lhc.friends (www.facebook.com/Mutabar/ страница «Мутабар Таджибаева», 11.11.2015).

40. Джамшид Мухторов: Вот тебе свобода, вот тебе демократия и вот тебе права человека! –
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=907392966035060&id=100002930964631
(www.facebook.com страница «Шухратжон Ахмаджонов», 09.10.2015);
https://www.facebook.com/Mutabar?fref=tl_fr_box&pnref=lhc.friends (www.facebook.com страница «Мутабар Таджибаева», 09.10.2015);
https://www.facebook.com/groups/qorqmaymiz/ (www.facebook.com/groups/qorqmaymiz/ , страница группы «Қўрқмаймиз», 09.10.2015);
http://dunyouzbeklari.com/archives/118654 (www.dunyouzbeklari.com 10.10.2015);
http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 10.10.2015).

41. Role: Accused Terrorism Supporter (Роль: Обвиняемый Сторонник Терроризма). - https://atfp.org/adopt/terrorist/jamshid-muhtorov/ (www.atfp.org March, 2012).

42. АҚШда Ўзбекистонлик Жамшид Мухторовни террорчиликда айблашмоқда (В США узбекистанца Джамшида Мухторова обвиняют в терроризме). -
http://www.yangifikr.com/news/index.php?option=com_content&view=article&id=385:2012-01-24-04-04-18&catid=1:latest-news (www.yangifikr.com 2012.24.01).

43. В США беженца из Узбекистана обвинили в терроризме. -
http://lenta.ru/news/2012/01/24/uzbek/ (www.lenta.ru 24.01.2012).

44. УЛУҒБЕК АШУР. АҚШ қамоқхонасидаги Жамшид Мухторов очлик эълон қилди (Джамшид Мухторов, находящийся в тюрьме США объявил голодовку). -
http://www.yangifikr.com/news/index.php?option=com_content&view=article&id=459:2012-05-10-06-19-46&catid=1:latest-news (www.yangifikr.com 2012.10.05);
http://yangidunyo.com/?p=1292 (www.yangidunyo.com 2012.20.05).

45. Аудиозапись моего беседы с Мухаммадсолих Абутовым. - https://siyosat.wordpress.com/radio-blog-sahwii-2/ RADIO BLOG: SAHWII https://soundcloud.com/tayanch-org

46. Голодовка. - https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

47. Ирландская голодовка 1981 года. - https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%80%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0_1981_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

48. Курашларда тобланган инкилобчи шоир – Ёдгор Обид (Ёдгор Обид - закалившийся в борьбе поэт- револиционер). - http://www.harakat.net/harakat/?id=226 (www.harakat.net Ҳаракат журнали, 2001 йил, 1 (28)-сони).

49. АҲМАДЖОНОВ Ш. Яқин тарихимизга назар. Ўзбекистон Озод Деҳқонлар партияси асосчиси, профессор Олимжон Каримов – 80 ёшда. (Биринчи қисм: 1988-1993 йилларда Ўзбекистонда рўй берган айрим тарихий воқеаларнинг проф. О.Каримов тақдири мисолида таҳлили). - http://www.turonzamin.org/jurnal2006/shuhrta_olimk_10106.html (www.turonzamin.org ARXIV 2006.01.01); http://www.turonzamin.org/jurnal2006/shuhrta_olimk_10106.html

50. АХМАДЖОНОВ Ш. Суд над «Миллий Мажлисом» 1992 года и история создания Партии свободных дехкан Узбекистана (“Миллий Мажлис” устидан 1992 йилдаги суд иши ва Ўзбекистон Озод Деҳқонлар партияси ташкил этиш тарихи). - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1190623500 (www.centrasia.ru 24.09.2007 12:45).

51. Узбекистан: Сотрудники Национальной телерадиокомпании Узбекистана выступили c резкой критикой своего руководства. - http://www.fergananews.com/article.php?id=6700 - (www.fergananews.com 28.06.2011).

52. Узбекистан: Две бывших журналистки объявили политическую голодовку. - http://www.fergananews.com/news.php?id=16937&mode=snews (www.fergananews.com 28.06.2011).

53. Узбекские тележурналистки Малохат Эшонкулова и Саодат Амонова отказались от продолжения голодовки протеста. - http://www.fergananews.com/news.php?id=17021 (www.fergananews.com 17.07.2011).

54. АҲМАДЖОНОВ Ш. Саодат ва Малоҳатга маслаҳатим (Мой совет Саодату и Малохату). –
http://turonzamin.org/2011/07/12/shuhrat-ahmadjonov-15/#more-15645 (www.turonzamin.org July 12th, 2011 at 4:03 pm, на лотинице).
http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=2115:2011-07-12-15-27-52&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 12 July 2011 09:52, на кириллице).
http://yangidunyo.com/?p=20835 (www.yangidunyo.com 2011.13.07);

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=922329041208119&id=100002930964631 (www.facebook.com страница «Шухратжон Ахмаджонов», 08.11.2015).

E-mail: jiz54@mail.ru , ergash1955@yahoo.com

8-10 ноября 2015 года

США, Денвер-Вашингтон.

---------------------------------------------------------------

MAQOLA QISMLARI CHOP ETILGAN SAYTLAR

АХМАДЖОНОВ Ш. Судьба Джамшида Мухторова (Жамшид Мухторов тақдири).
Часть 1. Жизнь до тюрьмы (Қамоқхонагача бўлган ҳаёти).
- MUHTOROV | Записи в рубрике MUHTOROV | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика “MUHTOROV”, “Статьи 2015 года”. October 23, 2015);
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2015/10/23/судьба-джамшида-мухторова/ October 23, 2015);
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2017/06/26/судьба-джамшида-мухторова-4/ June 26, 2017).
- http://uzxalqharakati.com/ru/archives/12557 (www.uzxalqharakati.com/ru/ 10.24.2015).

Часть 2. Судьба Фазлиддина и Шохруха (Фазлиддин ва Шоҳрух тақдири). -
- MUHTOROV | Записи в рубрике MUHTOROV | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика “MUHTOROV”. “Статьи 2015 года”. October 30, 2015);
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2015/10/30/судьба-джамшида-мухторова-2/ October 30, 2015).
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА (Часть 2. Судьба... - Шухратжон Ахмаджонов | Facebook
www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=917879544986402&id=100002930964631 Страница «Шухратжон Ахмаджонов» в Фейсбуке, October 30, 2015);
- https://www.facebook.com/Mutabar?fref=tl_fr_box&pnref=lhc.friends (www.facebook.com/Mutabar/ страница «Мутабар Таджибаева», 10.11.2015).

Часть 3. Джамшид в тюрьме США (Жамшид АҚШ қамоқхонасида).
- MUHTOROV | Записи в рубрике MUHTOROV | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика “MUHTOROV”, “Статьи 2015 года”, June 20, 2023);
- СУДЬБА ДЖАМШИДА МУХТОРОВА — Ислом ва Сиёсат الإسلام والسياسة Ислам и Политика (wordpress.com) (www.siyosat.wordpress.com/2015/11/11/судьба-джамшида-мухторова-3/#more-8648 Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика “MUHTOROV”. “Статьи 2015 года”. November 11, 2015);
- Шухратжон АХМАДЖОНОВ СУДЬБА ДЖАМШИДА... - Шухратжон Ахмаджонов | Facebook (www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=923706051070418&id=100002930964631 Страница «Шухратжон Ахмаджонов» в Фейсбуке, November 11, 2015);
- https://www.facebook.com/Mutabar?fref=tl_fr_box&pnref=lhc.friends (www.facebook.com/Mutabar/ страница «Мутабар Таджибаева», 11.11.2015).

Рубрики:  Статьи 2015 года
MUHTOROV
ПРАВОЗАЩИТА

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ (ОХИРИ)

Вторник, 06 Июня 2023 г. 02:54 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ (ОХИРИ)

32. 2016: ЎНГ ОЁҒИНИ КЕСИШДИ

“Ўзбекистонлик машҳур боксчи, собиқ жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев оёғида гангрена бошлангани сабабли, шифокорлар ўнг оёғини тиззадан пастини кесиб ташлашга мажбур бўлганлар.

Fergana.ru сайтига кўра, Руфат Рисқиев Тошкентдаги 16-касалхонада жарроҳликни бошдан кечирган.

Боскчининг оиласи бироз олдин у оёғида қаттиқ оғриқдан шикоят қилганини айтади.

Касалхонага олиб борилганда, шифокорлар тромблар узилганини, зудлик билан жарроҳлик амалиёти ўтказиш кераклигини маълум қилганлар.

Оиласининг билдиришича, операциядан сўнг Руфат Рисқиевнинг саломатлиги тикланмоқда, ҳозир ўзини яхши сезяпти.

Бундан бир неча йил олдин ҳам собиқ боксчи иккала оёғида жарроҳлик амалиёти ўтказган.” [66]

33. 2020: “ДЎСТЛИК” ОРДЕНИ

Ўзбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев Ўзбекистон Мустақиллигининг 29-йиллиги муносабати билан Руфат Рисқиевни 2020-йил 27-август куни “Дўстлик” ордени билан мукофотлаган. [67]

34. 2023: ХАЛҚАРО БОКС АССОЦИАЦИЯСИ МУКОФОТИ

920__95_492572444 (700x525, 138Kb)
Фото 15. Ўзбек бокси афсонаси, биринчи жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев ва Халқаро бокс ассоциацияси (IBA) президенти Умар Кремлёв. Тошкент. 2023 йил 13 май. [68]

Маълумки, 2023 йил 1-14 май кунлари икки ҳафта давомида Тошкент шаҳрида бокс бўйича катталар ўртасидаги Жаҳон чемпионати ўтказилди. Ўзбекистон боксчилари турнирда умумий ҳисобда 5 та олтин, 2 та кумуш ҳамда 2 та бронза медалига эга чиқиб, Жаҳон чемпионатида умумжамоа ҳисобида 1-ўринни эгаллади. [69]

“Халқаро бокс ассоциацияси (IBA) президенти Умар Кремлёв ўзбек бокси афсонаси, биринчи жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев билан учрашди.

Маълум қилинишича, Руфат Рисқиевга Халқаро бокс ассоциацияси (IBA) умрбод моддий ёрдам берадиган бўлди. Унга кўра, ҳар ой 1 минг доллар миқдорида рағбатлантириш белгиланди.

2023 йил 13 май куни IBA президенти Умар Кремлёв Тошкентда 73 ёшли боксчи билан учрашиш учун шифохонага борди ва унга чемпионлик камари билан бирга «Ғалабага бўлган ирода» мукофотини топширган.” [68]

“Халқаро бокс ассоциацияси (IBA) президенти Умар Кремлёв афсонавий боксчи, «Тошкент йўлбарси» Руфат Рисқиевга чемпионлик камари, «Ғалабага бўлган ирода» мукофоти ҳамда 10 минг доллар маблағ топширди. Шунингдек, унга минг доллар миқдорида ойлик моддий ёрдам ҳам тайинланди.” [70]

35. ОИЛАСИ

“Аёли: Маъмурахон Рисқиева (1955.29.12)
Ўғли: Қудратхўжа Рисқиев (1978. 01.11)
Ўғли: Саидакром Рисқиев (1983. 04.07)
Қизи: Гулихон Рисқиева (Қосимова) (1984.25.08)” [71]

Руфат Рисқиевнинг яна икки нафар асраб олган қизи, 2008 йилда саккиз нафар невараси, уч нафар эвараси борлиги ҳақида параграф 27-да ёзганман.

36. ФИЛМЛАР

36.1. На ринг вызывается ... (Рингга чорлашмоқда ...). Узбекфильм, 1979. - На ринг вызывается 1979 - YouTube (www.youtube.com/watch?v=bnNIvWBhXqw 2019 год. Кинофильм 1979 года продолжительностью 1 час 25 минут 13 секунд. В главной роли Руфат Рискиев).

THE BOXING CULTURE. К/ф «На ринг вызывается” (1979). Узбекфильм, 1979. - к/ф «На ринг вызывается» |1979| - YouTube (www.youtube.com/watch?v=C8tKFcPL5-Q 2021 год. Кинофильм о Руфат Рискиеве с участием в главной роли Руфат Рискиева. Продолжительность фильма 1 час 25 минут 13 секунд).

36.2. AZAMAT ERGASHEV. На ринг больше не вызывается (Руфат Рискиев) (Энди рингга чорлашмайди. Руфат Рисқиев ҳақида 1988 йилда олинган 18 дақиқа 32 сониялик ҳужжатли филм). - НА РИНГ БОЛЬШЕ НЕ ВЫЗЫВАЕТСЯ (Руфат Рискиев) - YouTube (www.youtube.com/watch?v=KlKKFvQ-k_E 2022 год. Документальний фильм снятый в 1988 году. Продолжителность фильма 18 минут 32 секунда).

36.3. MASTURBEK SAKIROV. Руфат Рискиев. - Руфат Рискиев - YouTube (www.youtube.com/watch?v=1-T_ajJLwck 06.01.2020. Телеканал Тошкент. Вела беседу Зилола Темирова. Продолжительность видеофильма 23 минут 54 секунд).

36.4. SEVIMLI TV. ESLAB - AFSONAVIY BOKSCHI RUFAT RISQIYEV BILAN BIRGA-BIRGA ESLASHAMIZ. - ESLAB -AFSONAVIY BOKSCHI RUFAT RISQIYEV BILAN BIRGA-BIRGA ESLASHAMIZ - YouTube (www.youtube.com/watch?v=V7Q4g4VteyI 2022 yil. 44 daqiqa 33 soniyalik video).

www.youtube.com сайтида Руфат Рисқиев ҳақида олинган ва унинг билан ўтказилган суҳбат тасвирланган яна бир нечта видеофилмлар бор.

------------------------------------------------

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Мохаммед Али – боксер (Муҳаммад Али – боксчи). - http://pulse-uk.org.uk/show-biznes/muhammad-ali-boxer/ (www.pulse-uk.org.uk “Пульс UK” ҳафталик газетаси сайти).

2. Рискиев, Руфат Асадович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%81%D0...%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

3. Узбекский экс-чемпион мира на грани выживания (Ўзбеклардан чиққан собиқ жаҳон чемпионининг ҳаëти ғариб аҳволда). - http://www.uznews.net/news_single.php?lng=ru&sub=top&cid=33&nid=17677 (www.uznews.net 15.08.2011).

4. Ўзбек жаҳон чемпионининг ҳаëти ғариб аҳволда. - http://www.uznews.net/news_single.php?lng=uz&sub=top&cid=33&nid=17686 (www.uznews.net 15.08.11 23:26).

5. АҲМАДЖОНОВ Ш. Бокс бўйича жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев ҳақида истеъдодли журналист Шуҳрат Аҳмаджонов ёзган мақола. Ўзбек халқи ўз қаҳрамонларини ҳеч қачон унутмайди! (Руфат Рисқиев тарихи ва бугунги аҳволи). - http://www.muvozanat.info/index.php?option=com_con...0-12-46-27&catid=1:-6&Itemid=2 (www.muvozanat.info 2013.30.09).

6. Джексон, Сидней Львович. - Джексон, Сидней Львович — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/Джексон,_Сидней_Львович Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

7. Гранаткин Борис Андреевич (1935.09.11–2008.01.05). - ГРАНАТКИН БОРИС АНДРЕЕВИЧ ( Тренер,боксер)* :: Мемориал памяти :: Мемориальное агентство по уходу за памятниками и местами захоронения в Узбекистане. (tashkentpamyat.ru) (www.tashkentpamyat.ru/granatkin-boris-andreevich-trenerbokser-.html ).

8. Джаксон, Сидней Львович. Материал из Энциклопедии Бокса. - Джаксон, Сидней Львович. Материал из Энциклопедии Бокса - 26 Февраля 2007 - Кладбища Узбекистана Фото могил памятников (ucoz.ru) (www.amp96.ucoz.ru/news/2007-02-26-166 Сайт «Не давности, не забвения», 26.02.2007).

9. СВИРИДОВ Г.И. Джексон остается в России (Джексон Россияда қолмоқда). – М.: Изд. “Физкультура и спорт”, 1963. – 242 с.
http://www.e-reading.org.ua/bookreader.php/89355/S...hekson_ostaetsya_v_Rossii.html (www.e-reading.org.ua ).

10. ВИКТОР ДЬЯКОВ. Независимая газета поздравила с юбилеем первого узбекского чемпиона мира (“Биринчи ўзбек жаҳон чемпионини Мустақил газета табриклади”. Ушбу мақола бугунги кунда – 2023 йил 30 май куни www.nuz.uz сайтида йўқ. Мақолани кимлардир мажбуран олдириб ташлаган, менимча.). - http://www.12.uz/ru/news/show/sport/3005/# (www.12.uz/ru/ 08:24 06.10.2009).

Юбилей первого узбекского чемпиона мира. -
http://mytashkent.uz/2009/10/07/yubiley-pervogo-uzbekskogo-chempiona-mira/#more-6865 (www.mytashkent.uz 07.10.2011). (Данная статья – сокрощенная перепечатка из www.12.uz/ru/ статьи ВИКТОР ДЬЯКОВ. Независимая газета поздравила с юбилеем первого узбекского чемпиона мира).

11. Би-би-си меҳмони - бокс бўйича Жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев. - BBCUzbek.com | Bosh Sahifa | Би-би-си меҳмони - бокс бўйича Жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев (www.bbc.com/uzbek/news/story/2008/07/080721_talkingpoint_risqiev 2008.21.07).

12. Боксер Руфат Рискиев. - Боксер Руфат Рискиев | РИА Новости Медиабанк (riamediabank.ru) (www.riamediabank.ru/media/694696.html?query=Боксер%20Руфат%20Рискиев&context=search Сайт «РИА НОВОСТИ МЕДИАБАНК»).

13. История. Чемпионат СССР 1971 года (Тарих. 1971 йилги СССР чемпионати).
- История. Чемпионат СССР 1971 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-3802.html 18.12.2006).

14. Чемпионат Европы по боксу 1971 (1971 йилги Европа чемпионати). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BC%D0...1%D0%BE%D0%BA%D1%81%D1%83_1971 (www.http://ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

15. История. Спартакиада народов СССР 1971 года. Боксерский турнир. (Тарих. 1971 йилги СССР халқлари спартакиадаси. Боксчилар турнири.)
– История. Спартакиада народов СССР 1971 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-3780.html 12.12.2006).
- Газета “Советский спорт”, 31 июля 1971 г.

16. История. Матч СССР-США 1972 год (Тарих. 1972 йилги СССР-АҚШ матчи).
- История. Матч СССР-США 1972 год [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-4165.htm 28.03.2007).

- Шестой поединок (Олтинчи беллашув). - "Советский спорт" от 8 февраля 1972 г.
//s45.radikal.ru/i107/0807/bf/dac97e71ccadt.jpg (http://radikal.ru/F/s45.radikal.ru/i107/0807/bf/dac97e71ccad.jpg.html )

- Встреча сборных команд СССР и США. Матч с прицелом. (СССР ва АҚШ жамоаларининг учрашуви. Мўлжалли матч). - "Советский спорт" от 9 февраля 1972 г.
//s44.radikal.ru/i105/0807/9f/305a136a4e3et.jpg (http://radikal.ru/F/s44.radikal.ru/i105/0807/9f/305a136a4e3e.jpg.html )

- Тайм первый – ничья (Биринчи тайм – дуранг). - "Советский спорт" от 13 февраля.
//s43.radikal.ru/i101/0807/aa/631e30d87bbbt.jpg (http://radikal.ru/F/s43.radikal.ru/i101/0807/aa/631e30d87bbb.jpg.html )

- На Ереванском ринге – победа. (Ереван ринггида – ғалаба). - "Советский спорт" от 16 февраля 1972 г.
//s52.radikal.ru/i135/0807/87/6ee7f41c23f6t.jpg (http://radikal.ru/F/s52.radikal.ru/i135/0807/87/6ee7f41c23f6.jpg.html )

17. История. Минский международный турнир 1972 года. (Тарих. 1972 йилги Минск турнири).
– История. Минский международный турнир 1972 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-4269.html 25.04.2007).
- Удар – нокдаун, удар – нокдаун. – «Советский спорт», 13 февраля 1972 г. //s47.radikal.ru/i118/0807/17/fd2b9225d2c5t.jpg (http://radikal.ru/F/s47.radikal.ru/i118/0807/17/fd2b9225d2c5.jpg.html)

18. История. Чемпионат СССР 1972 года (Тарих. 1972 йилги СССР чемпионати).
- История. Чемпионат СССР 1972 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-3894.html 11.01.2007).

19. Побежденные, достойные победителей (Мағлубиятга учраганлар ғолибларга мосдир).
- "Советский спорт" от 20 июня 1972 г.
- История. Чемпионат СССР 1972 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-3894.html 11.01.2007).

20. Последний бой – он трудный самый (Сўнгги жанг – у энг қийинидир).
- История. Чемпионат СССР 1974 года (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/showthread.php?t=4617&highligh...ДНИЙ+ТРУДНЫЙ+САМЫЙ+апреля+1974 07.08.2007);
– “Советский спорт”, 2 апреля 1974 г.

21. «Ташкентский тигр» Руфат Рискиев: Сорок лет после победы. - http://www.fergananews.com/articles/8219 (www.fergananews.com 14.08.2014).

22. Чемпионат мира по боксу 1974 (1974 йилги бокс бўйича Дунё чемпионати). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BC%D0...1%D0%BE%D0%BA%D1%81%D1%83_1974 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

23. Эксклюзив. - http://www.boxing-fbr.ru/publications-view-1793-print.html (www.boxing-fbr.ru Официальный сайт Федерации бокса России).

24. Чемпионат мира по боксу (Бокс бўйича Жаҳон чемпионати). – Чемпионат мира по боксу — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/Чемпионат_мира_по_боксу Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

25. Заслуженный мастер спорта (Хизмат кўрсатган спорт устаси). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D0...%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

26. Заслуженный мастер спорта (Хизмат кўрсатган спорт устаси). – http://boxing.ru/enciclopaedia/letters/z/index.shtml (www.boxing.ru/enciclopaedia/ ).

27. Заслуженный тренер (Хизмат кўрсатган спорт устози). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D0...%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

28. Заслуженный тренер (Хизмат кўрсатган спорт устози). - http://boxing.ru/enciclopaedia/letters/z/index.shtml (www.boxing.ru/enciclopaedia/ ).

29. История. Спартакиада народов СССР 1975 года. Боксерский турнир. (Тарих. 1975 йилги СССР халқлари спартакиадаси. Боксчилар турнири.) - История. Спартакиада народов СССР 1975 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-4280.html 29.04.2007).

30. Турнир как праздник (Байрамдагидек турнир). – «Советский спорт», 1 апреля 1975 г.
- //i012.radikal.ru/0805/b6/18b895534677t.jpg (http://radikal.ru/F/i012.radikal.ru/0805/b6/18b895534677.jpg.html)
- //i036.radikal.ru/0805/c1/cb48d69986aft.jpg (http://radikal.ru/F/i036.radikal.ru/0805/c1/cb48d69986af.jpg.html )
- История. Спартакиада народов СССР 1975 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-4280.html 29.04.2007).

31. История. Матч СССР-США 1976 год (Тарих. 1976 йилги СССР-АҚШ матчи).
- История. Матчи СССР-США 1976 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-4464.html 18.06.2007).

32. Аплодисменты в Юбилейном (Юбилей саройидаги қарсаклар). - «Советский спорт», 1 февраля 1976 г.;
- //s42.radikal.ru/i095/0807/f5/23162b54b46et.jpg (http://radikal.ru/F/s42.radikal.ru/i095/0807/f5/23162b54b46e.jpg.html )
- История. Матчи СССР-США 1976 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-4464.html 18.06.2007).

33. История. Чемпионат СССР 1976 года (Тарих. 1976 йилги СССР чемпионати).
- История. Чемпионат СССР 1976 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-4515.html 05.07.2007).

34. Уверенно и красиво – так провели финальные поединки на свердловском ринге и дебютанты, и ветераны (Ишончли ва чиройли – Свердловск рингида илк марта қатнашаётганлар ҳам, фахрийлар ҳам финал учрашувларини мана шундай ўтказишди).
– «Советский спорт”, 30 марта 1976 г.
- //i037.radikal.ru/0804/a5/26c5d8e08052t.jpg (http://radikal.ru/F/i037.radikal.ru/0804/a5/26c5d8e08052.jpg.html )

//i002.radikal.ru/0804/e9/78e4c2483b08t.jpg (http://radikal.ru/F/i002.radikal.ru/0804/e9/78e4c2483b08.jpg.html )

//i050.radikal.ru/0804/d2/6d39223d80ddt.jpg (http://radikal.ru/F/i050.radikal.ru/0804/d2/6d39223d80dd.jpg.html )

- История. Чемпионат СССР 1976 года [Архив] - Бокс Форум (boxing.ru) (www.boxing.ru/forum/archive/index.php/t-4515.html 05.07.2007).

35. 21.Olympic Games - Montreal, Canada - July 18-31 1976 (21-Олимпия ўйинлари – Монреаль, Канада – 1976 йил 18-31 июл). - http://www.amateur-boxing.strefa.pl/Championships/OlympicGames1976.html (www.amateur-boxing.strefa.pl Сайт “Amateur Boxing Results” («Ҳаваскорлик бокси натижалари»)).

36. Наши боксеры – чемпионы мира (Жаҳон чемпиони бўлган боксчиларимиз).
- Чемпионы мира по боксу (kulichki.net) (www.akter.kulichki.net/boxing/world.htm ).

37. РИСКИЕВ Руфат Асадович. - Руфат Рискиев (kulichki.net) (www.akter.kulichki.net/boxing/riskiev.htm ).

38. ВАДИМ ЖУК. "Проклятье" из Миссури (Миссурилик “Лаънати”). - "Проклятье" из Миссури - Чемпионат (championat.com) (www.championat.com/boxing/article-3096861-prokljate-iz-missuri.html April 6, 2010).
- http://fightnews.ru/2011/08/04/proklyate-iz-missuri (www.fightnews.ru Сайт «Интернет-журнал о боксе FightNews.RU, 06.08.2010).

39. Спинкс, Майкл. - Спинкс, Майкл — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/Спинкс,_Майкл Материал из Википедии — свободной энциклопедии).
http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D0...%D0%9C%D0%B0%D0%B9%D0%BA%D0%BB (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

40. ВИН ДИЗЕЛЬ. "Проклятье" из Миссури (Миссурилик «Лаънати»). - http://fightnews.ru/2011/08/04/proklyate-iz-missuri (www.fightnews.ru Сайт «Интернет-журнал о боксе FightNews.RU, 04.08.2011) (Бу мақола бугунги кунда www.FightNews.RU сайтда йўқ. 2023.30.05. А.Ш.)

41. Спинкс, Леон. - Спинкс, Леон — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/Спинкс,_Леон Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

42. Кросс (бокс). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81_(%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D1%81) (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

43. НУСРАТ РАҲМАТ. Фарзандга ўгитлар: монография / Раћмат Нусрат, 3-инчи нашри. - Тошкент: Ёзувчи, 2002. - 46 б. - 2000 экз. - 800 сўм.

44. НУСРАТ РАҲМАТ. Фарзандга ўгитлар. Тўлдирилган 5-нашри. Т. 2010. (64 б.) – Microsoft Word - nusrat_rahmat_farzandga_ogitlar_cyr_ziyouz_com (www.n.ziyouz.com/books/publitsistika/Nusrat%20Rahmat.%20Farzandga%20o'gitlar.pdf 2014.05.01).

45. Стивенсон, Теофило. - Стивенсон, Теофило — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/Стивенсон,_Теофило Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

46. Весовые категории в боксе (Боксда вазн тоифалари). -Весовые категории в боксе — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/Весовые_категории_в_боксе Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

47. Бокс Майкл Спинкс-Руфат Рискиев Олимпиада 1976 До 75 кг Финал. - Бокс Майкл Спинкс-Руфат Рискиев Олимпиада 1976 До 75 кг Финал - YouTube (www.youtube.com/watch?v=x-q3K30falg Материал из Википедии — свободной энциклопедии. Видеофильм продолжительностью 4 минут 32 секунда).

48. АҲМАДЖОНОВ Ш. Ёзувчи Нусрат Раҳматнинг жиддий хатоси. - https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6906524/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник), 2020.01.01).

49. File:Ali.muhammad.jpg. – File:Ali.muhammad.jpg - BoxRec (www.boxrec.com/wiki/index.php/File:Ali.muhammad.jpg ).

50. Али, Мохаммед. - Али, Мухаммед — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/Али,_Мухаммед Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

51. Список профессиональных боёв Мухаммеда Али. - Список профессиональных боёв Мухаммеда Али — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/Список_профессиональных_боёв_Мухаммеда_Али Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

52. Биография Мухаммеда Али. - Мухаммед Али: биография, лучшие бои, статистика, рекорды, рост, вес, личная жизнь, фильм - 19 марта 2021 - Sport24 (www.sport24.ru/news/boxing/2021-03-19-mukhammed-al...y-rost-ves-lichnaya-zhizn-film Сайт «SPORT24» 19.03.2021).

53. История бокса. Мохаммед Али. Часть 2 (Бокс тарихи. Муҳаммад Али. 2-қисм). - http://boxing42.ru/history/mod_data/8/29 (www.boxing42.ru 13.06.2011).

54. ДИЛМУРОД ТЎХТАЕВ. Самарқандда Муҳаммад Алига совға қилинган чопон қаерда? - Самарқандда Муҳаммад Алига совға қилинган чопон қаерда? - zarnews.uz (www.zarnews.uz/post/samarqandda-muhammad-aliga-sovga-qilingan-chopon-qaerda 2020.01.04).

55. Muhammad Ali. - http://hghltd.yandex.net/yandbtm?fmode=inject&url=...ba588f509250cb07c6da22&keyno=0 (www.hghltd.yandex.net ).

56. Muhammad Ali. - Muhammad Ali - Wikipedia (www.en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_Ali From Wikipedia, the free encyclopedia).

57. На ринг вызывается. СССР, Узбекфильм, 1979, цв., 94 мин. Спортивная драма. - http://www.megabook.ru/ArticlePrint.asp?AID=583112 (www.megabook.ru ).

58. ДЬЯКОВ В. Независимая газета поздравила с юбилеем первого узбекского чемпиона мира (Мустақил газета дунёнинг биринчи ўзбек чемпионини юбилей билан табриклади). -
http://www.12.uz/ru/news/show/sport/3005/# (www.12.uz/ru/ 08:24 06.10.2009);
http://mytashkent.uz/2009/10/07/yubiley-pervogo-uzbekskogo-chempiona-mira/#more-6865 (www.mytashkent.uz 07.10.2011). (Данная статья – перепечатка из www.12.uz/ru/).

59. ШИМЫРБАЕВА Г. Актер в боксерских перчатках (Бокс қўлқопли актер). - http://www.kazpravda.kz/c/1004060282 (www.kazpravda.kz 02.06.2001).

60. На ринг вызывается ... (Рингга чорлашмоқда ...). Узбекфильм, 1979. - На ринг вызывается 1979 - YouTube (www.youtube.com/watch?v=bnNIvWBhXqw 2019 год. Кинофильм 1979 года продолжительностью 1 час 25 минут 13 секунд. В главной роли Руфат Рискиев).

THE BOXING CULTURE. К/ф «На ринг вызывается” (1979). Узбекфильм, 1979. - к/ф «На ринг вызывается» |1979| - YouTube (www.youtube.com/watch?v=C8tKFcPL5-Q 2021 год. Кинофильм о Руфат Рискиеве с участием в главной роли Руфат Рискиева. Продолжительность фильма 1 час 25 минут 13 секунд).

61. AZAMAT ERGASHEV. На ринг больше не вызывается (Руфат Рискиев) (Энди рингга чорлашмайди. Руфат Рисқиев ҳақида 1988 йилда олинган 18 дақиқа 32 сониялик ҳужжатли филм). - НА РИНГ БОЛЬШЕ НЕ ВЫЗЫВАЕТСЯ (Руфат Рискиев) - YouTube (www.youtube.com/watch?v=KlKKFvQ-k_E 2022 год. Документальний фильм снятый в 1988 году. Продолжителность фильма 18 минут 32 секунда).

62. Руфат Рискиев: Очень рад встрече со своими старыми друзьями в Казахстане (Руфат Рисқиев: Қозоғистонда ўзимнинг эски дўстларим билан учрашаётганимга жуда хурсандман). - http://sport.gazeta.kz/art/?aid=14476 (www.sport.gazeta.kz 04.11.2004).

63. Легенде узбекского бокса пересчитали пенсию (Афсонивий ўзбек боксчиси пенсиясини қайта ҳисоблашди). - https://uznews.net/news_single.php?lng=ru&sub=&cid=39&nid=21441 (www.uznews.net 03.12.2012);
http://www.aloqada.com/News/2012/12/3/legende_uzbekskogo_boksa_pereschitali_pensiyu (www.aloqada.com 03.12.2012).

64. Красницкий, Геннадий Александрович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1...%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

65. СУХОТИН А. Красницкий. Гордость Узбекистана (Красницкий. Ўзбекистон фахри). - http://www.rusfootball.info/pliga/1146127740-krasnickij-gordost-uzbekistana.html (www.rusfootball.info 28.08.2010).

66. Машҳур боксчи Руфат Рисқиев оёғи ампутация қилинди. - https://www.bbc.com/uzbek/uzbekistan-37471689 (www.bbc.com/uzbek/ 2016.26.09).

67. Указ Президента Республики Узбекистан Шавката Мирзиёева “О награждении в связи с двадцатидевятилетием независимости Республики Узбекистан группы работников сфер науки, образования, литературы, культуры, искусства и средств массовой информации» от 27 августа 2020 года. - О награждении в связи с двадцатидевятилетием независимости Республики Узбекистан группы работников сфер науки, образования, литературы, культуры, искусства и средств массовой информации (uza.uz) (www.uza.uz/ru/posts/o-nagrazhdenii-v-svyazi-s-dvad...iletiem-nezavisimos-27-08-2020 27.08.2020).

68. Руфат Рисқиевга ҳар ойда минг доллар берилади. - Руфат Рисқиевга ҳар ойда минг доллар берилади (xabar.uz) (www.xabar.uz 2023.13.05).

69. Ўзбекистон терма жамоаси бокс бўйича Жаҳон чемпионатида умумжамоа ҳисобида 1-ўринни эгаллади. - Ўзбекистон терма жамоаси бокс бўйича Жаҳон чемпионатида умумжамоа ҳисобида 1-ўринни эгаллади - Darakchi (www.darakchi.uz/uz/166307 2023.14.05).

70. IBA афсонавий боксчи Руфат Рисқиевга умрбод минг доллар миқдорида ойлик моддий ёрдам тайинлади. - «руфат рисқиев» тегли мақолалар – Газета.uz (gazeta.uz) (www.gazeta.uz 2023.14.05).

71. Руфат Рисқиев. - Руфат Рисқиев - Vikipediya (wikipedia.org) (www.uz.wikipedia.org/w/index.php?title=Rufat_Risqiyev&variant=uz-cyrl Википедиядан).

E-mail: maqsadsh54@gmail.com , jiz54@mail.ru ,

АҚШ, Бойси шаҳри, 2011 йил.

Канада, Кембридж шаҳри, 2013 йил 4 сентябр.

АҚШ, Вашингтон шаҳри, 2013 йил 30 сентябр.

АҚШ, Вашингтон шаҳри, 2023 йил 5 июн.
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
SPORT

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ (ДАВОМИ 3)

Вторник, 06 Июня 2023 г. 02:50 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ (ДАВОМИ 3)

22. 1979: РУФАТ РИСҚИЕВ ҲАҚИДАГИ БАДИИЙ ФИЛЬМ

3839_f3d74780c4f6df77_max (438x543, 44Kb)
Фото 13. «Советский экран» киножурнали муқовасида «Рингга чорлашмоқда ...” бадиий филмидан чоп этилган сурат. [3]

1979 йилда режиссëр Эдуард Хачатуров «Рингга чорлашмоқда ...” бадиий филмини суратга олди.

«НА РИНГ ВЫЗЫВАЕТСЯ. . .» («РИНГГА ЧОРЛАШМОҚДА ...»), СССР, Ўзбекфильм, 1979, рангли, 94 дақиқа. Спорт драмаси.

Руфат Қудратов ҳақида, унинг муваффақият, ғалаба ва боксчи машҳурлиги сари қийин йўли ҳақидадир. Бош ролда хизмат кўрсатган спорт устаси Руфат Рисқиев суратга тушган.

Ролларда: Руфат Рисқиев, Обиджон Юнусов, Бакен Кидикеева, Игор Ледогоров, Эдуард Павулс, Мурад Раджабов, Шухрат Иргашев, Фарида Муминова, Майя Эглите, (Абдрашит Абдрахманов, А.Ш.).

Режиссер: Эдуард Хачатуров. Сценарий муаллифи: Андрей Бородин. Оператор: Александр Панн. Постановкачи рассом: Нариман Рахимбаев. Композитор: Румиль Вильданов. Овоз режиссери: Евгений Шацкий.

Фрунзе-81 Спорт фильмларининг Бутуниттифоқ кинофестивалида эркак роли учун диплом (Р.Рискиев)» [57]

«Ватанимиз киномотографиясида «Рингга чорлашмоқда ...” бадиий филми эътиборли воқеа бўлган эди. Экранда маҳалладан келган боланинг бироз чиройлироқ қилинган ҳаёти акс этган. У аста-секин моҳир боксчига айланади ва чемпион бўлади ... Ҳаммаси Рисқиев ҳаётидагидек, лекин сал-сал “чиройлироқ”. Бош ролга Руфат Рисқиевнинг ўзи таклиф этилди. Филм муваффақиятли бўлди, Фрунзе (Бишкек, А.Ш.) шаҳридаги спорт фильмлари кинофестивалида 1980 йилда иккинчи ўринни эгаллади. Фестивал ҳакамлар ҳайъати энг яхши эркак ролини ижро этганлиги учун мукофотни бир овоздан Руфат Рисқиевга топширди. Руфат яна бир нечта (иккита, А.Ш.) фильмда суратга тушгач, ўзи учун ёт бўлган кино оламини тарк этди» [58]

«Рингга чорлашмоқда» номли ўзбек филми Абдрашит Абдрахманов ҳаётида навбатдаги филм бўлди. У унда рингдаги кўп йиллик рақиби бўлмиш бокс бўйича дунёнинг биринчи ўзбек чемпиони Руфат Рисқиев билан бирга ўйнади. У ҳаётда Абдрахмановга доимо ютқазарди, ва унинг кўнглидаги орзуси – уни нокаут қилиш – кинода амалга ошди: Рашит телбароқ боксчи ролини ўйнади, Рисқиев қаҳрамони унинг билан бўлган жангни енгади» [59]

2023 йил 24 май куни ушбу филмнинг www.yotube.com сайтидаги иккита манзилини [60]-да ёздим.

23. 1988: РУФАТ РИСҚИЕВ ҲАҚИДАГИ ҲУЖЖАТЛИ ФИЛЬМ

«Кейинчалик ўзбек кинематографчиларининг “Рингга энди чорлашмаяпти” деб номланган ҳужжатли филми ҳам чиқди.

Бу филм СССР халқлари спартакиадасининг икки карра чемпиони, Совет Иттифоқининг тўрт карра чемпиони, жаҳон чемпиони ва Олимпиада ўйинлари кумуш медал соҳиби Руфат Рисқиевнинг чемпионлик йилларидан кейинги муаммолари, шахсий ҳаëтидаги омадсизликлари ҳақида ҳикоя қилади...» [3]

“Рингга энди чорлашмаяпти” ҳужжатли филмнинг манзилини [61]-да ёздим.

24. 1997: ПРОФЕССИОНАЛ БОКС БЎЙИЧА ХАЛҚАРО ТОИФАДАГИ ҲАКАМ

“1997 йил 2 октябрда WBA (Жаҳон бокс ассоциацияси) президенти Ўзбекистон профессионал бокс вакилларига бизнинг федерация Жаҳон бокс ассоциациясига ҳақиқий ва доимий аъзо бўлганлигини тасдиқловчи сертификатни тақдим этди. Руфат Рисқиев WBA ҳакамлар бўлими таркибига кирди ва Марказий Осиё мамлакатларидан профессионал бокс бўйича биринчи халқаро тоифадаги ҳакам бўлди” [2]

25. 1999: «ЭЛ-ЮРТ ҲУРМАТИ» ОРДЕНИ

“Руфат Рисқиев (Совет Иттифоқининг) “Ҳурмат белгиси” ордени, (Мустақил Ўзбекистоннинг) “Буюк зизмати учун”, «Эл-юрт хурмати» ордени соҳиби.” [20]
RUFATfot15 (640x448, 66Kb)
Фото 13. Ўзбекистон Президенти Ислам Каримов (1938-2016) Руфат Рисқиевга «Эл-юрт ҳурмати» орденини топширмоқда. 1999 йил. Тошкент. [20]

26. 2004: ҚОЗОҒИСТОНДАГИ ҲАКАМЛИК

«Қозоғистонга Руфат Рисқиев кўпдан бери келмаганди. Яқинда – 2004 йил 23 октябрда Руфат Рисқиев Қарағандада бўлиб ўтган профессионал бокс кечасига ташриф буюрди. У Мустақил Давлатлар Ҳамдўстлиги (МДҲ) ва славян мамлакатлари чемпиони бўлиш учун қозоғистонлик Андрей Еськин ва белоруслик Дмитрий Кашкан ўртасидаги унвонли олишувга ҳакамлик қилди.

Қарағанда томошабинлари Ўзбекистондан келган афсонавий меҳмонни ғоят завқланиб қарши олдилар. Кеча ташкилотчилари Руфат Рисқиев имзоси қўйилган бокс қўлқопига ҳатто ким ошар савдони ташкил этишди. Тошкент йўлбарси имзоси қўйилган қўлқопни 70 минг тангага сотиб олишди (ўшанда 1 АҚШ доллари тахминан 125 тангага тенг эди, А.Ш.) ... Қозоғистонда Рисқиевни эслашади ва яхши кўришади» [62]

27. 2008: БИ-БИ-СИ РАДИОСИГА ИНТЕРВЮ

Руфат Рисқиев 2008 йил 21 июл куни Би-би-си радиосига интервю берди. Шундан айрим муҳим маълумотларни келтираман.

“Мен ҳозир (2008 йилда, А.Ш.) бокс бўйича Ўзбекистон терма жамоасида маслаҳатчиман. Мисол учун, мен таниқли боксчи Руслан Чагаевга зарба беришни ўргатганман. Зарба бериш техникасини яхши эгаллагани учун Америкада “Оқ Тайсон” лақабини олган. Кейин Рустам Саидовга ҳам зарба беришни ўргатганман. Яъни, мен техник, тактик жиҳатларини ўргатиб, бокснинг олий мактабидан сабоқ беришим мумкин. Руслан Чагаевни бемалол шогирдим деб айта оламан. Мен ҳозир кўраяпман, негадир хатолари кўп. Энди нимагадир олдимга келмаяпти, ҳа, майли, омадини берсин. Олдин буни ҳамма тренерлар билишарди деб ўйлардим, менинг билишимча, улар билишмас экан» [10]

“Би-би-си: Руфат ака, боксда олган жароҳатларингиз ортидан ҳозир соғлиғингиз қандай? Чунки соғлиғингизнинг анча ёмонлашиб қолганига оид хабарлар ҳам чоп этилганди...

Руфат Рисқиев: Ҳозир, Худога шукр, соғлиғим анча яхши. Махсус курсга борганимдан кейин ўзимни жуда яхши ҳис эта бошладим. 102 кг эдим, бир ойнинг ичида 84 килога тушдим. Икки марта, 10 кундан бўлдим-да. Бир ойнинг ичида 18 килога оздим. Бошқа томондан, кўзим ҳам яхши кўрадиган бўлди. Ойижоним “Болам овқат егин, болам овқат егин,” деб яна семиртирдилар. Ҳозир 92 киломан. Соғлиғимдан нолимайман. Лекин барибир курсга бориб туриш керак. Ёрдами кўп экан.

Би-би-си: Шерзоджон яна, "Руфат ака, оилангиз, фарзандларингиз борми? Улар ҳам боксчими?" деб сўраганлар. Марҳамат, Руфат ака:

Руфат Рисқиев: Худога шукр, оилам ҳам бор, фарзандларим ҳам бор. Иккита асраб олган қизим ҳам бор. Ҳаммаси бўлиб, 8 та неварам, 3 та эварам бор. Энди, фарзандларим кўп. Ростини айтсам, ёшлигимда сал шўхроқ эдим. Болаларим кўпроқ бўлган. Ҳаммаси бокс тўгарагига борган. Аммо табиат фарзандларда дам олади-да....Невараларимдан боксчи чиқиши мумкин, аммо менинг организмим чарчаган бўлгани учун бу болаларимга ҳам ўтган. Уларда ўша чарчоқ қолган» [11]

«Би-би-си: Руфат ака, ҳеч боксчи бўлганингиздан афсус чекканмисиз?

Руфат Рисқиев: Йўғ-эй! Ўзи, Худога шукр, спортни жуда яхши кўрардим, айниқса боксни. Шу спорт орқали элга танилдим. Ўзбекистоннинг шарафини кўтардим, шунча киши фахрланган, боксчилигим орқали кўп болаларга ёрдам берган эканман. Шунинг учун ҳам боксчи бўлганимдан фахрланаман!” [11]

“Би-би-си: Буюк Британиядан савол йўллаган Маҳмуджон эса, авваламбор сиздек ватандошимиз борлигидан фахрланишини билдириб, ҳозирги пайтда Ўзбекистон ҳукумати томонидан қандай моддий ёрдам олишингиз билан сўрабди. Марҳамат, Руфат ака:

Руфат Рисқиев: Жуда катта моддий ёрдам оламан. Яъни 51 минг сўм нафақа оламан. Буни энди АҚШ долларига чаққанда 42-43$ бўлади.

Би-би-си: Мана, сиз таниқли фахрий боксчисиз. Газ, электр токи ва сув ҳақларини тўлашда сизда бирор бир имтиёз борми?

Руфат Рисқиев: Йўқ, йўқ. Ҳаммаси ўша-ўша, эл қатори тўлайман. Терма жамоада маслаҳатчи бўлиб ишлаганим учун менга 150.000 сўм беришлари керак. Бироқ ярим йилдан буён ўшани ҳам тўлаётгани йўқ» [11]

“Би-би-си: Сизга сўнгги саволимиз Англиядан, Иброҳимжондан. Муштариймиз, "Руфат ака, ҳаётингизда энг қадрли нарса нима?" деб сўраган. Марҳамат Руфат ака:

Руфат Рисқиев: Энг қадрли нарса – менинг ойижоним. Тўғри, оилам бор, уй-жойим бор, улар у ёқда яшашади, мен эса, бу ерда, ойижоним билан. Хотин топилади, бироқ ойижоним топилмайди, деганман. Ойижоним битта» [11]

28. 2011: МУҲТОЖЛИК

Энди www.uznews.net сайтида рус тилида 2011 йил 15 август куни чоп этилган [3]-мақоладан муҳим маълумотларни келтираман. Ушбу мақоланинг ўзбек тилидаги [4]-мақола кўринишидаги таржимаси тўлиқ бўлмаганлиги сабабли мен рус тилидаги матнни тўлиқроқ таржима қилиб келтирдим.

“Ногиронликнинг бекор қилиниши ва терма жамоа раҳбарияти билан келишмовчиликлар бокс бўйича собиқ жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев ҳаëтини “оғир нуқтага” келтириб қўймоқда.

Ўзбекистонда 2011 йил 1 августдан бошлаб энг кам ойлик иш ҳақи, пенсия, стипендия ва нафақалар 15 фоизга оширилганидан кейин 62 яшар собиқ жаҳон чемпионининг пенсияси атиги 82 800 сўмни ëки “қора бозор” курси бўйича 33 АҚШ долларини ташкил этади» [3]

«Афсонавий спортчининг иқрорликларига кўра, яқинда республикада у мансуб бўлган учинчи гуруҳ ногиронлиги йўқ қилингандан кейин Рисқиевнинг ҳаëти ғарибликда қолди.

У 27 ëшида, 1976 йилда Монреалдаги Олимпиададан кейин ногирон бўлган. Бунинг устига йил ўтган сайин профессионал касб ва ëш билан боғлиқ касалликлар (тромбофлебит (вена қон томири деворининг шамоллаши ва лахта (тромб) шаклланиши оқибатида қон томири йўлининг тўсилиши, А.Ш.), бўғимлар оғриғи, кўксув (глаукома)) ўзини билдира бошлаган. Спортчининг сўзларига кўра, бунга анча маблағ зарур бўлган.

Бу ҳақда Рисқиевнинг яқинлари ва дўстлари айтишмоқда. Улар ҳозир Рисқиевнинг иккала оëғидаги лахталарни олиб ташлашдек қимматли ва мураккаб операция ва ўнг кўзидаги гавҳарни алмаштириш учун пул йиғиш ҳаракатини қилишмоқда.

Рисқиевнинг чап кўзидаги муаммо сақланиб қолмоқда, унга ҳам шу каби операция талаб этилади, бу қанчалик эрта бўлса, шунчалик яхши, дейишмоқда улар.

Республика бокс терма жамоасида маслаҳатчи бўлиб ишлаган собиқ чемпионнинг таъкидлашича, яқин кунларгача ҳар ойда Спорт қўмитаси томонидан ажратилган 140 минг сўм миқдоридаги стипендияни олиб келган.

Мана уч йилдирки у бу стипендияни олмаяпти. Руфат Рисқиев “Афсуски, ринг қонуни - ҳалол (тенг алпозда) жанг қилиш ҳаëтда ишламаётир” дейиш билан чекланиб, сабабини айтишдан бош тортаяпти» [3]

«2008 йилда Пекинда ўтган Олимпиада ўйинларида бокс бўйича Ўзбекистон жамоаси шармандали учинчи ўнликка кирган бўлишига қарамасдан, бу одам ўз курсисида қолди.

“Уч йил олдин содир бўлган нохуш ҳодиса сабаби шундаки, Худойбердиев Руфат акага уч ойлик стипендияни тўлашдан бош тортган, дея давом этади Спорт қўмитаси ходими, - у айрим шароитлар сабабли ўз вақтида ола олмади, - фақат бир ойга”.

Бу ҳақда билгач Рисқиев қатъий равишда пулдан воз кечган ва эшикни шартта ëпиб чиқиб кетган...” [3]

“Собиқ чемпионнинг сўзларига кўра, уни шогирдлари ва дўстлари унутишмаяпти. Улар орасида энг таниқлиларидан бири ўзбек боксининг бош раҳбари, бир неча йилдан бери Ўзбекистон ташқарисида яшаётган жиноят оламида нуфузли шахс (криминал авторитет) Ғафур Раҳимовдир.

“Мен бу одамдан жуда ҳам миннатдорман. Биз у билан болаликдан дўстмиз. Менинг онам Тўрахон опа ва Ғафурнинг онаси Муяссар опа ҳам дўст бўлишган”, дейди Рисқиев.

Агар Ғафур бўлмаганида, бундай юқори чўққига эришган профессионал спортчи бўла олмас эдим, дея ҳисоблайди ўзбек бокси афсонаси. Раҳимов бугунги кунда ҳам уни моддий ва маънавий қўллаб-қувватламоқда.

Рисқиевни имкон даражасида қўллаëтганлар орасида кураш федерацияси раҳбарлик қилаётган ўзбек мафиясининг бошқа корчалони Салим Абдувалиев, шунингдек Бокс федерацияси вице-президенти Алишер Каримовлар бор.

Рисқиев 1967 йилда СССР мактаб ўқувчилари ўртасидаги спартакиадада Абдувалиев билан бир сафда бўлган. У ўшанда СССР мактаб ўқувчилари Спартакиадасида ўз мамлакати байроғини ғурур билан кўтариб борган” [3]

29. 2012: ПЕНСИЯ

Фаол фуқаролар Руфат Рисқиев ҳаётига доир тегишли ҳужжатларни йиғиш билан шуғулланиб, унинг пенсияси қайта кўриб чиқилишига ва унга 2012 йил октябр ойидан бошлаб деярли 90 АҚШ долларига тенг миқдорда пенсия берилишига эришдилар. Бу ҳақда [63]-мақолада ёзилган.

“Бокс бўйича собиқ дунё чемпиони Руфат Рисқиев 2012 йил октябрдан бошлаб оширилган пенсия олмоқда, бу олдингисидан деярли уч баробар кўп, - бу 90 АҚШ долларига тенг.

Бугунги кунда (2012 йилда) таниқли ўзбек спортчисининг пенсияси 238.800 сўм (“қора бозор” курси бўйича тахминан 90 доллар) бўлди, 2011 йил августида бу 82 800 сўм эди.

63 ёшли Рисқиев пенсиясини қайта кўриб чиқилишига, деярли ярим йил давомида зарур ҳужжатларни йиғиш билан шуғулланган фуқаролик фаолларининг саъй ҳаракати билан эришилди.

Бироқ Рисқиевнинг ҳатто оширилган пенсияси ҳозирги пайтда кўпчилик оддий фуқароларнинг нафақаларидан ўртача икки баравар камдир” [63]

“Яқинда даволовчи врачлар таклифига кўра Руфат Рисқиев стационарда навбатдаги кўрикдан ўтди. Шифокорлар сўзларига кўра, собиқ спортчи жиддий даволанишга муҳтож.

Тўртта жиддий жарроҳлик амалиётини кечирган собиқ чемпион қатор клиник кўрик ва муолажалар сериясидан сўнг иккинчи гуруҳ ногиронлигини расмийлаштириш учун мажбурий тартибда ВТЭК идорасига мурожаат қилиши керак бўлади, бу ҳам оз бўлсада, ҳарна моддий ёрдамдир” [63]

30. 2013: КРАСНИЦКИЙ ВА РИСҚИЕВ

RUFATfot12 (246x300, 28Kb)
Фото 14. Геннадий Красницкий (1940-1988). [64]

Руфат Рисқиевнинг 2011-2013 йиллардаги қийинчиликлари, муҳтожликлари ҳамда аҳволини ҳисобга олиб, мен 2013 йилдаги мақолам охирида Ўзбекистоннинг яна бир машҳур фарзанди футболчи Геннадий Красницкийнинг аянчли тақдири билан солиштириб айрим хулосалар ва таклифларимни ёзгандим. Фуйида ўша параграфни деярли ўзгаришсиз келтирмоқдаман.

“Геннадий Александрович Красницкий (1940 йил 27 август, Тошкент, Ўзбекистон ССР, СССР – 1988 йил 12 июн, Қўрғонтепа, Тожикистон ССР, СССР) – совет футболчиси, мураббий. Аввал Тошкентнинг “Пахтакор” клубида ҳужумчи. СССР спорт устаси (1961).

Тошкентнинг “Пахтакор” жамоаси таркибида қатнашган, унда 13 мавсум ўйнаган, 300 та ўйин ўтказган, 200 дан ортиқ тўп киритган. СССР терма жамоаси таркибида 3 та ўйин ўтказган, 1 та гол урган.

Жуда қаттиқ “замбарак” зарбаси билан ажралиб турарди.

«Пахтакор» Тошкент жамоасининг мураббийи бўлиб ишлаган. Бош мураббий А.Башашкин эгаллаган мансабидан озод қилингач, 1976 йилда бош мураббий вазифаси Красницкийга юклатилди. “Пахтакор” биринчи даврани иккинчи ўринда якунлади ва Бакунинг “Нефтчи” жамоасидан кейинги ўринда эди (СССР 1-лигаси, А.Ш.). Лекин финишда яна “Қайрат” жамоасини ўтказиб юборди ва олий лигага қайтиш вазифасини бажара олмади. Шу сабабли Красницкий ишдан ҳайдалди. Шундан сўнг “Янгиер” ва Жиззахнинг “Звезда” (“Юлдуз”) жамоасига бош мураббий бўлиб ишлади.

1986-87 йилларда - Республика Кўнгилли физкультура-спорт жамияти касаба уюшмасининг футбол бўлими бошлиғи.

Красницкий ўз ҳолатини ўзгартиришга ҳаракат қилди, лекин раҳбарият унинг ойлигини кўтариш ва мансабини оширишни рад этди. У Ўзбекистон чемпионатида инспектор-ҳакам даражасига туширилди.

У Қўрғонтепага ўйинни инспекция (кузатиш) қилиш учун борганида меҳмонхонанинг учинчи қаватидан сакраш орқали ўзини ўзи ўлдирди.

Вафотидан кейин (2006 йил 25 майда) “Шуҳрат” медали билан тақдирланган.

Тошкентда спорт-соғломлаштириш мажмуаси унинг номи билан аталади.

Григорий Федотов клуби аъзоси: 113 та гол” [64]

Геннадий Красницкий Ўзбекистоннинг 20-асрдаги энг яхши футболчиси деб тан олинган. [65]

Эътибор беринг: амалдорлар Геннадий Красницкийнинг амали ва ойлигини пасайтириш орқали унинг нафсониятига тегишган, пастга уришга ҳаракат қилишган. Бундай ҳурматсизлик унинг ҳаётида бир неча марта бўлган. Красницкийнинг ён-атрофидаги ватандошларимиз, айниқса зиёлиларимиз бироз бехабар қолишган. Красницкийдек мард йигитнинг ҳурматини жойига қўйиш, доимо ундан хабар олиш, тўй-маъракаларга таклиф қилиб давраларга чорлаш ўринли эди. У ёлғизланиб қолган ва бу ҳаётни тарк этишга қарор қилган.

Мен Геннадий Красницкийнинг ўзини ўзи ўлдиришини оқламайман. Лекин сабабини билгач, бундай ҳолат бошқа машҳур фарзандларимиз билан такрорланмаслиги чоралари устида ўйлаб кўрсак яхши бўлади.

Геннадий Красницкий тақдиридан келиб чиқиб, биз Руфат ака Рисқиев тақдирига бефарқ бўлмаслигимиз керак. Мен 27-параграфда Худойбердиевдек амалдор атайлаб қўпол муомала орқали Руфат Рисқиевни уч йил (!) давомида стипендиясиз қолдиргани ҳақида ёзгандим.

Агар бунинг устига Руфат аканинг жароҳатлари борлиги ва қийнаётганини ҳисобга олсак, унга руҳан ва жисмонан қийин эканлигини тушунамиз.

Мана шу ҳолатлардан келиб чиқиб биз – ватандошлар Руфат акадек мард йигитларимиз ҳурматини жойига қўйишимиз, доимо ундан хабар олишимиз, тўй-маъракаларга таклиф қилиб давраларга чорлашимиз, имкониятимиз доирасида молиявий ва маънавий қўллаб-қувватлашимиз ўринлидир.

Бундай ишларимиз буюк Ислом динимизда савоб ишлар қаторига киради. Савоб ишларни кўп ҳам ҳўп қилган мусулмон банда Аллоҳ раҳмати туфайли жаннати бўлиши аёндир.

31. 2013: МОЛИЯВИЙ ЁРДАМ

Мен 2013 йилда Руфат Рисқиевдек машҳур ва мард ватандошимизга имкониятимиз доирасида молиявий ва маънавий қўллаб-қувватлашга чақириб ўзим четда қолишни эп кўрмадим.

Мен ва Канаданинг Кембридж шаҳрида қочқин бўлиб яшаётган шоир ва ёзувчи Холдор Вулқон 2013 йил 20 март куни Money Gram орқали Тошкентга Руфат Рисқиев номига 300 (уч юз) доллар ёрдам пулини жўнатдик. Лекин Руфат акага юборилган пул кодини хабар қилиш учун унинг телефон рақамини аниқлаштира олмадим.

Мен Ўзбекистон Бокс федерацияси раҳбарияти телефони (998-71-245-7015)га бир неча марта қўнғироқ қилдим. Лекин боғлана олмадим. Мен Руфат аканинг телефон рақамлари йўқлиги сабабли хабар бера олмаётганим ҳақида 2013 йилда бир нечта мақолаларимда ёздим. Шу сабабли 2013 йилдаги мақолам охирида P.S.да 300 доллар ҳақида ёзиб, қуйидаги илтимосимни қўшдим

“(2013) Агар кимнинг имконияти бўлса, Руфат ака телефон рақамини менинг электрон почтамга ёзиб юборсин. Бу ҳақда ушбу мақола пастида постинг қилиб ёзиб қўйса яхши бўларди. Олдиндан миннатдорчилик билдираман”

Руфат аканинг яқин таниши Данияр Нуралиев 2015 йил 25 март куни менинг jiz54@mail.ru почтамга ёзган хатида Руфат аканинг телефон рақамларини жўнатибди. Мен ушбу телефонга қўнғироқ қилиб, Руфат ака билан гаплашдим ва унга пул жўнатмаси ҳақида айтдим. Бир неча кундан кейин Руфат ака ушбу пулни олгани ҳақидаги хабар келди. Илтимос, ушбу маълумотимни миннат деб тушунилмасин. Бу 2013 йилда Вашингтон шаҳридан юборилган пул Руфат акага 2015 йилда етиб боргани ҳақидаги қўшимча маълумотдир, холос.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
SPORT

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ (ДАВОМИ 2)

Вторник, 06 Июня 2023 г. 02:30 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ (ДАВОМИ 2)

20. ЁЗУВЧИ НУСРАТ РАҲМАТ ХАТОСИ

Йиллар ўтиши билан машҳур ватандошимиз боксчи Руфат Рисқиев ҳақида хато ахборот ёзадиганлар пайдо бўлмоқда. Мен ушбу мақоламда бугунги кунда 82 ёшга яқинлашган публицист, ёзувчи, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган журналист Нусрат Раҳмат (1941) ёзган «Фарзандга ўгитлар» номли 64 бетлик китобида Руфат Рисқиев ҳақидаги жиддий хатосини ўқувчиларимизга таҳлил қилиб бермоқчиман. У ушбу китобни 1990-йиллар охирида нашр эттирди. Муаллиф ўтган вақт оралиғида мухлислар билдирган кўплаб таклиф-мулоҳазаларни ҳисобга олиб, 2002 йилда китобнинг учинчи нашрини [43], 2010 йилда эса китобнинг тўлдирилган бешинчи нашрини чоп эттирди [44].

Нусрат Раҳмат ёшларимизга мўлжалланган насиҳатнома китоб ёзганига менинг ҳеч бир эътирозим йўқ. Фақат китобда машҳур ватандош боксчимиз Руфат Рисқиев ҳақида хато маълумотларга асосланиб ёзганига қаршиман. Аввалига Нусрат ака ёзган матнни [44]-китоб бошланишидаги “Навқиронлик ва навжувонлик хусусида” деб номланган параграфдан келтириб ўтай.

“Эй азамат ўғлим, меҳрибон қизим!

Мана, сизлар ўн саккиз ёшнинг эшигини қоқяпсизлар. Шу дамгача бақамти ўтириб, босиқлик билан сизларга насиҳат берганимни хотирлолмайман. Дашном бердим, койидим, уришдим, чунки бола едиларинг-да у пайтда. Энди насиҳатга ўтсам бўлар. Ўгитнинг қадрига борадиган ёшга этдиларинг. Узоқ йиллар — камида менинг ёшимга етгунча панду насиҳат тинглашларингга тўғри келади.
Илк ўгитим, насиҳатга нисбатан ҳеч қачон беписанд ва бепарво бўлманглар; ёши ва мартабаси ўзларингдан улуғлар, доноларнинг пандларига шарқона бир эҳтиром билан қулоқ тутишга одатланинглар. Ўқиш билан уқиш ўзга бўлгани янглиғ, тинглаш билан англаш ҳам ғайри тушунчалардир. Деҳқон не- не меҳнатлар ила сомон орасидан донни ажратиб олганидек, яхшиларнинг маслаҳатларидан энг зарурларини топиб олиш ва ҳаётга тадбиқ этиш пайида бўлинглар.

Эй ўғлим! Йигитчиликнинг талай таомиллари борки, уларга амал қилмоқ умр йўлини белгилаб олмоқ демакдир. Энг зукко ва маъруф одам ҳам, айниқса, навқиронлик палласида талайгина нуқсонларга, бемаъни майлларга йўл қўяди. Жамият буни ҳис қилади ва баркамол бўғин нуқсонларини авф этади. Лекин камчиликларини, энг аввало, ҳаётга қадам қўйган кимсанинг ўзи чуқуррок ҳис этмас ва сабоқ чиқармас экан, охир-оқибат гумроҳликка йўл қўйиши муқаррар!
Ёшликнинг тағин бир муҳим шарти, унинг ўткинчи эканлигини эътироф этмоқликдир. Навқиронлик йиллари сени тез тарк етиб, доғда қолдиришини унутмаслигинг керак.

ҲИКОЯТ

Муштлашиш бўйича жаҳон чемпиони, ҳамюртимиз Руфъат Рисқиев ҳар гал рингга чиққанида зал қарсак ва ҳайқиришлардан ёрилгудай бўлиб кетарди. Унинг мансур ва мағрур қоматини ҳатто экранда кўриш ҳам дилимизга завқу шавқ ато этарди.

Руфъат бу эҳтирому шарифликка осонликча эришмаганди, албатта.

Ўн йиллар давомида не-не қалтис майдонларга тушиб, довруғи оламга кетган баҳодирларни ҳолдан тойдиргани, ҳар гал мақсад йўлида улкан сабот билан курашгани эвазига шундай эҳтиром эгаси бўлганди у. Ҳа, бу йигитнинг муштлашишини томоша қилиш мароқли, ҳаяжонли эди. Даврага тушганда, ортиқча эҳтиросга берилмас, ҳудудсиз олқишлар, унга тикилган фото ва телекамераларга бепарвогина қарарди. Биринчи раунддаёқ рўпарасидаги рақибнинг ожиз ўринларини илғаб олар, сўнг бирин-кетин сабот ва шиддат билан мушт туширар-ди. Унинг мўлжали аниқ, зарбалари ларзакор бўларди ҳар гал. Бундан ман-ман деган ғаним ҳам гангиб қолар, ўзини қайта тиклашга имкон тополмасди.

Ҳар бир раунд бетакрор спектаклни эслатарди. Яна ҳам рамзийроқ қилиб айтсам, биринчи раунд комедияга, иккинчиси драмага, учинчиси фожеага ўхшарди. Дастлабки дақиқаларда Руфъат ринг бўйлаб шундай ҳамоҳанг ҳаракатлар қилардики, йигит рақсига ўҳшаб кетарди у. Орқага, ёнга қараб чекиниши; боши, элкасини кўз илғамас шиддат билан олиб қочиши, рақибига имконлар бериб, тағин уни ҳолдан тойдиришини кузатиш мароқли эди. Иккинчи раундда вазият ўзгача тус оларди: Руфъат босиқлиқ, ишонч билан ҳужумга ўтарди. Кутилмаганда унинг чўқмор муштлари рақибни гандираклатиб ташларди. Одатда ўйин тақдири ана шу раундда ҳал бўларди, лекин Руфъат зоҳирий бир мардлик билан рақибини авайлар ва учинчи учрашувга ҳам ўрин қолдирарди. Оҳирги раунд эса кўп ҳолларда поёнига етмаёқ рақиб қўлини кўтарарди.

Кинорежиссёрларимиз унинг баҳодир қоматини қайта–қайта суратга олишар, шоирларимиз уни миллатнинг фахри деб мадҳ этишарди. Машраб Бобоевнинг Руфъатга бағишланган "Юрак" деган шеърини ёдлаб юборгандик.

Мен асли қўлга шеър битишим керак....
Қорачўғимда — олис Гавана.
Кўксимиз — ринг.
Асаб системамиз,—
Юксак волтли электр тармоғи.
Симлар-ку салқиндан таранглашади,
Асабимиз симлари эса!—
Юксак ҳароратдан таранг.
Шу қадар тарангки,
Салгина хатога йўл қўйилса — бас!
Катта ёнғин чиқиб кетади.

Мен асли қўлга шеър битишим керак...

Кўксимиз — ринг,
Рингда жанг борар.
Жанг қуроли — мушт.
Лекин мушт муштдай бўлмаса:
Бош бармоқда новокаин;
Ўрта бармоқда новокаин;
Холис бармоқда...
Чимчалоқда...
Энди бунинг аҳамияти йўқ...
Мушт — мушт эмас,
Поролон қўлпоқ бўлса...
Унда нима билан жанг қилинади?

Мен асли қўлга шеър битишим керак....
Лекин қўлда соғлом мушт бўлмаса,
Нима билан жанг қилади боксчи?
Нима билан енгади рақибини?
Нима билан?

Мен асли қ¢лга шеър битишим керак...

Лекин ана...
Муштдайгина бир нарса жанг қилмоқда
Шу муштдайгина нарса туфайли
Поролондай юмшоқ мушт
Чўқморга айланган.

Мен гарчи қўлга шеър битишим керак,

Лекин юракка атадим шеърни
Чунки асосий гап — юракда.
Чунки ҳамма гап — юракда!

Аммо...
Надоматлар бўлсинким...

Бу нохуш ҳол бир неча йил муқаддам АҚШда рўй берди. Паҳлавонимиз бу гал ана шу мамлакат чемпиони Стивенсон билан майдонга тушди. Америка бор овоз билан ҳайқириб, ўз чемпионини олқишларди, байроқлар ҳавода бетиним селпинар; прожекторлар, обективлар батамом кураш майдонига қаратилганди.

Мен Стивенсонни кўрдим-у, унга зоҳиран ачиндим, чунки у Руфъатга нисбатан ёш ва жуссасиз эди. Жаҳон чемпиони бояқишни бир зарб билан мажруҳ қилиб ташлайдигандай эди назаримда.

"Бокс!" ҳитоб қилди ҳакам.
"Ё, Жамшид!" илтижо қилиб қолдик биз.

Ғалабага ташна рақиблар бир-бирларига ташланишди. Муштлашиш таомилларини сув қилиб ичган ҳамзаминимиз ўзига хос босиқлик билан мушт тушира бошлади. Йўқ, у дастлаб чекинган бўлиб, одатига кўра рақибига имкон берди, душман қалъанинг омонат жойларини излагандек, унинг ожиз томонларини " пайпаслаб" кўрди.

Ҳа, Стивенсон аксарият ёшлардек қизиққон ва тажрибасиз эди. У ўзини аямай жаҳон чемпионига ташланар, лекин бунинг эвазига мушт егани қоларди. Шўрлик шундай шошқалоқлик қилардики, кўп ҳолларда Руфъатни қучоқлаб олар ва улар шу тариқа ҳам бир-бирларини дўппослашар; судя уларни бир азобда ажратиб қўярди.

Биринчи зангдан сўнг Руфъатга таъриф беришди.
"Жаҳон чемпиони, тўрт марта мамлакат чемпиони, олий даражадаги фалон ва фалон муштлашишларнинг мутлақ ғолиби".

"Бокс!"

Рақиблар жамики қувват ва ғазабларини темир муштларига тўплаб, ҳамлага ўтдилар. Тағин қий-чув, ҳаяжонлар... Стивенсон дегани эса негадир биз интиқ бўлиб кутгандай чекинмас, узала тушиб йиқилмас, баръакс тағин ҳам шиддатлироқ бўлиб, оҳудай сакрар, чақиндай ялтирарди. Руфъатнинг муштлари падарқусурни ҳолдан тойдириш ўрнига унга куч-қувват ато этаёттанга ўхшаб кетар ва бундан биз дилтанг-у дилғаш бўлардик.

Океан ортидаги қитъа ҳамовоз ва ҳамдард бўлиб бақиришни авж олдирар, Стивенсонни олқишларди. Йўқ, Руфъат ҳам ёлғиз эмасди: бутун Ўзбекистон, эҳтимолки бутун мусулмон олами тақдирдан унга омадлар тиларди.

Биз Руфъатнинг арқонлар билан чоркунжак қилиб ўралган кафтдек жойдаги ҳудудсиз жасоратини ҳамиша умид ва қониқиш билан томоша қилардик. Ўша куни биринчи бор дилимизга ўт тушди, ҳавотирландик. Чунки ҳамюртимиз муҳофазага ўтиб олгани, мускулларидаги қувватни ҳасисона тежаётганига гувоҳ бўлдик. Начора, энергияни ортиқча сарфлаб ҳам бўлмасди: олдинда учинчи раунд бор эди.

Муштлашиш давом этарди.

Руфъат чарчай бошлади. Тажрибалари ва яшириб қўйган сўнгги ҳийлаларини ишга солиб, Стивенсонга устма-уст мушт туширди. У эса бунга жавобан рақибини бурчакка қисиб олиб, беаёв дўппослашга киришди.

Ҳар қалай шу пайт нажоткор занг янгради. Ҳа, нажоткор эди у. Боксчилар нафасларини, томошабинлар ҳаяжонларини саранжомлаб олишларига имкон берадиган садо эди у. Сўнг Стивенсонни таништиришди. У Руфъатдан анча ёш, кўпчиликка таниш бўлмаган боксчи экан. Лекин баччағар, ногаҳонда қўлга тушган балиқдай типирчилар, курашга ташналигини намоён этарди.

Учинчи раунд кўп давом этмади. Лаънати Стивенсон ногаҳонда чақмоқдек отилиб, Руфъатга мушт туширди. Аммо - лекин ёмон ўрди, бераҳм!
Руфъат Рисқиев йиқилди!

У билан бизнинг умидларимиз ҳам чилпарчин бўлгандай эди. Ҳа, бутун планетанинг кўз ўнгида йиқилиб ётган шунчаки боксчи эмас, гўёки менинг миллатим, ватаним, шон-шуҳратим, номусим эди. Кўзимдан ёш тирқираб кетди!

Бир! Икки! Уч! Тўрт!....ҳакам бармоқларини бирин-кетин букиб санар ва ҳар бир рақам бошимга тўқмоқ бўлиб уриларди. Етти! Саккиз!.... Ниҳоят, Руфъат ўрнидан турди. Йўқ, у энди аввалги девқомат ва шиддаткор Рисқиев эмасди; баракс ноумид ва пажмурдароқ бир вужуд эди. Шу пайт операторлар Стивенсонни ҳам кўрсатишди — у ҳамон курашга талпинарди.

Мен ҳамзаминимиз қаршисида енгилмас ва ҳамиша ғолиб НАВҚИРОНЛИК турганини кўрдим. Буни Руфъат ҳам ҳис этди ва мардларча рақибининг пешонасидан ўпиб, унга омадлар тилади.

Ўғлим! Навқиронлик, ғолиблик демакдир. Диалектик материализмнинг инкорни-инкор деб аталадиган шафқатсиз қонуни рингда яққол намоён бўлади. Бизни доғда қолдирган Стивенсон ҳам эртами-кечми бу майдондан ана шундай ноумид бўлиб, шалвираб чиқиб кетади.Чунки балокаш дунёда омад дегани кўп ҳолларда навқирон одамларнинг эшигини қоқади. Буни ҳамиша ёдда тут ва шунга қараб иш кўр.

Бир чапани одамдан шундай нақл эшитгандим: ўн—қўй, йигирма — бўри, ўттиз — арслон, қирқ — қилич, эллик- пахта, олтмиш — ахта, етмиш — нўхта, саксон — тахта.
Бу мақолни шарҳлаб ўтирмайман—ўзинг хулоса чиқариб ол!

Йигитга ўлим йўқ — ўзини тиққа уради, дейишади, Азиз ўғлим! Сенга етказилган зарофат, энг аввало менга етказилган жароҳат эканлигини унутма. Агар билсанг, амбразурага кўксини қўйган жангчи жасоратидан кўра яшаш учун курашган, дон сепган, ниҳол ўтқазган, китоб ёзган хокисор кишининг жасоратини устун қўярдим!

Ҳа, энг катта жасорат яшаш, зурриёт ва эзгулик қолдиришдир! Ўзга юртларнинг манфаатлари учун жон берган йигитларга жуда ачинаман. Уларни ана шу ўлимга сафарбар этганларга қирон келсин дейман.

Уруш ва жанжалларни ҳамиша ёмон одамлар бошлайди ва унда яхши одамлар нобуд ёки мажруҳ бўлишади! Буни унутма.

Ичкиликка берилма, чекма, аблаҳ одамлар билан ҳамтовоқ бўлма, балодан ҳазар қил, десам мени эзмаликда айблама. Тўғри, бу ўгитларни бобокалонларимиз жуда ибратомуз қилиб ёзганлар, муаллимлар ва яхши одамлар неча бор қулоғингга қуйишган. Лекин гоҳида, мулло бўлсанг, такрор қил, деган нақлни ҳам унутмаслик керак” [44]

Энди ёзувчи Нусрат Раҳмат хатоларини санаб ўтай.

Нусрат Раҳмат жумладан бундай ёзган.

“Бу нохуш ҳол бир неча йил муқаддам АҚШда рўй берди. Паҳлавонимиз бу гал ана шу мамлакат чемпиони Стивенсон билан майдонга тушди. Америка бор овоз билан ҳайқириб, ўз чемпионини олқишларди, байроқлар ҳавода бетиним селпинар; прожекторлар, объективлар батамом кураш майдонига қаратилганди” [44]

Биринчидан, Нусрат ака тасвирлаётган бокс жангги, яъни ҳаваскор боксчилар ўртасида Биринчи Жаҳон чемпионати АҚШда эмас, Куба пойтахти Гавана шаҳрида 1976 йилда бўлиб ўтди.

Иккинчидан, Теофило Стивенсон (1952-2012) АҚШлик эмас, балким Кубалик жаҳонга машҳур боксчидир. Унинг бўйи 201 см бўлиб, оғирлиги 81 кгдан зиёд. Шу сабабли у оғир вазндаги жангларда қатнашган (оғир вазнга 81 кгдан 91 кггача киради). У ўз вазнида 1972 йилги Мюнхен, 1976 йилги Монреал, 1980 йилги Москва Олимпиадаларининг олтин медали, 1974 йилги Гавана, 1978 йилги Белград, 1986 йилги Рено шаҳрида ўтказилган Жаҳон чемпионатларининг олтин медали, 1975 йилги Мехико ва 1979 йилги Сан-Хуан шаҳарларида ўтказилган Панамерика ўйинларининг олтин медалини олган, СССРда хизмат кўрсатган спортчи, ҳаваскор боксчилар ўртасида 20-асрдаги энг машҳур боксчидир. [45]

Теофило Стивенсон 1986 йилда боксдаги фаолиятини тугатгач Кубанинг кўп йиллик давлат раҳбари бўлмиш Фидел Кастронинг (1926-2016) тансоқчиси бўлиб хизмат қилди. Теофило Стивенсон 2012 йил 11 июн куни инфаркт (юрак ҳуружи) сабабли 60 ёшида вафот этди. [45]

Учинчидан, Кубалик Теофило Стивенсон учун америкаликлар бор овоз билан ҳайқириб, АҚШ байроқларини ҳилпиратиб олқишлаган эмас. Ўша залда Куба байроқлари ҳилпираганди, залда эса бокс мухлислари билан бирга Куба халқининг жоҳийси Фидел Кастро ҳам мухлислик қилди.

Тўртинчидан, Руфат Рисқиев ва Теофило Стивенсон рингда бирор марта ўзаро жанг қилган эмас. Чунки уларнинг вазни турлича бўлиб, ҳар хил вазн тоифаларида қатнашган.

Шу ерда ҳаваскорлик бокси вазнлари ҳақида қисқача маълумот бериб ўтай. 2002 йилдан бошлаб ўнта вазн тоифаси жорий этилган (ундан аввал 12 та эди).

“Ҳаваскорлик боксидаги вазн тоифалари (2021 йил 1 июлдан).

Вазн (кг) Тоифа номи Тоифанинг инглизча номи

92+ Супероғир вазн Super heavyweight
87-92 Оғир вазн Heavyweight
81-86 Биринчи оғир вазн Cruiserweight
76-80 Яримоғир вазн Light heavyweight
72-75 Ўрта вазн Middleweight
68-71 Биринчи ўрта вазн Light middleweight
64-67 Яримўрта вазн Welterweight
61-63,5 Биринчи яримўрта вазн Light welterweight
58-60 Енгил вазн Lightweight
55-57 Ярим енгил вазн Featherweight
52-54 Енгил вазн Bantamweight
49-51 Ўта енгил вазн Flyweight
46-48 Энг кам вазн Miniflyweight” [46]

Ушбу жадвалдан кўриниб турибдики, Руфат Рисқиев ўрта вазнда (75 кггача), Теофило Стивенсон эса оғир вазнда (92 кггача) мусобақаларда қатнашган. Шу сабабли Руфат Рисқиев ва Теофило Стивенсон рингда бирор марта ўзаро жанг қилган эмас.

Нусрат Раҳмат ўз ҳикояти давомида бундай ёзган.

“Учинчи раунд кўп давом этмади. Лаънати Стивенсон ногаҳонда чақмоқдек отилиб, Руфатга мушт туширди. Аммо - лекин ёмон урди, бераҳм!
Руфат Рисқиев йиқилди!” [43]

Мен телевизор орқали 1976 йилги ўша жангни кўрган бокс мухлиси сифатида айтмоқчиманки, Майкл Спинкс учинчи раундда Руфат Рисқиев қорнининг пастроқ қисмига қаттиқ ургани натижасида у бироз олдинга букчайди, лекин йиқилган эмас. Нусрат Раҳмат ва бокс мухлислари 1976 йилги ўша жангни www.youtube.com сайтида кўришлари мумкин ([47]-га қаранг).

Умуман олганда, Нусрат Раҳмат ушбу ҳикоятини ҳақиқий фактлар асосида қайтадан ёзиши керак. У ҳозир Ўзбекистонда эканлигини ҳисобга олсак, бемалол Руфат Рисқиев билан учрашиб суҳбатлашса ва ўз ҳикоятини қайтадан ёзса маъқул иш бўларди. Нусрат ака умри давомида журналист бўлганлиги ва минг-минглаб ватандошларимиз билан турли мавзуларда суҳбатлашгани ҳамда Ўзбекистонда хизмат кўрсатган журналист эканлигини ҳисобга олсак, Руфат ака билан учрашиб суҳбатлашиш унинг учун қийин иш эмас. Руфат ака эса очиқ, мард ўзбек ЙИГИТИдир!

Мен ёзувчи Нусрат Раҳматнинг Руфат Рисқиевга нисбатан жиддий хатоси ҳақида 2020 йилда алоҳида мақола қилиб ёздим ([48]) ва мақоламни Фейсбук тармоғи орқали унинг саҳифасига жўнатдим. Ҳеч қандай жавоб келмади. Кимнинг имконияти бўлса Нусрат акага бу ҳақда айтса яхши бўларди. Ахир инсон ўз хатосини тириклигида ўзи тузатса яхшику.

Таҳлилий мақоламнинг асосий мавзуси – Руфат Рисқиев тақдирига қайтсам.

21. МУҲАММАД АЛИ ВА РУФАТ РИСҚИЕВ

Ali_muhammad (179x266, 11Kb)
Фото 10. Муҳаммад Али (1942-2016). [49]

Руфат Рисқиев 1976 йилги Монреаль олимпиадасидан кейин саккизта бармоғи синган ҳолда 27 ёшида катта боксни тарк этди. Менимча, у жуда тўғри иш қилди.

1978 йил июн ойида профессионал бокснинг афсонавий қаҳрамони Муҳаммад Али (Кассиус Клей) бокс мухлислари билан учрашиш мақсадида Совет Иттифоқига, жумладан Тошкент ва Самарқандга келди. Муҳаммад Алининг Тошкент ҳамда Самарқанд сафарларида Руфат Рисқиев ҳамроҳлик қилди ва мухлислар билан бўлган учрашувларда қатнашди. Муҳаммад Али ва Руфат Рисқиевнинг Самарқанддаги учрашувида мен ҳам қатнашдим.

Аввал Муҳаммад Али (Кассиус Маркелус Клей) таржимаи ҳолидан қисқача маълумот келтирай.

“Тўлиқ исми шарифи: ингл. Muhammad Ali (мусулмон); ингл. Cassius Marcellus Clay.
Лақаби: Энг буюк (ингл. The Greatest)
Фуқаролиги: АҚШ.
Туғилган санаси: 1942 йил 17 январ.
Туғилган жойи: Луисвилл, АҚШ.
Вазн тоифаси: 90,892 (супероғир вазн: 200 фунт Х 453,59 грамм = 90,718 кг дан зиёд, А.Ш.).
Туриши: ўнақай.
Бўйи: 191 см.
Қулочи кенглиги: 198 см.
Профессионал пиллапояси (карьераси)
Биринчи жангги: 1960 йил 29 октябр.
Охирги жангги: 1981 йил 11 декабр.
Жанглар сони: 61.
Ғалабалар сони: 56.
Нокаут билан ғалабалар: 37.
Мағлубиятлар: 5.
Дуранглар: 0.
Ўтказилмаганлари: 0” [50]

Муҳаммад Али професионал боксда ўтказган ҳар бир жанги ва натижалари ҳақида [51]-мақолада батафсил маълумот ёзилган.

Қуйидаги маълумотлани “Биография Мухаммеда Али” (“Мухаммад Алининг таржимаи ҳоли”) номли [52]-мақоладан келтирдим.

Кассиус Маркелус Клей 1942 йил 17 январ куни Луисвилл шаҳрида (АҚШ, Кентукки штати) туғилган. 12 ёшидан бокс билан шуғулланган.

1960 йил 25 август-11 сентябр кунлари Рим (Италия)да ўтказилган 17-Олимпиадада яримоғир (81 кг гача) вазнда Олимпиада чемпиони бўлган.

Кассиус Клей 1960 йил 29 октябр куни профессионал боксда биринчи учрашувини ўтказиб ғалаба қозонди. У профессионал бокс рингларида 61 та жанг ўтказиб, 56 тасида ғалаба қозониб, 9 та чемпионлик унвонига эга бўлди.

У 1964 йил 25 феврал куни Сонни Листон устидан ғалаба қозониб, профессионал бокс соҳасида супероғир вазнда биринчи марта Жаҳон чемпиони бўлди.

Ушбу тарихий ғалабадан кўп вақт ўтмай - 1964 йилда Кассиус Клей Ислом динини қабул қилди, “Ислом миллати” ташкилотига аъзо бўлди ва ўз исмини Муҳаммад Али деб ўзгартирди.

Муҳаммад Али кейинчалик исмлар масаласида фикр юритиб бундай деганди:

“Кассиус Клэй қулнинг исмидир. Мен уни танламаганман ва истамасдим. Мен Муҳаммад Алиман, озод инсон исми – маъноси Ҳудо севган банда дегани – ва одамлар мен билан ёки мен ҳақимда гаплашётганларида шу исмни истеъфода қилишларига ундайман. Истардимки, одамлар ҳудди мени севгандек бошқа барча инсонни севсалар. Дарҳақиқат, ана шунда дунё яхшироқ бўларди”. [52]

АҚШ раҳбарияти 1960-йилларда Вьетнамга қарши олиб борган адолатсиз урушига норозилик сифатида Муҳаммад Али 1967 йили АҚШ армиясида хизмат қилишдан бош тортди. Уни 1967 йил 20 июнда суд қилишиб, айбдор деб топишди. Оқибатда бокс федерациялари уни чемпионлик унвонидан маҳрум қилди. [52]

Муҳаммад Али ўз ҳақ-ҳуқуқи ва Вьетнамдаги ноҳақ урушга қарши тўрт йил давомида кураш олиб борди. У бу мавзуда АҚШдаги кўплаб университетларда ва бошқа учрашувларда ажойиб маърузалар қилди. Афсуски, инсон ҳуқуқлари ҳимоясига бағишланган ушбу маърузалари шу кунгача ўзбек тилига таржима қилиб, сайтларда чоп этилмаган.

Унинг шикоят аризаси ҳали апелляция босқичида бўлсада, Джоржия штати сенатори Лерой Р. ёрдамида Муҳаммад Али рингда жанг ўтказиш учун 1970 йил 12 август куни лицензия олишга ва 1970 йил 26 октябр куни жанг ўтказиб, 3-раундда техник нокаут билан ғалаба қозонишга эришди.

Ниҳоят, 1971 йил 28 июнда АҚШ Олий суди Муҳаммад Алига нисбатан чиқарилган илгариги ноҳақ суд қарорини бекор қилди. [52], [53]

Муҳаммад Али 1974 йил 30 октябрда Киншасса шаҳрида Джордж Форманни рингда енгиб, супероғир вазнда иккинчи марта дунё чемпиони бўлди [51]. (Эслатиб ўтаман: Киншасса 1971 йил 27 октябридан 1997 йил 17 майга қадар Заир давлати, 1997 йил 17 майдан кейин Конго Демократик Республикаси пойтахти, Африка).

Муҳаммад Али 1978 йилда бокс билан хайрлашишни режалаштирганди. 1978 йил май ойига биринчи рақамли даъвогар Кенн Нортон билан учрашувга шартнома тузилганди. Шу жангга қадар 1976 йилги Монреаль олимпиадаси чемпиони, профессионал оғир вазнда бор-йўғи 7 марта учрашув ўтказган (6 та ғалаба ва 1 дуранг), даъвогарлар рўйхатида ўнинчи ўринда турган 24 ёшли Леон Спинкс билан жанг белгиланди. Ушбу учрашув 1978 йил 15 феврал куни Лас-Вегасда (АҚШ) ўтказилди. [52], [53]

Муҳаммад Али ва унинг промоутерлари Леон Спинкс билан бўладиган жангга етарлича эътибор билан тайёрланмаганлиги ва Леон Спинкснинг катта ирода билан жангги оқибатида Муҳаммад Али 1978 йил 15 феврал куни 15 раундлик жангда очколар бўйича мағлубиятга учради – уч нафар ҳакамдан иккитаси Леон Спинкс ғалаба қозонганини билдирди. Бу Муҳаммад Алининг профессионал рингдаги учинчи мағлубияти бўлди. [51]

Муҳаммад Али Леон Спинкс билан реванш матчини ўтказишга ва чемпионлик унвонини қайтариб олишга тайёрлана бошлади.

Маълумки, 1980 йил ёзги олимпиада Москвада ўтказилиши режалаштирилганди. Ушбу катта спорт воқеасига тайёргарлик доирасида СССР Спорт қўмитаси раҳбарияти 1978 йил ёзида Муҳаммад Алини Совет Иттифоқига меҳмонга таклиф қилди.

Муҳаммад Али 1978 йил 12 июн куни Москванинг Шереметьево аэропортига келди. У Москвадаги “Метрополь” меҳмонхонасига жойлашди. У тонг соат 5.30 да трусикчан ҳолатда эрталабки югуриш машқини Қизил майдонда югуриб ўтказди, соат 6.00 даги Мавзолей соқчилари алмашишини шу трусукчан ҳолатда томоша қилди. Владимир Ленин жасади сақланадиган Мавзолейда ҳар соатда тантанали равишда соқчилар алмашишарди. [52], [53]

СССР Давлат ҳавфсизлик хизмати (ДХҚ – КГБ) зобитлари тонгда Мавзолей олдида трусикчан турган ва мақсади номаълум бўлган афро-америкалик бақувват кимсани кўриб, кўп ташвишга тушишди. Бу ҳолат тегишли идораларда муҳокама қилиниб, ўша пайтда СССР Спорт федерациясида таржимон бўлиб ишлаётган Юрий Марковга алоҳида топшириқ беришди: у энди “Метрополь” меҳмонхонасида тунайдиган бўлди ва унга Муҳаммад Алининг бу ҳамда бошқа ғайриоддий чиқишлари олдини олиш вазифаси топширилди. [52], [53]

Муҳаммад Али 1964 йилдан бери мусулмон бўлганлиги сабабли СССРдаги ислом маркази бўлмиш Тошкент ва Самарқанд шаҳрига сафар қилиши ҳақида олдиндан шарт қўйганди. Шу сабабли у Москвадан Тошкентга келди. Бу ҳақда [10]-мақолада бундай деб ёзилган.

“1978 йил июнда Тошкентга Муҳаммад Али келди. Уни спорт раҳбарияти, улар орқасидан эса “нон-туз”, қизлар ва пионерлар даста гуллар билан “олий даражада” кутиб олишди, ҳаммаси “рисоладагидек” ... Қарангки, вақтинчалик келган юлдузга “сизнинг чемпионингиз –Рисқиевни” чақириш керакмиш, уни эса одатдагидек таклиф этишни “унутишибди” ... Эслашга тўғри келди ...” [10]

“- Ислом динини қабул қилган Али учрашувда бир оғиз ҳам гапирмай, кўпроқ тинглади, - деди учрашувга гувоҳ бўлганлардан бири. - Қуръон борасидаги билимларини кўрсатмади. Масжидлардан бирида унга олтин иплар билан тикилган муқаддас чопон совға қилинди. Ҳар бир мусулмон меҳмон учун бундай чопон катта аҳамиятга эга эди.
CHOPONaliFOTO1 (700x684, 125Kb)
Фото 11. Масжидда Муҳаммад Алига олтин иплар билан тикилган муқаддас чопон совға қилинди. [54]

“Совет матбуотида буюк боксчининг Ўзбекистонга ташрифи мана шундай тасвирланган эди:

- Самимий ўзбекистонликлар таниқли спортчи ва унинг ҳамроҳларини жуда яхши меҳмон қилишди. Белгиланган дастур жуда катта бўлиб, пойтахт Тошкентдан ташқари, қадимий Самарқанд ва Буxоро шаҳарларига ҳам экскурсия қилиш режалаштирилганди. Ҳамма ёқда - мўл-кўлчилик, меҳмондўстлик. Учрашувларда меҳмонларни олма, гилос, нок, узум билан сийлашарди. Ундан кейин дастурхонга палов тортиларди. Дастлаб умуман овқат емаган Муҳаммад бора-бора ўзини тутиб тура олмади. Ўзбекларнинг палови уни ўзига ром қилиб қўйди. Аста-аста манти, чучвара ҳамда сомсалардан татиб кўра бошлади. Кейинчалик Москвадаги журналистлар билан учрашувда у Тошкентдан тўрт килограмм ортиқча вазн олиб келганини таъкидлаб ўтади.” [54]

Муҳаммад Али Тошкентдан кейин 2750 ёшли Самарқандга ташриф буюрди. У Самарқанднинг тарихий ёдгорликларини томоша қилди ва Самарқанд Давлат университети Бош корпусининг иккинчи қаватида жойлашган катта мажлислар залида талабалар ҳамда домуллалар билан учрашув ўтказди.

Мен Самарқанд Давлат университетини 1975 йилда тугатгач, йўлланма билан Тошкентдаги Кибернетика илмий ишлаб чиқариш бирлашмаси таркибидаги СПКБ АСУнинг Самарқанд шаҳридаги филиалида муҳандис-дастурловчи (инженер-программист) бўлиб 1975-1977 йилларда ишладим. Ушбу филиал директори Жуманов Исроил ака 1977 йилдан бошлаб докторлик диссертация устидан илмий изланишлар бошлади. Шу сабабли у филиалдаги беш нафар ёш ходимга илмий раҳбар бўлиб, 1977 йил ноябр-декабрида аспирант қилиб олди. Шу аспирантлар сафида мен ҳам бор эдим.

Мен аспирант сифатида 1978 йил бошида Тошкентда Аспирантлар ётоқхонасидан (Тошкент, Академиклар шаҳарчаси, Ф.Хўжаев кўчаси, 51-уй) жой олган эдим. Исроил ака Самарқандда яшаб ишлаётгани сабабли мен вақтимнинг каттагина қисмини Самарқандда яшаб ишладим. Яъни Муҳаммад Али ва Руфат Рисқиев Самарқандга 1978 йил июнида келишганда мен ўша ерда эдим.

Дунёда машҳур Муҳаммад Али Самарқандга келишини ва СамДУда талабалар билан учрашув бўлишини эшитиб бордим (қаердан эшитганим ёки газетада ўқиганим ҳозир эсимда йўқ). Катта мажлислар зали талабалар ва домуллалар билан лиқ тўлди. Учрашув бошида Муҳаммад Али, Руфат Рисқиев ва уларга ҳамроҳлик қилаётган 3-4 киши саҳнага қўйилган Президиум столи атрофига ўтиришди. Кимдир Муҳаммад Али тўғрисида қисқача кириш сўзини гапирди. Сўнгра сўз Муҳаммад Алига берилди. У қисқача сўзлаб, шу 1978 йил сентябрида АҚШда Майкл Спинксга қарши реванш матчига чиқишини ҳам айтди.

Шундан кейин учрашувнинг иккинчи қисми бошланди. Президиумдаги столлар четга олиб қўйилди. Муҳаммад Али ва Руфат Рисқиев спорт формасида, яъни трусик ҳамда майкада бокс қўлқопини кийиб саҳнага чиқишди. Бўйи 191 см ва оғирлиги 100 кг га яқин бўлган Муҳаммад Али олдида бўйи 184 см ҳамда оғирлиги 75 кг бўлган Руфат Рисқиев анчагина пастроқ бўлиб кўринарди. Улар рингдаги каби бокс жангини, машқини кўрсатиб боксга тушишди. Муҳаммад Алидек супероғир вазндаги машҳур профессионал боксчи ватанимизнинг машҳур боксчиси Руфат Рисқиев билан биргаликда саҳнада енгил сакраб боксга тушаётганини яқин масофадан кўриш бир умр эсда қоларли ажойиб томоша эди.

Муҳаммад Али Самарқанд сафаридан кейин Тошкент орқали Москвага қайтди. 1978 йил 19 июн куни Кремлда СССР раҳбари Леонид Брежнев қабул қилиб, у билан 35 дақиқа гаплашди. Суҳбат охирида Л.Брежнев Муҳаммад Алига ўзининг «Малая земля» (“Кичик ер”) китобчасига дастхат ёзиб топширди ва соат совға қилди. [55]

Муҳаммад Али 1978 йил 20 июн куни Москвадан АҚШга учқичда жўнаб кетди.

Муҳаммад Али 2016 йил 3 июн куни АҚШда вафот қилди. Уни Кентукки штати Луисвилл шаҳридаги мусулмонлар қабристонига дафн қилишди. Қабр тошида у айтган қуйидаги сўзлар ёзилган: “Service to others is the rent you pay for your room in heaven” [56]. Унинг маъноси: “Бошқаларга хизматингиз – бу осмони фалакдаги хонангиз учун тўлаган ижара ҳақингиздир.”

ALIqabrFOTO12 (700x525, 188Kb)
Фото 12. Муҳаммад Алининг қабри устидаги қабр тоши. [56]

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
SPORT

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ (ДАВОМИ 1)

Вторник, 06 Июня 2023 г. 02:07 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ (ДАВОМИ 1)

11. 1974: БИРИНЧИ ЖАҲОН ЧЕМПИОНАТИГА САРАЛАШ
RUFATfot13 (Фото 6. 1975 йил, Тошкент. СоветИттифоқи халқлари спартакиадаси. Тагкурсида (пьедесталда): биринчи ўрин - Руфат Рисқиев, иккинчи - Вячеслав Лемешев, учинчи - Анатолий Клеманов. [21] <br />
<br />
Ҳаваскорлик бокси бўйича Биринчи жаҳон чемпионатига доир қисқача маълумот. <br />
<br />
1972 йилда СССР Бокс Федерацияси ҳаваскор боксчилар ўртасида жаҳон чемпионатини ўтказиш ташаббуси билан чиқиб, барча миллий федерацияларга таклиф юборди. Натижада кўпгина муҳокамалардан кейин 1974 йил 17-30 август кунлари Гавана (Куба) шаҳрида бокс бўйича биринчи жаҳон чемпионати бўлиб ўтди. Мусобақада 45 мамлакатдан 274 нафар спортчи қатнашди. [22]  <br />
<br />
Бокс бўйича Биринчи жаҳон чемпионати қатнашчиларини саралашга доир қуйидаги муҳим маълумот www.fergananews.com сайтида 2014 йилда босилди ([20]-га қаранг). Уни рус тилидан ўзбек тилига мен ўгирдим. <br />
<br />
“Мухбир: - Руфат Асадович, 1974-йилда Куба заминида сиз учун тақдирли, мамлакат учун тарихий бўлган бу яккакма-якка олишув (дуэл) бир қанча ҳолатлар бўлмаганида бўлиб ўтиши мумкин эмаслигини кам одам билади. Бу ҳақда батафсил маълумот бера оласизми? <br />
<br />
- Ҳа, қарталар шундай тушдики, Кубага сафар қилиш учун ўн бир кишилик спортчи орасидан Иттифоқ терма жамоаси аъзоси сифатида танландим. Бироқ, сўнгги дақиқага қадар чемпионатга ким бориши аниқ эмас эди – мен ёки номдор боксчи-марказчи Слава Лемешев. Бунгача мен уни уч марта мағлуб этган бўлсам ҳам, айнан у Европа чемпионати ва Олимпиадага борганди. Айтишларича, ҳамма гап унинг “чўрткесар” мураббийи Юрий Радонякда. Шунинг учун Кисловодскда бўлиб ўтган саралаш жангларида ғалаба қозонганимга қарамай, улар Куба чемпионатига Лемешевни юборишни мўлжаллашаётганига мен ҳайрон бўлмадим. Хафа бўлганимдан ёки умидсизлигимдан мен отам деб атаган устозим Борис Гранаткинни бу ҳақда хабардор қилишга қарор қилдим. Унга Тошкентга қўнғироқ қилиб, умидсиз вазиятни қисқача баён қилдим ва аламли овоз билан чўрт кесиб “Мен бормас эканман!” дедим. Борис Андреевич «Кутгин, тездан етиб бораман!” – деб қисқача баланд овозда айтди. Агар ўша даврда уяли алоқа мавжуд бўлганида, эҳтимол, турган жойида муаммони ҳал қиларди ...     <br />
<br />
- Хўш, бу суҳбатдан кейин гап худди Тошкентдаги қўшни даҳада бўлаётгандек Гранаткин сапчиб ўрнидан туриб режалаштирилмаган саёҳатга жўнаб кетдими? <br />
<br />
- Сиз Гранаткинни билмайсиз. Ўша вақтлар у айнан Дархон (даҳаси)да яшарди. Шу ерда авиачипталар олдиндан сотиладиган оммабоп кассалар бор эди. У вақтлар керакли қатновга (рейсга) камёб чиптани олиш – бу қийин иш эди! Билмайман қандай қилди, лекин у чиптани зўрға олишга муваффақ бўлган ва бир неча соат ичида яланг оёғига уй шиппагини кийган ҳолда Кисловодскдаги меҳмонхонага кириб келди! Унинг келиши биз учун охирги имконият эди, ва у буни қўлдан бой бермади. Айнан Борис Андреевичнинг қатъиятлиги туфайли Ўзбекистон Компартияси Марказий қўмитасидан Москвага қўнғироқ уюштирилди ва муносиб номзодни танлаш учун мен билан Лемешев ўртасида навбатдаги синов жангини (спарринг) ўтказиш талаб қилинди.   <br />
<br />
Мураббийларга ўша жойнинг ўзида айтишди: ким янги саралаш олишувида ҳалол ғалаба қозонса, ўша чемпионатга боради. Улар истар-истамас рози бўлишди. <br />
<br />
Ушбу спарринг давомида мен Лемешевни худди “халқ душмани”ни ургандик уч раунд давомида дарғазаб бўлиб калтакладим, ва кейин анча вақт тинчлана олмадим. Ушбу учрашув арафасида (чемпионат бошланишига икки-уч ҳафта қолганди) кундалигимда битта қисқача тарихий ёзув қолдирдим: “Руфат, эртага сен учун ҳал қилувчи жанг. Агар уни (Лемешевни) мағлуб этсанг, чемпионатга сен борасан ва албатта чемпион бўласан!» Шунга қарамай, бизнинг спаррингимиз эртасига самарқандлик таниқли боксчи-безори Николай Анфимов уни нокаутга учратганидан кейингина Лемешевнинг номзоди бекор бўлди. Олдинга назар ташлайдиган бўлсак: мен Славани кейин, 1975 йилда, Тошкентда ҳам калтаклашга муваффақ бўлдим.” [21]   <br />
<br />
12. 1974: БИРИНЧИ ЖАҲОН ЧЕМПИОНАТИ<br />
<br />
<img src=/img0.liveinternet.ru/images/attach/d/4/159/985/159985044_RUFATfot6.jpg" width="596" height="494" alt="RUFATfot6 (596x494, 87Kb)" />
Фото 7. СССРда хизмат кўрсатган мураббий Борис Гранаткин ва Жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев. Тошкент, 1975 йил. [7]

Интернет сайтларида бокс бўйича Биринчи Жаҳон чемпионатига доир батафсилроқ маълумот топа олмадим. Фақат финал учрашуви ҳақида қуйидаги маълумот бор экан.

“Финал жуфтликлар таркиби:

48 кг. Хорхе Эрнандес (Куба) - Стефен Мучоки (Кения) - 5:0
51 кг. Дуглас Родригес (Куба) - Альфредо Перес (Венесуэла) - 4:1
54 кг. Вилфредо Гомес (Пуэрто-Рико) - Хорхе Луис Ромеро (Куба) - TKO 2
57 кг. Ховард Дэвис (США) - Борис Кузнецов (СССР) - 3:2
60 кг. Василий Соломин (СССР) - Симеон Куцов (Румыния) - TKO 2
63,5 кг. Айюб Калуле (Уганда) - Валдимир Колев (Болгария) - 5:0
67 кг. Эмилио Корреа (Куба) - Клинтон Джексон (США) - KO 3
71 кг. Роландо Гарбей (Куба) - Алфредо Лемус (Венесуэла) - 3:2
75 кг. Руфат Рисқиев (СССР) - Алек Нэстак (Румыния) - 3:2
81 кг. Мате Парлов (Югославия) - Олег Коротаев (СССР) - TKO 2
Свыше 81 кг. Теофило Стивенсон (Куба) - Мартин Стинсон (США) - 5:0” [23]

Руфат ака бокс бўйича Биринчи Жаҳон чемпионати ҳақида 2008 йил 21 июл куни Би-би-си радиосига берган интервюсида бундай деган эди.

“Би-би-си: Руфат ака, барча унвонларингиз орасида ўзингиз учун энг қадрли, деб қайси бирини айтган бўлардингиз?

Руфат Рисқиев: Жаҳон чемпионлиги. Ўшанда ҳам қўлларим уч жойидан синган – чап қўлим икки жойидан, ўнг қўлим бир жойидан... Тўрт учрашувни синган қўлларим билан олиб борганман. Бўйим 1 метр 84 сантиметр, вазним 75 кг бўлган. Биринчи учрашувда канадалик, иккинчисида аргентиналик (ўшанда чап қўлимни синдирганман), учинчисида бўлғористонлик (унда ўнг қўлимни синдирганман), тўртинчисида олмониялик ва ниҳоят финалда руминиялик боксчи билан рингга чиққанман” [11]

Бокс бўйича Жаҳон чемпионатларига доир қўшимча маълумот. 1-5-чемпионатлар ҳар тўрт йилда бир марта, 1989 йилдан бошлаб ҳар икки йилда бир мартадан ўтказилмоқда. 2023 йил 30 апрелдан 14 майга қадар Тошкентда бокс бўйича 22-Жаҳон чемпионати бўлиб ўтди.

Навбатдаги 23-Жаҳон чемпионати 2025 йилда Япониянинг Осака шаҳрида бўлиб ўтади. [24]

13. УНВОНЛАР
RUFATfot7 (531x599, 137Kb)
Фото 8. СССР (Совет Иттифоқи)да хизмат кўрсатган спорт устаси белгиси. [25]

Бокс бўйича Биринчи Жаҳон чемпионатида чемпион бўлгани учун Руфат Рисқиевга 1974 йилда СССР (Совет Иттифоқи)да хизмат кўрсатган спорт устаси (Заслуженный мастер спорта СССР) фахрий унвони берилди. Шу унвон тарихига доир қисқача маълумот.

Совет Иттифоқининг 1922-1938 йиллардаги олий ижроия органининг номи Марказий ижроия қўмитаси (ЦИК – Центральный исполнительный комитет) эди. СССР Марказий ижроия қўмитасининг 1934 йилдаги қарорига кўра бир умрлик СССРда хизмат кўрсатган спорт устаси унвони жорий этилди. Боксчилар ўртасида бу унвонга биринчи бўлиб 1936 йилда В. П. Михайлов, 1937 йилда Е. И. Огуренков ва Н. Ф. Королев эришди. [25]

1936 йилдан 1991 йил 1 январга қадар бор-йўғи 94 нафар боксчига СССРда хизмат кўрсатган спорт устаси унвони берилган: А.Абрамов, И.Авдеев, А.Агаларов, В.Агеев, И.Акопкохян, Ю.Александров, Ю.Арбачаков, Э.Аристакесян, В.Баранников, И.Багаев, Я.Браун, А.Булаков, А.Булычев, В.Быстров, Г.Вартанов, П.Вертков, Г.Гаврилов, И.Ганыкин, Ш.Горгаслидзе, А.Гольштейн, Е.Горстков, К.Градоплов, А.Грейнер, О.Григорьев, Л.Гудушаури, Б.Денисов, С.Емельянов, В.Енгибарян, Александр Засухин, В.Засыпко, И.И.Иванов, И.К.Иванов, А.Зосимов, Н.Карцев, Д.Квачадзе, А.Киселев, А.Климанов, И.Князев, С.Конакбаев, Н.Королев, А.Кошкин, А.Крупин, А.Ксенафонтов, В.Кудрявцев, Б.Кузнецов, А.Курнявке, Б.Лагутин, В.Лемешев, В.Лимасов, В.Львов, А.Лясоте, В.Меднов, В.Мирошниченко, В.Михайлов, А.Навасардов, П.Никифоров, Б.Никаноров, А.Нурмаханов, Е.Огуренков, А.Папьян, Д.Позняк, В.Попеченко, В.Рачков, РУФАТ РИСҚИЕВ, В.Рыбаков, И.Ружников, Ш.Сабиров, В.Савченко, В.Самойлов, В.Сафронов, Л.Сегалович, С.Сивко, В.Соколов, В.Соломин, Б.Степанов, В.Степанов, С.Степашкин, В.Стольников, Р.Тамулис, А.Тимошин, А.Френкин, В.Фролов, Е.Фролов, А.Хаматов, Г.Шатков, Н.Шановазов, Г.Шевалдышев, Е.Шеронин, В.Шишов, А.Шоцикас, В.Щербаков, С.Щербаков, В.Шин, К. Цзю, А.Ягубкин, В.Яновский. [26]

Совет Иттифоқи даврида СССРда хизмат кўрсатган спорт устаси фахрий унвони олган 94 нафар атоқли боксчилар орасида биттагина ўзбек бор – у Руфат Рисқиевдир.
RUFATfot8 (218x287, 26Kb)
Фото 9. СССР (Совет Иттифоқи)да хизмат кўрсатган спорт устози белгиси. [27]

Руфат Рисқиев Биринчи Жаҳон чемпиони бўлгач 1974 йилда унинг мураббийи Борис Гранаткинга СССРда хизмат кўрсатган спорт устози фахрий унвони берилди. Бу унвон СССР Халқ комиссарлари кенгашининг қарори билан 1956 йилда киритилган бўлиб, 1956-1991 йиллар давомида бокс бўйича фақат 80 нафар таниқли устозга берилди: С. Авдиенский, А. Агаларов, А. Аникин, А. Антонов, Э. Аристакесян, А. Бакрадзе, В. Белов, К. Бирк, И. Багаев, С. Болдырев, Ю. Бражников, А. Буличев, Ю. Бухман, Л. Вяжлинский, О. Гарганджия, Г. Гаспарян, М. Гашлом, Г. Герасимов, В. Гинкель, К. Градополов, БОРИС ГРАНАТКИН, Б. Греков, А. Гришин, А. Дементьев, С. Джаксон, Г. Джероян, М. Завьялов, И. Иванов, Н. Ивкин, М. Иткин, В. Киркоров, Г. Кирштейн, А.Киселев, В. Коган, А. Коваленко, В. Коньков, К. Копцев, А. Котов, В. Краснов, В. Курегешев, Г. Кусикянц, А. Лавринович, А. Лавров, В. Лавров, Л. Левин, А. Левицкас, Н. Ли, Н. Маатсоо, Ю. Матулевич-Ильичев, Р. Меграбян, Л. Мисюнас, В. Михайлов, Р. Муртузалиев, Б. Никаноров, В. Никулин, Р. Оганесян, В. Огуренков, Е. Огуренков, Н. Осипов, В. Островерхов, В. Пищев, Ю. Подшивалов, Ю. Радоняк, Л. Сегалович, Ю. Соколов, Л. Соколов, А. Степанов, В. Степанов, М. Степанов, А. Тимошин, В. Тренин, Ю. Цхай, А. Чаплыгин, А. Чеботарев, А. Червоненко, Г. Шевалдышев, А. Шоцикас, В. Щербаков, С. Щербаков. [28]

Руфат Рисқиев бокс бўйича Биринчи Жаҳон чемпиони бўлиши орқали ўз устози Борис Гранаткин номини тарихда қолдиришга ҳам хизмат қилди.

14. 1975: СССР ХАЛҚЛАРИ ОЛТИНЧИ СПАРТАКИАДАСИ

1975 йилги СССР халқлари олтинчи спартакиадаси 19-30 март кунлари Тошкентда бўлиб ўтганди. Шу турнирда СССР чемпионати медаллари ҳам ғолибларга берилди. [29]

«Техник натижалар. 22 март

75 кг (нимчорак финал).
Руфат Рисқиев (Ўзбекистон) - Владимир Рощин (Грузия)
Владимир Редькин (Латвия) - Шабельников (Туркманистон) - аниқ устунлик;
Анатолий Климанов (Украина )- Ануар Исаев (Қозоғистон)- аниқ устунлик (3 р.)
Рахимов (Тожикистон) - Мезенцев (Киргизия)
Рубен Енгибарян (Арманистон) - Владимир Поддубный (Молдавия)
В. Фесюк (Ленинград) - Грицак (Латвия)
Геннадий Толмачев (Эстония) - Калинин (Туркманистон) – аниқ устунлик;
Вячеслав Лемешев (Москва) - Сергей Васильев (Белоруссия)

Техник натижалар. 26 март

75 кг (чорак финал)
Руфат Рисқиев (Ўзбекистон) - Владимир Редькин (Латвия)
Анатолий Климанов (Украина)- Рахимов (Тожикистон)- жангсиз
В. Фесюк (Ленинград)- Рубен Енгибарян (Арманистон)
Вячеслав Лемешев (Москва)- Геннадий Толмачев (Эстония)

Техник натижалар. 28 март

75 кг (ярим финал)
Руфат Рисқиев (Ўзбекистон) - Анатолий Климанов (Украина) – 3:2
Вячеслав Лемешев (Москва) - В. Фесюк (Ленинград)

Техник натижалар. 30 март

Финал.

48 кг. Александр Ткаченко (Украина) - Василий Плакущий (Қозоғистон) – очколар бўйича
51 кг. Владислав Засыпко (Украина) - Сурен Дурян (Арманистон) – 3:2
54 кг. Виктор Рыбаков (РСФСР) - Феликс Пак (Ўзбекистон) – очколар бўйича
57 кг. Ашот Аветисян (Арманистон) - Валериан Соколов (Москва) – очколар бўйича
60 кг. Валерий Львов (РСФСР) - Алексей Шевченко (Қозоғистон)
63,5 кг. Юрий Тхоровский (Украина) - Сурен Казарян (Арманистон)
67 кг. Вячеслав Бодня (Туркмения) - Михаил Терентьев (Ленинград)
71 кг. Владимир Даньшин (РСФСР) - Иван Городилов (Грузия)
75 кг. Руфат Рисқиев (Ўзбекистон) - Вячеслав Лемешев (Москва) - очколар бўйича
81 кг. Олег Коротаев (Москва) - Николай Анфимов (Ўзбекистон)
81 кг дан ортиқ Евгений Горстков (РСФСР) - Петр Заев (Москва)” [29]

Финал босқичида Руфат Рисқиев ва Вячеслав Лемешев ўртасидаги жанг ҳақида “Советский спорт” газетасида 1975 йил 1 апрел кунги мақолада бундай деб ёзишганди.

«Высочайшим накалом борьбы была отмечена встреча Руфата Рискиева и Вячеслава Лемешева. На ринге сошлись чемпион мира и олимпийский чемпион. Под стать титулам боксеров был и бокс в их исполнении — изящный, технически совершенный, тактически изощренный.

Будь в руках судей две золотые медали, они без раздумий вручили бы их соперникам. Но медаль одна, и ее обладателем стал Руфат Рискиев, во второй раз принесший команде Узбекистана победу на спартакиадном ринге” [30]

Шу матннинг ўзбек тилидаги таржимаси (ўзбек тилига мен ўгирганман).

“Руфат Рисқиев ва Вячеслав Лемешев ўртасидаги учрашув жуда юқори даражадаги кураш билан ўтди. Рингда дунё чемпиони ва олимпия чемпиони тўқнашди. Боксчиларнинг унвонларига яраша улар ижросидаги бокс ҳам чиройли, техник жиҳатдан мукаммал, тактик жиҳатдан ранг-баранг бўлди.

Ҳакамлар қўлида иккита олтин медал бўлганида, улар ҳеч иккиланмай рақибларга топширган бўларди. Лекин медаль битта ва Руфат Рисқиев унинг соҳиби бўлди, у спартакиада рингида Ўзбекистон жамоасига иккинчи марта ғалаба олиб келди” [30]

Ватандошимиз Руфат Рисқиев рингда кучли рақибларни чиройли мағлубиятга учратганида рус журналистлари олтин медаль иккита бўлмаганлигидан афсусланишганди.

15. 1976: СССР-АҚШ МАТЧИ

1976 йил 25 январда Москвада, 27 январда – Ереван шаҳрида, 27 январда Тошкентда ва 2 февралда Самарқанд шаҳрида СССР ҳамда АҚШ бокс терма жамоаларининг 8-матчи бўлиб ўтди. [31]

Москвадаги жангда 75 кг вазнда Вячеслав Лемешев АҚШлик Майкл Спинкс устидан очколар бўйича ғолиб бўлди. Еревандаги учрашувда 75 кг вазндаги боксчи қатнашмади.

Тошкентдаги учрашувда Руфат Рисқиев Майкл Спинксни уч марта накдаун ҳолатга учратиб, очколар бўйича ғалаба қозонди. Самарқанддаги учрашувда 75 кг вазнда ўзбекистонлик Владимир Шин АҚШлик Раймон Кейтсга очколар бўйича ютқазди. [31]

Руфат Рисқиевнинг Майкл Спинкс устидан эришган ғалабаси ҳақида «Советский спорт» газетасида бундай деб ёзишганди.

«Полностью, оправдал надежды своих поклонников чемпион мира Руфат Рискиев (75 кг). Его соперник Майкл Спинкс трижды побывал в нокдауне, а сам никак не мог одолеть прочную защиту чемпиона. Тренеры американской команды недаром назвали Рискиева лучшим среди советских участников матча. А с нашей стороны было названо имя Тейлора, который хоть и проиграл, но показал великолепный современный бокс” [32]

“Дунё чемпиони Руфат Рисқиев (75 кг) ўз мухлислари ишончини тўлиқсинча оқлади. Унинг рақиби Майкл Спинкс уч марта нокдаунда бўлди, унинг ўзи эса чемпионнинг ишончли ҳимоясини енгиб ўта олмади. Америка жамоаси мураббийлари Рисқиевни матчдаги совет қатнашчилари орасида энг яхшиси деб айтишгани бежиз эмас. Бизнинг томонимиздан эса Тейлор номи айтилди, у мағлубиятга учраган бўлсада, лекин ажойиб замонавий бокс намойиш этди” [32]

Руфат ака Майкл Спинкс билан яна бир марта - 1976 йилги Олимпиадада финалда тўқнаш келди. Бу ҳақда кейинги 17-18-параграфларда ёзаман.
16. 1976: СССР ЧЕМПИОНАТИ

Бокс бўйича 1974 йилги СССР 41-чемпионати 21-28 март кунлари Россиядаги Свердловск (1924-1991 йиллар Свердловск, 1991 йилдан Екатеринбург) шаҳрида бўлиб ўтди. 75 кг гача вазндаги боксчилар жангги натижалари.

“75 кг.

Ним чорак финал (22 март)
Мустафин (Зенит) - Адамавичус (Локомотив) - аниқ устунлик
Руфат Рисқиев (Динамо) – Борис Сысоев (Зенит)
Вячеслав Лемешев (ВС) - Грицак (ВС) - жангсиз
Юрий Гагарин (ВС) - Владимир Редькин (Локомотив) - аниқ устунлик
Столяров (Водник) - Михалев (Спартак)
Геннадий Толмачев (Динамо) - Грибов (Динамо)

Чорак финал (24 март)
Рубен Енгибарян (Буревестник) - Владислав Фесюк (Рисқиевеҳнат заҳиралари)
Руфат Рисқиев (Динамо) - Мустафин (Зенит)
Вячеслав Лемешев (ВС) - Юрий Гагарин (ВС)
Геннадий Толмачев (Динамо) - Столяров (Водник)

Ярим финал (26 март)
Руфат Рисқиев (Динамо) — Рубен Енгибарян (Буревестник)
Геннадий Толмачев (Динамо) – Вячеслав Лемешев (ВС)

Финал (28 март)
Руфат Рисқиев (Динамо) — Геннадий Толмачев (Динамо)” [33]

Руфат Рисқиевнинг финалдаги жангги ҳақида “Советский спорт” газетасидаги мақолада бунда ёзишганди.

“Очень хотелось Геннадию Толмачеву победить чемпиона мира Руфата Рискиева. Но он понимал, что у него для этого есть только один шанс: нанести решающий удар, пробить защиту чемпиона. Но и Рискиев понимал это и стал действовать по принципу «нападение — лучшая защита». Завязался упорный встречный бой, в котором Рискиев несколько опережал своего партнера. Этот рисунок поединка сохранился до заключительного удара гонга. Рискиев в пятый раз стал чемпионом страны” [34]

“Геннадий Толмачев жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев устидан ғалаба қозонишни жуда хоҳлаганди. Лекин у тушунардики, бунинг учун унда фақат битта имконият бор: ҳал қилувчи зарбани бериш, чемпион ҳимоясини ёриб ўтиш. Бироқ буни Руфат Рисқиев ҳам тушунарди ва “ҳужум – энг яхши ҳимоя” принципида ҳаракат қилди. Юзма-юз жиддий жанг бўлиб ўтди, унда Рисқиев ўз рақибидан бироз илдамроқ ҳаракат қилди. Рисқиев бешинчи марта мамлакат чемпиони бўлди” [34]

17. 1976: ОЛИМПИАДА МУСОБОҚАЛАРИ

Маълумки, ёзги 21-Олимпия ўйинлари Монреаль (Канада) шаҳрида 1976 йил 17 июлдан 1 августгача бўлиб ўтди. Олимпиада доирасида 75 кг гача ваздаги Бокс бўйича турнир натижаларини инглиз тилидаги [35]-дан келтираман.

75kg
Preliminaries Dragomir Vujkovic YUG Carlos Betancourt PUR 5:0
Preliminaries David Odwell GBR Mohamed Saoud MAR 5:0
Preliminaries Bernd Wittenburg GDR Bryan Gibson CAN KO 3
Preliminaries Luis Felipe Martinez CUB Fulgencio Obelmejias VEN 5:0
Preliminaries Siraj Din PAK Nicolas Arredondo MEX RSC 3
Preliminaries Lottie Mwale ZAM Zakaria Amalemba KEN both WO.
Preliminaries Ilya Dimitrov BUL Musa Gariba GHA WO.
Preliminaries Rufat Riskiyev URS Jorma Taipale FIN KO 3
Preliminaries Ryszard Pasiewicz POL Jean-Pierre Malavasi FRA KO 2
Preliminaries Michael Spinks USA Jean-Marie Emebe CMR WO.
Preliminaries Fernando Martins BRA Matouk Elsadek LIB WO.
Preliminaries Alec Nastac ROM Philip McElwaine AUS 3:2
Preliminaries Dragomir Vujkovic YUG David Odwell GBR 5:0
Preliminaries Luis Felipe Martinez CUB Bernd Wittenburg GDR 3:2
Preliminaries Siraj Din PAK --- --- WO.
Preliminaries Rufat Riskiyev URS Ilya Dimitrov BUL 5:0
Quarter-Final Michael Spinks USA Ryszard Pasiewicz POL 5:0
Quarter-Final Alec Nastac ROM Fernando Martins BRA 3:2
Quarter-Final Luis Felipe Martinez CUB Dragomir Vujkovic YUG 5:0
Quarter-Final Rufat Riskiyev URS Siraj Din PAK RSC 2
Semifinal Michael Spinks USA Alec Nastac ROM WO.
Semifinal Rufat Riskiyev URS Luis Felipe Martinez CUB 3:2
Final Michael Spinks USA Rufat Riskiyev URS RSC 3

Руфат Рисқиев рингдаги жангларига доир ушбу жадвалдаги маълумотларни инглиз тилидан ўзбек тилига ўгириб келтираман.

“Саралаш: Руфат Рисқиев (СССР) - Йорма Тайпале (Финляндия) KO 3 (KnockOut - нокаут билан ғалаба 3-раундда).

Саралаш: Руфат Рисқиев (СССР) - Илья Димитров (Болгария) 5:0.

Чорак финал: Руфат Рисқиев (СССР) - Сирадж Дин (Покистон) RSC 2 (RSC - Referee stop contest – аниқ устунлигига кўра ғалаба, 2-раундда).

Ярим финал: Руфат Рисқиев (СССР) - Луис Фелипе Мартинес (Куба) 3:2.

Финал: Майкл Спинкс (АҚШ) - Руфат Рисқиев (СССР) RSC 3:2 (RSC - Referee stop contest – аниқ устунлигига кўра ғалаба, 3-раундда)” [35]

Руфат Рисқиев Тошкентда СССР-АҚШ учрашувида 1976 йил 28 март куни Майкл Спинкс устидан ишончли ғалаба қозонди (15-параграфга қаранг). У 1976 йил 31 август куни 1976 йилги Олимпиада финалида учинчи раунд охирига етмай Майкл Спинксдан мағлубиятга учрашининг асосий сабаблари ҳақида 18-параграфда ёзаман.

Таъкидлашим ўринлики, Руфат ака Совет Иттифоқи терма жамоаси орасида финалга етиб борган ва 1976 йилги Олимпиада кумуш медалини олган ягона боксчи эди.

18. ОЛИМПИАДА ФИНАЛИДАГИ МАҒЛУБИЯТ САБАБЛАРИ

www.akter.kulichki.com/boxing/ сайтида бокс бўйича жаҳон чемпиони бўлган Совет Иттифоқи ва Россиялик боксчилар рўйхати берилган ([36]). Ўша рўйхатда Руфат Рисқиев номи ҳам бор. Шу сайтда Руфат ака тўғрисида алоҳида мақола ҳам берилган ([36]). Ўша мақолада 1976 йил Олимпиадасидаги Руфат Рисқиевнинг финал учрашуви ва мағлубиятига доир қуйидаги гаплар ёзилган. Уни ўзбек тилига мен ўгирдим.

«Был близок к золотой медали Руфат и на Олимпийских играх 1976 года в Монреале. Его соперником в финале был будущий чемпион мира среди профессионалов в тяжелом весе Майкл Спинкс. Имея небольшое преимущество в двух раундах, в последнем Майкл Спинкс нанес сильный удар, который переломил Рискиева. Бой был остановлен, и ташкентский чемпион показал рефери, что удар пришелся ниже пояса. Но рефери помотал головой и объявил победителем Спинкса» [37]

“Руфат Монреалда бўлиб ўтган Олимпия ўйинларида ҳам олтин медалга яқин эди. Финалда унинг рақиби профессионаллар ўртасида оғир вазнда бўлажак дунё чемпиони Майкл Спинкс бўлди. Майкл Спинкс икки раундда бироз устунликка эга бўла туриб, охирги учинчи раундда Рисқиевга қаттиқ зарба берди. Бу зарба Рисқиевни синдирди. Жанг тўхтатилди ва тошкентлик чемпион ҳакамга зарба белдан пастга берилганини кўрсатди. Лекин ҳакам бошини чайқади ва Спинксни ғолиб дея эълон қилди” [37]

Мен Руфат аканинг Олимпия рингидаги ушбу ва бошқа жангларини 1976 йилда телевизор орқали томоша қилгандим. [37]-да ёзилган тафсилот тўғри баён этилган.

Ушбу жанг ҳақида Руфат ака 2008 йили бундай деган эди.

“Би-би-си: Таниқли, дунёда ном қозонган бир боксчи сифатида сизнинг ҳам армонингиз борми?

Руфат Рисқиев: Эй, албатта! Бу Олимпиада Ўйинларида Олтин медал ололмаганим... Яъни иккинчи ўринни олганим. Ўшанда ҳам бу менинг айбим эмас, секундантимнинг айби бўлган. Мен унга рингга чиққан пайтимда менга шу-шу гапларни айтиб туринг деб айтганман. Чунки рингга чиққан пайтингизда умуман бошқача аҳволга тушасиз-да... Шунинг учун ҳам боксчига гапириб туриш керак. Секундантим эса, бундай қилмаган. У Слава Лемешев деган боксчининг тренери эди. Слава Лемешев менинг рақибим эди. Мен Жаҳон чемпиони, у Олимпиада чемпиони эди. Лекин ўша галги Ўйинларга бормаганди. Чунки мен Славани ютиб, боргандим. Олимпиадада тренер битта бўлади, унинг ўзи ҳаммага қарайди. Шунинг учун ҳам атайлабдан гапирмаган. Мен буни билмасдан ўзимга дўст деб юрардим. Рингга чиққан пайтингизда эса, ҳамма нарса эсингиздан чиқиб қолади” [11]

Руфат Рисқиев ва Майкл Спинкс ўртасида 1976 йилги олимпиададаги финал жангги ҳақида FightNews.RU номли боксга доир интернет-журналда қуйидаги ҳаққоний гаплар ёзилган. Уни ўзбек тилига мен ўгирдим.

“Для Майкла олимпийский турнир выдался очень лёгким. Он получил золотую медаль, выйдя в ринг всего лишь два раза. Дело в том, что на стадии 1/8 и 1/2 финала Майкл объявлялся победителем без боя. Первый его соперник – Жан-Мари Эмебе из Камеруна - уже после жеребьёвки снялся с турнира, как и все остальные спортсмены из стран Африки, которые таким образом протестовали против политики апартеида в ЮАР. В четвертьфинале Майкл без труда разобрался с поляком Ричардом Пазиевичем, победив его по очкам на карточках всех пяти боковых судей. Затем в полуфинале по причине травмы на бой с ним не вышел румын Алек Настак. А в финале Майкл Спинкс выплеснул всю свою нерастраченную энергию. К сожалению, под его многоударные атаки в бешеном темпе попал боксёр из СССР Руфат Рискиев.

За полгода до Олимпиады эти соперники встречались в Ташкенте в рамках матчевой встречи СССР – США, и тогда Рискиев на глазах своей родной узбекистанской публики трижды отправлял Майкла Спинкса в нокдауны и завершил бой досрочной победой. Но за прошедшее время американец очень прибавил в мастерстве, а также в физической и функциональной подготовке.

И, естественно, значительную роль сыграл тот факт, что на пути к финалу Рискиев провёл 4 боя, а Спинкс – только 1. К тому же, в полуфинале Руфат потратил очень много сил и энергии, одолев в тяжелейшем бою со счётом 3:2 очень сильного соперника из Кубы. Как итог, в финале равной борьбы не получилось. Советский боксёр не смог противопоставить сопернику ничего существенного. Предложенный Спинксом высокий темп Рискиев не выдержал, ему дважды были отсчитаны нокдауны, а развязка наступила после того, как Майкл провёл апперкот по туловищу, Руфат согнулся, показывая, что удар был нанесён ниже пояса, но судья в ринге открыл ему третий отсчёт в этом матче. Рискиев не отказывался продолжать бой, но находился в плачевном состоянии, и рефери предложил ему проследовать в свой угол. Таким образом, встреча завершилась досрочной победой Спинкса в 3-м раунде” [38]

“Майкл учун олимпия турнири жуда осон бўлди. У рингга фақат икки марта чиқиб олтин медаль олди. Гап шундаки, 1/8 (нимчорак) ва ½ (ярим) финалда Майкл жангсиз ғолиб деб эълон қилинди. Унинг биринчи рақиби – Камерунлик Жан-Мари Эмебе – қуръа ташлангач Африка мамлакатларидан келган бошқа ҳамма спортчилар каби турнирни тарк этди: улар шу йўл билан Жанубий Африка Республикаси (ЖАР)даги ирқчилик (апартеид) сиёсатига қарши норозилик билдирдилар. Майкл чорак финалда поляк Ричард Пазиевични бир ёқлик қилди, ён томондаги барча беш ҳакамнинг карточкаларида кўрсатилганидек очколар бўйича ғолиб бўлди. Кейин румин Алек Настак жароҳати туфайли унга қарши рингга чиқмади. Финалда эса Майкл Спинкс ўзининг сарфланмаган ҳамма қувватини тўкиб солди. Афсуски, унинг шиддатли суръатдаги кўпзарбали ҳужумларига СССРлик боксчи Руфат Рисқиев дучор бўлди.

Олимпиададан ярим йил аввал бу рақиблар Тошкентда СССР-АҚШ матчи учрашувида учрашишганди. Ўшанда Рисқиев ўзининг ўзбекистонлик қадрдон мухлислари кўз ўнгида Майкл Спинксни уч марта нокдаунга учратганди ва жангни муддатидан аввал ғалаба билан якунлаганди. Лекин америкалик ўтган вақт давомида усталикда, шунингдек жисмоний ҳамда функционал тайёргарликда жуда ўсганди.

Ва, табиийки, финалга қадар Рисқиев 4 та, Спинкс эса – фақат битта жанг ўтказганлик факти муҳим роль ўйнади. Бунга қўшимча равишда, Руфат яримфиналда жуда оғир жангда Кубалик кучли рақибини 3:2 ҳисоби билан енгиб, жуда кўп куч ва қувват сарфлади. Натижада финалда тенг кураш содир бўлмади. Совет боксчиси рақибга қарши бирорта муҳим қаршилик қила олмади. Спинкс таклиф этган юқори суръат (темп)ни Рисқиев тутиб тура олмади ва унга икки марта нокдаун саноғи саналди. Майкл Руфат танасига апперкот (зарбаси)ни бергач, у букчайди ва зарба белдан пастга берилди деб кўрсатди. Лекин ҳакам ушбу матчда унга учинчи ҳисобни очди. Рисқиев жангни давом эттиришдан бош тортгани йўқ, лекин у аянчли аҳволда эди ва ҳакам унга ўз бурчагига боришни таклиф қилди. Шундай қилиб, учрашув Спинкснинг 3-раундда муддатидан аввал ғалабаси билан якунланди” [38]

Шундай қилиб, Руфат Рисқиев 1976 йилги Олимппиада финалида АҚШлик Майкл Спинксдан мағлубиятга учрашининг бешта сабаби бор.

Биринчидан, Руфат Рисқиевнинг доимий рақиби бўлмиш боксчи Вячеслав Лемешевнинг мураббийи Юрий Радоняк Руфат акага секундантлик қилгани ва танаффус пайтларида Руфат акага атайлабдан гапирмаганидир. Чунки секундантнинг муҳим вазифаси - боксчига гапириб маслаҳат бериб туришидадир ([11]-га қаранг).

Иккинчидан, финалга қадар Рисқиев тўртта, Спинкс эса – фақат битта жанг ўтказди.

Учинчидан, ярим финал босқичида руминиялик боксчи Алек Настак жароҳати туфайли
Майкл Спинксга қарши рингга чиқмади ва бу имконият ҳам унга финал учрашуви учун ўз кучини сақлашга хизмат қилди.

Тўртинчидан, Майкл Спинкс яримфинал учрашувини ўтказмай дам олаётган пайтда Руфат Рисқиев яримфиналда Кубалик кучли рақибига қарши оғир жанг ўтказиб, кўп куч-қувват сарфлаб 3:2 ҳисоби билан енгди.

Бешинчидан, Майкл Спинкс жуда катта бокс талантига эга боксчи эканлигини 1976 йилги Олимпиада мусобақаларидан кейин профессонал боксга ўтиб, жаҳон бокс тарихида кўпгина рекордлар ўрнатиш орқали исботлади.

Хоижлик бокс мухлислари Майкл Спинксга унинг Spinks фамилиясига уйқаш бўлган инглизча Jinx сўзини қўшиш орқали "The Spinks Jinx" лақабини беришди. “Jinx” сўзи ўзбекчада “Бахтсизлик келтирувчи” (“Приносящий несчастье”) [38], “Лаънати” (“Проклятие”) [39] деган маънони билдиради.

Ватандошимиз Руфат Рисқиевни 1976 йилги Олимпиада финалида мағлубиятга учратган “Бахтсизлик келтирувчи” Майкл Спинкснинг шахси ва боксда эришган муваффақиятлари ҳақида навбатдаги параграфда ёзаман.

19. «БАХТСИЗЛИК КЕЛТИРУВЧИ» МАЙКЛ СПИНКС

1270542626409737880sp (400x300, 47Kb)
Фото 9. Майкл Спинкс (1956). [40]

Боксчи Майкл Спинкс ҳақида умумий маълумот.

“Тўлиқ исми шарифи: ингл. Michael Spinks.
Лақаби: Бахтсизлик келтирувчи (ингл. Jinx).
Фуқаролиги: АҚШ.
Туғилган санаси: 1956 йил 13 июл (66 ёшда).
Туғилган жойи: Сент-Луис, Миссури, АҚШ.
(Бўйи: 190 см, А.Ш.).
Яшаш жойи: Сент-Луис, Миссури, АҚШ; Гринвиль, Делавэр, АҚШ.

Профессионаллик пиллапояси (карьераси).
Биринчи жанги: 1977 йил 16 апрел.
Охирги жанги: 1988 йил 27 июн.
Жанглар сони: 32.
Ғалабалар сони: 31.
Нокаут билан ғалабалар: 21.
Мағлубиятлар: 1.
Дуранглар: 0.
Ўтказилмаганлари: 0.

Ҳаваскорлик пиллапояси.
Жанглар сони: 100.
Ғалабалар сони: 93.
Нокаутлар: 35.
Мағлубиятлар сони: 7” [38]

Майкл Спинкс 1956 йил 13 июл куни Сент-Луис шаҳрида (АҚШ, Миссури штати) камбағал афро-америкаликлар оиласида туғилди. Майкл 4 ёшга кирганида - 1960 йилда отаси ўз оиласини ташлаб кетди. Онаси Кей олти ўғил ва бир қизини вояга етказишга мажбур бўлди. Майкл оиласи яшаётган маҳалла Сент-Луис шаҳрининг энг камбағал ва жиноятчилик авж олган жой эди. Маҳалла кўчаларида қора танли ўсмирлар гуруҳлари маҳалладаги болаларга кундуз кунлари ҳам тинчлик бермасди. Майклнинг Леон (1953-2021) исмли акаси кўча безориларининг ҳужумига учраб турарди. Бу ҳолат жонига тегиб, Леон 1969 йилда уйи яқинида жойлашган “Капри” номли спортзалга бориб боксни ўргана бошлади. Бироз вақт ўтгач у укаси Майклни ҳам бокс тўгарагига қатнашга кўндирди. [38], [40]

“Капри” мураббийи Джим Меррилл ўзининг ёш боксчиларини турли мусобақаларга жўнатиб турарди. Мусобақа ўтказиладиган ҳар бир кун учун овқатланишга беш доллардан пул тўларди. Ака-ука Спинкслар ушбу овқат пулидан тежаб, ўз оиласига моддий ёрдам беришарди. Мусобақа давомида кўпроқ пул олиш имкониятига эга бўлиш учун рингда рақибларини енгиш керак бўларди ва улар бунга қаттиқ ҳаракат қилишарди. Бунинг учун эса боксни яхши эгаллаш талаб қилинарди. Қўшимча равишда Майкл болалик йилларидан бошлаб газета тарқатиш орқали пул ишлаб ҳам онасига ёрдам берарди. [38], [40]

АҚШда 1927 йилдан бери ҳаваскор боксчилар ўртасида “Олтин қўлқоплар” номли миллий турнир ўтказилади. Ушбу турнир ғолибига боғичи олтин рангдаги қўлқоп кўринишида ясалган белбоғ берилади. Майкл 18 ёшлигида – 1974 йилда биринчи ўрта вазнда “Олтин қўлқоплар” турнирида ғолиб бўлди. Ушбу турнирда ғолиб бўлган боксчи АҚШ шаънини халқаро мусобақаларда ҳимоя қилиш ва профессионал боксга ўтиш ҳуқуқини қўлга киритади.

Майкл 1976 йилда иккинчи ўрта вазнда (75 кг) “Олтин қўлқоплар” номли миллий турнир ва АҚШ миллий олимпия саралаш турнири ғолиби бўлди. [38], [40] Унинг акаси Леон ҳам ярим оғир вазнда (81 кг) ғолиб бўлиб, 1976 йилги Монреал олимпиадасида қатнашиш ҳуқуқини қўлга киритди. [41]

Ака-ука Леон ва Майкл Спинкслар 1976 йилги Монреал олимпиадасида 75 кг ва 81 кг бўлган икки хил вазнда қатнашиб, иккаласи ҳам Олимпиада олтин медалини қўлга киритди. Олимпиада ўйинлари тарихида битта спорт турида битта олимпиадада қатнашиб, иккаласи ҳам олтин медал олган дастлабки ака-ука бўлишди. Майкл Спинкс ватандошимиз Руфат Рисқиев устидан финалда қандай қилиб ғалаба қозонгани ҳақида 17-18-параграфда ёзгандим.

Майкл Спинкс ҳаваскорлик боксида 100 та жанг ўтказгач тўхтатди. Улардан 93 тасида ғалаба қозониб, жумладан 35 тасида нокаут билан, 7 тасида мағлубиятга учради. [38], [40]

Олимпиададан кейин Леон Спинкс профессионал боксга ўтиб, супероғир вазнда жанглар олиб борди. Майкл 1977 йил 16 апрел куни профессионал рингда биринчи оғир вазнда Эдди Бенсонни биринчи раунддаёқ нокаутга учратиб ғалаба қозонди. [38], [40]

У профессионал боксдаги саккизинчи учрашувини 1978 йил 15 феврал куни ўтказди. У шу куни буюк Муҳаммад Алига қарши рингда жанг олиб бориб, уни енгди ҳамда жаҳон чемпиони бўлди. Лекин Леон Спинкс 1978 йил 15 сентябрида реванш матчида Муҳаммад Алига ютқазди. Умуман Леон Спинкс профессионал рингда 1977 йил 15 январдан 1995 йил 4 декабргача 46 та жанг ўтказиб, 26 тасида ғалаба қозонди (шулардан 14 наси нокаут билан), 17 тасида мағлубиятга учради ва 3 та жанг дуранг билан тугади. [39]

“Майкл Спинкснинг асосий зарбаси ўнг кросс эди. Унинг одатича у бу зарбани шу заҳотиёқ такрорларди. Айнан мана шу иккиланган ўнг зарбаси учун, шунингдек фамилияси билан уйқаш тушириш учун мухлислар уни "The Spinks Jinx" деган лақаб билан атай бошлашди. Ҳақиқатан, унинг ўнг қўли кўпгина рақиблари учун лаънати ёки бахтсизлик келтирар эди” [39]

Эслатиб ўтаман: Ўнг кросс (ингл. cross – хоч) – орқадаги қўл билан тўғридан зарба бериб, шу ҳолатда тана оғирлиги олдинги оёққа ўтказилади. Зарба уриладиган қўл томонга бутун танани, елкадан оёқ болдири (мускули) ва панжаларигача буриш орқали амалга оширилади (чап томон билан турганда ўнг зарба, ўнг томон билан турганда – чап зарба). [42]

Майкл Спинкс яримоғир вазнда WBA бўйича чемпионликка 1981 йил 18 июлдан 1985 йил 21 сентябргача, WBC бўйича чемпионликка 1983 йил 18 мартдан 1985 йил 21 сентябргача, IBF бўйича чемпионликка 1984 йил 25 февралдан 1985 йил 21 сентябргача эгалик қилди. [39]

У ўз унвонларини ўн марта ҳимоя қилгач, 1985 йилда оғирроқ вазнга ўтиб, супероғир вазндагилар билан жаҳон чемпионлиги учун жанг олиб борди.

Майкл Спинкс 1985 йил 21 сентябрда ўша пайтдаги чемпион Ларри Холмсни очколар бўйича мағлубиятга учратди ва Жаҳон чемпиони бўлди. У бу номни 1987 йил 19 февралгача сақлай олди.

Майкл Спинкс 1988 йил 27 июнда супероғир вазнда катта талант эгаси бўлмиш ва учта асосий бокс ассоциациялари WBC, WBA ва IBFнинг чемпионлик белбоғлари эгаси Майк Тайсон (Mike Tyson)га қарши рингда жангга тушди. Майк Тайсон биринчи раунддаёқ аввалига уни нокдаунга туширди. Нокдаундан кейин Майкл Спинкс яқинлашганидаёқ Тайсон қаттиқ зарба бериб уни нокаутга учратди. Яъни Майк Тайсон бор-йўғи 91 сония ичида Майкл Спинкс устидан нокаут билан ғалаба қозонди. Бу жангги учун мағлубиятга учраган боксчи - Майкл Спинкс 13 миллион доллар, ғолиб Майк Тайсон эса 22 миллион доллар олди. [39]

Шу мағлубиятдан кейин Майкл Спинкс профессионал боксни тарк этди. Шундай қилиб, Майкл Спинкс профессионал боксда 32 та жанг ўтказиб, 31 тасида ғалаба қозонди, улардан 21 таси нокаут билан тугади [39]. У бор-йўғи бир марта – Майк Тайсондан мағлубиятга учради.

Майкл Спинкс 1988 йилда боксни тарк этгач, бокс соҳасида у эришган муваффақиятлар бокс экспертлари томонидан юқори баҳоланди. Бокс соҳасида жаҳонда энг нуфузли The Ring журнали 2002 йилда уни яримоғир вазнда тарихда ўтган боксчилар орасида учинчи ўринга қўйди. Шу журналнинг 2002 йилда барча замонларда ўтган энг зўр юз нафар супероғир боксчи орасида Майкл Спинкс 42-ўринни эгаллади. [39]

Ню-Йорк (АҚШ) шаҳрида Бокс халқаро шуҳрат зали (International Boxing Hall of Fame) бор. Бу залга 1989 йилдан бери афсонавий боксчилар ва халқаро боксни ривожлантиришга катта ҳисса қўшган шахслар киритилади. 1994 йилда IBHOF га Майкл Спинкс номи киритилди. [39]

Жанубий Каролина штатида (АҚШ) Бокснинг жаҳон шуҳрат зали (World Boxing Hall of Fame (WBHOF)) бор. 1995 йилда Бокс халқаро шуҳрат зали (WBHOF)га ҳам Майкл Спинкс номи киритилди. [39]

Хулоса қилиб айтганда, ватандошимиз Руфат Рисқиев 1976 йилда Мелбурн олимпиадасида Майкл Спинксдек кучли рақибга қарши финалда жанг қилди ва мағлубиятга учради. Мағлубиятга учраш сабабларини 18-параграфда ёзгандим.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
SPORT

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ

Вторник, 06 Июня 2023 г. 01:44 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

РУФАТ РИСҚИЕВ ТАҚДИРИ

Бошқаларга қанчалик кўпроқ ёрдам берсак, шунчалик кўпроқ ўзимизга ёрдам берган бўламиз. [1]
МУҲАММАД АЛИ (1942-2016)
RUFATfot1 (170x240, 43Kb)
Фото 1. Руфат Рисқиев. Тошкент, 1980 йил. [2]
3838_098cd44828608898_max (443x338, 27Kb)
Фото 2. Руфат Рисқиев. Тошкент, 2011 йил август. [3], [4]

МУНДАРИЖА

Кириш сўзи
1. Умумий маълумот.
2. Ёшлик йиллари.
3. 1970: Югославиядаги халқаро турнир.
4. 1971: СССР чемпионати.
5. 1971: СССР халқлари 5-спартакиадаси.
6. 1972: СССР-АҚШ матчи.
7. 1972: Минскдаги халқаро турнир.
8. 1972: СССР чемпионати.
9. 1973: СССР чемпионати.
10. 1974: СССР чемпионати.
11. 1974: Биринчи Жаҳон чемпионатига саралаш.
12. 1974: Биринчи Жаҳон чемпионати.
13. Унвонлар ва мукофотлар.
14. 1975: СССР халқлари 6-спартакиадаси.
15. 1976: СССР-АҚШ матчи.
16. 1976: СССР чемпионати.
17. 1976: Олимпиада мусобақалари.
18. Олимпиада финалидаги мағлубият сабаблари.
19. “Бахтсизлик келтирувчи” Майкл Спинкс.
20. Ёзувчи Нусрат Раҳмат хатоси.
21. Муҳаммад Али ва Руфат Рисқиев.
22. 1979: Руфат Рисқиев ҳақидаги бадиий фильм.
23. 1988: Руфат Рисқиев ҳақидаги ҳужжатли фильм.
24. 1997: Профессионал бокс бўйича халқаро тоифадаги ҳакам.
25. 1999: «Эл-юрт хурмати» ордени.
26. 2004: Қозоғистондаги ҳакамлик.
27. 2008: Би-би-си радиосига интервю.
28. 2011: Муҳтожлик.
29. 2012: Пенсия.
30. 2013: Красницкий ва Рисқиев.
31. 2013: Молиявий ёрдам.
32. 2016: Ўнг оёғини кесишди.
33. 2020: “Дўстлик” ордени.
34. 2023: Халқаро бокс ассоциацияси мукофоти.
35. Оиласи.
36. Филмлар.
Фойдаланилган адабиётлар

КИРИШ СЎЗИ

Мен бокс мухлиси сифатида Руфат Рисқиев ва унинг боксдаги муваффақиятлари ҳақида 1970 йиллар бошидан бери биламан.

2011 йил 15 август куни талантли журналист Галима Бухарбаева раҳбарлигидаги www.uznews.net сайтида «Ўзбек жаҳон чемпионининг ҳаëти ғариб аҳволда” ([3]) ва “Узбекский экс-чемпион мира на грани выживания» ([4]) номли мақолалар чоп этилди. Унда Руфат аканинг ўша кунлари – 2011 йилдаги қийинчиликлари ҳамда аҳволи ҳақида маълумот берилганди. Бу ҳақда мақоламнинг 28-параграфида батафсилроқ маълумот ёздим.

Мен 2011 йилда машҳур ватандошимиз боксчи Руфат Рисқиевнинг спортдаги жасорати ва кейинги йиллардаги ҳаётига доир “Руфат Рисқиев тарихи ва бугунги кундаги аҳволи” номли катта таҳлилий мақола ёза бошладим. Қаттиқ тазйиқлар сабабли уни 2011 йилда тўхтатиб, 2013 йилда давом қилиб тугатдим. Уни Канадада яшаётган ёзувчи ва шоир Холдор Вулқон ўзининг www.muvozanat.info сайтида 2013 йил 30 сентябр куни “Бокс бўйича жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев ҳақида истеъдодли журналист Шуҳрат Аҳмаджонов ёзган мақола. Ўзбек халқи ўз қаҳрамонларини ҳеч қачон унутмайди!” деган ном билан чоп қилди [5]. Холдор Вулқон бир неча ой ўтгач ушбу мақоламни ўз сайтидан олиб ташлади. Сабабини билмайман. Менимча, у Ўзбекистон Миллий хавфсизлик хизмати зобитлари талаби билан олиб ташлаган бўлса керак.

“Руфат Рисқиев тарихи ва бугунги кундаги аҳволи” номли мақолам сайтда чоп қилинганига ўн йилга яқин вақт ўтди. Уни охирги 15 кун давомида қўшимча ва янги фактлар асосида қайтадан ёзиб “Руфат Рисқиев тақдири” номи билан сизнинг эътиборингизга ҳавола қилмоқдаман. 2013 йилдаги мақоламда 24 та параграф бор эди. 2023 йилдаги мақоламда параграфлар сони 36 тага етди. Сайтлард мақолаларни кодлаш охирги бир-икки йилда тубдан ўзгартирилди ва ҳар бир мақола кодига шу мақола номи киритиладиган бўлди. Аввалги код бўйича мақолани сайтларда топиш иложи йўқ. Шу сабабли фойдаланилган мақолаларни сайтларда топиб янгича белгилаб чиқдим.

Ушбу мақоламда Ўзбекистондаги бокс тарихига доир кўпгина тарихий фактларни ёздим. Токи замондошларимиз, айниқса ёш авлод ўзбек халқининг Руфат Рисқиевдек мард йигити ҳақида, унинг устозлари ҳақида ва Ўзбекистон бокс тарихини билмоғи ҳамда ўрнак олмоғи керак.

Менимча, ўзбек халқининг Руфат Рисқиевдек мард йигитига Ўзбекистон раҳбарияти ЎЗБЕКИСТОН ҚАҲРАМОНИ фахрли унвонини биринчилар қаторида бериши керак эди. Ҳали ҳам кеч эмас ...

1. УМУМИЙ МАЪЛУМОТ

Бокс оламида боксчи ҳақида умумий маълумот берилади. Мен ҳам ушбу анъанага амал қилиб машҳур ватандошимиз боксчи Руфат Рисқиев ҳақида умумий маълумот келтириш билан бошлай.

“Тўлиқ исми-шарифи: Руфат Асадович Рисқиев.

Фуқаролиги: СССР, Ўзбекистон.

Туғилган санаси: 1949 йил 2 октябр (63 ёшда).

Туғилган жойи: Ўзбекистон ССР, Оққўрғон тумани (Тошкент вилояти, А.Ш.).

Вазн тоифаси: Ўрта вазн (75 кг гача, А.Ш.).

(Бўйи: 184 см, А.Ш.).

Ҳаваскорлик пиллапояси (карьераси).

Жанглар сони: 189.

Ғалабалар сони: 174” [2]

2. ЁШЛИК ЙИЛЛАРИ

Машҳур боксчимиз, Тошкент йўлбарси деган ном олган, ҳаваскорлик боксида ўзбеклардан чиққан биринчи дунё чемпиони Руфат Рисқиев 1949 йил 2 октябр куни Тошкент вилояти Оққўрғон туманида туғилган [2].

Руфат 12 ёшида СССРда хизмат кўрсатган мураббий Сидней Львович Джексон (Джаксон) (1886-1968) раҳбарлигида бокс сирларини ўргана бошлаган [6].
RUFATfot3 (598x420, 81Kb)
Фото 3. Ўзбекистоннинг 1960-йиллардаги бокс фахрийлари. Чапдан ўнгга: Михаил Франк, В.Агафонов (Владимир Агаронов (1933)), Борис Гранаткин (1935-2008), Юрий Бухман (1923-2004), Сидней Джексон (1886-1968). Тошкент, 1963 й. [7]

Сидней Джексон АҚШнинг Нью-Йорк шаҳрида 1886 йилда туғилиб, 1904 йилдан бошлаб АҚШ профессионал боксида қатнаша бошлади. У 1914 йилда енгил вазнда жаҳон чемионлигига даъвогарлик қилиб учрашувга тайёрланаётганди. У 1914 йил Россиянинг Архангельск шаҳрига сайёҳ (турист) сифатида экскурсияга келди. Биринчи Жаҳон урушининг бошланиши оқибатида у АҚШга Европа орқали кета олмади. Шу сабабли ўз уйига Марказий Осиё орқали кетишга ҳаракат қилди. Унинг пули Архангелскдан Тошкентгача келишга етди. Тақдир тақозаси билан у умрининг охиригача Тошкентда яшади. У 1957 йилда Совет Иттифоқида хизмат кўрсатган мураббий фахрий унвонига сазовор бўлди. [8]

Сидней Джексон ҳаёти ва тақдирига доир “Джексон остается в России» (“Джексон Россияда қолмоқда”) номли повестни унинг шогирди, боксчи, Совет Иттифоқи сорт устаси, Ўрта Осиёт чемпиони, Совет Иттифоқи Бокс федерациясининг биринчи раиси (президенти), ёзувчи Георгий Свиридов (1927-2014) ёзган ([9]). Мен бу китобни 1971 йилда ўқиб чиққан эдим.

Руфатнинг туғишган акаси Алишер Рисқиев бокс бўйича республика чемпиони ва бир неча мусобақалар ғолиби бўлгач, 1963 йилда ўз укаси Руфатни “Буревестник” спорт жамиятининг бокс бўлимига ўтиб фаолиятини давом эттиришга кўндирди. [10]

Руфат 1966 йилда бокс бўйича ўсмирлар ўртасида ўтказилган Тошкент шаҳар биринчилигида ғолиб бўлди. [10]

Руфат 1966 йилдан бошлаб Сидней Джексоннинг шогирдларидан бири бўлмиш Борис Андреевич Гранаткин (1935-2008) раҳбарлигида бокс сирларини ўрганишда ва турли даражадаги мусобақаларда қатнашишда давом этди. [10]
RUFATfot4 (150x205, 8Kb)
Фото 4. Борис Андреевич Гранаткин (1935-2008). [7]

Руфат Рисқиев ўз мураббийлари ҳақида 2008 йил 21 июл куни Би-би-си радиосига берган интервюсида бундай деганди.

“Руфат Рисқиев: Энди менинг биринчи тренерим Сидней Жаксон бўлган. Кейин Алексей Баранов бўлган. Охирида Борис Гранаткин бўлган. Сидней Жаксон менга биринчи бўлиб бокс алифбосини ўргатган. Алексей Андреевич менга бокс мактабини ўргатган. Гранаткин эса бокс Олий мактабидан сабоқ берган” [11]

1968 йил охирида Ленинградда (ҳозирги Санкт-Петербургда) ўсмирлар ўртасида “Олимпия умидлари” номли мусобақалар бўлиб ўтди. Руфат кубалик боксер Силвио Кесалони биринчи раунддаёқ нокаут билан мағлубиятга учратди. Буни кўрган полшалик машҳур бокс мураббийи Феликс Штамм (1901-1976) СССР терма жамоаси мураббийи Александр Капустинга Руфат Рисқиевни терма жамоага аъзо қилиб олишни маслаҳат берди. [10]
RUFATfot5 (429x600, 63Kb)
Фото 5. Руфат Рисқиев кубалик боксер Силвио Кесалони нокаут билан мағлубиятга учратгач рингда ғолиб деб эълон қилинаётган пайт. Санкт-Петербург, 1968 йил 1 декабр. [12]

Бокс оламида машҳур бўлган қуйидаги сўзларни Феликс Штамм айтган эди: “Боксчи жўшқин юрак, совуққон бош, енгил оёқ ва фақат шундан кейингина тез ҳаракатланувчи қўлларга эга бўлмоғи керак”. Унинг тавсияси билан Руфат Рисқиев Совет Иттифоқи терма жамоасига аъзо қилиб олинди. [10]

Руфат 1968 йилда Лвов (Украина) шаҳрида ўтказилган ёшлар ўртасида Совет Иттифоқи биринчилигининг ғолиби бўлди. [10]

Руфат 1970 йилдан бошлаб “катталар бокси” мусобақаларида қатнаша бошлади.

3. 1970: ЮГОСЛАВИЯДАГИ ХАЛҚАРО ТУРНИР

1970 йил декабрида Югославияда “Олтин қўлқоплар” (“Золотые перчатки”) номли бокс бўйича халқаро турнир бўлиб ўтди. Ушбу турнирда Руфат рақибларини мағлубиятга учратиб олтин медал соҳиби бўлди. [10]

4. 1971: СССР ЧЕМПИОНАТИ

1971 йилги СССР чемпионати 17-27 март кунлари Қозон шаҳрида бўлиб ўтди.

Руфат ним чорак финалда Арманистоннинг Ашхатанк спорт ташкилоти вакили Алексанянни мағлубиятга учратди. Лекин чорак финалда “Меҳнат Заҳиралари” (“Трудовые Резервы») вакили бўлмиш Тарасенков билан учрашув пайтида қоши ёрилди ва ғолиб деб Тарасенков эълон қилинди. [13]

Ушбу чемпионат натижалари асосида 1972 йил 11-19 июн кунлари Мадрид (Испания)да бўлиб ўтган 19-Европа чемпионатига Совет Иттифоқи терма жамоаси шакллантирилди. Табиийки, Руфат Рисқиев терма жамоа сафига киритилмади. Унга ушбу Совет Иттифоқи чемпионати ғолиби Юозас Юоцявичус киритилди ва у ўз вазнида Европа чемпиони бўлди. [14]

5. 1971: СССР ХАЛҚЛАРИ БЕШИНЧИ СПАРТАКИАДАСИ

1971 йил 21 дан 29 июлгача Москвада СССР халқлари Бешинчи спартакиадаси доирасида Боксчилар турнири бўлиб ўтди. Руфат Рисқиев иккинчи ўрта вазнда (75 кг гача) қатнашиб, рингдаги учрашувларда қуйидаги натижаларга эришди ва Спартакиада чемпиони бўлди.

Ним чорак финал (24 июл): Р. Рисқиев (Ўзбекистон) - Р. Юмукян (Грузия) – аниқ устунлик;

Чорак финал (24 июл): Р. Рисқиев (Ўзбекистон) - В. Батурин (Киргизия) – нокаут (1-раунд);

Ярим финал (24 июл): Р. Рисқиев (Ўзбекистон) - В. Лемешев (Москва) - аниқ устунлик;

Финал (24 июл): Р. Рисқиев (Ўзбекистон) - В. Абрамович (РСФСР)- нокаут (1-раунд, 1:02). [15]

6. 1972: СССР-АҚШ МАТЧИ

1972 йил 8 феврал куни Москвада, 11 феврал – Жданов (1948-1989 йилларда Жданов, 1989 йилдан бошлаб Мариупол) шаҳрида ва 14 февралда Ереван шаҳрида Совет Иттифоқи ҳамда АҚШ бокс терма жамоаларининг Олтинчи матчи бўлиб ўтди. [16]

Москвада Руфат Рисқиев АҚШнинг 1971 йилги чемпиони 17 ёшли Марвин Джонсон билан беллашди (у 43 марта жанг ўтказиб, 40 тасида ғалаба қозонганди). Марвин Джонсон Руфат Рисқиевни очколар ҳисобига мағлубиятга учратди. [16]

Марвин Джонсон 1971 йил 11 феврал куни Жданов шаҳрида Совет Иттифоқилик кучли боксчилардан бири Анатолий Климановни, 14 феврал куни яна бир кучли боксчи Вячеслав Лемешевни мағлубиятга учратди. [16]

7. 1972: МИНСКДАГИ ХАЛҚАРО ТУРНИР

1972 йил 22-27 феврал кунлари Минск шаҳрида (Белорус) Минск халқаро турнири бўлиб ўтди. Руфат Рисқиев 1972 йил 26 феврал куни турнирнинг чорак финалида Замбиянинг тўрт карра чемпиони, Шарқий ва Марказий Африканинг чемпиони Б.Сузе билан учрашиб, очколар бўйича мағлубиятга учратди ва ғолиб бўлди. [17]

Турнирнинг ярим финалида Р.Рисқиев мағлубиятга учради (менимча, у Анатолий Климановга бой берди, бу тўғрида аниқ маълумотни топаолмадим). Анатолий Климанов турнир ғолиби бўлди. [17]

Руфат ака Анатолий Климанов (1949.28.10) билан рингдаги жангларининг умумий натижаси ҳақида 2008 йил 21 июн куни Би-би-си радиосига берган интервьюсида бундай деди.

“Руфат Рисқиев: Украиналик боксчи Анатолий Креманов (Климанов, А.Ш.) бўлган. У билан олти марта рингга чиққан бўлсак-да, ҳисобимиз 3:3 бўлган. Еттинчи гал чиқишимиз керак бўлганда эса, ростини айтсам, у қўрққан, рингга чиқмаган, касал бўлдим деб, қолиб кетган” [11]

8. 1972: СССР ЧЕМПИОНАТИ

1972 йилги СССР чемпионати 13-19 июн кунлари Москва шаҳрида бўлиб ўтди. СССР чемпионати икки босқичдан иборат бўлди. Аввалига олтита зонада саралаш мусобақалари бўлди. Финал қисмига айнан 100 нафар боксчи қатнашди. [18]

Мусобақа натижалари цуйидагича бўлди.

“75 кг.

13 июн.
Куриков- Чижов

16 июн
Тарасенков – Дылдин
Соколов – Шабельников
Рискиев – Климанов
Куриков – Кудряшов

17 июн
Тарасенков – Соколов
Рискиев – Куриков

Финал (19 июня)
Рискиев – Тарасенков – қоши ёрилди (3-раунд арафасида)” [18]

«1972 йилги СССР чемпионлари:

48 кг. Владимир Иванов
51 кг. Борис Заректуев
54 кг. Анатолий Левищев
57 кг. Борис Кузнецов
60 кг. Геннадий Доброхотов
63,5 кг. Анатолий Камнев
67 кг. Анатолий Березюк
71 кг. Валерий Трегубов
75 кг. Руфат Рисқиев
81 кг. Николай Анфимов
Св. 81 кг. Витаутас Бингялис» [18]

Совет Иттифоқининг асосий спорт газетаси мухбири Руфат Рисқиев ҳақида бундай ёзганди (аввалига рус тилидаги матнни, кейин унинг таржимасини келтираман, таржимани мен қилганман).

“75 кг. В этой весовой категории, после безраздельного господства Валерия Пoпeнченко, у нас нет столь же яркого лидера. Впрочем, возможно, мы слишком требовательны, ибо Руфат Рискиев в бою с Владимиром Тарасенковым был совсем неплох. Он не боялся ни ударов, ни темпа, который присущ Тарасенкову, вел встречный бой, полагаясь на мощь своих атак.

Пожалуй, эта формулировка — встречный бой — единственное обвинение соперникам. Слишком уж откровенен он был. Никто не стремился защититься, избежать удара. Рискиев был сильнее. За минуту до гонга в первом раунде он послал Тарасенкова в нокдаун, еще один столь же сильный удар провел во втором раунде… Сомнений в превосходстве Рискиева, хотя Тарасенков держался мужественно, не оставалось. Встреча закончилась досрочно — в перерыве перед третьим раундом врач, обследовав бровь Тарасенкова, убедился, что тот продолжать бой не может” [19]

“75 кг. Бу вазнда Валерий Пoпeнченконинг якка ҳокимлигидан кейин бизда у каби ёрқин лидер йўқ. Дарвоқе, эҳтимол, биз ҳаддин ташқари талабчандирмиз, ахир Руфат Рисқиев Владимир Тарасенков билан бўлган жангда жуда яхши эди. У Тарасенковга хос бўлган зарбалардан ҳам, тезкорликдан ҳам қўрқмади, ўз ҳужумларига ишониб юзма-юз жанг олиб борди.

Дарвоқе, юзма-юз жанг ибораси рақибларга ягона айбловдир. У ҳаддин ташқари очиқ бўлди. Ҳеч ким ҳимояланишга, зарбадан қочишга ҳаракат қилмади. У биринчи раундга бонг чалинишидан бир дақиқа олдин Тарасенковни нокдаунга учратди, яна шундай кучли зарбани иккинчи раундда берди ... Тарасенков мардларча туриб берган бўлсада, Рисқиевнинг устунлигига шубҳа йўқ эди. Учрашув муддатидан олдин тугади – учинчи раунд олдидаги танаффусда врач Тарасенков қошини текшириб, у жангни давом эттира олмаслигига ишонч ҳосил қилди” [19]

Шундай қилиб, Руфат Рисқиев 1972 йилда ҳам Совет Иттифоқи чемпиони бўлди.

9. 1973: СССР ЧЕМПИОНАТИ

1973 йилда Вильнюс (Литва) шаҳрида бокс бўйича СССР 39-чемпионати ўтказилгани тўғрисидаги фактлар бор. Лекин интернет-сайтларда ушбу мусобақа тўғрисидаги батафсил маълумотларни топа олмадим. Фақат унда Руфат Рисқиев ҳам қатнашиб, финал босқичда Анатолий Климановга очколар бўйича ютқизгани ҳақидаги фактни ўқидим ([20]).

10. 1974: СССР ЧЕМПИОНАТИ

Бокс бўйича 1974 йилги СССР 40-чемпионати 23-31 март кунлари Россиядаги Ижевск шаҳрида бўлиб ўтди. 75 кг гача вазндаги боксчилар жангги натижалари.

“75 кг.

Ним чорак (27 март)
Анатолий Климанов (ВС) - Н. Шелгинский (Локомотив)
А. Яковлев (Меҳнат заҳиралари) — Богдан Грицак (ВС)
Сергей Васильев (ВС) — О. Щетинин (Зенит)
Анатолий Куриков (Спартак) — В. Климчук (Авангард)
Владимир Рощин (Динамо) — Н. Кастерин (Меҳнат заҳиралари)
Геннадий Толмачев (Динамо) — Владимир Шабельников (ВС)
Борис Сысоев (Зенит) — Анатолий Шпилев (ВС)
Руфат Рисқиев (Динамо) — А. Терещенко (Спартак)

Чорак финал (28 март)
Анатолий Климанов (ВС)- А. Яковлев (Меҳнат заҳиралари)
Анатолий Куриков (Спартак)- Сергей Васильев (ВС)
Геннадий Толмачев (Динамо) - Владимир Рощин (Динамо)
Руфат Рисқиев (Динамо)- Борис Сысоев (Зенит)

Ярим финал (29 март)
Анатолий Климанов (ВС) - Анатолий Куриков (Спартак)
Руфат Рисқиев (Динамо) - Геннадий Толмачев (Динамо)

Финал (31 март)
Руфат Рисқиев (Динамо)- Анатолий Климанов (ВС)” [20]

“Советский спорт” газетаси Руфат Рисқиев ҳақида 40-чемпионат давомида ёзишмади, аниқроғи мен учратмадим. У чемпионликни қўлга киритганидан кейингина мақолада бундай деб ёзишди.

“Теперь о бое Рискиева (75 кг) с Анатолием Климановым. Оба — финалисты вильнюсского чемпионата страны. Тогда победил Климанов. Сейчас — Рискиев. Отмечу одну деталь. В полуфинальном бою с Анатолием Куриковым в первом же раунде Климанов получил тяжелую травму — перелом ребра. Как довел поединок до конца, остается тайной. Скрыл перелом и от тренеров, и от врачей. Ночь от боли не спал. Но на бой с Рискиевым вышел — принципиальный поединок, старый спор.

Рискиеву — 24 года. Стаж 11 лет. Победитель V Спартакиады народов СССР, чемпион страны 1972 года. Провел 150 боев, одержал 135 побед. Из 30 международных встреч выиграл 25. Тренер — Б. Гранаткин” [20]

«Энди Рисқиевнинг (75 кг) Анатолием Климанов билан жангги ҳақида. Иккаласи ҳам Вильнюсдаги мамлакат чемпионати финалистларидир. Ўшанда Климанов ғалаба қозонди. Ҳозир – Рисқиев. Битта нарсани таъкидлайман. Климанов Анатолий Куриков билан бўлган ярим финал жанггида оғир жароҳат олди – қовурғаси синди. Жангни қандай қилиб охирига етказгани сирлилигича қолмоқда. Синганини мураббийлардан ҳам, врачлардан ҳам яширди. Кечаси оғриқдан ухлолмади. Лекин Рисқиев билан бўладиган жангга чиқди – принципиал тортишув, эски баҳс.

Рисқиев 24 ёшда. Стажи 11 йил. СССР 5-спартакиадаси ғолиби, 1972 йилги мамлакат чемпиони. 150 та жанг ўтказган, 135 тасида ғалаба қозонган. 30 та халқаро учрашувлардан 25 тасида ютган. Мураббийи - Б. Гранаткин” [20]

Шундай қилиб, Руфат Рисқиев 1974 йилда ҳам Совет Иттифоқи чемпионати ғолиби бўлди.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
SPORT

(195-мақолам ОХИРИ. 2013 йил 30 сентябр) РУФАТ РИСҚИЕВ ТАРИХИ ВА БУГУНГИ АҲВОЛИ

Среда, 24 Мая 2023 г. 03:42 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(195-мақолам ОХИРИ. 2013 йил 30 сентябр) РУФАТ РИСҚИЕВ ТАРИХИ ВА БУГУНГИ АҲВОЛИ

23.4. 2011 ЙИЛ

Энди www.uznews.net сайтида рус тилида 2011 йил 15 август куни чоп этилган [3]-мақоладан муҳим маълумотларни келтираман. Ушбу мақоланинг ўзбек тилидаги [4]-мақола кўринишидаги таржимаси тўлиқ бўлмаганлиги сабабли мен рус тилидаги матнни тўлиқроқ таржима қилиб келтирдим.

“Ногиронликнинг бекор қилиниши ва терма жамоа раҳбарияти билан келишмовчиликлар бокс бўйича собиқ жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев ҳаëтини “оғир нуқтага” келтириб қўймоқда.

Ўзбекистонда 2011 йил 1 августдан бошлаб энг кам ойлик иш ҳақи, пенсия, стипендия ва нафақалар 15 фоизга оширилганидан кейин 62 яшар собиқ жаҳон чемпионининг пенсияси атиги 82 800 сўмни ëки “қора бозор” курси бўйича 33 АҚШ долларини ташкил этади» [3]

«Афсонавий спортчининг иқрорликларига кўра, яқинда республикада у мансуб бўлган учинчи гуруҳ ногиронлиги йўқ қилингандан кейин Рисқиевнинг ҳаëти ғарибликда қолди.

У 27 ëшида, 1976 йилда Монреалдаги Олимпиададан кейин ногирон бўлган. Бунинг устига йил ўтган сайин профессионал касб ва ëш билан боғлиқ касалликлар (тромбофлебит (вена қон томири деворининг шамоллаши ва лахта (тромб) шаклланиши оқибатида қон томири йўлининг тўсилиши, А.Ш.), бўғимлар оғриғи, кўксув (глаукома)) ўзини билдира бошлаган. Спортчининг сўзларига кўра, бунга анча маблағ зарур бўлган.

Бу ҳақда Рисқиевнинг яқинлари ва дўстлари айтишмоқда. Улар ҳозир Рисқиевнинг иккала оëғидаги лахталарни олиб ташлашдек қимматли ва мураккаб операция ва ўнг кўзидаги гавҳарни алмаштириш учун пул йиғиш ҳаракатини қилишмоқда.

Рисқиевнинг чап кўзидаги муаммо сақланиб қолмоқда, унга ҳам шу каби операция талаб этилади, бу қанчалик эрта бўлса, шунчалик яхши, дейишмоқда улар.

Республика бокс терма жамоасида маслаҳатчи бўлиб ишлаган собиқ чемпионнинг таъкидлашича, яқин кунларгача ҳар ойда Спорт қўмитаси томонидан ажратилган 140 минг сўм миқдоридаги стипендияни олиб келган.

Мана уч йилдирки у бу стипендияни олмаяпти. Руфат Рисқиев “Афсуски, ринг қонуни - ҳалол (тенг алпозда) жанг қилиш ҳаëтда ишламаётир” дейиш билан чекланиб, сабабини айтишдан бош тортаяпти» [3]

«2008 йилда Пекинда ўтган Олимпиада ўйинларида бокс бўйича Ўзбекистон жамоаси шармандали учинчи ўнликка кирган бўлишига қарамасдан, бу одам ўз курсисида қолди.

“Уч йил олдин содир бўлган нохуш ҳодиса сабаби шундаки, Худойбердиев Руфат акага уч ойлик стипендияни тўлашдан бош тортган, дея давом этади Спорт қўмитаси ходими, - у айрим шароитлар сабабли ўз вақтида ола олмади, - фақат бир ойга”.

Бу ҳақда билгач Рисқиев қатъий равишда пулдан воз кечган ва эшикни шартта ëпиб чиқиб кетган...” [3]

“Собиқ чемпионнинг сўзларига кўра, уни шогирдлари ва дўстлари унутишмаяпти. Улар орасида энг таниқлиларидан бири ўзбек боксининг бош раҳбари, бир неча йилдан бери Ўзбекистон ташқарисида яшаётган жиноят оламида нуфузли шахс (криминал авторитет) Ғафур Раҳимовдир.

“Мен бу одамдан жуда ҳам миннатдорман. Биз у билан болаликдан дўстмиз. Менинг онам Тўрахон опа ва Ғафурнинг онаси Муяссар опа ҳам дўст бўлишган”, дейди Рисқиев.

Агар Ғафур бўлмаганида, бундай юқори чўққига эришган профессионал спортчи бўла олмас эдим, дея ҳисоблайди ўзбек бокси афсонаси. Раҳимов бугунги кунда ҳам уни моддий ва маънавий қўллаб-қувватламоқда.

Рисқиевни имкон даражасида қўллаëтганлар орасида кураш федерацияси раҳбарлик қилаётган ўзбек мафиясининг бошқа корчалони Салим Абдувалиев, шунингдек Бокс федерацияси вице-президенти Алишер Каримовлар бор.

Рисқиев 1967 йилда СССР мактаб ўқувчилари ўртасидаги спартакиадада Абдувалиев билан бир сафда бўлган. У ўшанда СССР мактаб ўқувчилари Спартакиадасида ўз мамлакати байроғини ғурур билан кўтариб борган” [3]

23.5. 2012 ЙИЛ

Фаол фуқаролар Руфат Рисқиев ҳаётига доир тегишли ҳужжатларни йиғиш билан шуғулланиб, унинг пенсияси қайта кўриб чиқилишига ва унга 2012 йил октябр ойидан бошлаб деярли 90 АҚШ долларига тенг миқдорда пенсия берилишига эришдилар. Бу ҳақда [58]-мақолада ёзилган.

“Бокс бўйича собиқ дунё чемпиони Руфат Рисқиев 2012 йил октябрдан бошлаб оширилган пенсия олмоқда, бу олдингисидан деярли уч баробар кўп, - бу 90 АҚШ долларига тенг.

Бугунги кунда таниқли ўзбек спортчисининг пенсияси 238.800 сўм (“қора бозор” курси бўйича тахминан 90 доллар) бўлди, 2011 йил августида бу 82 800 сўм эди.

63 ёшли Рисқиев пенсиясини қайта кўриб чиқилишига, деярли ярим йил давомида зарур ҳужжатларни йиғиш билан шуғулланган фуқаролик фаолларининг саъй ҳаракати билан эришилди.

Бироқ Рисқиевнинг ҳатто оширилган пенсияси ҳозирги пайтда кўпчилик оддий фуқароларнинг нафақаларидан ўртача икки баравар камдир” [59]

“Яқинда даволовчи врачлар таклифига кўра Руфат Рисқиев стационарда навбатдаги кўрикдан ўтди. Шифокорлар сўзларига кўра, собиқ спортчи жиддий даволанишга муҳтож.

Тўртта жиддий жарроҳлик амалиётини кечирган собиқ чемпион қатор клиник кўрик ва муолажалар сериясидан сўнг иккинчи гуруҳ ногиронлигини расмийлаштириш учун мажбурий тартибда ВТЭК идорасига мурожаат қилиши керак бўлади, бу ҳам оз бўлсада, ҳарна моддий ёрдамдир” [59]

24. ХУЛОСА ЎРНИДА: КРАСНИЦКИЙ ВА РИСҚИЕВ

RUFATfot12 (246x300, 28Kb)
Фото 12. Геннадий Красницкий. [60]

Аввал Ўзбекистоннинг яна бир машҳур фарзанди футболчи Геннадий Красницкий тақдирига доир маълумот келтириб ўтсам.

“Геннадий Александрович Красницкий (1940 йил 27 август, Тошкент, Ўзбекистон ССР, СССР – 1988 йил 12 июн, Қўрғонтепа, Тожикистон ССР, СССР) – совет футболчиси, мураббий. Аввал Тошкентнинг “Пахтакор” клубида ҳужумчи. СССР спорт устаси (1961).

Тошкентнинг “Пахтакор” жамоаси таркибида қатнашган, унда 13 мавсум ўйнаган, 300 та ўйин ўтказган, 200 дан ортиқ тўп киритган. СССР терма жамоаси таркибида 3 та ўйин ўтказган, 1 та гол урган.

Жуда қаттиқ “замбарак” зарбаси билан ажралиб турарди.

«Пахтакор» Тошкент жамоасининг мураббийи бўлиб ишлаган. Бош мураббий А.Башашкин эгаллаган мансабидан озод қилингач, 1976 йилда бош мураббий вазифаси Красницкийга юклатилди. “Пахтакор” биринчи даврани иккинчи ўринда якунлади ва Бакунинг “Нефтчи” жамоасидан кейинги ўринда эди (СССР 1-лигаси, А.Ш.). Лекин финишда яна “Қайрат” жамоасини ўтказиб юборди ва олий лигага қайтиш вазифасини бажара олмади. Шу сабабли Красницкий ишдан ҳайдалди. Шундан сўнг “Янгиер” ва Жиззахнинг “Звезда” (“Юлдуз”) жамоасига бош мураббий бўлиб ишлади.

1986-87 йилларда - Республика Кўнгилли физкультура-спорт жамияти касаба уюшмасининг футбол бўлими бошлиғи.

Красницкий ўз ҳолатини ўзгартиришга ҳаракат қилди, лекин раҳбарият унинг ойлигини кўтариш ва мансабини оширишни рад этди. У Ўзбекистон чемпионатида инспектор-ҳакам даражасига туширилди.

У Қўрғонтепага ўйинни инспекция (кузатиш) қилиш учун борганида меҳмонхонанинг учинчи қаватидан сакраш орқали ўзини ўзи ўлдирди.

Вафотидан кейин (2006 йил 25 майда) “Шуҳрат” медали билан тақдирланган.

Тошкентда спорт-соғломлаштириш мажмуаси унинг номи билан аталади.

Григорий Федотов клуби аъзоси: 113 та гол” [60]

Геннадий Красницкий Ўзбекистоннинг 20-асрдаги энг яхши футболчиси деб тан олинган. [61]

Эътибор беринг: амалдорлар Геннадий Красницкийнинг амали ва ойлигини пасайтириш орқали унинг нафсониятига тегишган, пастга уришга ҳаракат қилишган. Бундай ҳурматсизлик унинг ҳаётида бир неча марта бўлган. Красницкийнинг ён-атрофидаги ватандошларимиз, айниқса зиёлиларимиз бироз бехабар қолишган. Красницкийдек мард йигитнинг ҳурматини жойига қўйиш, доимо ундан хабар олиш, тўй-маъракаларга таклиф қилиб давраларга чорлаш ўринли эди. У ёлғизланиб қолган ва бу ҳаётни тарк этишга қарор қилган.

Мен Геннадий Красницкийнинг ўзини ўзи ўлдиришини оқламайман. Лекин сабабини билсак, бундай ҳолат бошқа машҳур фарзандларимиз билан такрорланмаслиги чоралари устида ўйлаб кўрсак яхши бўлади.

Геннадий Красницкий тақдиридан келиб чиқиб, биз Руфат ака Рисқиев тақдирига бефарқ бўлмаслигимиз керак. Мен 23.4-параграфда Худойбердиевдек амалдор атайлаб қўпол муомала орқали Руфат Рисқиевни уч йил (!) давомида стипендиясиз қолдиргани ҳақида ёзгандим.

Агар бунинг устига Руфат аканинг жароҳатлари борлиги ва қийнаётганини ҳисобга олсак, унга руҳан ва жисмонан қийин эканлигини тушунамиз.

Мана шу ҳолатлардан келиб чиқиб биз – ватандошлар Руфат акадек мард йигитларимиз ҳурматини жойига қўйишимиз, доимо ундан хабар олишимиз, тўй-маъракаларга таклиф қилиб давраларга чорлашимиз, имкониятимиз доирасида молиявий ва маънавий қўллаб-қувватлашимиз ўринлидир.

Бундай ишларимиз буюк Ислом динимизда савоб ишлар қаторига киради. Савоб ишларни кўп ҳам ҳўп қилган мусулмон банда Аллоҳ раҳмати туфайли жаннати бўлиши аёндир.

P.S. Мен ва Канаданинг Кембридж шаҳрида қочқин бўлиб яшаётган шоир ва ёзувчи Холдор Вулқон 2013 йил 20 март куни Money Gram орқали Тошкентга Руфат Рисқиев номига 300 (уч юз) доллар ёрдам пулини жўнатдик. Лекин Руфат акага юборилган пул кодини хабар қилиш учун унинг телефон рақамини аниқлаштира олмаяпмиз.

Мен Ўзбекистон Бокс федерацияси раҳбарияти телефони (998-71-245-7015)га бир неча марта қўнғироқ қилдим. Лекин боғлана олмаяпман.

Агар кимнинг имконияти бўлса, Руфат ака телефон рақамини менинг электрон почтамга ёзиб юборсин. Бу ҳақда ушбу мақола пастида постинг қилиб ёзиб қўйса яхши бўларди. Олдиндан миннатдорчилик билдираман.

------------------------------------------------

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Мохаммед Али – боксер (Муҳаммад Али – боксчи). - http://pulse-uk.org.uk/show-biznes/muhammad-ali-boxer/ (www.pulse-uk.org.uk “Пульс UK” ҳафталик газетаси сайти).

2. Рискиев, Руфат Асадович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5%D0%B2,_%D0%A0%D1%83%D1%84%D0%B0%D1%82_%D0%90%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

3. Узбекский экс-чемпион мира на грани выживания (Ўзбеклардан чиққан собиқ жаҳон чемпионининг ҳаëти ғариб аҳволда). - http://www.uznews.net/news_single.php?lng=ru&sub=top&cid=33&nid=17677 (www.uznews.net 15.08.2011).

4. Ўзбек жаҳон чемпионининг ҳаëти ғариб аҳволда. - http://www.uznews.net/news_single.php?lng=uz&sub=top&cid=33&nid=17686 (www.uznews.net 15.08.11 23:26).

5. Джексон, Сидней Львович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B6%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD,_%D0%A1%D0%B8%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B9_%D0%9B%D1%8C%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

6. Гранаткин Борис Андреевич (1935.9.XI – 2008.1.V). - http://www.tashkentpamyat.ru/granatkin-boris-andreevich-trenerbokser-.html (www.tashkentpamyat.ru ).

7. Джаксон, Сидней Львович. Материал из Энциклопедии Бокса. - http://amp96.ucoz.ru/news/2007-02-26-166 (www.amp96.ucoz.ru Сайт «Не давности, не забвения», 26.02.2007).

8. СВИРИДОВ Г.И. Джексон остается в России (Джексон Россияда қолмоқда). – М.: Изд. “Физкультура и спорт”, 1963. – 242 с.
http://www.e-reading.org.ua/bookreader.php/89355/Sviridov_-_Dzhekson_ostaetsya_v_Rossii.html (www.e-reading.org.ua ).

9. ДЬЯКОВ В. Независимая газета поздравила с юбилеем первого узбекского чемпиона мира (Биринчи ўзбек дунё чемпионини Мустақил газета табриклади). - http://www.12.uz/ru/news/show/sport/3005/# (www.12.uz/ru/ 08:24 06.10.2009).

10. Би-би-си меҳмони - бокс бўйича Жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/news/story/2008/07/printable/080721_talkingpoint_risqiev.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2008.21.07).

11. Боксер Руфат Рискиев. - http://visualrian.ru/ru/site/gallery/#694696/context[q]=спортивный&context[field]=keyword (www.visualrian.ru Сайт «visualrian РИАНОВОСТИ»).

12. История. Чемпионат СССР 1971 года (Тарих. 1971 йилги СССР чемпионати). - http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?7175-История.-Чемпионат-СССР-1971-года (www.boxing.ru/forum/ 18.12.2006).

13. Чемпионат Европы по боксу 1971 (1971 йилги Европа чемпионати). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%82_%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%8B_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D1%81%D1%83_1971 (www.http://ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

14. История. Спартакиада народов СССР 1971 года. Боксерский турнир. (Тарих. 1971 йилги СССР халқлари спартакиадаси. Боксчилар турнири.) –
http://boxing.ru/forum/archive/index.php/t-11625.html (www.boxing.ru/forum/ 12.12.2006). Газета “Советский спорт”, 31 июля 1971 г.
http://boxing.ru/forum/showthread.php?7135-%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F.-%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2-%D0%A1%D0%A1%D0%A1%D0%A0-1971-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B0 (www.boxing.ru/forum/ 12.12.2006).

15. История. Матч СССР-США 1972 год (Тарих. 1972 йилги СССР-АҚШ матчи). - http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?7768-История.-Матч-СССР-США-1972-год (www.boxing.ru/forum/ 28.03.2007).
Шестой поединок (Олтинчи беллашув). - "Советский спорт" от 8 февраля 1972 г.
Встреча сборных команд СССР и США. МАТЧ С ПРИЦЕЛОМ (СССР ва АҚШ жамоаларининг учрашуви. Мўлжалли матч). - "Советский спорт" от 9 февраля 1972 г.
ТАЙМ ПЕРВЫЙ – НИЧЬЯ (Биринчи тайм – дуранг). - "Сов. спорт" от 13 февраля.
НА ЕРЕВАНСКОМ РИНГЕ – ПОБЕДА (Ереван ринггида – ғалаба). - "Сов.спорт" от 16 февраля 1972 г.

16. История. Минский международный турнир 1972 года. (Тарих. 1972 йилги Минск турнири). - http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?7936-История.-Минский-международный-турнир-1972-года (www.boxing.ru/forum/ 25.04.2007).

17. История. Чемпионат СССР 1972 года (Тарих. 1972 йилги СССР чемпионати). -
http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?7319-ИсториÑ.-Чемпионат-СССР-1972-года (www.boxing.ru/forum/ ).

18. Побежденные, достойные победителей (Мағлубиятга учраганлар ғолибларга мосдир). - "Советский спорт" от 20 июня 1972 г.
http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?7319-ИсториÑ.-Чемпионат-СССР-1972-года (www.boxing.ru/forum/ ).

19. Последний бой – он трудный самый (Сўнгги жанг – у энг қийинидир). – “Советский спорт”, 2 апреля 1974 г. - http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?8537-Рстория.-Чемпионат-РЎРЎРЎР -1974-РіРѕРґР° (www.boxing.ru/forum/ 07.08.2007).

20. Чемпионат мира по боксу 1974 (1974 йилги бокс бўйича Дунё чемпионати). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%82_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D1%81%D1%83_1974 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

21. Эксклюзив. - http://www.boxing-fbr.ru/publications-view-1793-print.html (www.boxing-fbr.ru Официальный сайт Федерации бокса России).

22. Чемпионат мира по боксу 2013 (Бокс бўйича Дунё чемпионати 2013). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%82_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%BF%D0%BE_%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D1%81%D1%83_2013 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

23. Заслуженный мастер спорта (Хизмат кўрсатган спорт устаси). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

24. Заслуженный мастер спорта (Хизмат кўрсатган спорт устаси). – http://boxing.ru/enciclopaedia/letters/z/index.shtml (www.boxing.ru/enciclopaedia/ ).

25. Заслуженный тренер (Хизмат кўрсатган спорт устози). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

26. Заслуженный тренер (Хизмат кўрсатган спорт устози). - http://boxing.ru/enciclopaedia/letters/z/index.shtml (www.boxing.ru/enciclopaedia/ ).

27. История. Спартакиада народов СССР 1975 года. Боксерский турнир. (Тарих. 1975 йилги СССР халқлари спартакиадаси. Боксчилар турнири.) - http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?7963-История.-Спартакиада-народов-СССР-1975-года (www.boxing.ru/forum/ 29.04.2007).

28. Турнир как праздник (Байрамдагидек турнир). - «Советский спорт», 1 апреля 1975 г.
http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?7963-История.-Спартакиада-народов-СССР-1975-года (www.boxing.ru/forum/ 29.04.2007).

29. История. Матч СССР-США 1976 год (Тарих. 1976 йилги СССР-АҚШ матчи). - http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?8256-История.-Матчи-СССР-США-1976-года (www.boxing.ru/forum/ 18.06.2007).

30. Аплодисменты в Юбилейном (Юбилей саройидаги қарсаклар). - «Советский спорт», 1 февраля 1976 г.;
http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?8256-История.-Матчи-СССР-США-1976-года (www.boxing.ru/forum/ 18.06.2007).

31. История. Чемпионат СССР 1976 года (Тарих. 1976 йилги СССР чемпионати). -
http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?8349-История.-Чемпионат-СССР-1976-года (www.boxing.ru/forum/ 05.07.2007).

32. Уверенно и красиво – так провели финальные поединки на свердловском ринге и дебютанты, и ветераны (Ишончли ва чиройли – Свердловск рингида илк марта қатнашаётганлар ҳам, фахрийлар ҳам финал учрашувларини мана шундай ўтказишди). – «Советский спорт”, 30 марта 1976 г.
http://www.boxing.ru/forum/showthread.php?8349-История.-Чемпионат-СССР-1976-года (www.boxing.ru/forum/ 05.07.2007).

33. 21.Olympic Games - Montreal, Canada - July 18-31 1976 (21-Олимпия ўйинлари – Монреаль, Канада – 1976 йил 18-31 июл). - http://www.amateur-boxing.strefa.pl/Championships/OlympicGames1976.html (www.amateur-boxing.strefa.pl Сайт “Amateur Boxing Results” («Ҳаваскорлик бокси натижалари»)).

34. Наши боксеры – чемпионы мира (Дунё чемпиони бўлган боксчиларимиз). - http://akter.kulichki.com/boxing/world.htm (www.akter.kulichki.com/boxing/ ).

35. Рискиев Руфат Асадович. - http://akter.kulichki.com/boxing/riskiev.htm (www.akter.kulichki.com ).

36. "Проклятье" из Миссури (Миссурилик “Лаънати”). - http://fightnews.ru/2011/08/04/proklyate-iz-missuri (www.fightnews.ru Сайт «Интернет-журнал о боксе FightNews.RU, 04.08.2011).

37. Спинкс, Майкл. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D1%81,_%D0%9C%D0%B0%D0%B9%D0%BA%D0%BB (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

38. ВИН ДИЗЕЛЬ. "Проклятье" из Миссури (Миссурилик «Лаънати»). - http://fightnews.ru/2011/08/04/proklyate-iz-missuri (www.fightnews.ru Сайт «Интернет-журнал о боксе FightNews.RU, 04.08.2011).

39. Спинкс, Леон. - http://ru.newikis.com/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D1%81,_%D0%9B%D0%B5%D0%BE%D0%BD.html (www.newikis.com ).

40. Кросс (бокс). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%81_(%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D1%81) (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

41. Нусрат , Раћмат.
Фарзандга ўгитлар [] : монография / Раћмат Нусрат . - 3-инчи нашри. - Тошкент : Ёзувчи, 2002. - 46 б. - 2000 экз. - 800 сўм,
http://www.natlib.uz/cgi-bin/irbis32r/cgiirbis_32.exe?C21COM=S&P21DBN=IBIS&I21DBN=IBIS&S21FMT=fullw&S21ALL=(%3C.%3EA%3D%D0%9C%D0%98%D0%93%D0%A3%D0%A9%D0%95%D0%9D%D0%9A$%3C.%3E%2B%3C.%3EA%3D%D0%9E$%3C.%3E%2B%3C.%3EA%3D%D0%9D$%3C.%3E)&S21CNR=20&Z21ID=&S21REF=10&S21STN=261&S21SRD=&S21SRW=&S21SCAN= (www.natlib.uz/cgi-bin/irbis32r/ ).

42. НУСРАТ РАҲМАТ. Фарзандга ўгитлар. Тўлдирилган 5-нашри. Т. 2010. - http://nusratrahmat.blogspot.com/2010/09/blog-post_19.html(www.nusratrahmat.blogspot.com 2010.19.09);
http://turonzamin.org/2010/12/07/farzand1/#more-12974 (www.turonzamin.org 2010.07.12).

43. Стивенсон, Теофило. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%BD,_%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

44. Стивенсон Теофило. - http://www.uaboxing.com/boxers_122.html (www.uaboxing.com ).

45. СЕРОВ К. Умер легендарный кубинский боксер 3-кратный Олимпийский чемпион Теофило Стивенсон (Афсонавий кубалик боксчи 3 карра Олимпиада чемпиони Теофило Стивенсон вафот этди). - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1339485720 (www.centrasia.ru 12.06.2012).

46. Весовые категории в боксе (Боксдаги вазн тоифалари). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%8B%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B8_%D0%B2_%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B5 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

47. File:Ali.muhammad.jpg. - http://boxrec.com/media/index.php/File:Ali.muhammad.jpg (www.boxrec.com ).

48. Али, Мохаммед. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B8,_%D0%9C%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%BC%D0%B5%D0%B4 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

49. Машҳур мусулмон спортчи: Муҳаммад Али. - http://info.islom.uz/content/view/1767/1007/ (www.info.islom.uz 2009.09.06).

50. Muhammad Ali. - http://en.wikipedia.org/wiki/Muhammad_Ali (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

51. Али Мухаммед. - http://www.uaboxing.com/boxers_11.html (www.uaboxing.com ).

52. История бокса. Мохаммед Али. Часть 2 (Бокс тарихи. Муҳаммад Али. 2-қисм). - http://boxing42.ru/history/mod_data/8/29 (www.boxing42.ru 13.06.2011).

53. Muhammad Ali. - http://hghltd.yandex.net/yandbtm?fmode=inject&url=http%3A%2F%2Fvkontakte.ru%2Fpublic29336085&text=%D0%9C%D1%83%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%BC%D0%B5%D0%B4%20%D0%90%D0%BB%D0%B8%20%D1%87%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D0%BE%D0%BD%20%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%20%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D1%81%D1%83%2C%20%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%BA%D0%B0%20%D0%B2%20%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4&l10n=ru&mime=html&cht=1&sign=47a3a21d64ba588f509250cb07c6da22&keyno=0 (www.hghltd.yandex.net ).

54. На ринг вызывается ... (Рингга чорлашмоқда ...). - http://www.megabook.ru/ArticlePrint.asp?AID=583112 (www.megabook.ru ).

55. ДЬЯКОВ В. Независимая газета поздравила с юбилеем первого узбекского чемпиона мира (Мустақил газета дунёнинг биринчи ўзбек чемпионини юбилей билан табриклади). -
http://www.12.uz/ru/news/show/sport/3005/# (www.12.uz/ru/ 08:24 06.10.2009);
http://mytashkent.uz/2009/10/07/yubiley-pervogo-uzbekskogo-chempiona-mira/#more-6865 (www.mytashkent.uz 07.10.2011). (Данная статья – перепечатка из www.12.uz/ru/).

56. ШИМЫРБАЕВА Г. Актер в боксерских перчатках (Бокс қўлқопли актер). - http://www.kazpravda.kz/c/1004060282 (www.kazpravda.kz 02.06.2001).

57. Руфат Рискиев: Очень рад встрече со своими старыми друзьями в Казахстане (Руфат Рисқиев: Қозоғистонда ўзимнинг эски дўстларим билан учрашаётганимга жуда хурсандман). - http://sport.gazeta.kz/art/?aid=14476 (www.sport.gazeta.kz 04.11.2004).

58. Би-би-си меҳмони - бокс бўйича Жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/news/story/2008/07/printable/080721_talkingpoint_risqiev.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2008.21.07).

59. Легенде узбекского бокса пересчитали пенсию (Афсонивий ўзбек боксчиси пенсиясини қайта ҳисоблашди). - https://uznews.net/news_single.php?lng=ru&sub=&cid=39&nid=21441 (www.uznews.net 03.12.2012);
http://www.aloqada.com/News/2012/12/3/legende_uzbekskogo_boksa_pereschitali_pensiyu (www.aloqada.com 03.12.2012).

60. Красницкий, Геннадий Александрович. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8%D0%B9,_%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%B9_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

61. СУХОТИН А. Красницкий. Гордость Узбекистана (Красницкий. Ўзбекистон фахри). - http://www.rusfootball.info/pliga/1146127740-krasnickij-gordost-uzbekistana.html (www.rusfootball.info 28.08.2010).

E-mail: jiz54@mail.ru , maqsadsh54@gmail.com , toronto54@mail.ru

АҚШ, Бойси шаҳри, 2011 йил.

Канада, Кембридж шаҳри, 2013 йил 4 сентябр.

АҚШ, Вашингтон шаҳри, 2013 йил 30 сентябр.

АҚШ, Вашингтон шаҳри, 2023 йил 25 май.

------------------------------------------------

АҲМАДЖОНОВ Ш. Бокс бўйича жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев ҳақида истеъдодли журналист Шуҳрат Аҳмаджонов ёзган мақола. Ўзбек халқи ўз қаҳрамонларини ҳеч қачон унутмайди! (Руфат Рисқиев тарихи ва бугунги аҳволи). - http://www.muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1162:2013-09-30-12-46-27&catid=1:-6&Itemid=2 (www.muvozanat.info 2013.30.09).

Рубрики:  СТАТЬИ 2013 года
ПРАВОЗАЩИТА
SPORT

(195-мақолам ДАВОМИ 2. 2013 йил 30 сентябр) РУФАТ РИСҚИЕВ ТАРИХИ ВА БУГУНГИ АҲВОЛИ

Среда, 24 Мая 2023 г. 03:37 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(195-мақолам ДАВОМИ 2. 2013 йил 30 сентябр) РУФАТ РИСҚИЕВ ТАРИХИ ВА БУГУНГИ АҲВОЛИ

19. ЁЗУВЧИ НУСРАТ РАҲМАТ ХАТОСИ

Йиллар ўтиши билан машҳур ватандошимиз боксчи Руфат Рисқиев ҳақида хато ахборот ёзадиганлар пайдо бўлмоқда. Мен ушбу мақоламда бугунги кунда 70 ёшдан ошган публицист, ёзувчи, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган журналист Нусрат Раҳмат хатосини ўқувчиларимизга бироз таҳлил қилиб бермоқчиман.

Нусрат Раҳмат 1990-йиллар охирида ўзининг «Ўгитнома» номли китобни нашр эттирди. Муаллиф ўтган вақт оралиғида мухлислар билдирган кўплаб таклиф-мулоҳазаларни ҳисобга олиб, 2002 йилда китобнинг 3-нашрини [41], 2010 йилда эса китобнинг тўлдирилган бешинчи нашрини чоп эттирди [42].

Нусрат Раҳмат ёшларимизга мўлжалланган насиҳатнома китоб ёзганига менинг ҳеч бир эътирозим йўқ. Фақат китобда машҳур ватандош боксчимиз Руфат Рисқиев ҳақида хато маълумотларга асосланиб ёзганига қаршиман. Аввалига Нусрат ака ёзган матнни [42]-китоб бошланишидаги “Навқиронлик ва навжувонлик хусусида” деб номланган параграфдан келтириб ўтай.

“Эй азамат ўғлим, меҳрибон қизим!

Мана, сизлар ўн саккиз ёшнинг эшигини қоқяпсизлар. Шу дамгача бақамти ўтириб, босиқлик билан сизларга насиҳат берганимни хотирлолмайман. Дашном бердим, койидим, уришдим, чунки бола едиларинг-да у пайтда. Энди насиҳатга ўтсам бўлар. Ўгитнинг қадрига борадиган ёшга этдиларинг. Узоқ йиллар — камида менинг ёшимга етгунча панду насиҳат тинглашларингга тўғри келади.
Илк ўгитим, насиҳатга нисбатан ҳеч қачон беписанд ва бепарво бўлманглар; ёши ва мартабаси ўзларингдан улуғлар, доноларнинг пандларига шарқона бир эҳтиром билан қулоқ тутишга одатланинглар. Ўқиш билан уқиш ўзга бўлгани янглиғ, тинглаш билан англаш ҳам ғайри тушунчалардир. Деҳқон не- не меҳнатлар ила сомон орасидан донни ажратиб олганидек, яхшиларнинг маслаҳатларидан энг зарурларини топиб олиш ва ҳаётга тадбиқ этиш пайида бўлинглар.

Эй ўғлим! Йигитчиликнинг талай таомиллари борки, уларга амал қилмоқ умр йўлини белгилаб олмоқ демакдир. Энг зукко ва маъруф одам ҳам, айниқса, навқиронлик палласида талайгина нуқсонларга, бемаъни майлларга йўл қўяди. Жамият буни ҳис қилади ва баркамол бўғин нуқсонларини авф этади. Лекин камчиликларини, энг аввало, ҳаётга қадам қўйган кимсанинг ўзи чуқуррок ҳис этмас ва сабоқ чиқармас экан, охир-оқибат гумроҳликка йўл қўйиши муқаррар!
Ёшликнинг тағин бир муҳим шарти, унинг ўткинчи эканлигини эътироф этмоқликдир. Навқиронлик йиллари сени тез тарк етиб, доғда қолдиришини унутмаслигинг керак.

ҲИКОЯТ

Муштлашиш бўйича жаҳон чемпиони, ҳамюртимиз Руфъат Рисқиев ҳар гал рингга чиққанида зал қарсак ва ҳайқиришлардан ёрилгудай бўлиб кетарди. Унинг мансур ва мағрур қоматини ҳатто экранда кўриш ҳам дилимизга завқу шавқ ато этарди.

Руфъат бу эҳтирому шарифликка осонликча эришмаганди, албатта.

Ўн йиллар давомида не-не қалтис майдонларга тушиб, довруғи оламга кетган баҳодирларни ҳолдан тойдиргани, ҳар гал мақсад йўлида улкан сабот билан курашгани эвазига шундай эҳтиром эгаси бўлганди у. Ҳа, бу йигитнинг муштлашишини томоша қилиш мароқли, ҳаяжонли эди. Даврага тушганда, ортиқча эҳтиросга берилмас, ҳудудсиз олқишлар, унга тикилган фото ва телекамераларга бепарвогина қарарди. Биринчи раунддаёқ рўпарасидаги рақибнинг ожиз ўринларини илғаб олар, сўнг бирин-кетин сабот ва шиддат билан мушт туширар-ди. Унинг мўлжали аниқ, зарбалари ларзакор бўларди ҳар гал. Бундан ман-ман деган ғаним ҳам гангиб қолар, ўзини қайта тиклашга имкон тополмасди.

Ҳар бир раунд бетакрор спектаклни эслатарди. Яна ҳам рамзийроқ қилиб айтсам, биринчи раунд комедияга, иккинчиси драмага, учинчиси фожеага ўхшарди. Дастлабки дақиқаларда Руфъат ринг бўйлаб шундай ҳамоҳанг ҳаракатлар қилардики, йигит рақсига ўҳшаб кетарди у. Орқага, ёнга қараб чекиниши; боши, элкасини кўз илғамас шиддат билан олиб қочиши, рақибига имконлар бериб, тағин уни ҳолдан тойдиришини кузатиш мароқли эди. Иккинчи раундда вазият ўзгача тус оларди: Руфъат босиқлиқ, ишонч билан ҳужумга ўтарди. Кутилмаганда унинг чўқмор муштлари рақибни гандираклатиб ташларди. Одатда ўйин тақдири ана шу раундда ҳал бўларди, лекин Руфъат зоҳирий бир мардлик билан рақибини авайлар ва учинчи учрашувга ҳам ўрин қолдирарди. Оҳирги раунд эса кўп ҳолларда поёнига етмаёқ рақиб қўлини кўтарарди.

Кинорежиссёрларимиз унинг баҳодир қоматини қайта–қайта суратга олишар, шоирларимиз уни миллатнинг фахри деб мадҳ этишарди. Машраб Бобоевнинг Руфъатга бағишланган "Юрак" деган шеърини ёдлаб юборгандик.

Мен асли қўлга шеър битишим керак....
Қорачўғимда — олис Гавана.
Кўксимиз — ринг.
Асаб системамиз,—
Юксак волтли электр тармоғи.
Симлар-ку салқиндан таранглашади,
Асабимиз симлари эса!—
Юксак ҳароратдан таранг.
Шу қадар тарангки,
Салгина хатога йўл қўйилса — бас!
Катта ёнғин чиқиб кетади.

Мен асли қўлга шеър битишим керак...

Кўксимиз — ринг,
Рингда жанг борар.
Жанг қуроли — мушт.
Лекин мушт муштдай бўлмаса:
Бош бармоқда новокаин;
Ўрта бармоқда новокаин;
Холис бармоқда...
Чимчалоқда...
Энди бунинг аҳамияти йўқ...
Мушт — мушт эмас,
Поролон қўлпоқ бўлса...
Унда нима билан жанг қилинади?

Мен асли қўлга шеър битишим керак....
Лекин қўлда соғлом мушт бўлмаса,
Нима билан жанг қилади боксчи?
Нима билан енгади рақибини?
Нима билан?

Мен асли қ¢лга шеър битишим керак...

Лекин ана...
Муштдайгина бир нарса жанг қилмоқда
Шу муштдайгина нарса туфайли
Поролондай юмшоқ мушт
Чўқморга айланган.

Мен гарчи қўлга шеър битишим керак,

Лекин юракка атадим шеърни
Чунки асосий гап — юракда.
Чунки ҳамма гап — юракда!

Аммо...
Надоматлар бўлсинким...

Бу нохуш ҳол бир неча йил муқаддам АҚШда рўй берди. Паҳлавонимиз бу гал ана шу мамлакат чемпиони Стивенсон билан майдонга тушди. Америка бор овоз билан ҳайқириб, ўз чемпионини олқишларди, байроқлар ҳавода бетиним селпинар; прожекторлар, обективлар батамом кураш майдонига қаратилганди.

Мен Стивенсонни кўрдим-у, унга зоҳиран ачиндим, чунки у Руфъатга нисбатан ёш ва жуссасиз эди. Жаҳон чемпиони бояқишни бир зарб билан мажруҳ қилиб ташлайдигандай эди назаримда.

"Бокс!" ҳитоб қилди ҳакам.
"Ё, Жамшид!" илтижо қилиб қолдик биз.

Ғалабага ташна рақиблар бир-бирларига ташланишди. Муштлашиш таомилларини сув қилиб ичган ҳамзаминимиз ўзига хос босиқлик билан мушт тушира бошлади. Йўқ, у дастлаб чекинган бўлиб, одатига кўра рақибига имкон берди, душман қалъанинг омонат жойларини излагандек, унинг ожиз томонларини " пайпаслаб" кўрди.

Ҳа, Стивенсон аксарият ёшлардек қизиққон ва тажрибасиз эди. У ўзини аямай жаҳон чемпионига ташланар, лекин бунинг эвазига мушт егани қоларди. Шўрлик шундай шошқалоқлик қилардики, кўп ҳолларда Руфъатни қучоқлаб олар ва улар шу тариқа ҳам бир-бирларини дўппослашар; судя уларни бир азобда ажратиб қўярди.

Биринчи зангдан сўнг Руфъатга таъриф беришди.
"Жаҳон чемпиони, тўрт марта мамлакат чемпиони, олий даражадаги фалон ва фалон муштлашишларнинг мутлақ ғолиби".

"Бокс!"

Рақиблар жамики қувват ва ғазабларини темир муштларига тўплаб, ҳамлага ўтдилар. Тағин қий-чув, ҳаяжонлар... Стивенсон дегани эса негадир биз интиқ бўлиб кутгандай чекинмас, узала тушиб йиқилмас, баръакс тағин ҳам шиддатлироқ бўлиб, оҳудай сакрар, чақиндай ялтирарди. Руфъатнинг муштлари падарқусурни ҳолдан тойдириш ўрнига унга куч-қувват ато этаёттанга ўхшаб кетар ва бундан биз дилтанг-у дилғаш бўлардик.

Океан ортидаги қитъа ҳамовоз ва ҳамдард бўлиб бақиришни авж олдирар, Стивенсонни олқишларди. Йўқ, Руфъат ҳам ёлғиз эмасди: бутун Ўзбекистон, эҳтимолки бутун мусулмон олами тақдирдан унга омадлар тиларди.

Биз Руфъатнинг арқонлар билан чоркунжак қилиб ўралган кафтдек жойдаги ҳудудсиз жасоратини ҳамиша умид ва қониқиш билан томоша қилардик. Ўша куни биринчи бор дилимизга ўт тушди, ҳавотирландик. Чунки ҳамюртимиз муҳофазага ўтиб олгани, мускулларидаги қувватни ҳасисона тежаётганига гувоҳ бўлдик. Начора, энергияни ортиқча сарфлаб ҳам бўлмасди: олдинда учинчи раунд бор эди.

Муштлашиш давом этарди.

Руфъат чарчай бошлади. Тажрибалари ва яшириб қўйган сўнгги ҳийлаларини ишга солиб, Стивенсонга устма-уст мушт туширди. У эса бунга жавобан рақибини бурчакка қисиб олиб, беаёв дўппослашга киришди.

Ҳар қалай шу пайт нажоткор занг янгради. Ҳа, нажоткор эди у. Боксчилар нафасларини, томошабинлар ҳаяжонларини саранжомлаб олишларига имкон берадиган садо эди у. Сўнг Стивенсонни таништиришди. У Руфъатдан анча ёш, кўпчиликка таниш бўлмаган боксчи экан. Лекин баччағар, ногаҳонда қўлга тушган балиқдай типирчилар, курашга ташналигини намоён этарди.

Учинчи раунд кўп давом этмади. Лаънати Стивенсон ногаҳонда чақмоқдек отилиб, Руфъатга мушт туширди. Аммо - лекин ёмон ўрди, бераҳм!
Руфъат Рисқиев йиқилди!

У билан бизнинг умидларимиз ҳам чилпарчин бўлгандай эди. Ҳа, бутун планетанинг кўз ўнгида йиқилиб ётган шунчаки боксчи эмас, гўёки менинг миллатим, ватаним, шон-шуҳратим, номусим эди. Кўзимдан ёш тирқираб кетди!

Бир! Икки! Уч! Тўрт!....ҳакам бармоқларини бирин-кетин букиб санар ва ҳар бир рақам бошимга тўқмоқ бўлиб уриларди. Етти! Саккиз!.... Ниҳоят, Руфъат ўрнидан турди. Йўқ, у энди аввалги девқомат ва шиддаткор Рисқиев эмасди; баракс ноумид ва пажмурдароқ бир вужуд эди. Шу пайт операторлар Стивенсонни ҳам кўрсатишди — у ҳамон курашга талпинарди.

Мен ҳамзаминимиз қаршисида енгилмас ва ҳамиша ғолиб НАВҚИРОНЛИК турганини кўрдим. Буни Руфъат ҳам ҳис этди ва мардларча рақибининг пешонасидан ўпиб, унга омадлар тилади.

Ўғлим! Навқиронлик, ғолиблик демакдир. Диалектик материализмнинг инкорни-инкор деб аталадиган шафқатсиз қонуни рингда яққол намоён бўлади. Бизни доғда қолдирган Стивенсон ҳам эртами-кечми бу майдондан ана шундай ноумид бўлиб, шалвираб чиқиб кетади.Чунки балокаш дунёда омад дегани кўп ҳолларда навқирон одамларнинг эшигини қоқади. Буни ҳамиша ёдда тут ва шунга қараб иш кўр.

Бир чапани одамдан шундай нақл эшитгандим: ўн—қўй, йигирма — бўри, ўттиз — арслон, қирқ — қилич, эллик- пахта, олтмиш — ахта, етмиш — нўхта, саксон — тахта.
Бу мақолни шарҳлаб ўтирмайман—ўзинг хулоса чиқариб ол!

Йигитга ўлим йўқ — ўзини тиққа уради, дейишади, Азиз ўғлим! Сенга етказилган зарофат, энг аввало менга етказилган жароҳат эканлигини унутма. Агар билсанг, амбразурага кўксини қўйган жангчи жасоратидан кўра яшаш учун курашган, дон сепган, ниҳол ўтқазган, китоб ёзган хокисор кишининг жасоратини устун қўярдим!

Ҳа, энг катта жасорат яшаш, зурриёт ва эзгулик қолдиришдир! Ўзга юртларнинг манфаатлари учун жон берган йигитларга жуда ачинаман. Уларни ана шу ўлимга сафарбар этганларга қирон келсин дейман.

Уруш ва жанжалларни ҳамиша ёмон одамлар бошлайди ва унда яхши одамлар нобуд ёки мажруҳ бўлишади! Буни унутма.

Ичкиликка берилма, чекма, аблаҳ одамлар билан ҳамтовоқ бўлма, балодан ҳазар қил, десам мени эзмаликда айблама. Тўғри, бу ўгитларни бобокалонларимиз жуда ибратомуз қилиб ёзганлар, муаллимлар ва яхши одамлар неча бор қулоғингга қуйишган. Лекин гоҳида, мулло бўлсанг, такрор қил, деган нақлни ҳам унутмаслик керак” [42]

Энди ёзувчи Нусрат Раҳмат хатоларини санаб ўтай.

Нусрат Раҳмат жумладан бундай ёзган.

“Бу нохуш ҳол бир неча йил муқаддам АҚШда рўй берди. Паҳлавонимиз бу гал ана шу мамлакат чемпиони Стивенсон билан майдонга тушди. Америка бор овоз билан ҳайқириб, ўз чемпионини олқишларди, байроқлар ҳавода бетиним селпинар; прожекторлар, объективлар батамом кураш майдонига қаратилганди” [42]

Биринчидан, Нусрат ака тасвирлаётган бокс жангги, яъни ҳаваскор боксчилар ўртасида 1-Дунё чемпионати АҚШда эмас, Куба пойтахти Гавана шаҳрида 1976 йилда бўлиб ўтди.

Иккинчидан, Теофило Стивенсон (1952.29.03-2012.11.06) АҚШлик эмас, балким Кубалик дунёга машҳур боксчидир. Унинг бўйи 201 см бўлиб, оғирлиги 81 кгдан зиёддир. Шу сабабли у оғир вазндаги жангларда қатнашган (оғир вазнга 81 кгдан 91 кггача киради). У ўз вазнида 1972 йилги Мюньхен, 1976 йилги Монреаль, 1980 йилги Москва Олимпиадаларининг олтин медали, 1974 йилги Гавана, 1978 йилги Белград, 1986 йилги Рено шаҳрида ўтказилган Дунё чемпионатларининг олтин медали, 1975 йилги Мехико ва 1979 йилги Сан-Хуан шаҳарларида ўтказилган Панамерика ўйинларининг олтин медалини олган, СССРда хизмат кўрсатган спортчи, ҳаваскор боксчилар ўртасида 20-асрдаги энг машҳур боксчидир. [43]

Теофило Стивенсон 1986 йилда боксдаги фаолиятини тугатгач Кубанинг кўп йиллик давлат раҳбари бўлмиш Фидель Кастронинг тансоқчиси бўлиб хизмат қилди. [44]

Теофило Стивенсон 2012 йил 11 июн куни инфаркт (юрак ҳуружи) сабабли 60 ёшида вафот этди. [45]

Учинчидан, Кубалик Теофило Стивенсон учун америкаликлар бор овоз билан ҳайқириб, АҚШ байроқларини ҳилпиратиб олқишлаган эмас. Ўша залда Куба байроқлари ҳилпираганди, залда эса бокс мухлислари билан бирга Фидель Кастро ҳам мухлислик қилганди.

Тўртинчидан, Руфат Рисқиев ва Теофило Стивенсон рингда бирор марта ўзаро жанг қилган эмас. Чунки уларнинг вазни турлича бўлиб, ҳар хил вазн тоифаларида қатнашган.

Шу ерда ҳаваскорлик бокси вазнлари ҳақида қисқача маълумот бериб ўтай. 2002 йилдан бошлаб 11 та вазн тоифаси жорий этилган (ундан аввал 12 та эди).

“2008 йилги ёзги олимпиадада (Пекин олимпиадасида, А.Ш.) амалда бўлган ҳаваскорлик бокси вазн тоифалари.

Вазн (кг) Тоифа номи Тоифанинг инглизча номи

91+ Супероғир вазн Super heavyweight
91 Оғир вазн Heavyweight
81 Яримоғир вазн Light heavyweight
75 Ўрта вазн Middleweight
69 Яримўрта вазн Welterweight
64 Биринчи яримўрта вазн Light welterweight
60 Енгил вазн Lightweight
57 Яримўрта вазн Featherweight
54 Энг енгил вазн Bantamweight
51 Ўта енгил вазн Flyweight
48 Биринчи ўта енгил вазн Light flyweight” [46]

Ушбу жадвалдан кўриниб турибдики, Руфат Рисқиев ўрта вазнда (75 кггача), Теофило Стивенсон эса оғир вазнда (91 кггача) мусобақаларда қатнашган.

Нусрат Раҳмат ўз ҳикояти давомида бундай ёзган.

“Учинчи раунд кўп давом этмади. Лаънати Стивенсон ногаҳонда чақмоқдек отилиб, Руфъатга мушт туширди. Аммо - лекин ёмон урди, бераҳм!
Руфъат Рисқиев йиқилди!” [42]

Мен телевизор орқали 1976 йилги ўша жангни кўрган бокс мухлиси сифатида айтмоқчиманки, Майкл Спинкс учинчи раундда Руфат Рисқиев қорнининг пастроқ қисмига қаттиқ ургани натижасида у бироз олдинга букчайган эди.

Умуман олганда, Нусрат Раҳмат ушбу ҳикоятини ҳақиқий фактлар асосида қайтадан ёзиши керак. У ҳозир Ўзбекистонда эканлигини ҳисобга олсак, бемалол Руфат Рисқиев билан учрашиб суҳбатлашса ва ўз ҳикоятини қайтадан ёзса маъқул иш бўларди. Нусрат ака умри давомида журналист бўлганлиги ва минг-минглаб ватандошларимиз билан турли мавзуларда суҳбатлашгани ҳамда Ўзбекистонда хизмат кўрсатган журналист эканлигини ҳисобга олсак, Руфат ака билан учрашиб суҳбатлашиш унинг учун қийин иш эмас. Руфат ака эса очиқ, мард ўзбек ЙИГИТИдир!

Таҳлилий мақоламнинг асосий мавзуси – Руфат Рисқиев тақдирига қайтсам.

20. МУҲАММАД АЛИ ВА РУФАТ РИСҚИЕВ

Ali_muhammad (179x266, 11Kb)
Фото 10. Муҳаммад Али. [47]

Руфат Рисқиев 1976 йилги Монреаль олимпиадасидан кейин саккизта бармоғи синган ҳолда 27 ёшида катта боксни тарк этди. Менимча, у жуда тўғри иш қилди.

1978 йил июн ойида профессионал бокснинг афсонавий қаҳрамони Муҳаммад Али (Кассиус Клей) бокс мухлислари билан учрашиш мақсадида Совет Иттифоқига, жумладан Тошкент ва Самарқандга келди. Муҳаммад Алининг Тошкент ҳамда Самарқанд сафарларида Руфат Рисқиев ҳамроҳлик қилди ва мухлислар билан бўлган учрашувларда қатнашди. Муҳаммад Али ва Руфат Рисқиевнинг Самарқанддаги учрашувида мен ҳам қатнашгандим.

Аввал Муҳаммад Али (Кассиус Маркелус Клей) таржимаи ҳолидан қисқача маълумот келтирай.

“Тўлиқ исми шарифи: ингл. Muhammad Ali (мусулмон); ингл. Cassius Marcellus Clay.

Фуқаролиги: АҚШ.

Туғилган санаси: 1942 йил 17 январ (71 ёшда).

Туғилган жойи: Луисвилл, АҚШ.

Вазн тоифаси: 90,892 (супероғир вазн: 200 фунт Х 453,59 грамм = 90,718 кг дан зиёд, А.Ш.).

Туриши: ўнақай.

Бўйи: 191.

Қулочи кенглиги: 203.

Профессионал пиллапояси (карьераси)

Биринчи жангги: 1960 йил 29 октябр.

Охирги жангги: 1981 йил 11 декабр.

Жанглар сони: 61.

Ғалабалар сони: 56.

Нокаут билан ғалабалар: 37.

Мағлубиятлар: 5.

Дуранглар: 0.

Ўтказилмаганлари: 0” [48]

[48]-мақола давомида Муҳаммад Али эришган муваффақиятларига доир қуйидаги жадвал ҳам келтирилган (професионал боксдаги чемпионликлари ҳар бир бокс федерацияси ва санаси кетма-кетлигида берилган).

Хизмат рўйхати (Эришган муваффақиятлари, А.Ш.)

Олимпия мукофоти
Бокс
Олтин Рим 1960 81 кг гача
Қозонган чемпионлик унвонлари
Илгариги (соҳиб) Камар Кейинги (соҳиб)
1970 йил 17 декабр
Леотис Мартин
NABF 1971
Джордж Форман

1971 йил 26 июл
Джордж Форман
NABF 1973
Кен Нортон

1973 йил 10 сентябр
Кен Нортон
NABF 1974
Кен Нортон

1964 йил 25 феврал
Сонни Листон
WBA
1964 йил 19 июн
Эрни Террелл

1967 йил 6 феврал
Эрни Террелл
WBA
1967 йил 9 май
Джеймс Эллис

1974 йил 30 октябр
Джордж Форман
WBA
1978 йил 15 феврал
Леон Спинкс

1978 йил 15 сентябр
Леон Спинкс
WBA
1979 йил 27 апрел
Джон Тэйт

1964 йил 25 феврал
Сонни Листон
WBC
1967 йил 9 май
Джеймс Эллис

1974 йил 30 октябр
Джордж Форман
WBC
1978 йил 15 феврал
Леон Спинкс


Кассиус Маркелус Клей 1942 йил 17 январ куни Луисвилл шаҳрида (АҚШ, Кентукки штати) туғилган. 12 ёшидан бокс билан шуғулланган.

1960 йил 25 август-11 сентябр кунлари Рим (Италия)да ўтказилган 17-Олимпиадада яримоғир (81 кг гача) вазнда Олимпиада чемпиони бўлган. [48]

Кассиус Клей 1960 йил 29 октябр куни профессионал боксда биринчи учрашувини ўтказиб ғалаба қозонди. У профессионал бокс рингларида 61 та жанг ўтказиб, 56 тасида ғалаба қозониб, 9 та чемпионлик унвонига эга бўлди. [1]

У 1964 йил 25 феврал куни Сонни Листон устидан ғалаба қозониб, профессионал бокс соҳасида супероғир вазнда биринчи марта Дунё чемпиони бўлди. [48]

Ушбу тарихий ғалабадан кўп вақт ўтмай - 1964 йилда Кассиус Клей Ислом динини қабул қилди ва ўз исмини Муҳаммад Али деб ўзгартирди. [48]

Муҳаммад Али кейинчалик исмлар масаласида фикр юритиб бундай деганди:

“Кассиус Клэй қулнинг исмидир. Мен уни танламаганман ва истамасдим. Мен Муҳаммад Алиман, озод инсон исми – маъноси Ҳудо севган банда дегани – ва одамлар мен билан ёки мен ҳақимда гаплашётганларида шу исмни истеъфода қилишларига ундайман. Истардимки, одамлар ҳудди мени севгандек бошқа барча инсонни севсалар. Дарҳақиқат, ана шунда дунё яхшироқ бўларди”. [49]

АҚШ раҳбарияти 1960-йилларда Вьетнамга қарши олиб борган адолатсиз урушига норозилик сифатида Муҳаммад Али 1967 йили АҚШ армиясида хизмат қилишдан бош тортди. Уни 1967 йил 20 июнда суд қилишиб, айбдор деб топишди. Оқибатда бокс федерациялари уни чемпионлик унвонидан маҳрум қилди. [50]

Муҳаммад Али ўз ҳақ-ҳуқуқи ва Вьетнамдаги ноҳақ урушга қарши тўрт йил давомида кураш олиб борди. У бу мавзуда АҚШдаги кўплаб университетларда ва бошқа учрашувларда ажойиб маърузалар қилди. Афсуски, инсон ҳуқуқлари ҳимоясига бағишланган ушбу маърузалари шу кунгача ўзбек тилига таржима қилиб, сайтларда чоп этилмаган.

Унинг шикоят аризаси ҳали апелляция босқичида бўлсада, Джоржия штати сенатори Лерой Р. ёрдамида Муҳаммад Али рингда жанг ўтказиш учун 1970 йил 12 август куни лицензия олишга ва 1970 йил 26 октябр куни жанг ўтказиб, 3-раундда техник нокаут билан ғалаба қозонишга эришди. [50]

Ниҳоят, 1971 йил 28 июнда АҚШ Олий суди Муҳаммад Алига нисбатан чиқарилган илгариги ноҳақ суд қарорини бекор қилди. [50]

Муҳаммад Али 1974 йил 30 октябрда Киншасса шаҳрида Джордж Форманни рингда енгиб, супероғир вазнда иккинчи марта дунё чемпиони бўлди (Киншасса 1971 йил 27 октябридан 1997 йил 17 майга қадар Заир, 1997 йил 17 майдан бугунга қадар Конго Демократик Республикаси пойтахти, Африка).

Муҳаммад Али 1978 йилда бокс билан хайрлашишни режалаштирганди. 1978 йил май ойига биринчи рақамли даъвогар Кенн Нортон билан учрашувга шартнома тузилганди. Шу жангга қадар 1976 йилги Монреаль олимпиадаси чемпиони, профессионал оғир вазнда бор-йўғи 7 марта учрашув ўтказган (6 та ғалаба ва 1 дуранг), даъвогарлар рўйхатида ўнинчи ўринда турган 24 ёшли Леон Спинкс билан жанг белгиланди. Ушбу учрашув 1978 йил 15 феврал куни Лас-Вегасда (АҚШ) ўтказилди. [51]

Муҳаммад Али ва унинг промоутерлари Леон Спинкс билан бўладиган жангга етарлича эътибор билан тайёрланмаганлиги ва Леон Спинкснинг катта ирода билан жангги оқибатида Муҳаммад Али 1978 йил 15 феврал куни 15 раундлик жангда очколар бўйича мағлубиятга учради – уч нафар ҳакамдан иккитаси Леон Спинкс ғалаба қозонганини билдирди. Бу Муҳаммад Алининг профессионал рингдаги учинчи мағлубияти бўлди. [51]

Муҳаммад Али Леон Спинкс билан реванш матчини ўтказишга ва чемпионлик унвонини қайтариб олишга тайёрлана бошлади.

Маълумки, 1980 йил ёзги олимпиада Москвада ўтказилиши режалаштирилганди. Ушбу катта спорт воқеасига тайёргарлик доирасида СССР спорт қўмитаси раҳбарияти 1978 йил ёзида Муҳаммад Алини Совет Иттифоқига меҳмонга таклиф қилди.

Муҳаммад Али 1978 йил 12 июн куни Москванинг Шереметьево аэропортига келди. У Москвадаги “Метрополь” меҳмонхонасига жойлашди. У тонг соат 5.30 да трусикчан ҳолатда эрталабки югуриш машқини Қизил майдонда югуриб ўтказди, соат 6.00 даги Мавзолей соқчилари алмашишини шу трусукчан ҳолатда томоша қилди. Владимир Ленин жасади сақланадиган Мавзолейда ҳар соатда тантанали равишда соқчилар алмашишарди. [52]

СССР Давлат ҳавфсизлик хизмати (ДХҚ – КГБ) зобитлари тонгда Мавзолей олдида трусикчан турган ва мақсади номаълум бўлган афро-америкалик бақувват кимсани кўриб, кўп ташвишга тушишди. Бу ҳолат тегишли идораларда муҳокама қилиниб, ўша пайтда СССР Спорт федерациясида таржимон бўлиб ишлаётган Юрий Марковга алоҳида топшириқ беришди: у энди “Метрополь” меҳмонхонасида тунайдиган бўлди ва унга Муҳаммад Алининг бу ҳамда бошқа ғайриоддий чиқишлари олдини олиш вазифаси топширилди. [52]

Муҳаммад Али 1964 йилдан бери мусулмон бўлганлиги сабабли СССРдаги ислом маркази бўлмиш Тошкент ва Самарқанд шаҳрига сафар қилиши ҳақида олдиндан шарт қўйганди. Шу сабабли у Москвадан Тошкентга келди. Бу ҳақда [9]-мақолада бундай деб ёзилган.

“1978 йил июнда Тошкентга Муҳаммад Али келди. Уни спорт раҳбарияти, улар орқасидан эса “нон-туз”, қизлар ва пионерлар даста гуллар билан “олий даражада” кутиб олишди, ҳаммаси “рисоладагидек” ... Қарангки, вақтинчалик келган юлдузга “сизнинг чемпионингиз –Рисқиевни” чақириш керакмиш, уни эса одатдагидек таклиф этишни “унутишибди” ... Эслашга тўғри келди ...” [9]

Муҳаммад Али Тошкентда Хасти Имом масжидини зиёрат қилгани ва чинни заводига бориб, меҳнаткашлар билан учрашгани ҳақида [49]-мақолада қуйидагича ёзилган.

“Вьетнам урушига қарши чиққан чемпион Муҳаммад Алини 1978 йили Совет Иттифоқи таклиф қилганда, у ташриф доирасида Ўзбекистонга ҳам келган. Тошкентда Муҳаммад Али Хасти Имом масжидини зиёрат қилади ва рафиқаси Вероника билан Тошкентнинг диққатга сазовор жойларини кўздан кечиради, жумладан, улар пойтахтдаги ўша пайтларда донғи кетган чинни заводини бориб кўришади” [49]

Муҳаммад Али Тошкентдан кейин 2750 ёшли Самарқандга ташриф буюрди. У Самарқанднинг тарихий ёдгорликларини томоша қилди ва Самарқанд Давлат университети Бош корпусининг 2-қаватида жойлашган катта мажлислар залида талабалар ҳамда домуллалар билан учрашув ўтказди.

Мен Самарқанд Давлат университетини 1975 йилда тугатгач, йўлланма билан Тошкентдаги Кибернетика илмий ишлаб чиқариш бирлашмаси таркибидаги СПКБ АСУнинг Самарқанд шаҳридаги филиалида муҳандис-дастурловчи (инженер-программист) бўлиб 1975-1977 йилларда ишладим. Ушбу филиал директори Жуманов Исроил ака 1977 йилдан бошлаб докторлик диссертация устидан илмий изланишлар бошлади. Шу сабабли у филиалдаги беш нафар ёш ходимга илмий раҳбар бўлиб, 1977 йил ноябр-декабрида аспирант қилиб олди. Шу аспирантлар сафида мен ҳам бор эдим.

Мен аспирант сифатида 1978 йил бошида Тошкентда Аспирантлар ётоқхонасидан (Тошкент, Академиклар шаҳарчаси, Ф.Хўжаев кўчаси, 51-уй) жой олган эдим. Исроил ака Самарқандда яшаб ишлаётгани сабабли мен вақтимнинг каттагина қисмини Самарқандда яшаб ишладим. Яъни Муҳаммад Али ва Руфат Рисқиев Самарқандга 1978 йил июнида келишганда мен ўша ерда эдим.

Дунёда машҳур Муҳаммад Али Самарқандга келишини ва СамДУда талабалар билан учрашув бўлишини эшитиб бордим (қаердан эшитганим ёки газетада ўқиганим ҳозир эсимда йўқ). Катта мажлислар зали талабалар ва домуллалар билан лиқ тўлди. Учрашув бошида Муҳаммад Али, Руфат Рисқиев ва уларга ҳамроҳлик қилаётган 3-4 киши саҳнага қўйилган Президиум столи атрофига ўтиришди. Кимдир Муҳаммад Али тўғрисида қисқача кириш сўзини гапирди. Сўнгра сўз Муҳаммад Алига берилди. У қисқача сўзлаб, шу 1978 йил сентябрида АҚШда Леон Спинксга қарши реванш матчига чиқишини ҳам айтди.

Шундан кейин учрашувнинг иккинчи қисми бошланди. Президиумдаги столлар четга олиб қўйилди. Муҳаммад Али ва Руфат Рисқиев спорт формасида, яъни трусик ҳамда майкада бокс қўлқопини кийиб саҳнага чиқишди. Бўйи 191 см ва оғирлиги 100 кг га яқин бўлган Муҳаммад Али олдида бўйи 184 см ҳамда оғирлиги 75 кг бўлган Руфат Рисқиев анчагина пастроқ бўлиб кўринарди. Улар рингдаги каби бокс жангини, машқини кўрсатиб боксга тушишди. Муҳаммад Алидек супероғир вазндаги машҳур профессионал боксчи ватанимизнинг машҳур боксчиси Руфат Рисқиев билан биргаликда саҳнада енгил сакраб боксга тушаётганини яқин масофадан кўриш бир умр эсда қоларли ажойиб томоша эди.

Муҳаммад Али Самарқанд сафаридан кейин Тошкент орқали Москвага қайтди. 1978 йил 19 июн куни Кремльда СССР раҳбари Леонид Брежнев қабул қилиб, у билан 35 дақиқа гаплашди. Суҳбат охирида Л.Брежнев Муҳаммад Алига ўзининг «Малая земля» китобчасига дастхат ёзиб топширди ва соат совға қилди. [53]

Муҳаммад Али 1978 йил 20 июн куни Москвадан АҚШга учқичда жўнаб кетди.

21. РУФАТ РИСҚИЕВ ҲАҚИДАГИ БАДИИЙ ФИЛЬМ

3839_f3d74780c4f6df77_max (438x543, 44Kb)
Фото 11. «Рингга чорлашмоқда ...” бадиий филми рекламаси билан чоп этилган «Советский экран» киножурнали муқоваси. [3]

1979 йилда режиссëр Эдуард Хачатуров «Рингга чорлашмоқда ...” бадиий филмини суратга олди.

«НА РИНГ ВЫЗЫВАЕТСЯ. . .» («РИНГГА ЧОРЛАШМОҚДА ...»), СССР, Ўзбекфильм, 1979, рангли, 94 дақиқа. Спорт драмаси.

Руфат Қудратов ҳақида, унинг муваффақият, ғалаба ва боксчи машҳурлиги сари қийин йўли ҳақидадир. Бош ролда хизмат кўрсатган спорт устаси Руфат Рисқиев суратга тушган.

Ролларда: Руфат Рисқиев, Обиджон Юнусов, Бакен Кидикеева, Игор Ледогоров, Эдуард Павулс, Мурад Раджабов, Шухрат Иргашев, Фарида Муминова, Майя Эглите, (Абдрашит Абдрахманов, А.Ш.).

Режиссер: Эдуард Хачатуров. Сценарий муаллифи: Андрей Бородин. Оператор: Александр Панн. Постановкачи рассом: Нариман Рахимбаев. Композитор: Румиль Вильданов. Овоз режиссери: Евгений Шацкий.

Фрунзе-81 Спорт фильмларининг Бутуниттифоқ кинофестивалида эркак роли учун диплом (Р.Рискиев)» [54]

«Ватанимиз киномотографиясида «Рингга чорлашмоқда ...” бадиий филми эътиборли воқеа бўлган эди. Экранда маҳалладан келган боланинг бироз чиройлироқ қилинган ҳаёти акс этган. У аста-секин моҳир боксчига айланади ва чемпион бўлади ... Ҳаммаси Рисқиев ҳаётидагидек, лекин сал-сал “чиройлироқ”. Бош ролга Руфат Рисқиевнинг ўзи таклиф этилди. Филм муваффақиятли бўлди, Фрунзе (Бишкек, А.Ш.) шаҳридаги спорт фильмлари кинофестивалида 1980 йилда иккинчи ўринни эгаллади. Фестивал ҳакамлар ҳайъати энг яхши эркак ролини ижро этганлиги учун мукофотни бир овоздан Руфат Рисқиевга топширди. Руфат яна бир нечта (иккита, А.Ш.) фильмда суратга тушгач, ўзи учун ёт бўлган кино оламини тарк этди» [55]

«Рингга чорлашмоқда» номли ўзбек филми Абдрашит Абдрахманов ҳаётида навбатдаги филм бўлди. У унда рингдаги кўп йиллик рақиби бўлмиш бокс бўйича дунёнинг биринчи ўзбек чемпиони Руфат Рисқиев билан бирга ўйнади. У ҳаётда Абдрахмановга доимо ютқазарди, ва унинг кўнглидаги орзуси – уни нокаут қилиш – кинода амалга ошди: Рашит телбароқ боксчи ролини ўйнади, Рисқиев қаҳрамони унинг билан бўлган жангни енгади» [56]

“1974 йилда Гаванада жаҳон чемпиони номини синган бармоқлари билан қўлга киритган бугунги Рисқиевнинг бошқа кўпчилик ватандош пенсионерларнинг кундалик ҳаётидан ҳеч фарқи йўқ. Битта фарқи шуки халқ уни шу кунгача танийди ва севади.

Машҳурлик сабаби - Рисқиевнинг юлдузли пиллапояси тугагач 1979 йилда режиссëр Эдуард Хачатуров ишлаган «Рингга чорлашмоқда ...” бадиий филмидир. Бу филм афсонавий ўзбек боксчисининг ҳаëт йўли ҳақида ҳикоя қилади ва унда Рисқиев ўзини ўйнаган» [3]

Афсуски, машҳур ватандошимиз Руфат Рисқиев бош ролни ижро этган «Рингга чорлашмоқда ...” бадиий филми 2013 йилда интернет сайтларида, жумладан www.yotube.com да қўйилмаганди.
.
22. РУФАТ РИСҚИЕВ ҲАҚИДАГИ ҲУЖЖАТЛИ ФИЛЬМ

«Кейинчалик ўзбек кинематографчиларининг “Рингга энди чорлашмаяпти” деб номланган ҳужжатли филми ҳам чиқди.

Бу филм СССР халқлари спартакиадасининг икки карра чемпиони, Совет Иттифоқининг тўрт карра чемпиони, жаҳон чемпиони ва Олимпиада ўйинлари кумуш медал соҳиби Руфат Рисқиевнинг чемпионлик йилларидан кейинги муаммолари, шахсий ҳаëтидаги омадсизликлари ҳақида ҳикоя қилади...» [3]

23. РУФАТ РИСҚИЕВ ҲАҚИДА КЕЙИНГИ МАЪЛУМОТЛАР

23.1. 1997 ЙИЛ

“1997 йил 2 октябрда WBA (Дунё бокс ассоциацияси) президенти Ўзбекистон профессионал бокс вакилларига бизнинг федерация Дунё бокс ассоциациясига ҳақиқий ва доимий аъзо бўлганлигини тасдиқловчи сертификатни тақдим этди. Руфат Рисқиев WBA ҳакамлар бўлими таркибига кирди ва Марказий Осиё мамлакатларидан профессионал бокс бўйича биринчи халқаро тоифадаги ҳакам бўлди” [55]

23.2. 2004 ЙИЛ

«Қозоғистонга Руфат Рисқиев кўпдан бери келмаганди. Яқинда – 2004 йил 23 октябрда Руфат Рисқиев Қарағандада бўлиб ўтган профессионал бокс кечасига ташриф буюрди. У Мустақил Давлатлар Ҳамдўстлиги (МДҲ) ва славян мамлакатлари чемпиони бўлиш учун қозоғистонлик Андрей Еськин ва белоруслик Дмитрий Кашкан ўртасидаги унвонли олишувга ҳакамлик қилди.

Қарағанда томошабинлари Ўзбекистондан келган афсонавий меҳмонни ғоят завқланиб қарши олдилар. Кеча ташкилотчилари Руфат Рисқиев имзоси қўйилган бокс қўлқопига ҳатто ким ошар савдони ташкил этишди. Тошкент йўлбарси имзоси қўйилган қўлқопни 70 минг тангага сотиб олишди (ўшанда 1 АҚШ доллари тахминан 125 тангага тенг эди, А.Ш.) ... Қозоғистонда Рисқиевни эслашади ва яхши кўришади» [57]

23.3. 2008 ЙИЛ

Руфат Рисқиев 2008 йил 21 июл куни Би-би-си радиосига интервю берганди. Шундан айрим муҳим маълумотларни келтираман.

“Мен ҳозир (2008 йилда, А.Ш.) бокс бўйича Ўзбекистон терма жамоасида маслаҳатчиман. Мисол учун, мен таниқли боксчи Руслан Чагаевга зарба беришни ўргатганман. Зарба бериш техникасини яхши эгаллагани учун Америкада “Оқ Тайсон” лақабини олган. Кейин Рустам Саидовга ҳам зарба беришни ўргатганман. Яъни, мен техник, тактик жиҳатларини ўргатиб, бокснинг олий мактабидан сабоқ беришим мумкин. Руслан Чагаевни бемалол шогирдим деб айта оламан. Мен ҳозир кўраяпман, негадир хатолари кўп. Энди нимагадир олдимга келмаяпти, ҳа, майли, омадини берсин. Олдин буни ҳамма тренерлар билишарди деб ўйлардим, менинг билишимча, улар билишмас экан» [58]

“Би-би-си: Руфат ака, боксда олган жароҳатларингиз ортидан ҳозир соғлиғингиз қандай? Чунки соғлиғингизнинг анча ёмонлашиб қолганига оид хабарлар ҳам чоп этилганди...

Руфат Рисқиев: Ҳозир, Худога шукр, соғлиғим анча яхши. Махсус курсга борганимдан кейин ўзимни жуда яхши ҳис эта бошладим. 102 кг эдим, бир ойнинг ичида 84 килога тушдим. Икки марта, 10 кундан бўлдим-да. Бир ойнинг ичида 18 килога оздим. Бошқа томондан, кўзим ҳам яхши кўрадиган бўлди. Ойижоним “Болам овқат егин, болам овқат егин,” деб яна семиртирдилар. Ҳозир 92 киломан. Соғлиғимдан нолимайман. Лекин барибир курсга бориб туриш керак. Ёрдами кўп экан.

Би-би-си: Шерзоджон яна, "Руфат ака, оилангиз, фарзандларингиз борми? Улар ҳам боксчими?" деб сўраганлар. Марҳамат, Руфат ака:

Руфат Рисқиев: Худога шукр, оилам ҳам бор, фарзандларим ҳам бор. Иккита асраб олган қизим ҳам бор. Ҳаммаси бўлиб, 8 та неварам, 3 та эварам бор. Энди, фарзандларим кўп. Ростини айтсам, ёшлигимда сал шўхроқ эдим. Болаларим кўпроқ бўлган. Ҳаммаси бокс тўгарагига борган. Аммо табиат фарзандларда дам олади-да....Невараларимдан боксчи чиқиши мумкин, аммо менинг организмим чарчаган бўлгани учун бу болаларимга ҳам ўтган. Уларда ўша чарчоқ қолган» [58]

«Би-би-си: Руфат ака, ҳеч боксчи бўлганингиздан афсус чекканмисиз?

Руфат Рисқиев: Йўғ-эй! Ўзи, Худога шукр, спортни жуда яхши кўрардим, айниқса боксни. Шу спорт орқали элга танилдим. Ўзбекистоннинг шарафини кўтардим, шунча киши фахрланган, боксчилигим орқали кўп болаларга ёрдам берган эканман. Шунинг учун ҳам боксчи бўлганимдан фахрланаман!” [58]

“Би-би-си: Буюк Британиядан савол йўллаган Маҳмуджон эса, авваламбор сиздек ватандошимиз борлигидан фахрланишини билдириб, ҳозирги пайтда Ўзбекистон ҳукумати томонидан қандай моддий ёрдам олишингиз билан сўрабди. Марҳамат, Руфат ака:

Руфат Рисқиев: Жуда катта моддий ёрдам оламан. Яъни 51 минг сўм нафақа оламан. Буни энди АҚШ долларига чаққанда 42-43$ бўлади.

Би-би-си: Мана, сиз таниқли фахрий боксчисиз. Газ, электр токи ва сув ҳақларини тўлашда сизда бирор бир имтиёз борми?

Руфат Рисқиев: Йўқ, йўқ. Ҳаммаси ўша-ўша, эл қатори тўлайман. Терма жамоада маслаҳатчи бўлиб ишлаганим учун менга 150.000 сўм беришлари керак. Бироқ ярим йилдан буён ўшани ҳам тўлаётгани йўқ» [58]

“Би-би-си: Сизга сўнгги саволимиз Англиядан, Иброҳимжондан. Муштариймиз, "Руфат ака, ҳаётингизда энг қадрли нарса нима?" деб сўраган. Марҳамат Руфат ака:

Руфат Рисқиев: Энг қадрли нарса – менинг ойижоним. Тўғри, оилам бор, уй-жойим бор, улар у ёқда яшашади, мен эса, бу ерда, ойижоним билан. Хотин топилади, бироқ ойижоним топилмайди, деганман. Ойижоним битта» [58]

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  СТАТЬИ 2013 года
ПРАВОЗАЩИТА
SPORT

(195-мақолам ДАВОМИ 1. 2013 йил 30 сентябр) РУФАТ РИСҚИЕВ ТАРИХИ ВА БУГУНГИ АҲВОЛИ

Среда, 24 Мая 2023 г. 03:27 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(195-мақолам ДАВОМИ 1. 2013 йил 30 сентябр) РУФАТ РИСҚИЕВ ТАРИХИ ВА БУГУНГИ АҲВОЛИ

11. 1974 ЙИЛГИ БИРИНЧИ ЖАҲОН ЧЕМПИОНАТИ

RUFATfot6 (596x494, 87Kb)
Фото 6. СССРда хизмат кўрсатган мураббий Борис Гранаткин ва Жаҳон чемпиони Руфат Рисқиев. Тошкент, 1975 йил. [6]

Ҳаваскорлик бокси бўйича Биринчи Жаҳон чемпионатига доир қисқача маълумот.

1972 йилда СССР Бокс Федерацияси ҳаваскор боксчилар ўртасида Жаҳон чемпионатини ўтказиш ташаббусти билан чиқиб, барча миллий федерацияларга таклиф юборди. Натижада кўпгина муҳокамалардан кейин 1974 йил 17-30 август кунлари Гавана (Куба) шаҳрида бокс бўйича Биринчи Жаҳон чемпионати бўлиб ўтди. Мусобақада 45 мамлакатдан 274 нафар спортчи қатнашди. [20]

Интернет сайтларида бокс бўйича иринчи Жаҳон чемпионатига доир батафсилроқ маълумот топа олмадим. Фақат финал учрашуви ҳақида қуйидаги маълумот бор экан.

“Финал жуфтликлар таркиби:

48 кг. Хорхе Эрнандес (Куба) - Стефен Мучоки (Кения) - 5:0
51 кг. Дуглас Родригес (Куба) - Альфредо Перес (Венесуэла) - 4:1
54 кг. Вилфредо Гомес (Пуэрто-Рико) - Хорхе Луис Ромеро (Куба) - TKO 2
57 кг. Ховард Дэвис (США) - Борис Кузнецов (СССР) - 3:2
60 кг. Василий Соломин (СССР) - Симеон Куцов (Румыния) - TKO 2
63,5 кг. Айюб Калуле (Уганда) - Валдимир Колев (Болгария) - 5:0
67 кг. Эмилио Корреа (Куба) - Клинтон Джексон (США) - KO 3
71 кг. Роландо Гарбей (Куба) - Алфредо Лемус (Венесуэла) - 3:2
75 кг. Руфат Рисқиев (СССР) - Алек Нэстак (Румыния) - 3:2
81 кг. Мате Парлов (Югославия) - Олег Коротаев (СССР) - TKO 2
Свыше 81 кг. Теофило Стивенсон (Куба) - Мартин Стинсон (США) - 5:0” [21]

Руфат ака бокс бўйича 1-Дунё чемпионати ҳақида 2008 йил 21 июл куни Би-би-си радиосига берган интервьюсида бундай деган эди.

“Би-би-си: Руфат ака, барча унвонларингиз орасида ўзингиз учун энг қадрли, деб қайси бирини айтган бўлардингиз?

Руфат Рисқиев: Жаҳон чемпионлиги. Ўшанда ҳам қўлларим уч жойидан синган – чап қўлим икки жойидан, ўнг қўлим бир жойидан... Тўрт учрашувни синган қўлларим билан олиб борганман. Бўйим 1 метр 84 сантиметр, вазним 75 кг бўлган. Биринчи учрашувда канадалик, иккинчисида аргентиналик (ўшанда чап қўлимни синдирганман), учинчисида бўлғористонлик (унда ўнг қўлимни синдирганман), тўртинчисида олмониялик ва ниҳоят финалда руминиялик боксчи билан рингга чиққанман” [10]

Бокс бўйича Дунё чемпионатларига доир қўшимча маълумот. 1-5-чемпионатлар ҳар тўрт йилда бир марта, 1989 йилдан бошлаб ҳар икки йилда бир мартадан ўтказилмоқда. 2011 йил 25 сентябрдан 8 октябрга қадар Бокуда (Озарбайжон) бокс бўйича 16-Жаҳон чемпионати бўлиб ўтди.

Навбатдаги 17-Жаҳон чемпионати 2013 йил 14-26 октябр кунлари Қозоғистоннинг аввалги пойтахти бўлмиш Алмати шаҳрида бўлиб ўтади. [22]

12. УНВОНЛАР ВА МУКОФОТЛАР

RUFATfot7 (531x599, 137Kb)
Фото 7. СССРда хизмат кўрсатган спорт устаси белгиси. [23]

Бокс бўйича Биринчи Жаҳон чемпионатида чемпион бўлгани учун Руфат Рисқиевга 1974 йилда СССРда хизмат кўрсатган спорт устаси (Заслуженный мастер спорта СССР) фахрий унвони берилди. Шу унвон тарихига доир қисқача маълумот.

Совет Иттифоқининг 1922-1938 йиллардаги олий ижроия органининг номи Марказий ижроия қўмитаси (ЦИК – Центральный исполнительный комитет) эди. СССР Марказий ижроия қўмитасининг 1934 йилдаги қарорига кўра бир умрлик СССРда хизмат кўрсатган спорт устаси унвони жорий этилди. Боксчилар ўртасида бу унвонга биринчи бўлиб 1936 йилда В. П. Михайлов, 1937 йилда Е. И. Огуренков ва Н. Ф. Королев эришди. [23]

1936 йилдан 1991 йил 1 январга қадар бор-йўғи 94 нафар боксчига СССРда хизмат кўрсатган спорт устаси унвони берилган: А.Абрамов, И.Авдеев, А.Агаларов, В.Агеев, И.Акопкохян, Ю.Александров, Ю.Арбачаков, Э.Аристакесян, В.Баранников, И.Багаев, Я.Браун, А.Булаков, А.Булычев, В.Быстров, Г.Вартанов, П.Вертков, Г.Гаврилов, И.Ганыкин, Ш.Горгаслидзе, А.Гольштейн, Е.Горстков, К.Градоплов, А.Грейнер, О.Григорьев, Л.Гудушаури, Б.Денисов, С.Емельянов, В.Енгибарян, Александр Засухин, В.Засыпко, И.И.Иванов, И.К.Иванов, А.Зосимов, Н.Карцев, Д.Квачадзе, А.Киселев, А.Климанов, И.Князев, С.Конакбаев, Н.Королев, А.Кошкин, А.Крупин, А.Ксенафонтов, В.Кудрявцев, Б.Кузнецов, А.Курнявке, Б.Лагутин, В.Лемешев, В.Лимасов, В.Львов, А.Лясоте, В.Меднов, В.Мирошниченко, В.Михайлов, А.Навасардов, П.Никифоров, Б.Никаноров, А.Нурмаханов, Е.Огуренков, А.Папьян, Д.Позняк, В.Попеченко, В.Рачков, Р.Рискиев, В.Рыбаков, И.Ружников, Ш.Сабиров, В.Савченко, В.Самойлов, В.Сафронов, Л.Сегалович, С.Сивко, В.Соколов, В.Соломин, Б.Степанов, В.Степанов, С.Степашкин, В.Стольников, Р.Тамулис, А.Тимошин, А.Френкин, В.Фролов, Е.Фролов, А.Хаматов, Г.Шатков, Н.Шановазов, Г.Шевалдышев, Е.Шеронин, В.Шишов, А.Шоцикас, В.Щербаков, С.Щербаков, В.Шин, К. Цзю, А.Ягубкин, В.Яновский. [24]

Совет Иттифоқи даврида СССРда хизмат кўрсатган спорт устаси фахрий унвони олган 94 нафар атоқли боксчилар орасида биттагина ўзбек бор – у Руфат Рисқиевдир!
RUFATfot8 (218x287, 26Kb)
Фото 8. СССРда хизмат кўрсатган спорт устози белгиси. [25]

Руфат Рисқиев Биринчи Жаҳон чемпиони бўлгач 1974 йилда унинг мураббийи Борис Гранаткинга СССРда хизмат кўрсатган спорт устози фахрий унвони берилди. Бу унвон СССР Халқ комиссарлари кенгашининг қарори билан 1956 йилда киритилган бўлиб, 1956-1991 йиллар давомида бокс бўйича фақат 80 нафар таниқли устозга берилди: С. Авдиенский, А. Агаларов, А. Аникин, А. Антонов, Э. Аристакесян, А. Бакрадзе, В. Белов, К. Бирк, И. Багаев, С. Болдырев, Ю. Бражников, А. Буличев, Ю. Бухман, Л. Вяжлинский, О. Гарганджия, Г. Гаспарян, М. Гашлом, Г. Герасимов, В. Гинкель, К. Градополов, Б. Гранаткин, Б. Греков, А. Гришин, А. Дементьев, С. Джаксон, Г. Джероян, М. Завьялов, И. Иванов, Н. Ивкин, М. Иткин, В. Киркоров, Г. Кирштейн, А.Киселев, В. Коган, А. Коваленко, В. Коньков, К. Копцев, А. Котов, В. Краснов, В. Курегешев, Г. Кусикянц, А. Лавринович, А. Лавров, В. Лавров, Л. Левин, А. Левицкас, Н. Ли, Н. Маатсоо, Ю. Матулевич-Ильичев, Р. Меграбян, Л. Мисюнас, В. Михайлов, Р. Муртузалиев, Б. Никаноров, В. Никулин, Р. Оганесян, В. Огуренков, Е. Огуренков, Н. Осипов, В. Островерхов, В. Пищев, Ю. Подшивалов, Ю. Радоняк, Л. Сегалович, Ю. Соколов, Л. Соколов, А. Степанов, В. Степанов, М. Степанов, А. Тимошин, В. Тренин, Ю. Цхай, А. Чаплыгин, А. Чеботарев, А. Червоненко, Г. Шевалдышев, А. Шоцикас, В. Щербаков, С. Щербаков. [26]

Шундай қилиб, Руфат Рисқиев бокс бўйича Биринчи Жаҳон чемпиони бўлиши орқали ўз устози Борис Гранаткин номини тарихда қолдиришга хизмат этди.

13. 1975 ЙИЛГИ СССР ХАЛҚЛАРИ 6-СПАРТАКИАДАСИ

1975 йилги СССР халқлари 6-спартакиадаси 19-30 март кунлари Тошкентда бўлиб ўтганди. Шу турнирда СССР чемпионати медаллари ҳам ғолибларга берилди. [27]

«Техник натижалар. 22 март

75 кг (нимчорак финал).
Руфат Рисқиев (Ўзбекистон) - Владимир Рощин (Грузия)
Владимир Редькин (Латвия) - Шабельников (Туркманистон) - аниқ устунлик;
Анатолий Климанов (Украина )- Ануар Исаев (Қозоғистон)- аниқ устунлик (3 р.)
Рахимов (Тожикистон) - Мезенцев (Киргизия)
Рубен Енгибарян (Арманистон) - Владимир Поддубный (Молдавия)
В. Фесюк (Ленинград) - Грицак (Латвия)
Геннадий Толмачев (Эстония) - Калинин (Туркманистон) – аниқ устунлик;
Вячеслав Лемешев (Москва) - Сергей Васильев (Белоруссия)

Техник натижалар. 26 март

75 кг (чорак финал)
Руфат Рисқиев (Ўзбекистон) - Владимир Редькин (Латвия)
Анатолий Климанов (Украина)- Рахимов (Тожикистон)- жангсиз
В. Фесюк (Ленинград)- Рубен Енгибарян (Арманистон)
Вячеслав Лемешев (Москва)- Геннадий Толмачев (Эстония)

Техник натижалар. 28 март

75 кг (ярим финал)
Руфат Рисқиев (Ўзбекистон) - Анатолий Климанов (Украина) – 3:2
Вячеслав Лемешев (Москва) - В. Фесюк (Ленинград)

Техник натижалар. 30 март

Финал.

48 кг. Александр Ткаченко (Украина) - Василий Плакущий (Қозоғистон) – очколар бўйича
51 кг. Владислав Засыпко (Украина) - Сурен Дурян (Арманистон) – 3:2
54 кг. Виктор Рыбаков (РСФСР) - Феликс Пак (Ўзбекистон) – очколар бўйича
57 кг. Ашот Аветисян (Арманистон) - Валериан Соколов (Москва) – очколар бўйича
60 кг. Валерий Львов (РСФСР) - Алексей Шевченко (Қозоғистон)
63,5 кг. Юрий Тхоровский (Украина) - Сурен Казарян (Арманистон)
67 кг. Вячеслав Бодня (Туркмения) - Михаил Терентьев (Ленинград)
71 кг. Владимир Даньшин (РСФСР) - Иван Городилов (Грузия)
75 кг. Руфат Рисқиев (Ўзбекистон) - Вячеслав Лемешев (Москва) - очколар бўйича
81 кг. Олег Коротаев (Москва) - Николай Анфимов (Ўзбекистон)
81 кг дан ортиқ Евгений Горстков (РСФСР) - Петр Заев (Москва)” [27]

Финал босқичида Руфат Рисқиев ва Вячеслав Лемешев ўртасидаги жанг ҳақида “Советский спорт” газетасида 1975 йил 1 апрел кунги мақолада бундай деб ёзишганди.

«Высочайшим накалом борьбы была отмечена встреча Руфата Рискиева и Вячеслава Лемешева. На ринге сошлись чемпион мира и олимпийский чемпион. Под стать титулам боксеров был и бокс в их исполнении — изящный, технически совершенный, тактически изощренный.

Будь в руках судей две золотые медали, они без раздумий вручили бы их соперникам. Но медаль одна, и ее обладателем стал Руфат Рискиев, во второй раз принесший команде Узбекистана победу на спартакиадном ринге” [28]

Шу матннинг ўзбек тилидаги таржимаси (ўзбек тилига мен ўгирганман).

“Руфат Рисқиев ва Вячеслав Лемешев ўртасидаги учрашув жуда юқори даражадаги кураш билан ўтди. Рингда дунё чемпиони ва олимпия чемпиони тўқнашди. Боксчиларнинг унвонларига яраша улар ижросидаги бокс ҳам чиройли, техник жиҳатдан мукаммал, тактик жиҳатдан ранг-баранг бўлди.

Ҳакамлар қўлида иккита олтин медал бўлганида, улар ҳеч иккиланмай рақибларга топширган бўларди. Лекин медаль битта ва Руфат Рисқиев унинг соҳиби бўлди, у спартакиада рингида Ўзбекистон жамоасига иккинчи марта ғалаба олиб келди” [28]

Ватандошимиз Руфат Рисқиев рингда кучли рақибларни чиройли мағлубиятга учратганида рус журналистлари олтин медаль иккита бўлмаганлигидан афсусланишганди.

14. 1976 ЙИЛГИ СССР-АҚШ МАТЧИ

1976 йил 25 январда Москвада, 27 январда – Ереван шаҳрида, 27 январда Тошкентда ва 2 февралда Самарқанд шаҳрида СССР ҳамда АҚШ бокс терма жамоаларининг 8-матчи бўлиб ўтди. [29]

Москвадаги жангда 75 кг вазнда Вячеслав Лемешев АҚШлик Майкл Спинкс устидан очколар бўйича ғолиб бўлди. Еревандаги учрашувда 75 кг вазндаги боксчи қатнашмади.

Тошкентдаги учрашувда Руфат Рисқиев Майкл Спинксни уч марта накдаун ҳолатга учратиб, очколар бўйича ғалаба қозонди. Самарқанддаги учрашувда 75 кг вазнда ўзбекистонлик Владимир Шин АҚШлик Раймон Кейтсга очколар бўйича ютқазди. [29]

Руфат Рисқиевнинг Майкл Спинкс устидан эришган ғалабаси ҳақида «Советский спорт» газетасида бундай деб ёзишганди.

«Полностью, оправдал надежды своих поклонников чемпион мира Руфат Рискиев (75 кг). Его соперник Майкл Спинкс трижды побывал в нокдауне, а сам никак не мог одолеть прочную защиту чемпиона. Тренеры американской команды недаром назвали Рискиева лучшим среди советских участников матча. А с нашей стороны было названо имя Тейлора, который хоть и проиграл, но показал великолепный современный бокс” [30]

“Дунё чемпиони Руфат Рисқиев (75 кг) ўз мухлислари ишончини тўлиқсинча оқлади. Унинг рақиби Майкл Спинкс уч марта нокдаунда бўлди, унинг ўзи эса чемпионнинг ишончли ҳимоясини енгиб ўта олмади. Америка жамоаси мураббийлари Рисқиевни матчдаги совет қатнашчилари орасида энг яхшиси деб айтишгани бежиз эмас. Бизнинг томонимиздан эса Тейлор номи айтилди, у мағлубиятга учраган бўлсада, лекин ажойиб замонавий бокс намойиш этди” [30]

Руфат ака Майкл Спинкс билан яна бир марта - 1976 йилги Олимпиадада финалда тўқнаш келди. Бу ҳақда кейинги 16-17-параграфларда ёзаман.

15. 1976 ЙИЛГИ СССР ЧЕМПИОНАТИ

Бокс бўйича 1974 йилги СССР 41-чемпионати 21-28 март кунлари Россиядаги Свердловск (1924-1991 йиллар Свердловск, 1991 йилдан Екатеринбург) шаҳрида бўлиб ўтди. 75 кг гача вазндаги боксчилар жангги натижалари.

“75 кг.

Ним чорак финал (22 март)
Мустафин (Зенит) - Адамавичус (Локомотив) - аниқ устунлик
Руфат Рисқиев (Динамо) – Борис Сысоев (Зенит)
Вячеслав Лемешев (ВС) - Грицак (ВС) - жангсиз
Юрий Гагарин (ВС) - Владимир Редькин (Локомотив) - аниқ устунлик
Столяров (Водник) - Михалев (Спартак)
Геннадий Толмачев (Динамо) - Грибов (Динамо)

Чорак финал (24 март)
Рубен Енгибарян (Буревестник) - Владислав Фесюк (Рисқиевеҳнат заҳиралари)
Руфат Рисқиев (Динамо) - Мустафин (Зенит)
Вячеслав Лемешев (ВС) - Юрий Гагарин (ВС)
Геннадий Толмачев (Динамо) - Столяров (Водник)

Ярим финал (26 март)
Руфат Рисқиев (Динамо) — Рубен Енгибарян (Буревестник)
Геннадий Толмачев (Динамо) – Вячеслав Лемешев (ВС)

Финал (28 март)
Руфат Рисқиев (Динамо) — Геннадий Толмачев (Динамо)” [31]

Руфат Рисқиевнинг финалдаги жангги ҳақида “Советский спорт” газетасидаги мақолада бунда ёзишганди.

“Очень хотелось Геннадию Толмачеву победить чемпиона мира Руфата Рискиева. Но он понимал, что у него для этого есть только один шанс: нанести решающий удар, пробить защиту чемпиона. Но и Рискиев понимал это и стал действовать по принципу «нападение — лучшая защита». Завязался упорный встречный бой, в котором Рискиев несколько опережал своего партнера. Этот рисунок поединка сохранился до заключительного удара гонга. Рискиев в пятый раз стал чемпионом страны” [32]

“Геннадий Толмачев дунё чемпиони Руфат Рисқиев устидан ғалаба қозонишни жуда хоҳлаганди. Лекин у тушунардики, бунинг учун унда фақат битта имконият бор: ҳал қилувчи зарбани бериш, чемпион ҳимоясини ёриб ўтиш. Бироқ буни Руфат Рисқиев ҳам тушунарди ва “ҳужум – энг яхши ҳимоя” принципида ҳаракат қилди. Юзма-юз жиддий жанг бўлиб ўтди, унда Рисқиев ўз рақибидан бироз илдамроқ ҳаракат қилди. Рисқиев бешинчи марта мамлакат чемпиони бўлди” [32]

16. 1976 ЙИЛГИ ОЛИМПИАДА МУСОБОҚАЛАРИ

Маълумки, ёзги 21-Олимпия ўйинлари Монреаль (Канада) шаҳрида 1976 йил 17 июлдан 1 августгача бўлиб ўтди. Олимпиада доирасида 75 кг гача ваздаги Бокс бўйича турнир натижаларини инглиз тилидаги [33]-дан келтириб ўтаман.

75kg
Preliminaries Dragomir Vujkovic YUG Carlos Betancourt PUR 5:0
Preliminaries David Odwell GBR Mohamed Saoud MAR 5:0
Preliminaries Bernd Wittenburg GDR Bryan Gibson CAN KO 3
Preliminaries Luis Felipe Martinez CUB Fulgencio Obelmejias VEN 5:0
Preliminaries Siraj Din PAK Nicolas Arredondo MEX RSC 3
Preliminaries Lottie Mwale ZAM Zakaria Amalemba KEN both WO.
Preliminaries Ilya Dimitrov BUL Musa Gariba GHA WO.
Preliminaries Rufat Riskiyev URS Jorma Taipale FIN KO 3
Preliminaries Ryszard Pasiewicz POL Jean-Pierre Malavasi FRA KO 2
Preliminaries Michael Spinks USA Jean-Marie Emebe CMR WO.
Preliminaries Fernando Martins BRA Matouk Elsadek LIB WO.
Preliminaries Alec Nastac ROM Philip McElwaine AUS 3:2
Preliminaries Dragomir Vujkovic YUG David Odwell GBR 5:0
Preliminaries Luis Felipe Martinez CUB Bernd Wittenburg GDR 3:2
Preliminaries Siraj Din PAK --- --- WO.
Preliminaries Rufat Riskiyev URS Ilya Dimitrov BUL 5:0
Quarter-Final Michael Spinks USA Ryszard Pasiewicz POL 5:0
Quarter-Final Alec Nastac ROM Fernando Martins BRA 3:2
Quarter-Final Luis Felipe Martinez CUB Dragomir Vujkovic YUG 5:0
Quarter-Final Rufat Riskiyev URS Siraj Din PAK RSC 2
Semifinal Michael Spinks USA Alec Nastac ROM WO.
Semifinal Rufat Riskiyev URS Luis Felipe Martinez CUB 3:2
Final Michael Spinks USA Rufat Riskiyev URS RSC 3

Руфат Рисқиев рингдаги жангларига доир маълумотни ўзбек тилига таржима қилиб келтираман.

“Саралаш: Руфат Рисқиев (СССР) - Йорма Тайпале (Финляндия) KO 3 (KnockOut - нокаут билан ғалаба 3-раундда).

Саралаш: Руфат Рисқиев (СССР) - Илья Димитров (Болгария) 5:0.

Чорак финал: Руфат Рисқиев (СССР) - Сирадж Дин (Покистон) RSC 2 (RSC - Referee stop contest – аниқ устунлигига кўра ғалаба, 2-раундда).

Ярим финал: Руфат Рисқиев (СССР) - Луис Фелипе Мартинес (Куба) 3:2.

Финал: Майкл Спинкс (АҚШ) - Руфат Рисқиев (СССР) RSC 3:2 (RSC - Referee stop contest – аниқ устунлигига кўра ғалаба, 3-раундда)” [33]

Руфат Рисқиев Тошкентда СССР-АҚШ учрашувида 1976 йил 28 март куни Майкл Спинкс устидан ишончли ғалаба қозонганди (14-параграфга қаранг). У 1976 йил 31 август куни финалда 3-раунд охирига етмай Майкл Спинксдан мағлубиятга учрашининг сабаби ҳақида 17-параграфда ёзаман.

Таъкидлашим ўринлики, Руфат ака Совет Иттифоқи терма жамоаси орасида финалга етиб борган ва 1976 йилги Олимпиада кумуш медалини олган ягона боксчи эди.

17. ОЛИМПИАДА ФИНАЛИДАГИ МАҒЛУБИЯТ САБАБЛАРИ

www.akter.kulichki.com/boxing/ сайтида бокс бўича дунё чемпиони бўлган Совет Иттифоқи ва Россиялик боксчилар рўйхати берилган ([34]). Ўша рўйхатда Руфат Рисқиев номи ҳам бор. Шу сайтда Руфат ака тўғрисида алоҳида мақола ҳам берилган ([35]). Ўша мақолада 1976 йил Олимпиадасидаги Руфат Рисқиевнинг финал учрашуви ва мағлубиятига доир қуйидаги гаплар ёзилган (уни ўзбек тилига мен таржима қилдим).

«Был близок к золотой медали Руфат и на Олимпийских играх 1976 года в Монреале. Его соперником в финале был будущий чемпион мира среди профессионалов в тяжелом весе Майкл Спинкс. Имея небольшое преимущество в двух раундах, в последнем Майкл Спинкс нанес сильный удар, который переломил Рискиева. Бой был остановлен, и ташкентский чемпион показал рефери, что удар пришелся ниже пояса. Но рефери помотал головой и объявил победителем Спинкса» [33]

“Руфат Монреалда бўлиб ўтган Олимпия ўйинларида ҳам олтин медалга яқин эди. Финалда унинг рақиби профессионаллар ўртасида оғир вазнда бўлажак дунё чемпиони Майкл Спинкс бўлди. Майкл Спинкс икки раундда бироз устунликка эга бўла туриб, охирги учинчи раундда Рисқиевга қаттиқ зарба берди. Бу зарба Рисқиевни синдирди. Жанг тўхтатилди ва тошкентлик чемпион ҳакамга зарба белдан пастга берилганини кўрсатди. Лекин ҳакам бошини чайқади ва Спинксни ғолиб дея эълон қилди” [35]

Мен Руфат аканинг Олимпия рингидаги ушбу ва бошқа жангларини 1976 йилда телевизор орқали томоша қилгандим. [35]-да ёзилган тафсилот тўғри баён этилган.

Ушбу жанг ҳақида Руфат ака 2008 йили бундай деган эди.

“Би-би-си: Таниқли, дунёда ном қозонган бир боксчи сифатида сизнинг ҳам армонингиз борми?

Руфат Рисқиев: Эй, албатта! Бу Олимпиада Ўйинларида Олтин медаль ололмаганим... Яъни иккинчи ўринни олганим. Ўшанда ҳам бу менинг айбим эмас, секундантимнинг айби бўлган. Мен унга рингга чиққан пайтимда менга шу-шу гапларни айтиб туринг деб айтганман. Чунки рингга чиққан пайтингизда умуман бошқача аҳволга тушасиз-да....Шунинг учун ҳам боксчига гапириб туриш керак. Секундантим эса, бундай қилмаган. У Слава Лемешев деган боксчининг тренери эди. Слава Лемешев менинг рақибим эди. Мен Жаҳон чемпиони, у Олимпиада чемпиони эди. Лекин ўша галги Ўйинларга бормаганди. Чунки мен Славани ютиб, боргандим. Олимпиадада тренер битта бўлади, унинг ўзи ҳаммага қарайди. Шунинг учун ҳам атайлабдан гапирмаган. Мен буни билмасдан ўзимга дўст деб юрардим. Рингга чиққан пайтингизда эса, ҳамма нарса эсингиздан чиқиб қолади” [10]

Руфат Рисқиев ва Майкл Спинкс ўртасида 1976 йилги олимпиададаги финал жангги ҳақида FightNews.RU номли боксга доир интернет-журналда қуйидаги ҳаққоний гаплар ёзилган (уни ўзбек тилига мен ўгирдим).

“Для Майкла олимпийский турнир выдался очень лёгким. Он получил золотую медаль, выйдя в ринг всего лишь два раза. Дело в том, что на стадии 1/8 и 1/2 финала Майкл объявлялся победителем без боя. Первый его соперник – Жан-Мари Эмебе из Камеруна - уже после жеребьёвки снялся с турнира, как и все остальные спортсмены из стран Африки, которые таким образом протестовали против политики апартеида в ЮАР. В четвертьфинале Майкл без труда разобрался с поляком Ричардом Пазиевичем, победив его по очкам на карточках всех пяти боковых судей. Затем в полуфинале по причине травмы на бой с ним не вышел румын Алек Настак. А в финале Майкл Спинкс выплеснул всю свою нерастраченную энергию. К сожалению, под его многоударные атаки в бешеном темпе попал боксёр из СССР Руфат Рискиев.

За полгода до Олимпиады эти соперники встречались в Ташкенте в рамках матчевой встречи СССР – США, и тогда Рискиев на глазах своей родной узбекистанской публики трижды отправлял Майкла Спинкса в нокдауны и завершил бой досрочной победой. Но за прошедшее время американец очень прибавил в мастерстве, а также в физической и функциональной подготовке.

И, естественно, значительную роль сыграл тот факт, что на пути к финалу Рискиев провёл 4 боя, а Спинкс – только 1. К тому же, в полуфинале Руфат потратил очень много сил и энергии, одолев в тяжелейшем бою со счётом 3:2 очень сильного соперника из Кубы. Как итог, в финале равной борьбы не получилось. Советский боксёр не смог противопоставить сопернику ничего существенного. Предложенный Спинксом высокий темп Рискиев не выдержал, ему дважды были отсчитаны нокдауны, а развязка наступила после того, как Майкл провёл апперкот по туловищу, Руфат согнулся, показывая, что удар был нанесён ниже пояса, но судья в ринге открыл ему третий отсчёт в этом матче. Рискиев не отказывался продолжать бой, но находился в плачевном состоянии, и рефери предложил ему проследовать в свой угол. Таким образом, встреча завершилась досрочной победой Спинкса в 3-м раунде” [36]

“Майкл учун олимпия турнири жуда осон бўлди. У рингга фақат икки марта чиқиб олтин медаль олди. Гап шундаки, 1/8 (нимчорак) ва ½ (ярим) финалда Майкл жангсиз ғолиб деб эълон қилинди. Унинг биринчи рақиби – Камерунлик Жан-Мари Эмебе – қуръа ташлангач Африка мамлакатларидан келган бошқа ҳамма спортчилар каби турнирни тарк этди: улар шу йўл билан Жанубий Африка Республикаси (ЖАР)даги ирқчилик (апартеид) сиёсатига қарши норозилик билдирдилар. Майкл чорак финалда поляк Ричард Пазиевични бир ёқлик қилди, ён томондаги барча беш ҳакамнинг карточкаларида кўрсатилганидек очколар бўйича ғолиб бўлди. Кейин румин Алек Настак жароҳати туфайли унга қарши рингга чиқмади. Финалда эса Майкл Спинкс ўзининг сарфланмаган ҳамма қувватини тўкиб солди. Афсуски, унинг шиддатли суръатдаги кўпзарбали ҳужумларига СССРлик боксчи Руфат Рисқиев дучор бўлди.

Олимпиададан ярим йил аввал бу рақиблар Тошкентда СССР-АҚШ матчи учрашувида учрашишганди. Ўшанда Рисқиев ўзининг ўзбекистонлик қадрдон мухлислари кўз ўнгида Майкл Спинксни уч марта нокдаунга учратганди ва жангни муддатидан аввал ғалаба билан якунлаганди. Лекин америкалик ўтган вақт давомида усталикда, шунингдек жисмоний ҳамда функционал тайёргарликда жуда ўсганди.

Ва, табиийки, финалга қадар Рисқиев 4 та, Спинкс эса – фақат битта жанг ўтказганлик факти муҳим роль ўйнади. Бунга қўшимча равишда, Руфат яримфиналда жуда оғир жангда Кубалик кучли рақибини 3:2 ҳисоби билан енгиб, жуда кўп куч ва қувват сарфлади. Натижада финалда тенг кураш содир бўлмади. Совет боксчиси рақибга қарши бирорта муҳим қаршилик қила олмади. Спинкс таклиф этган юқори суръат (темп)ни Рисқиев тутиб тура олмади ва унга икки марта нокдаун саноғи саналди. Майкл Руфат танасига апперкот (зарбаси)ни бергач, у букчайди ва зарба белдан пастга берилди деб кўрсатди. Лекин ҳакам ушбу матчда унга учинчи ҳисобни очди. Рисқиев жангни давом эттиришдан бош тортгани йўқ, лекин у аянчли аҳволда эди ва ҳакам унга ўз бурчагига боришни таклиф қилди. Шундай қилиб, учрашув Спинкснинг 3-раундда муддатидан аввал ғалабаси билан якунланди” [36]

Шундай қилиб, Руфат Рисқиев 1976 йилги Олимпиада финалида АҚШлик Майкл Спинксдан мағлубиятга учрашининг тўртта сабаби бор.

Биринчидан, финалга қадар Рисқиев 4 та, Спинкс эса – фақат битта жанг ўтказди.

Иккинчидан, ярим финал босқичида руминиялик боксчи Алек Настак жароҳати туфайли
Майкл Спинксга қарши рингга чиқмади ва бу имконият ҳам унга финал учрашуви учун ўз кучини сақлашга хизмат қилди.

Учинчидан, Майкл Спинкс яримфинал учрашувини ўтказмай дам олаётган пайтда Руфат Рисқиев яримфиналда Кубалик кучли рақибига қарши оғир жанг ўтказиб, кўп куч-қувват сарфлаб 3:2 ҳисоби билан енгди.

Тўртинчидан, Майкл Спинкс жуда катта бокс талантига эга боксчи эканлигини 1976 йилги Олимпиада мусобақаларидан кейин профессонал боксга ўтиб, дунё бокс тарихида кўпгина рекордлар ўрнатиш орқали исботлади.

Боксни чуқур тушунган мухлислар унинг фамилиясига уйқаш бўлган инглизча сўз орқали "The Spinks Jinx" лақабини беришди. “Jinx” сўзи ўзбекчада “Бахтсизлик келтирувчи” (“Приносящий несчастье”) [37], “Лаънати” (“Проклятие”) [38] деган маънони билдиради.

Ватандошимиз Руфат Рисқиевни 1976 йилги Олимпиада финалида мағлубиятга учратган “Бахтсизлик келтирувчи” Майкл Спинкснинг шахси ва боксда эришган муваффақиятлари ҳақида навбатдаги параграфда баён этаман.

18. «БАХТСИЗЛИК КЕЛТИРУВЧИ» МАЙКЛ СПИНКС

1270542626409737880sp (400x300, 47Kb)
Фото 9. Майкл Спинкс. [38]

Боксчи Майкл Спинкс ҳақида умумий маълумот.

“Тўлиқ исми шарифи: ингл. Michael Spinks.

Лақаби: Бахтсизлик келтирувчи (ингл. Jinx).

Фуқаролиги: АҚШ.

Туғилган санаси: 1956 йил 13 июл (57 ёшда).

Туғилган жойи: Сент-Луис, Миссури, АҚШ.

Яшаш жойи: Сент-Луис, Миссури, АҚШ; Гринвиль, Делавэр, АҚШ.

Профессионал пиллапояси (карьераси).

Биринчи жанги: 1977 йил 16 апрел.

Охирги жанги: 1988 йил 27 июн.

Жанглар сони: 32.

Ғалабалар сони: 31.

Нокаут билан ғалабалар: 21.

Мағлубиятлар: 1.

Дуранглар: 0.

Ўтказилмаганлари: 0.

Ҳаваскорлик пиллапояси.

Жанглар сони: 100.

Ғалабалар сони: 93.

Нокаутлар: 35.

Мағлубиятлар сони: 7” [37]

Майкл Спинкс 1956 йил 13 июл куни Сент-Луис шаҳрида (АҚШ, Миссури штати) камбағал афро-америкаликлар оиласида туғилди. Майкл 4 ёшга кирганида - 1960 йилда отаси ўз оиласини ташлаб кетди. Онаси Кей олти ўғил ва бир қизини вояга етказишга мажбур бўлди. Майкл оиласи яшаётган маҳалла Сент-Луис шаҳрининг энг камбағал ва жиноятчилик авж олган жой эди. Маҳалла кўчаларида қора танли ўсмирлар гуруҳлари маҳалладаги болаларга кундуз кунлари ҳам тинчлик бермасди. Майклнинг Леон (1953.11.07) исмли акаси кўча безориларининг ҳужумига учраб турарди. Бу ҳолат жонига тегиб, Леон 1969 йилда уйи яқинида жойлашган “Капри” номли спортзалга бориб боксни ўргана бошлади. Бироз вақт ўтгач у укаси Майклни ҳам бокс тўгарагига қатнашга кўндирди. [38]

“Капри” мураббийи Джим Меррилл ўзининг ёш боксчиларини турли мусобақаларга жўнатиб турарди. Мусобақа ўтказиладиган ҳар бир кун учун овқатланишга беш доллардан пул тўларди. Ака-ука Спинкслар ушбу овқат пулидан тежаб, ўз оиласига моддий ёрдам беришарди. Мусобақа давомида кўпроқ пул олиш имкониятига эга бўлиш учун рингда рақибларини енгиш керак бўларди ва улар бунга қаттиқ ҳаракат қилишарди. Бунинг учун эса боксни яхши эгаллаш талаб қилинарди. Қўшимча равишда Майкл болалик йилларидан бошлаб газета тарқатиш орқали пул ишлаб ҳам онасига ёрдам берарди. [38]

АҚШда 1927 йилдан бери ҳаваскор боксчилар ўртасида “Олтин қўлқоплар” номли миллий турнир ўтказилади. Ушбу турнир ғолибига боғичи олтин рангдаги қўлқоп кўринишида ясалган белбоғ берилади. Майкл 18 ёшлигида – 1974 йилда биринчи ўрта вазнда “Олтин қўлқоплар” турнирида ғолиб бўлди. Ушбу турнирда ғолиб бўлган боксчи АҚШ шаънини халқаро мусобақаларда ҳимоя қилиш ва профессионал боксга ўтиш ҳуқуқини қўлга киритади.

Майкл 1976 йилда иккинчи ўрта вазнда (75 кг) “Олтин қўлқоплар” номли миллий турнир ва АҚШ миллий олимпия саралаш турнири ғолиби бўлди. Унинг акаси Леон ҳам ярим оғир вазнда (81 кг) ғолиб бўлиб, 1976 йилги Монреаль олимпиадасида қатнашиш ҳуқуқини қўлга киритди. [38]

Ака-ука Леон ва Майкл Спинкслар 1976 йилги Монреаль олимпиадасида 75 кг ва 81 кг бўлган икки хил вазнда қатнашиб, иккаласи ҳам Олимпиада олтин медалини қўлга киритди. Олимпиада ўйинлари тарихида битта спорт турида битта олимпиадада қатнашиб, иккаласи ҳам олтин медаль олган дастлабки ака-ука бўлишди. Майкл Спинкс ватандошимиз Руфат Рисқиев устидан финалда қандай қилиб ғалаба қозонгани ҳақида 16-17-параграфда ёзгандим.

Майкл Спинкс ўзининг ҳаваскорлик боксида 100 та жанг ўтказгач тўхтатди. Улардан 93 тасида ғалаба қозониб, жумладан 35 тасида нокаут билан, 7 тасида мағлубиятга учраганди. [37]

Олимпиададан кейин Леон Спинкс профессионал боксга ўтиб, супероғир вазнда жанглар олиб борди. У профессионал боксдаги 8-учрашувини 1978 йил 15 феврал куни ўтказди. У шу куни буюк Муҳаммад Алига қарши рингда жанг олиб бориб, уни енгди ҳамда дунё чемпиони бўлди. Лекин Леон Спинкс 1978 йил 15 сентябрида реванш матчида Муҳаммад Алига ютқазди. Умуман Леон Спинкс профессионал рингда 1977 йил 15 январдан 1995 йил 4 декабргача 46 та жанг ўтказиб, 26 тасида ғалаба қозонди (шулардан 14 наси нокаут билан), 17 тасида мағлубиятга учради ва 3 та жанг дуранг билан тугади. [39]

Майкл 1977 йил 16 апрел куни профессионал рингда биринчи оғир вазнда Эдди Бенсонни 1-раунддаёқ нокаутга учратиб ғалаба қозонди. [38]

“Майкл Спинкснинг асосий зарбаси ўнг кросс эди. Унинг одатича у бу зарбани шу заҳотиёқ такрорларди. Айнан мана шу иккиланган ўнг зарбаси учун, шунингдек фамилияси билан уйқаш тушириш учун мухлислар уни "The Spinks Jinx" деган лақаб билан атай бошлашди. Ҳақиқатан, унинг ўнг қўли кўпгина рақиблари учун лаънати ёки бахтсизлик келтирар эди” [38]

Эслатиб ўтаман: Ўнг кросс (ингл. cross – хоч) – орқадаги қўл билан тўғридан зарба бериб, шу ҳолатда тана оғирлиги олдинги оёққа ўтказилади. Зарба уриладиган қўл томонга бутун танани, елкадан оёқ болдири (мускули) ва панжаларигача буриш орқали амалга оширилади (чап томон билан турганда ўнг зарба, ўнг томон билан турганда – чап зарба). [40]

Майкл Спинкс яримоғир вазнда WBA бўйича чемпионликка 1981 йил 18 июлдан 1985 йил 21 сентябргача, WBC бўйича чемпионликка 1983 йил 18 мартдан 1985 йил 21 сентябргача, IBF бўйича чемпионликка 1984 йил 25 февралдан 1985 йил 21 сентябргача эгалик қилди. [38]

У ўз унвонларини 10 марта ҳимоя қилгач, 1985 йилда оғирроқ вазнга ўтиб, супероғир вазндагилар билан дунё чемпионлиги учун жанг олиб борди.

Майкл Спинкс 1985 йил 21 сентябрда ўша пайтдаги чемпион Ларри Холмсни очколар бўйича мағлубиятга учратди ва Дунё чемпиони бўлди. У бу номни 1987 йил 19 февралгача сақлай олди.

Майкл Спинкс 1988 йил 27 июнда супероғир вазнда катта талант эгаси бўлмиш ва учта асосий бокс ассоциациялари WBC, WBA ва IBFнинг чемпионлик белбоғлари эгаси Майк Тайсон (Mike Tyson)га қарши рингда жангга тушди. Майк Тайсон биринчи раунддаёқ аввалига уни нокдаунга туширди. Нокдаундан кейин Майкл Спинкс яқинлашганидаёқ Тайсон қаттиқ зарба бериб уни нокаутга учратди. Яъни Майк Тайсон бор-йўғи 91 сония ичида Майкл Спинкс устидан нокаут билан ғалаба қозонди. Бу жангги учун мағлубиятга учраган боксчи - Майкл Спинкс 13 миллион доллар, ғолиб Майк Тайсон эса 22 миллион доллар олди. [38]

Шу мағлубиятдан кейин Майкл Спинкс профессионал боксни тарк этди.

Шундай қилиб, Майкл Спинкс профессионал боксда 32 та жанг ўтказиб, 31 тасида ғалаба қозонди, улардан 21 таси нокаут билан тугади [36]. У бор-йўғи бир марта – Майк Тайсондан мағлубиятга учради.

Майкл Спинкс 1988 йилда боксни тарк этгач, бокс соҳасида у эришган муваффақиятлар бокс экспертлари томонидан юқори баҳоланди. Бокс соҳасида дунёда энг нуфузли The Ring журнали 2002 йилда уни яримоғир вазнда тарихда ўтган боксчилар орасида 3-ўринга қўйди. Шу журналнинг 2002 йилда барча замонларда ўтган энг зўр 100 супероғир боксчи орасида Майкл Спинкс 42-ўринни эгаллади. [38]

Нью Йорк (АҚШ) шаҳрида Бокснинг халқаро шуҳрат зали (International Boxing Hall of Fame) бор. Бу залга 1989 йилдан бери афсонавий боксчилар ва халқаро боксни ривожлантиришга катта ҳисса қўшган шахслар киритилади. 1994 йилда IBHOF га Майкл Спинкс номи киритилди. [38]

Жанубий Каролина штатида (АҚШ) Бокснинг дунё шуҳрат зали (World Boxing Hall of Fame (WBHOF)) бор. 1995 йилда WBHOFга ҳам Майкл Спинкс номи киритилди. [38]

Хулоса қилиб айтганда, ватандошимиз Руфат Рисқиев 1976 йилда Мельбурн олимпиадасида Майкл Спинксдек кучли рақибга қарши финалда жанг қилди ва мағлубиятга учради. Мағлубиятга учраш сабабларини 17-параграфда ёзгандим.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  СТАТЬИ 2013 года
ПРАВОЗАЩИТА
SPORT

(195-мақолам. 2013 йил 30 сентябр) РУФАТ РИСҚИЕВ ТАРИХИ ВА БУГУНГИ АҲВОЛИ

Среда, 24 Мая 2023 г. 03:12 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(195-мақолам. 2013 йил 30 сентябр) РУФАТ РИСҚИЕВ ТАРИХИ ВА БУГУНГИ АҲВОЛИ

Бошқаларга қанчалик кўпроқ ёрдам берсак, шунчалик кўпроқ ўзимизга ёрдам берган бўламиз. [1]
МУҲАММАД АЛИ (1942.17.01)

RUFATfot1 (170x240, 43Kb)
Фото 1. Руфат Рисқиев. Тошкент, 1980 йил. [2]
3838_098cd44828608898_max (443x338, 27Kb)
Фото 2. Руфат Рисқиев. Тошкент, 2011 йил август. [3], [4]

МУНДАРИЖА

Кириш сўзи.
1. Умумий маълумот.
2. Ёшлик йиллари.
3. 1970 йилги Югославиядаги халқаро турнир.
4. 1971 йилги СССР чемпионати.
5. 1971 йилги СССР халқлари 5-спартакиадаси.
6. 1972 йилги СССР-АҚШ матчи.
7. 1972 йилги Минскдаги халқаро турнир.
8. 1972 йилги СССР чемпионати.
9. 1973 йилги СССР чемпионати.
10. 1974 йилги СССР чемпионати.
11. 1974 йилги 1-Дунё чемпионати.
12. Унвонлар ва мукофотлар.
13. 1975 йилги СССР халқлари 6-спартакиадаси.
14. 1972 йилги СССР-АҚШ матчи.
15. 1976 йилги СССР чемпионати.
16. 1976 йилги Олимпиада мусобақалари.
17. Олимпиада финалидаги мағлубият сабаблари.
18. “Бахтсизлик келтирувчи” Майкл Спинкс.
19. Ёзувчи Нусрат Раҳмат хатоси.
20. Муҳаммад Али ва Руфат Рисқиев.
21. Руфат Рисқиев ҳақидаги бадиий фильм.
22. Руфат Рисқиев ҳақидаги ҳужжатли фильм.
23. Руфат Рисқиев ҳақидаги кейинги маълумотлар.
23.1. 1997 йил.
23.2. 2004 йил.
23.3. 2008 йил.
23.4. 2011 йил.
23.5. 2012 йил.
24. Хулоса ўрнида: Красницкий ва Рисқиев.
Фойдаланилган адабиётлар

КИРИШ СЎЗИ

Мен бокс мухлиси сифатида Руфат Рисқиев ва унинг боксдаги муваффақиятлари ҳақида кўп йиллардан бери у ёки бу даражада биламан.

2011 йил 15 август куни www.uznews.net сайтида [3], [4]-мақолалар чоп этилди. Унда Руфат аканинг бугунги кундаги (2011 йилдаги) қийинчиликлари ва аҳволи ҳақида маълумот берилганди.

Шу сабабли машҳур ватандошимиз боксчи Руфат Рисқиевнинг спортдаги жасорати ва кейинги йиллардаги ҳаётини таҳлилий мақоламда ёритишни мақсад қилдим. Токи замондошларимиз, айниқса ёш авлод ўзбек халқининг бундай мард йигити ҳақида билмоғи ҳамда ўрнак олмоғи керак.

Руфат ака ҳаёти билан боғлиқ қизиқарли воқеалар кўп бўлганлиги боис мақола ҳажми катталашиб борди. Мақоланинг катта қисмини 2011 йилда ёздим. Лекин уни тугата олмадим. Бойси (Айдаҳо штати, АҚШ) шаҳрида махсус хизмат органларининг менга қарши тазйиқи кучайгани, ўзимни ҳимоя қилиб айрим мақолалар ёзишга мажбур бўлганим ва бошқа воқеалар туфайли 2011 йилда ушбу мақоламни тўҳтатишимга тўғри келганди.

Шу мақолани 2013 йил сентябрида Канадага сафарим чоғида ёзиб тугатдим ва ўқувчилар эътиборига ҳавола қилмоқдаман.

1. УМУМИЙ МАЪЛУМОТ.

Бокс оламида боксчи ҳақида умумий маълумот берилади. Мен ҳам ушбу анъанага амал қилиб машҳур ватандошимиз боксчи Руфат Рисқиев ҳақида умумий маълумот келтириш билан бошлай.

“Тўлиқ исми-шарифи: Руфат Асадович Рисқиев.

Фуқаролиги: СССР, Ўзбекистон.

Туғилган санаси: 1949 йил 2 октябр (63 ёшда).

Туғилган жойи: Ўзбекистон ССР, Оққўрғон тумани (Тошкент вилояти, А.Ш.).

Вазн тоифаси: Ўрта вазн (75 кг гача, А.Ш.).

(Бўйи: 184 см, А.Ш.).

Ҳаваскорлик пиллапояси (карьераси).

Жанглар сони: 189.

Ғалабалар сони: 174” [2]

2. ЁШЛИК ЙИЛЛАРИ

Машҳур боксчимиз, Тошкент йўлбарси деган ном олган, ҳаваскорлик боксида ўзбеклардан чиққан биринчи дунё чемпиони Руфат Рисқиев 1949 йил 2 октябр куни Тошкент вилояти Оққўрғон туманида туғилган [2].

Руфат 12 ёшида СССРда хизмат кўрсатган мураббий Сидней Львович Джексон (Джаксон) (1886-1968) раҳбарлигида бокс сирларини ўргана бошлаган [5].

RUFATfot3 (598x420, 81Kb)
Фото 3. Ўзбекистоннинг 1960-йиллардаги бокс фахрийлари.Чапдан ўнгга: М.Б.Франк, В.Агафонов, Б.Гранаткин, Ю.В.Бухман, С.Л.Жаксон. Тошкент, 1963 й. [6]

С.Джексон АҚШнинг Нью-Йорк шаҳрида 1886 йилда туғилиб, 1904 йилдан бошлаб АҚШ профессионал боксида қатнаша бошлаган. У 1914 йил Россиянинг Архангельск шаҳрига сайёҳ (турист) сифатида экскурсияга келган. Лекин Биринчи Дунё урушининг бошланиши оқибатида у АҚШга Европа орқали кета олмади. Шу сабабли ўз уйига Марказий Осиё орқали кетишга ҳаракат қилди. Унинг пули Архангельскдан Тошкентгача келишга етди. Тақдир тақозаси билан у умрининг охиригача Тошкентда яшади. [7]

С.Джексон ҳаёти ва тақдирига доир [8]-повестни унинг шогирди ёзувчи Г.Свиридов ёзган. Мен бу китобни 1971 йилда ўқиб чиққан эдим.

Руфатнинг туғишган акаси Алишер Рисқиев бокс бўйича республика чемпиони ва бир неча мусобақалар ғолиби бўлган эди. Алишер икки йил ўтгач – 1963 йилда ўз укаси Руфатни “Буревестник” спорт жамиятининг бокс бўлимига ўтиб фаолиятини давом эттиришга кўндирди. [9]

Руфат 1966 йилда бокс бўйича ўсмирлар ўртасида ўтказилган Тошкент шаҳар биринчилигида ғолиб бўлди. [9]

Руфат 1966 йилдан бошлаб Сидней Джексоннинг шогирдларидан бири бўлмиш Гранаткин Борис Андреевич (1935.09.11-2008.01.05) раҳбарлигида бокс сирларини ўрганишда ва турли даражадаги мусобақаларда қатнашишда давом этди. [9]
RUFATfot4 (150x205, 8Kb)
Фото 4. Гранаткин Борис Андреевич (1935.09.11-2008.01.05). [9]

Руфат Рисқиев ўз мураббийлари ҳақида 2008 йил 21 июл куни Би-би-си радиосига берган интервьюсида бундай деганди.

“Руфат Рисқиев: Энди менинг биринчи тренерим С. Жаксон бўлган. Кейин Алексей Баранов бўлган. Охирида Борис Гранаткин бўлган. С. Жаксон менга биринчи бўлиб бокс алифбосини ўргатган. Алексей Андреевич менга бокс мактабини ўргатган. Гранаткин эса, бокс Олий мактабидан сабоқ берган” [10]

1968 йил охирида Ленинградда (ҳозирги Санкт-Петербургда) ўсмирлар ўртасида “Олимпия умидлари” номли мусобақалар бўлиб ўтди. Руфат кубалик боксер Сильвио Кесалони биринчи раунддаёқ нокаут билан мағлубиятга учратди. Буни кўрган польшалик машҳур бокс мураббийи Феликс Штамм (1901.14.12-1976.02.06) СССР терма жамоаси мураббийи Александр Капустинга Руфат Рисқиевни терма жамоага аъзо қилиб олишни маслаҳат берди. [9]
RUFATfot5 (429x600, 63Kb)
Фото 5. Руфат Рисқиев кубалик боксер Сильвио Кесалони нокаут билан мағлубиятга учратгач рингда ғолиб деб эълон қилинаётган пайт. Санкт-Петербург, 1968 йил 1 декабр. [11]

Бокс оламида машҳур бўлган қуйидаги сўзларни Феликс Штамм айтган эди: “Боксчи жўшқин юрак, совуққон бош, енгил оёқ ва фақат шундан кейингина тез ҳаракатланувчи қўлларга эга бўлмоғи керак”. Унинг тавсияси билан Руфат Рисқиев СССР терма жамоасига аъзо қилиб олинди. [9]

Руфат 1968 йилда Львов (Украина) шаҳрида ўтказилган ёшлар ўртасида СССР биринчилигининг ғолиби бўлди. [9]

Руфат 1970 йилдан бошлаб “катталар бокси” мусобақаларида қатнаша бошлади.

3. 1970 ЙИЛГИ ЮГОСЛАВИЯДАГИ ХАЛҚАРО ТУРНИР

1970 йил декабрида Югославияда “Олтин қўлқоплар” (“Золотые перчатки”) номли бокс бўйича халқаро турнир бўлиб ўтди. Ушбу турнирда Руфат рақибларини мағлубиятга учратиб олтин медаль соҳиби бўлди. [9]

4. 1971 ЙИЛГИ СССР ЧЕМПИОНАТИ

1971 йилги СССР чемпионати 17-27 март кунлари Қозон шаҳрида бўлиб ўтди.

Руфат ним чорак финалда Арманистоннинг Ашхатанк спорт ташкилоти вакили Алексанянни мағлубиятга учратди. Лекин чорак финалда “Меҳнат Заҳиралари” (“Трудовые Резервы») вакили бўлмиш Тарасенков билан учрашув пайтида қоши ёрилди ва ғолиб деб Тарасенков эълон қилинди. [12]

Ушбу чемпионат натижалари асосида 1972 йил 11-19 июн кунлари Мадрид (Испания)да бўлиб ўтган 19-Европа чемпионатига СССР терма жамоаси шакллантирилди. Табиийки, Руфат Рисқиев терма жамоа сафига киритилмади. Унга ушбу СССР чемпионати ғолиби Юозас Юоцявичус киритилди ва у ўз вазнида Европа чемпиони бўлди. [13]

5. 1971 ЙИЛГИ СССР ХАЛҚЛАРИ 5-СПАРТАКИАДАСИ

1971 йил 21 дан 29 июлгача Москвада СССР халқлари 5-Спартакиадаси доирасида Боксчилар турнири бўлиб ўтди. Руфат Рисқиев иккинчи ўрта вазнда (75 кг гача) қатнашиб, рингдаги учрашувларда қуйидаги натижаларга эришди ва Спартакиада чемпиони бўлди.

Ним чорак финал (24 июл): Р. Рисқиев (Ўзбекистон) - Р. Юмукян (Грузия) – аниқ устунлик;

Чорак финал (24 июл): Р. Рисқиев (Ўзбекистон) - В. Батурин (Киргизия) – нокаут (1-раунд);

Ярим финал (24 июл): Р. Рисқиев (Ўзбекистон) - В. Лемешев (Москва) - аниқ устунлик;

Финал (24 июл): Р. Рисқиев (Ўзбекистон) - В. Абрамович (РСФСР)- нокаут (1-раунд, 1:02). [14]

6. 1972 ЙИЛГИ СССР-АҚШ МАТЧИ

1972 йил 8 феврал куни Москвада, 11 феврал – Жданов (1948-1989 йилларда Жданов, 1989 йилдан бошлаб Мариуполь) шаҳрида ва 14 февралда Ереван шаҳрида СССР ҳамда АҚШ бокс терма жамоаларининг 6-матчи бўлиб ўтди. [15]

Москвада Р.Рисқиев АҚШнинг 1971 йилги чемпиони 17 ёшли Марвин Джонсон билан беллашди (у 43 марта жанг ўтказиб, 40 тасида ғалаба қозонганди). М.Джонсон Р.Рисқиевни очколар ҳисобига мағлубиятга учратди. [15]

М.Джонсон 1971 йил 11 феврал куни Жданов шаҳрида СССРлик кучли боксчилардан бири А. Климановни, 14 феврал куни яна бир кучли боксчи В. Лемешевни мағлубиятга учратди. [15]

7. 1972 ЙИЛГИ МИНСКДАГИ ХАЛҚАРО ТУРНИР

1972 йил 22-27 феврал кунлари Минск шаҳрида (Белорусь) Минск халқаро турнири бўлиб ўтди. Руфат Рисқиев 1972 йил 26 феврал куни турнирнинг чорак финалида Замбиянинг 4 карра чемпиони, Шарқий ва Марказий Африканинг чемпиони Б.Сузе билан учрашиб, очколар бўйича мағлубиятга учратди. [16]

Турнирнинг ярим финалида Р.Рисқиев мағлубиятга учради (менимча, у Анатолий Климановга бой берди, бу тўғрида аниқ маълумотни топаолмадим). Анатолий Климанов турнир ғолиби бўлди. [16]

Руфат ака Анатолий Климанов (1949.28.10) билан рингдаги жангларининг умумий натижаси ҳақида 2008 йил 21 июн куни Би-би-си радиосига берган интервьюсида бундай деди.

“Руфат Рисқиев: Украиналик боксчи Анатолий Креманов (Климанов, А.Ш.) бўлган. У билан олти марта рингга чиққан бўлсак-да, ҳисобимиз 3:3 бўлган. Еттинчи гал чиқишимиз керак бўлганда эса, ростини айтсам, у қўрққан, рингга чиқмаган, касал бўлдим деб, қолиб кетган” [10]

8. 1972 ЙИЛГИ СССР ЧЕМПИОНАТИ

1972 йилги СССР чемпионати 13-19 июн кунлари Москва шаҳрида бўлиб ўтди. СССР чемпионати икки босқичдан иборат бўлди. Аввалига олтита зонада саралаш мусобақалари бўлди. Финал қисмига айнан 100 нафар боксчи қатнашди. [17]

Мусобақа натижалари цуйидагича бўлди.

“75 кг.

13 июн.
Куриков- Чижов

16 июн
Тарасенков – Дылдин
Соколов – Шабельников
Рискиев – Климанов
Куриков – Кудряшов

17 июн
Тарасенков – Соколов
Рискиев – Куриков

Финал (19 июня)
Рискиев – Тарасенков – қоши ёрилди (3-раунд арафасида)” [17]

«1972 йилги СССР чемпионлари:

48 кг. Владимир Иванов
51 кг. Борис Заректуев
54 кг. Анатолий Левищев
57 кг. Борис Кузнецов
60 кг. Геннадий Доброхотов
63,5 кг. Анатолий Камнев
67 кг. Анатолий Березюк
71 кг. Валерий Трегубов
75 кг. Руфат Рисқиев
81 кг. Николай Анфимов
Св. 81 кг. Витаутас Бингялис» [17]

Совет Иттифоқининг асосий спорт газетаси мухбири Руфат Рисқиев ҳақида бундай ёзганди (аввалига рус тилидаги матнни, кейин унинг таржимасини келтираман, таржимани мен қилганман).

“75 кг. В этой весовой категории, после безраздельного господства Валерия Пoпeнченко, у нас нет столь же яркого лидера. Впрочем, возможно, мы слишком требовательны, ибо Руфат Рискиев в бою с Владимиром Тарасенковым был совсем неплох. Он не боялся ни ударов, ни темпа, который присущ Тарасенкову, вел встречный бой, полагаясь на мощь своих атак.

Пожалуй, эта формулировка — встречный бой — единственное обвинение соперникам. Слишком уж откровенен он был. Никто не стремился защититься, избежать удара. Рискиев был сильнее. За минуту до гонга в первом раунде он послал Тарасенкова в нокдаун, еще один столь же сильный удар провел во втором раунде… Сомнений в превосходстве Рискиева, хотя Тарасенков держался мужественно, не оставалось. Встреча закончилась досрочно — в перерыве перед третьим раундом врач, обследовав бровь Тарасенкова, убедился, что тот продолжать бой не может” [18]

“75 кг. Бу вазнда Валерий Пoпeнченконинг якка ҳокимлигидан кейин бизда у каби ёрқин лидер йўқ. Дарвоқе, эҳтимол, биз ҳаддин ташқари талабчандирмиз, ахир Руфат Рисқиев Владимир Тарасенков билан бўлган жангда жуда яхши эди. У Тарасенковга хос бўлган зарбалардан ҳам, тезкорликдан ҳам қўрқмади, ўз ҳужумларига ишониб юзма-юз жанг олиб борди.

Дарвоқе, юзма-юз жанг ибораси рақибларга ягона айбловдир. У ҳаддин ташқари очиқ бўлди. Ҳеч ким ҳимояланишга, зарбадан қочишга ҳаракат қилмади. У биринчи раундга бонг чалинишидан бир дақиқа олдин Тарасенковни нокдаунга учратди, яна шундай кучли зарбани иккинчи раундда берди ... Тарасенков мардларча туриб берган бўлсада, Рисқиевнинг устунлигига шубҳа йўқ эди. Учрашув муддатидан олдин тугади – учинчи раунд олдидаги танаффусда врач Тарасенков қошини текшириб, у жангни давом эттира олмаслигига ишонч ҳосил қилди” [18]

Шундай қилиб, Руфат Рисқиев 1972 йилда ҳам Совет Иттифоқи чемпиони бўлди.

9. 1973 ЙИЛГИ СССР ЧЕМПИОНАТИ

1973 йилда Вильнюс (Литва) шаҳрида бокс бўйича СССР 39-чемпионати ўтказилгани тўғрисидаги фактлар бор. Лекин интернет-сайтларда ушбу мусобақа тўғрисидаги батафсил маълумотларни топа олмадим. Фақат нда Руфат Рисқиев ҳам қатнашиб, финал босқичда Анатолий Климановга очколар бўйича ютқизгани ҳақидаги фактни ўқидим ([19]).

10. 1974 ЙИЛГИ СССР ЧЕМПИОНАТИ

Бокс бўйича 1974 йилги СССР 40-чемпионати 23-31 март кунлари Россиядаги Ижевск шаҳрида бўлиб ўтди. 75 кг гача вазндаги боксчилар жангги натижалари.

“75 кг.

Ним чорак (27 март)
Анатолий Климанов (ВС) - Н. Шелгинский (Локомотив)
А. Яковлев (Меҳнат заҳиралари) — Богдан Грицак (ВС)
Сергей Васильев (ВС) — О. Щетинин (Зенит)
Анатолий Куриков (Спартак) — В. Климчук (Авангард)
Владимир Рощин (Динамо) — Н. Кастерин (Меҳнат заҳиралари)
Геннадий Толмачев (Динамо) — Владимир Шабельников (ВС)
Борис Сысоев (Зенит) — Анатолий Шпилев (ВС)
Руфат Рисқиев (Динамо) — А. Терещенко (Спартак)

Чорак финал (28 март)
Анатолий Климанов (ВС)- А. Яковлев (Меҳнат заҳиралари)
Анатолий Куриков (Спартак)- Сергей Васильев (ВС)
Геннадий Толмачев (Динамо) - Владимир Рощин (Динамо)
Руфат Рисқиев (Динамо)- Борис Сысоев (Зенит)

Ярим финал (29 март)
Анатолий Климанов (ВС) - Анатолий Куриков (Спартак)
Руфат Рисқиев (Динамо) - Геннадий Толмачев (Динамо)

Финал (31 март)
Руфат Рисқиев (Динамо)- Анатолий Климанов (ВС)” [19]

“Советский спорт” газетаси Руфат Рисқиев ҳақида 40-чемпионат давомида ёзишмади, аниқроғи мен учратмадим. У чемпионликни қўлга киритганидан кейингина мақолада бундай деб ёзишди.

“Теперь о бое Рискиева (75 кг) с Анатолием Климановым. Оба — финалисты вильнюсского чемпионата страны. Тогда победил Климанов. Сейчас — Рискиев. Отмечу одну деталь. В полуфинальном бою с Анатолием Куриковым в первом же раунде Климанов получил тяжелую травму — перелом ребра. Как довел поединок до конца, остается тайной. Скрыл перелом и от тренеров, и от врачей. Ночь от боли не спал. Но на бой с Рискиевым вышел — принципиальный поединок, старый спор.

Рискиеву — 24 года. Стаж 11 лет. Победитель V Спартакиады народов СССР, чемпион страны 1972 года. Провел 150 боев, одержал 135 побед. Из 30 международных встреч выиграл 25. Тренер — Б. Гранаткин” [19]

«Энди Рисқиевнинг (75 кг) Анатолием Климанов билан жангги ҳақида. Иккаласи ҳам Вильнюсдаги мамлакат чемпионати финалистларидир. Ўшанда Климанов ғалаба қозонди. Ҳозир – Рисқиев. Битта нарсани таъкидлайман. Климанов Анатолий Куриков билан бўлган ярим финал жанггида оғир жароҳат олди – қовурғаси синди. Жангни қандай қилиб охирига етказгани сирлилигича қолмоқда. Синганини мураббийлардан ҳам, врачлардан ҳам яширди. Кечаси оғриқдан ухлолмади. Лекин Рисқиев билан бўладиган жангга чиқди – принципиал тортишув, эски баҳс.

Рисқиев 24 ёшда. Стажи 11 йил. СССР 5-спартакиадаси ғолиби, 1972 йилги мамлакат чемпиони. 150 та жанг ўтказган, 135 тасида ғалаба қозонган. 30 та халқаро учрашувлардан 25 тасида ютган. Мураббийи - Б. Гранаткин” [19]

Шундай қилиб, Руфат Рисқиев 1974 йилда ҳам Совет Иттифоқи чемпионати ғолиби бўлди.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  СТАТЬИ 2013 года
ПРАВОЗАЩИТА
SPORT

(CONTINUED 8) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 23:36 + в цитатник
Shuhratjon AHMADJONOV

(CONTINUED 8) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

PART 4. PUNITIVE PSYCHIATRY

PART 4.1. PUNITIVE PSYCHIATRY IN UZBEKISTAN

PARAGRAPH 142. Among the many options for persecution of me was an attempt to use punitive psychiatry in Uzbekistan in 1997, and in the United States after 2010. The initial reason for the attempt to use punitive psychiatry against me is connected with some events in Uzbekistan in 1989-2008.

PARAGRAPH 143. In Uzbekistan, the opposition People's Movement "Birlik" ("Unity") was founded on November 11, 1988. I participated in "Birlik" from the end of November 1988 to November 1990 as the first deputy chairman of the Tashkent city organization. Together with my associates, I organized many interesting events on human rights and democracy in the capital city of Tashkent. They caused a lot of trouble for the leadership of the Soviet State Security Committee (SSC) in 1988-1990.

PARAGRAPH 144. Dictator Islam Karimov (1938-2016) was appointed leader of Uzbekistan in June 1989. I participated in the opposition Democratic Party of Uzbekistan (DPU) “Erk” (“Freedom”) from August 1, 1991 to October 1993 as the second secretary of the Tashkent city organization DPU “Erk”. Together with my associates, I organized many interesting events on human rights and democracy in Tashkent. They caused a lot of trouble for the leadership of the SSC and its heir, the National Security Service (NSS) of Uzbekistan in 1991-1993.

PARAGRAPH 145. Since October 1993, with a group of like-minded people, I have been working on the creation of the youth Republican Party of Uzbekistan (RPU). The founding congress of the RPU, with the permission of the Tashkent city khokimiyat (mayor's office), was scheduled for November 12, 1994. Police officers arrested me on October 30, 1994, near the Chkalovskaya metro station in Tashkent, when I was handing out an Appeal to fellow citizens with a request to join the RPU. On October 31, 1994, in the office and at the head of the deputy prosecutor of the Khamza district, Mr. Karaketov: he and six other officials from the National Security Service and the Tashkent city Ministry of Internal Affairs interrogated me for 40 minutes. They accused me of violating article 188-1 of the Criminal Code of Uzbekistan (creating a banned political party) and wrote a protocol. They planned to imprison me for at least 15 days. By doing so, they wanted to disrupt the founding congress of the RPU. I was escorted to the Khamza district court. The judge of the Khamza district fined me 1200 sums, which is approximately 40 US dollars.

I wrote a complaint to President Islam Karimov and several leaders of Uzbekistan about the illegal actions of the leaders of the Khamza prosecutor's office and the illegal fine. My complaint was sent from the Office of the President to the General Prosecutor's Office of Uzbekistan. This case was considered by the Prosecutor General's Office.

On November 12, 1994, the founding congress of the RPU was held, where I was elected chairman of the RPU. Bailiffs about payment of the fine came before the beginning of 1996. I got fed up with this and threatened them that I would file a complaint with the Human Rights Committee of the United Nations (UN) in the event of further persecution. After such a written warning, the bailiffs stopped coming to my house and I did not pay the illegal fine.

PARAGRAPH 146. In 1995, about one thousand citizens of Uzbekistan were members of the RPU, of which 80 percent were young people. At that time, at least 3,000 applications from citizens of Uzbekistan were enough to register a political party with the Ministry of Justice of Uzbekistan. The National Security Service and the Ministry of Internal Affairs of Uzbekistan strongly persecuted the leadership of the RPU. Presidential and parliamentary elections in Uzbekistan were scheduled for the end of 1999. The leadership of the NSS in 1997 attempted to use punitive psychiatry against me in order to eliminate the possible registration of the Republican Party and its participation in the 1999 elections. A detailed account of these persecutions in Uzbekistan would take many pages. I will write briefly for general information.

PARAGRAPH 147. I wrote in paragraph 141 that in 1984-1991 a one-thousand-page work in four parts entitled “On the new agricultural technology of agricultural plants (on the example of cotton) based on an agricultural plant and rope (bridge) agricultural machines - Semurg”. In this work, he also wrote about the use of the latest agricultural practices. One of them is the use of magnetized water in saline soils. Soil salinity decreases and the yield of cotton and other plants increases sharply. On November 23, 1996, I wrote a long letter addressed to the President of Uzbekistan, Mr. Islam Karimov, and asked them to give me half a hectare of land for an experiment in the Kibrai region. My passport has been registered since 1989 in a hostel in the village council named after Matkabulov, Kibray district, Tashkent region. Somewhere in 1995-1996, this hostel was converted into a store. There, the residents were provided with land plots for building a house. I lived in the city of Tashkent in a rented apartment. I was not informed, and I was discharged.

On December 1, 1996, the younger brother Rashidjon (1963-1996) died due to illness in Jizzakh. During the commemoration, my older brothers persuaded me to move from Tashkent to Jizzakh to my parents' house. I was a long-term human rights activist and actively participated in the democratic movement for the independence of Uzbekistan. I understood that I was discharged from the Kibray region and it was unlikely that I would be given half a hectare of land for the experiment. I decided to agree with the proposal of the brothers to move to Jizzakh in the parental home.

My letter from the presidential apparatus was sent to the Ministry of Agriculture. On January 7, 1997, a discussion of my proposal took place in Tashkent with the participation of the First Deputy Minister, Mr. Uzokov, and ten leading experts. They agreed to my proposal. I told them that I decided to move to Jizzakh. Mr. Uzokov said that in Jizzakh they would support me in the regional khokimiyat (governorship).

PARAGRAPH 148. On January 25, 1997, I moved from Tashkent to Jizzakh to my parents' house (Jizzakh, Ural Shokirov Street, house 26). Rayhon - my older sister (1957) lived in this house with her husband and five children since 1994.

Many of our relatives live on the territory of the former collective farm named after Alisher Navoi. I registered my passport at the house of a relative of Mr. Nishonboy Khoshimov (1956. Address; 25 Tinchlik Street, Kulama village council, Jizzakh (now Sharaf Rashidov) district). Together with him, they applied for half a hectare of land to organize an agricultural company. We were not given this piece of land. On March 17, 1997, I wrote a charter and registered a small enterprise "Turon Shuhrati" in the Khokimiyat (mayor's office) of Jizzakh, opened a bank account and received a seal.

PARAGRAPH 149. My younger sister Gulnora (1959) is married to Mr. Olim Kasimov (1954). He divorced his first wife and married my sister. He worked in the regional police and had the rank of lieutenant colonel of the police. He was building a new house in the Kutarma mahalla (neighborhood) in Jizzakh. An underground workshop for alcoholic beverages (wine) was organized in this house and it was sold in the homes of citizens, including those from our parental home. All night drunks came and knocked on the window. Rayhona's older sister and her children sold wine to alcoholics. The two nephews said they had been bottling wine all night at Mr. Olim Kasymov's house.

As a human rights activist, I understood the danger of such illegal business. I wrote about this to the President of Uzbekistan, Mr. Islam Karimov, and on February 11, 1997, I myself took it to Tashkent to the President's office. The Tashkent commission found in the house of lieutenant colonel Olim Kasymov three barrels of wine, many boxes of bottles filled with wine and accessories for bottling alcoholic beverages.

PARAGRAPH 150. Mr. Olim Kasymov is the youngest of the four Kasymov brothers. The eldest of them, Mr. Tulkin Kasymov (1941), in 1997 had the rank of lieutenant general. In 1997, on the president's desk was his documents for appointment to the post of Deputy Minister of Defense of Uzbekistan for combat training. My post suspended his appointment. These powerful high-ranking officials jointly began to carry out a plan of reprisal through the use of punitive psychiatry against me.

PARAGRAPH 151. Lieutenant Colonel Olim Kasymov, with the help of his influential brothers and acquaintances, held on to his position. The security forces tried hard to use some brothers and sisters against me. During these difficult days, some brothers took and gave my seven folders of papers to the National Security Service.

Organized a conflict situation in our family. Gulnora's younger sister especially tried to do this. I do not like to conflict with people, especially with brothers and sisters. All four of Gulnora's brothers and sisters had their own homes and lived normally with their families. I asked me to allocate half of the parental home. They didn't agree. I told them that I would apply to the court with a request to give me one room in the six-room parental home.

PARAGRAPH 152. On April 19, 1997, Eid al-Adha and in the house held a commemoration in memory of Rashidjon. After the wake, the relatives began to go home. Aunt Habiba came out of the house with tears in her eyes. I realized that trouble could happen. I took my briefcase and left with quick steps. My brother Farkhod Ahmedjanov (1952-2015) ran after me. I was at a distance of three hundred meters from the house. He began to persuade me to return to the house and peacefully agree with the older brothers on the division of the house while they are here. The older brothers Rustam (1946-2003) and Ismail (1948) lived in Samarkand and were about to leave. Unfortunately, I agreed and together with Farhad returned to my parents' house.

Ismail Ahmedjanov was a Doctor of Medical Sciences and worked as a pediatric surgeon at the Samarkand Republican Hospital. He is a big drinker. He took out vodka in a teapot and poured it into bowls. He proposed a toast to a peaceful solution, and we drank. The older brother Rustam did not drink, and he told me: “Shuhrat, you drank it in vain.” Later it became known that a beating was planned for that day in order to create the appearance of a family conflict situation. (Doctor of Physical and Mathematical Sciences, Professor of Samarkand State University Rustam Ahmedjanov died in a car accident in January 2003.)

At this time lieutenant colonel Olim Kasymov comes and starts beating me. I wanted to go outside. But it turned out that they had previously locked the iron gate. After some time, Rustam aka said: “Stop beating him.” Gulnora's sister said: "Because of him, SNB officers come to our house every day." She meant her house, where she lived with her husband Olim Kasymov and children (NSS - National Security Service).

I fell into the asphalt near the kitchen door. Alim Kasymov started kicking mercilessly. I crouched down and suddenly I see the face of twelve-year-old Yulduz, Rayhon's eldest daughter. She put her face to the window on the inside of the kitchen and looked in my direction. The thought flashed through my mind: she might not be forgiven for such testimony (see paragraph 155).

Lieutenant Colonel Olim Kasymov and the SNB officers planned so that adult children would not witness such a beating: thirteen-year-old Mukhiddin, the eldest son of Raykhon, was previously sent to relatives under some pretext. But they did not take into account the twelve-year-old Yulduz.

After a severe beating, I was taken to a sobering-up station.

PARAGRAPH 153. Later it became known to me that they had drawn up the papers in the following way: allegedly, after drinking, I got into a fight with my brother Farhod. I also became aware that on that day - April 19, 1997, someone broke Gulnor's little finger. In my opinion, Olim Kasymov did this on purpose in order to accuse me. I didn't even touch it with my finger. Naturally, Lieutenant Colonel Olim Kasymov and his supporters issued some papers to protect themselves by blaming me.

As a result, Olim Kasymov remained in his former position with the rank of lieutenant colonel of the Ministry of Internal Affairs. This is, first of all. Secondly, on May 1, 1997, his older brother, Lieutenant General Kasymov Tulkun Yuldashevich, was appointed to the post of Deputy Minister of Defense for combat training, which was established by the Decree of the President of Uzbekistan ([67]). I read this order on the page of the Vatanparvar (Patriot) newspaper in those days.

PARAGRAPH 154. In June 1997, a district inspector came to our house in the morning and escorted me to the psychiatric dispensary in Jizzakh. Lieutenant Colonel Olim Kasymov was there and led. I was forcibly sent from Jizzakh to Tashkent to the Republican Psychiatric Hospital. I didn't take any medication and didn't give me any injections. I was kept there for nineteen days and diagnosed with “Акцентуация личности” (“Accentuation of personality”).

“Accentuation, character accentuation, personality accentuation, accentuated personality trait (from the Latin accentus - stress) - a character trait (in other sources - personality) that is within the clinical norm, in which its individual features are excessively enhanced, as a result of which selective vulnerability is revealed in relation to some psychogenic influences while maintaining good resistance to others. Accentuations are not mental disorders, but in a number of their properties they are similar to personality disorders, which allows us to make assumptions about the existence of a connection between them.” [68]

I am sure that many famous people can be diagnosed with such characteristics as “Personality Accentuation”. Without a feature of character, in which some of its features are excessively enhanced, they would hardly have achieved more or less significant success.

The absence of the concept of “Personality Accentuation” in the English Wikipedia is explained by the following words.

“At the moment, with the transition of Russian psychiatry to the ICD-10, the classification of Gannushkin’s psychopathies is morally outdated, and accentuations, for convenience of work, are often classified based on the international typology of personality disorders or psychoanalytic typologies of personality disorders, although this approach is not strict or recognized scientific community (ICD-10 - International Classification of Diseases-10, A.Sh.).

Accentuation in the ICD-10 is classified as one of the problems associated with the difficulty of maintaining a normal lifestyle (Z73). In this classification, the diagnosis of "accentuation of personality traits" (Z73.1) includes a behavioral pattern characterized by unbridled ambition, striving for high achievements, as well as impatience with a sense of urgency.” [68]

From the International Classification of Diseases-10 I will give data Z73.1 from section Z73.

«Z73. Problems related to life-management difficulty

Z73.1. Accentuation of personality traits
Type A behaviour pattern (characterized by unbridled ambition, a need for high achievement, impatience, competitiveness, and a sense of urgency) » [69]

Please note: here in section Z73 they write about "PROBLEM related to life-management difficulty", and not about "DISEASE".

I left the Tashkent Republican Psychiatric Hospital in July 1997 and moved my belongings from Jizzakh to Tashkent. Later he lived in Tashkent and was engaged in the human rights of compatriots and published many articles, also wrote books.

PARAGRAPH 155. Briefly about the further fate of the niece Yulduz Okhunova (1985-2003). She was born on February 20, 1985 in Jizzakh. In the spring of 2003б she graduated from secondary school No. 3 in Jizzakh. In the same year, she entered the Medical College in Jizzakh with a degree in Obstetrics. On December 15, 2003, she was found dead inside a four-story college. It was announced that she had fallen from the fourth floor.

I learned about the Yulduz tragedy in the summer of 2007. I asked, and Raykhon wrote a four-page Explanatory Note in Uzbek about the tragedy of her daughter Yulduz. Below I give all the pages of her Explanatory.

325915802_6106741156016789_4731581304424417909_n (560x699, 180Kb)
Photo 39. First page of Explanatory Raykhon.

325598506_1506756516479393_3852386893000687436_n (699x646, 184Kb)
Photo 40. The second page of the Explanatory Raykhon.

326552156_673660557780874_2258166558078972725_n (505x600, 115Kb)
Photo 41. The third page of the Explanatory Raykhon.

325672112_1422670118477170_1159670489499929750_n (699x538, 163Kb)
Photo 42. Fourth page of the Explanatory Raykhon.

Below I have given two paragraphs from the Explanatory Note in Uzbek and translated it into English.

“... Туш вақтида дугонаси менга “Юлдуз 4-қаватдан тушиб кетди” деб хабар берди. Чамаси соат иккилар эди. Мен касалхонага бордим. Анча йиғлаб ёлворганимдан кейин қизимни моргга (ўликхонага, А.Ш.) ўтқазишганини айтишди. У ерга бориб Юлдузни кўрдим. У ухлагандай ётарди. Унга ҳеч нарса қилмаганди. Наҳотки 4-қаватдан тушиб кетган одамнинг бирон жойи кўкармаса, қонамаса. Кийимларини кўрганимда ҳам ҳеч қандай доғ йўқ эди. Ўша вақти «Прокуратурадан одам чақирганмиз», дейишгандилар. На ўша воқеа тўғрисида расм кўрсатишди, на ўша воқеани кўрган одамни. Улар айтган жойга ҳаттоки тентак одам ҳам ўтмайди. Чунки ўша жойга бўлим бошлиғининг хонаси ҳам, ўқиш хонаси ҳам яқин. Улар менга «Ҳожатга чиқаман деб тушиб кетди» дейишди. Тентак одам ҳам кўчага қараган жойга чиқмайди ...»

“... At noon, her friend informed me that Yulduz had fallen from the 4th floor. It was about two o'clock. I went to the hospital. After I cried and begged for a long time, I was told that my daughter had been transferred to the morgue. I went there and saw Yulduz. She lay as if asleep and nothing happened to her. Does the person who fell from the 4th floor not have a single bruise, does he bleed? Even when I saw her clothes, there were no stains on them. At that time, they said: "We called a man from the prosecutor's office." They did not show any photograph of the event, nor the person who saw the event. Even a fool won't go where they say. Because the room of the head of the department and the classroom is located next to this place. They told me, "She fell down because she wanted to go to the toilet." Not even a fool goes out to a place that faces the street..."

«2003 йил 15 декабр, 16 декабр кунлари Жиззах телевидениеси орқали қизим Охунова Юлдуз ҳожатга чиқаман деб 4-қаватдан тушиб кетди, деб хабар берилган. Неъмат деган одам, ТВ журналисти олиб борган. Хабарни Ўрол ака берган, деб Таъзияга келган дадасининг ишхонадагилари, қўни-қўшнилар айтишди. Ўша вақти Бегалиев Ўрол ака коллеж директори эди.
Юсупова Р. А. 13/VI 2007 й.”

“On December 15 and 16, 2003, Jizzakh TV reported that my daughter Okhunova Yulduz fell from the 4th floor to use the toilet. It was led by a man named Nemat, a TV journalist. Father's colleagues and neighbors who came to the wake said that the news had been passed on by Urol Begaliyev. At that time, the director of the college was Urol Begaliev.
Yusupova R. A. 13/VI 2007”

This is an absurd accusation of Yulduz. Our family is one of the authoritative intelligent families of Jizzakh. Yulduz's grandfather Akhmadjon Yusupov (1920-1977) and grandmother Fagima Yusupova (1925-1976) worked as teachers at the school for over 30 years. Her father Nizomjon Okhunov worked as a teacher at the Jizzakh technical school for many years, her mother Raykhon Yusupova (1957) worked as a teacher at the institute for many years. Yulduz Okhunova was brought up in such an intelligent environment.

PARAGRAPH 156. In June 2007, I went to college and watched the scene of the tragedy. Long corridor and on both sides of the audience and service rooms. In the middle of the corridor there is a hall (room) 7-8 meters long. The door to the room was closed. I looked inside through the glass part of the door and the railing-wall. A semicircle is made inside the room, from where you can see the space down, possibly to the first floor. I can guess: such a room is made for observing students standing in a semicircle on the upper floors, as they perform an operation below, and so on. For some reason, the semi-circular railing was missing and there were many different posters on the floor.

I believe that the killers planned on December 15, 2003 to call Yulduz and go into that room with her. From there they will push her and thereby kill her. But Yulduz did not go into such a room with a stranger. Then the killers made a fatal injection or gave poison as part of the food. And the dead body was laid on the floor of the first floor. In any case, it was a pre-planned operation to kill an 18-year-old student.

In the summer of 2007, at the Medical College, I transcribed the list of students in her group and their home addresses. Went home to three students. They were unable to add new information regarding Yulduz's death.

I went with Raikhon to the Jizzakh city prosecutor's office and said: "Please show the case to Yulduz Okhunova." The employees of the prosecutor's office spoke rudely to us and we were kicked out into the street. As a result, we were not shown the Yulduz case. They knew that I was a human rights activist and, having familiarized myself with the case, I would reveal their incompetence and lies. In short, they did everything to cover up the murder of 18-year-old Yulduz.

The question arises: for what reason was Yulduz killed? As I wrote above, they framed the beating of me on April 19, 1997 as a fight between me and my brother Farkhod. And Yulduz was a living witness to the beating of me by police lieutenant colonel Olim Kasymov. If this truth becomes known sooner or later, then Olim Kasymov could be removed from his post and fired from his job. For issuing false documents, a criminal case could be opened and some of this criminal group, including the main defendant Olim Kasymov, could receive a prison sentence under the article abuse of official position. To prevent this from happening, they liquidated an 18-year-old innocent student, my niece Yulduz Okhunova.

PARAGRAPH 157. One of the Kasimov brothers worked as a head of the Visa and Registration Department (OVIR) in Tashkent. His only son was a drug addict. One night he killed his father and mother. The court sentenced him to fifteen years. I think it happened in 2003. In the same 2003, Colonel-General Tulkun Kasimov was retired for health reasons ([67]). I wrote about these events in my article “1999 йилги Тошкент портлашлари: Кимлар ва қандай қилиб уюштирди? (3-мақола) (Tashkent explosions of 1999: Who and how organized (Article 3))” ([70]). In 2003, the well-known human rights activist Surat Ikramov (1945-2021) wrote an article about how a drug addict son led a wild life and how he killed his parents. He published an article on the site www.centrasia.ru I read this article several times. A few years later, the Kasymov clan managed to get this article removed from the site www.centrasia.ru

Colonel Olim Kasymov has worked in recent years as the head of the Department for Combating Terrorism and Extremism in the Jizzakh Regional Department of Internal Affairs of Uzbekistan. The dictatorial regime of Islam Karimov relied on such a ruthless and vicious lawbreaker whose relative killed his parents. Colonel Olim Kasymov remains in leadership positions even during the presidency of Shavkat Mirziyaev ...

One more fact. In the summer of 2012, I saw Olim Kasymov in the USA, at the Washington Central Mosque (Islamic Center of Washington DC. 2551 Massachusetts Ave NW, Washington, DC 20008). I have been going to this mosque for Friday prayer (Jumuah prayer) since March 2012.

I suppose: the leadership and agents of the FBI needed to draw up some documents accusing me, discrediting me and get a court decision for constant monitoring of me. It is even possible to accuse me of a psychiatric illness. For this, I needed documents discrediting me from Uzbekistan. Lieutenant Colonel Olim Kasimov brought with him those Jizzakh documents that were concocted in 1997. Usually, the judge asks the person if he knows the face of the accused, that is, me. In order not to be mistaken, the FBI agents decided to first show me to Olim Kasymov. The best place to show is the mosque. There you can calmly examine the accused for a long time. He was sitting two steps away from me. He is my age and was born in 1954. His head is bald on top. I only saw this person once in a US mosque during 2012-2023.

PARAGRAPH 158. Having tested the use of punitive psychiatry on me in 1997, the leadership of the National Security Service (NSS) used it against many human rights activists, journalists, democrats and businessmen in Uzbekistan. I will list some of them: Elena Urlaeva (1957), Shukhrat Rustamov (1952-2020), Jamshid Karimov (1967, nephew of former president Islam Karimov), Nafosat (Shabnam) Olloshkurova (1987) and others.

Elena Mikhailovna Urlaeva (1957), graduated from Kharkov Hydrometeorological College in 1980. From 1980 to April 1999, she worked as a technical lighting engineer at the Tashkent TV Center. She was fired from there on April 12, 1999. At the end of April 1999, Elena Urlaeva came to the office of the Human Rights Society of Uzbekistan (HRSU), that is, to the apartment of Mr. Tolib Yakubov (15.05.1941-27.11.2019). This often happens: a person comes in search of protection to a human rights organization. Here they find understanding and like-minded people. And they themselves become good and well-known human rights activists. This is exactly what happened to Elena Urlaeva, who began her human rights activities sometime in May 1999.

ELENAurlFOTO1 (472x700, 109Kb)
Photo 43. Yelena Urlaeva near the Mirza Ulugbek District Court for Criminal Cases in Tashkent. 2006 (photo by the author).

April 6, 2001, when Yelena Urlaeva was on her way to the picket. She was detained on the street and taken to the Tashkent City Psychiatric Hospital. There she was diagnosed with "paranoid schizophrenia" and for about three months (!) she was subjected to compulsory treatment, using special pills and injections.

On August 18, 2002, during a picket in front of the building of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan, Elena Urlaeva was again detained by security forces, again imprisoned in the Tashkent City Psychiatric Hospital, and for more than four months (!) she was forcibly treated for dissent.

During her four-month confinement in a psychiatric hospital, Elena Urlaeva was greatly assisted by the chairman of the human rights organization "Committee for Social Monitoring", Ms. Olga Krasnova. She contacted the All-Russian public organization "Independent Psychiatric Association of Russia" and received their consent to receive. Kind people were found who paid the fare for Ms. Olga Krasnova and Ms. Elena Urlaeva to and from Moscow. They stayed in Moscow for three days and stayed with an acquaintance, Mrs. Olga Krasnova. On March 18, 2003, Elena Urlaeva passed a psychiatric commission headed by a psychiatrist of the highest category, Yu.S. Savenko, and they gave a positive conclusion about her health. I reproduce this conclusion verbatim below.

"All-Russian public organization
"INDEPENDENT PSYCHIATRIC ASSOCIATION OF RUSSIA"
Russian Research Center for Human Rights.

Tel.: (095) 291-9081
E-mail: ipar@aha.ru
Moscow - 103982, Luchnikov per., 4
Fax: (095) 291-8469

March 18, 2003

URLAEVA Elena Mikhailovna, born in 1957, living at the address: Uzbekistan, Tashkent, North-East-2, house 56, apt. 53, examined by a commission by specialists of the NPA of Russia in connection with a court case on declaring her incompetent.

From the words of E.M. Urlaeva, her confidant Olga Krasnova and from the submitted documents, it is known that E.M. Urlaeva has been actively engaged in human rights activities since 1999, she is the chairman of the Tashkent branch of the Human Rights Society of Uzbekistan.

In 2001 and 2002, she was involuntarily hospitalized in a psychiatric hospital in Tashkent, where she received treatment for three and four months, respectively. At present, the prosecutor has applied to the court with an application to recognize E.M. Urlaeva as legally incompetent, but no signs of incapacity are described in the application. In itself, the presence of a mental illness, to which the prosecutor refers, cannot serve as a basis for recognizing a person as incompetent.

During the examination, the behavior is correct, understands the purpose of the study, keeps adequately to the situation. In a conversation, she is friendly, fairly frank, answers questions to the point, does not reveal violations of thinking. The background of the mood is somewhat reduced, she is concerned about the current situation. Intelligence corresponds to the received education and lifestyle. There were no productive psychotic symptoms.

CONCLUSION. Urlaeva E.M. understands the meaning and significance of their actions and can manage them. There are no grounds for depriving her of legal capacity. Currently, she does not need psychiatric treatment.

Chairman of the commission, psychiatrist of the highest category signature Ph.D. Yu.S.Savenko
Commission members:
Psychiatrist signature N.V. Spiridonova
Psychiatrist signed G.M. Kotikov
Medical psychologist signature L.N. Vinogradov
With the participation of a lawyer, signature candidate of legal sciences Yu.N. Argunova"
(The round seal of the LLC "Independent Psychiatric Association of Russia" was placed) [71]

Let me remind you that the Independent Psychiatric Association of Russia was organized in March 1989 and has a website www.npar.ru/ob-associacii

In 2005, 2016 and 2017, Ms. Elena Urlaeva was imprisoned in a psychiatric hospital in Tashkent and forcibly treated for dissent and a desire to protect people's rights.

The US Embassy in Uzbekistan supports human rights defenders, in particular Ms. Elena Urlaeva, in their efforts to build an active and independent civil society (see photo 44).

150615131315_urlayeva_640x360_bbc_nocredit (640x360, 39Kb)
Photo 44. Pamela Spratlen, US Ambassador to Uzbekistan (2015-2018, right) and Yelena Urlaeva, Chairperson of the Human Rights Alliance of Uzbekistan (left). Tashkent. June 14, 2015. [72]

PARAGRAPH 159. In 2009, a non-governmental organization, the Uzbek Forum for Human Rights (Uzbek Forum), was organized in Berlin under the leadership of Umida Niyazova, a well-known Uzbek human rights activist. Uzbek Forum in September 2021 presented a report “Punitive Psychiatry in Uzbekistan – Silencing the Voices of Activists”. It mentions seven cases of forcibly placing activists critical of the authorities in a psychiatric clinic in Uzbekistan. In fact, there are many such cases. However, many people who experienced similar situations did not want to divulge their names. Therefore, they included only seven cases in the report. [73]

In the future, I will write a separate large article about punitive psychiatry in the USA and Uzbekistan, if the Lord God (Allah) gives me the opportunity.

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT

(CONTINUED 7) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 23:22 + в цитатник
Shuhratjon AHMADJONOV

(CONTINUED 7) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

PARAGRAPH 124. THE THIRTEENTH THEFT. The events associated with the 13th theft occurred in the following order. I often ate lunch and dinner at the large Whole Foods Market (4420 Willard Avenue, Chevy Chase, Maryland, 20815). I came for dinner on March 2 (Friday) 2018 at 20:00. Bought a hot meal and sat down at the table. I wanted to start eating, at this time the store cleaner comes up and tells me: "You must leave." I ask: "What is the reason?" He does not answer my question and repeated his demand. I answer: "Okay, you return my money, which I paid for this food." He didn't say anything about getting my money back. He says he will call the police. I sat down and started eating.

I ate, cleaned up after myself and went out. Opposite me are two policemen. One of them stops me and demanded to provide a document. I gave him my individual document and said: “Please introduce yourself. Give me your business card." In response, he takes out handcuffs, turns my hands behind my back and puts them on my hands. I was taken outside and put on the pavement with handcuffs on my hands. Their white police car was numbered: D 00-86. The policeman radioed my identity and filled out a standard protocol. The handcuffs were removed from my hands. He gave me a second copy of the protocol and said that I was banned from entering this store for three years. I said, “Please introduce yourself. Give me your business card." He said, "Roy Johnson." He had a badge on his chest: 3127. He gave me his business card. There were the following entries.

Department of Police (Montgomery County, Maryland)
2nd District
4823 Rugby Avenue
Bethesda, Maryland 20814
240-773-6700 Fax 301-657-0123
www.montgomerycountymd.gov/police

I looked at the notes on the protocol: on the second copy, the notes were barely noticeable, as if written in a bad pencil and it was difficult to read the words. I asked for a good copy. The policeman refused. I said: "Please fill out the protocol again and give me a properly completed protocol." He refused and said, "Tomorrow you can come to the police department and get a good copy."

On March 5 (Monday), 2018, I arrived at the Second Montgomery County Police Department and said to the officer on duty, “Please call a police officer, Mr. Roy Johnson.” He said, "He is not." I showed a copy of the protocol and said: "He promised to provide a good copy." The attendant refused to provide a good copy. I then said: "Please then write the words in my copy of the protocol in good letters." He wrote a few words, stopped, and refused to encircle the words any further in normal letters. He demanded that I leave. I left.

A few days later I took this protocol to my storage room at Extra Space Storage (1001 N Fillmore St, Arlington, VA 22201). One fine day in the same 2018, the protocol disappeared from my cell: more precisely, FBI agents stole the protocol during another unauthorized search in my cell. This was the thirteenth theft of my property by FBI agents.

PARAGRAPH 125. On December 10, 2017, I rented a room in Arlington, Virginia through an ad on www.russiandc.com (address: 4114 4th Street North, #2. Arlington, Virginia 22203). The owner, Ms. Baigalmaa Baljinnyam, came to the US from Mongolia many years ago. She raised her daughter and son alone. She rented a two-room apartment (if you add a living room, then a three-room apartment) and paid a significant part of her salary in rent. So, she sublet one room.

She studied and graduated from the Faculty of Philology in Russia in her youth and knew the Russian language well. She said that punitive psychiatry was also used against her.

Her father came from Mongolia in November 2017 and stayed with her. The owner's father left the US in mid-January 2018. He left and the next day they came and demanded from the hostess that I leave the apartment. Baigalmaa advised me to rent a room from her countrywoman from Mongolia, who lived in another house. I agreed. We came to her friend's apartment. The hostess, a woman of about 35, showed the room. We agreed on a price.

The mistress worked in the house and nursed small children. Young parents with me brought a child of four years. She accepted and her parents left. She lulled the child in her arms for three minutes, and he fell into a sweet sleep.

I started moving my things from the Baigalmaa apartment to the new apartment. Once he brought things and went for things a second time. While I went a second time, apparently, an FBI agent or a person connected with him called the landlady and ordered me to refuse my rent. I come with things for the second time. The child continues to sleep. She suddenly asks: “Are you a Muslim?” I replied: "Yes, I am a Muslim." She said: “Then I can’t rent a room to you. I changed my mind” Apparently, the FBI agent told her the reason for the refusal because of my Islam. I dragged things back to Baigalmaa's apartment.

I had only one way out - to drag things to the warehouse. I found a convenient warehouse using www.google.com at the address: Extra Space Storage. 1001 N Fillmore St, Arlington, VA 22201. I was provided with camera 2058 there. I moved out of the Baigalmaa apartment on January 28, 2018 and moved my things to the warehouse.

I called her by phone in 2018 and asked about the letters sent to my name to her home address. She said she moved to another apartment.

PARAGRAPH 126. So, because of the persecution for my human rights and journalistic activities, from June 1, 2015 to March 2020, that is, before the start of the coronavirus pandemic, I spent the night in various places, including McDonald's and hostels. Under such conditions, it was convenient for the persecutors, that is, the FBI agents and people associated with them, to use sedatives and drug interrogations against me.

PARAGRAPH 127. Now I’ll write why they organized the theft of my green card at the end of the summer of 2018. In 2015, in an Appeal (Complaint) to Mr. Barack Obama, I wrote the names of six Uzbek refugees who were subjected to illegal persecution in the United States. One of these six refugees was Jamshid Mukhtorov (1976). I wrote about him in my Appeal in 2015 as follows.

“Jamshid Mukhtorov (born in 1976 in the city of Jizzakh (Uzbekistan), Uzbek, Muslim, refugee). He has lived with his wife and two children in Denver, Colorado since 2007. He was arrested on January 21, 2012 at the Chicago airport before leaving for Turkey. He was charged with "attempting to provide material assistance to the Islamic Jihad Union, an Uzbek terrorist organization." He has been kept in prison for more than 3 years and has not yet been tried on him. I also grew up in Jizzakh. Jamshid is an Uzbek, a Muslim, a refugee like me” [42, paragraph 4]

And after my Appeal (Complaint) to President Barack Obama in February 2015, the trial of Jamshid Mukhtorov was postponed several times for no reason. I arrived in the city of Denver (Colorado) in August 2015 from the city of Boise, also from Washington in 2017 and 2018. In general, he lived there for 150 days assisting Jamshid as a human rights activist and journalist. I gave him about a hundred articles relating to his court case. Wrote and published twenty articles and appeals about him in Uzbek, Russian and English.

PARAGRAPH 128. On April 28, 2017, I asked Jamshid Mukhtorov to write a complaint to the US Supreme Court for violation of the Sixth Amendment of the US Constitution.

“Amendment VI (1791)
In all criminal prosecutions, the accused shall enjoy the right to a speedy and public trial, by an impartial jury of the State and district wherein the crime shall have been committed, which district shall have been previously ascertained by law, and to be informed of the nature and cause of the accusation; to be confronted with the witnesses against him; to have compulsory process for obtaining witnesses in his favor, and to have the Assistance of Counsel for his defence.”

The meaning of the 6th Amendment was this: the arrested person must be tried by a speedy trial. If the suspect has not been tried for one year, then he has the right to file a complaint and he must be released without preconditions.

On April 29, 2017, I was about to leave Denver for Washington. During the last meeting on April 28, I tried to convince and urged Jamshid to send a copy of the complaint to the US Supreme Court in the city of Washington. But he was afraid that he would deprive him of a meeting with his family and therefore he was waiting for an answer from the judge. If Jamshid Mukhtorov would then have written a complaint to the US Supreme Court, then in 2017 he would have been released. He limited himself to writing a complaint to the District Federal Court. The federal district court has scheduled a trial for 2018. As a result, the court in 2018 sentenced him to eleven years in prison.

It is appropriate to say that prosecutors and FBI agents could not prove in court that Jamshid Mukhtorov provided even one US dollar to terrorist organizations. In my opinion, the first, third and sixth amendments to the US Constitution regarding Jamshid Mukhtorov were violated in the Federal Court of the State of Colorado.

Until January 7, 2022, Uzbek refugee and human rights activist Jamshid Mukhtorov was serving a sentence for an uncommitted crime in a US prison. The term of punishment in the form of eleven years' imprisonment should end on January 21, 2023. I started writing a complaint, including about Jamshid Mukhtorov, in September 2021. Considering that I will be sending a complaint to international human rights organizations, prosecutors and FBI agents decided to get rid of Jamshid Mukhtorov. He and his family were sent to Uzbekistan on January 7, 2022. He served further punishment in Uzbekistan. According to the verdict of the US court, he will live under supervision for another 15 years, that is, until 2038 [61]. This is how the FBI and the Uzbek National Security Service got rid of a refugee activist.

PARAGRAPH 129. THE FOURTH ROBBERY. The fourth robbery took place on the night of April 26-27, 2018 at 1:13 am: three robbers took away my large bag with 14 things. I published an article about this “Crime near the Capitol” in Street Sense on May 2, 2018 ([62]). I will provide the entire text of the article.

“Crime near the Capitol
By Shuhratjon Ahmadjonov Artist/Vendor

I was robbed on the bus 30N bus on the night of April 26 at 12:55 a.m. The crime was committed blocks away from the Capitol building, the bus stop near intersection of Constitution Avenue and 7th Street, NW (more exactly: Independence Avenue and 3rd Street. A.Sh. November 12, 2021). I sat at the end of the bus in a corner. The male robber sat down on a seat in front of me and pulled my bag, which was at my feet, to him. He lifted it and run out from the bus. The robber was accompanied by another man and a young lady. They all left together. “Stop the bus – my bag – robbery!” The driver pulled over and called the police.

The driver, three other passengers and I waited there until Metro Transit Police Officer E.Ferrell arrived at 1:13 a.m. The officer listened to the driver and me. “Please, to connect the interpreter from Uzbek”, I said. But he said he did not have the opportunity to connect with an interpreter. Nonetheless, I provided a list of the 14 items that were in the bag that was stolen. The officer said that the incident was recorded, gave me the report number, and said it would be available within five business days.

Usually, I notice a special employee in each bus to ensure the safety of the driver and passengers. But this employee was not on this bus. Therefore, I believe that this robbery was planned in advance. In a large bag was my folder (case) with papers, documents and articles, and a Russian-English dictionary. I'm sure they were interested in my document folder. The real question is, who sent them?

I have been robbed four times and stolen from 13 times between November 2012 and now. But the police did not investigate any of these crimes. Therefore, the crime against me continues" [62]

I wrote in my article: “At the end, the police officer said that this incident was recorded under the number 2018-08054 and the report would be available five working days after the incident.” But the article did not write the incident number 2018-08054.

I started writing a list of my things robbed on the night of April 27, 2018. About five minutes later, two more men in civilian clothes arrived. In my opinion, they were also police officers and said that they would be looking for criminals. The time was almost two in the morning. I said that I needed to get to McDonald's (4130 Wisconsin Ave NW, Washington, DC 20016). Two men said that they would take me to McDonald's and took a list of 14 of my things that had been robbed. I later realized that the two were from another police department, possibly from the mental health police department. As usual, they did their best not to solve this obvious crime.

Here it is necessary to write some important additions and clarifications. The bus stop is located in front of the Capitol building and next near First Street SW. The criminals ran out with my bag at one of these stops. They could not walk near the Capitol building with a large and heavy black bag. They would have been noticed by police and video cameras. I'm sure our bus was followed by accomplices of the criminals in a car. And when they ran out of the bus, the car of the accomplices immediately stopped, and they left in it. This means that the robbery was carefully planned and carried out. I believe FBI agents and people associated with them planned and carried out this robbery.

As the criminals ran out of the bus with my bag, I stood up and said loudly: “My bag was taken away from me. Driver, stop the bus!" I approached the driver and asked to stop the bus. The driver stopped the bus in front of Fourth Street SW and called the police. It was to this place that federal police officer Edwin R. Ferrell and others arrived.

The article and report erroneously spelled 7th Street, NW. I wrote many times in this complaint statement that FBI agents constantly monitor me and my laptop. In this case, they fit into the text and deliberately changed the address of the incident from Fourth Street Southeast to Seventh Street, NW for confusion. The difference between these stops is about 3300 foots (one thousand meters). In my opinion, the FBI agents made such a change on purpose in order to confuse the investigation and readers. I hope Officer Edwin R. Ferrell and the driver of that bus are well aware of the location of our discussion of this crime.

Unfortunately, I did not succeed in those days to correct the erroneous places in the article. After the theft and robbery, I was very busy with additional work to earn money, as well as finding and buying stolen and robbed items. After each theft and robbery, I tried to urgently buy those things that were stolen and robbed. So, it was easier for me to quickly forget another trouble organized by the FBI agents and continue to live.

I received a five-page Event Report 2018-08054-001 from the rollce clerk ms. Elle Shakban at the Metro Transit Police Department on May 7, 2018 (Metro Transit Police Department. 600 5th St NW, Washington, DC 20001). I read the entry on the first page: "Event Location. 7th Street at Constitution Ave NW" and said, "The robbery took place on Independence Ave. SW. Constitution Ave NW was written here. Why such distortion?" She replied: “You can ask your questions to Detective Dorrity. He works in the second police department. The telephone number of the second police department is 703-667-2692.”

I will give here only the first, fourth and fifth pages of the report.

156648233_4BOSQIN1raport201808054001 (537x700, 91Kb)
Photo 36. The first page of the report 2018-08054-001.

157660096_IMG_0005 (699x387, 38Kb)
Photo 37. Fourth page of the report 2018-08054-001.

157660097_IMG_0006 (697x144, 39Kb)
Photo 38. Fifth page of the report 2018-08054-001.

Text on the fourth page of the report 2018-08054-001.

«Additional Narrative

On 4/27/2018, at 01:13 hours, the R/O was dispatched to 7th St. and Constitution Ave., NW for a theft that occurred on board bus # 7116, 30-N route. V-001 reported that he was seated at the rear of the bus with his black luggage bag on the floor next to him. V-001 said that S-01 grabbed his bag off the floor and exited the bus along with S-02 and S-03 at while stopped on the Northbound side of 7th St. and Independence Ave., SW. All three subjects fled in an unknown direction making good their escape. V-001 was not injured»

Notice the entry "7th St. and Constitution Ave. NW" on the first page of the report and on the entry "7th St. and Independence Ave. SW" on the fourth and fifth pages of the report 2018-08054-001.

Police officer E. Ferrell said on the night of April 27, 2018: “Each passenger is photographed at the entrance to the bus, and it will be possible to identify criminals from the photo.” There were three criminals, and it was easy to find them from three photographs. Moreover, there were only three passengers on the bus besides me and the criminals. I regret that I did not then press for an investigation by the federal police by referring the case to Police Officer Ferrel, Edvin R, badge #440.

PARAGRAPH 130. THE FOURTEENTH THEFT. I arrived in Washington DC from Denver in the middle of June 2018. I wrote two pages of information about the Denver trial, violations of the first, third and sixth amendments to the US Constitution regarding Jamshid Mukhtorov, and gave free Street Sense newspapers to my customers. Apparently, the FBI agents decided to punish me for my human rights and journalistic activities. It was they who, in one of the night drug interrogations, having previously put me to sleep, stole my Green card and Social Security card in September 2018.

In September 2018, I decided to open an account with Citibank. Reason: I became a member of Costco Wholesale Corporation. Store address: Wheaton Warehouse. 11160 Veirs Mill Rd., Wheaton, Maryland. 20902-2538. Phone: (301) 692-1330. There clothes and food were sold in bulk and cheaply. For this service, the member had to pay $60 per year. Many Americans and I benefited. Costco had an agreement with Citibank. A Costco member was entitled to pay with a Citibank bank card. The member had to pay the debt to the bank at the end of each month.

I decided to open an account with Citibank. An employee of Citibank demanded a green card. I didn't find it in my wallet. I dug through my belongings twice at Extra Space Storage (1001 N Fillmore St, Arlington, VA 22201). But I did not find my Green card and Social Security card. I realized that FBI agents had secretly stolen my two important documents during nightly drug interrogations. I kept them in my wallet. The wallet was in my pocket. And both documents mysteriously disappeared from the wallet in September 2018.

So, the FBI agents in one of the nightly drug interrogations, having previously put me to sleep, stole my Green card and Social Security card in September 2018.

PARAGRAPH 131. Many compatriots, journalists and human rights activists do not know or know very superficially what drug influence and drug interrogation are. I wrote about this in parts 5.7 and 5.9.

PARAGRAPH 132. THE FIFTEENTH THEFT. I usually buy an extra 100 pieces for the Street Sense newspaper in which my article is published. I give them for free to anyone who is interested in me and my articles. I bought 100 Street Sense newspapers in May 2018 and took it to my luggage room at Extra Space Storage (1001 N Fillmore St, Arlington, VA 22201). Until September 2018, he handed out about 40 pieces to the Americans. Apparently, the FBI agents are tired of seeing me handing out the Street Sense newspaper and thereby revealing the inaction of the police and the FBI. In September 2018, 60 copies of the Street Sense newspaper, in which my article "Crime near the Capitol" was published, disappeared from my storage room at Extra Space Storage. It was the fifteenth theft.

I always keep in my trouser pocket two keys to two locks with which I close my storage room. I believe the FBI copied both keys in one of the nightly drug interrogations. I have noticed many times my cell storage is searched in Extra Space Storage.

PARAGRAPH 133. THE SIXTEEN THEFTS. I bought a new Samsung Galactica-9 Mini phone on credit on October 10, 2017, made a contract with the phone company Verizon Wireless company (Verizon Wireless Company) for payment within two years and paid an initial fee of $142 (from Bank of America document). Phone number is 240-660-1432. In the future, I paid monthly from $70 to $97.

I was at McDonald's on the night of January 23-24, 2019 (address: 1800 N Lynn St, Arlington, VA 22209). As usual, I bought coffee and French fries. I put the phone in front of me and connected the phone cable to the charging socket. Drank coffee and ate French fries. A little time passed, and my eyes began to close. I was sitting on a highchair, and it is dangerous to sleep in such a chair for a long time - you can fall out of the chair and get injured. Yes, and employees, McDonald's security and informers constantly monitor visitors. The security guard kicks the sleeping client out of the McDonald's hall. I closed my eyes for a few minutes. During this time interval, an experienced thief managed to disconnect the cable from the phone and steal it. I didn't want to call the police. First, I didn't have a phone to report to the police. Secondly, my previous reports to the police about the thefts did not yield any results. Thirdly, it was winter, and the thief walked around in clothes with a hood and his face could not be seen on a video camera. I told the manager of McDonald's - a fat woman about the theft of my phone.

I paid the remaining $291 of Verizon Wireless company's Galactica-9 Mini on February 19, 2019, through my Bank of America account.

I bought the following inexpensive Samsung Galaxy J3 Orbit phone and made a contract with the Tracfone phone company on July 26, 2019. Unfortunately, his battery was bad. I charged it for several hours daily. I bought a new battery. But soon she, too, began to work poorly and charged it for several hours daily. In mid-November 2022, the battery failed. Therefore, on November 25, 2022 - on Black Friday, I bought a new phone model Moto g power number XT2165-5. My phone is serviced by the phone company Verizon. Until it was stolen...

PARAGRAPH 134. THE SEVENTEENTH THEFT. I planned to write a very important long article “New cyberweapons are being tested in Washington” (see [42]). The FBI agents and his accomplices did not allow me to write it in the city of Washington. I decided to go to New York in September 2019 and write this article there. I began to say before leaving a few days before some of my long-term customers: "I will soon be leaving for New York for a month and please do not worry about my absence."

Snitches-informers used to transmit and even record almost all my conversations with the Americans using a telephone device. This is on the one hand. On the other hand, FBI agents often conducted nightly drug interrogations and apparently asked questions about my immediate plans. Naturally, the FBI agents knew that I was planning to leave for New York on September 6, 2019.

September 6 (Friday again), 2019 at 13:36, I was robbed for the seventeenth time. This happened in the Washington, DC in front of the entrance to the subway station North Farragut. The criminals took my big black bag. The bag contained my Toshiba laptop, three notebooks, one of them was new, cables to the computer, and other things.

I used to tie the bag and the stroller together with a handkerchief. This day was Friday and there was little time left before prayer in the mosque. I decided to sell the newspaper "Street Sense" for 10-15 minutes. Therefore, I did not tie the bag and the stroller together. Those who planned the theft knew about it. One Afro-American man, aged 23-25, arrived on an electric scooter. He approaches my things and for two or three minutes looks intently at my things and tries to determine if they are mutually attached or not. I noticed this and started taking out my phone to take pictures. He noticed it too and started walking away. I also walked around, stood in front of him and took pictures. He then quickly left on an electric scooter.

I later mentally analyzed this case of theft. I was on the sidewalk. Therefore, the thief could not leave towards the street. He left with the bag in the subway down the escalator. He could not enter the metro station, as there are video cameras when passing through the machine. The thief went down the escalator and went upstairs in the elevator. In this way, he came out onto the sidewalk at a distance of 20 meters from me. I then noticed how several respectable male subway workers in uniform were bustling around near that elevator and covering the view. In my opinion, they were waiting for the thief here by car. He put my bag inside (in the trunk) of the car and drove away. I'm sure this theft was carefully planned by FBI agents and carried out with the participation of a group of men. And here you can see the "hairy hand" of the FBI agents ...

I called 911 on the phone five times, including with the help of other citizens three times. Police officer Mr. M.Droadnax arrived at 14:45. I got a business card from him. Additional information from that card: Metro Transit Police Department. Jackson Graham Building. 600 First Street, NW. Washington, DC 20001. Communications: (202) 962-2121. Mobile: (424) 354-9701.) Report number: 2019.13819.

I stayed in Washington, DC on Saturday and Sunday September 7-8, 2019, to sell newspapers in the Saturday-Sunday markets and earn some extra money to buy another laptop and accessories in New York. I left for New York at night from 8 to 9 September 2019. As usual, the police did not open a criminal case and did not investigate the crime. I haven't received any messages from the police.

PARAGRAPH 135. I arrived in New York on the morning of September 9, 2019. I bought a new Lenovo laptop, a mouse and downloaded the necessary programs, and also bought a computer bag for $53. For all this I paid $560. I bought a new large black bag for $45 and a backpack for $75.

I agreed with the owner of the apartment to rent a one-room apartment. I went to the bank for money, which was 500 foots (150 meters) away. I noticed that day that two Uzbeks were following me. I withdrew money from my account and returned. And the hostess tells me that she has changed her mind and that I should not wake up the apartment. So, I spent part of the night at New York's McDonald's and part of the night on the subway, which was open 24 hours a day. I was in New York for 36 days and nights.

PARAGRAPH 136. What is the reason for the theft on September 6, 2019? It is known that in 2015 six Uzbeks were arrested in New York on charges of conspiring to provide material support to the Islamic State terrorist organization. They did not confess for a long time.

I asked about the New York Uzbek prisoners and their families on November 5, 2017, when I came to New York for the concert of Yulduz Usmanova, and also in October 2018, when I came to New York for the concert of Sherali Juraev. But none of the Uzbeks could give me any address of these Uzbeks or information about their families. I planned to look for their families after the end of this article. From the article “Citizen of Uzbekistan in the United States sentenced to 30 years for aiding ISIS” ([63]), it became clear that Juraboev, Saidakhmetov, Khabibov, Zakirov and Rakhmatov have already pleaded guilty to all charges.

In the New York Federal District Court on September 24, 2019, the jury delivered a verdict to Dilkhayot Kasimov, a citizen of Uzbekistan. He was found guilty of financing ISIS collaborators and sentenced to 30 years [63]. The trial went on for a week. He was arrested at the New York airport in February 2915. I accidentally read about this court on the Internet on September 29, 2019. If I had known earlier, I would have tried to participate in the trial as a human rights activist and would have written an article about the trial.

So, the trial of Dilkhayot Kasimov was scheduled for September 2019, that is, four years after his arrest. FBI agents were involved in their arrest and participation in court. They did not want my arrival and participation in the court as a human rights activist. In my opinion, it was the FBI agents who organized another theft of my laptop bag in Washington, DC on September 6, 2019.

PARAGRAPH 137. An interesting fact: on September 14, 2019, the non-governmental non-profit organization “Mahalla USA” organized a football tournament in honor of the Independence Day of Uzbekistan at the Kaiser Stadium in New York (Jack Kaiser Stadium, 80th Drive and Utopia Parkway, Jamaica, Queens, New York).

12 teams from 10 states participated in the tournament. More than 700 Uzbeks and other representatives from Central Asia gathered. [64]

The Independence Day of Uzbekistan is September 1, and by that time 14 days have passed since all the people of Uzbekistan celebrated the holiday. In those September days, Dilkhayot Kasimov was being tried in a New York court. In my opinion, the FBI did not want the Uzbeks to participate in the trial and they asked their partners of the Uzbek State Security Service to organize a distraction event, which was a football tournament. This is, first of all. Secondly, they wanted to know the mood of the Uzbeks towards the trials of the Uzbeks in New York.

As I wrote above, I spent the night in the cars of a moving subway train. Somewhere since September 12, 2019, I began to have severe coughs. I also had such coughs in Tashkent, when the Uzbek National Security Service (SNB) conducted drug interrogations at night in Tashkent before important meetings in the Tashkent office of Freedom House. Apparently, they conducted nightly drug interrogations and made special injections that act on the respiratory tract of a person and cause severe coughing. Such preparations are not produced in Uzbekistan. Apparently, such poisonous drugs were sold by American FBI agents to their Uzbek associates. This was yet another proof that the NSS officers of Uzbekistan and the US FBI agents are working in close cooperation both in Tashkent and in New York against human rights activists, journalists and other dissidents.

I coughed a lot in those days. I was also at the Kaiser Stadium in New York on September 14, 2019. I did not know about the trial of Dilkhayot Kasimov. After my arrival in New York and during the football tournament, I asked several Uzbeks about the fate of the arrested Uzbeks. They replied that they did not know. I planned to study the allegations and defense of these Uzbeks after finishing the long article “New Cyber Weapons Tested in Washington” ([42]), which I began to write in those days. I learned about the trial on September 27, 2019, after the announcement of the court verdict: on September 24, a New York court sentenced Dilkhayot Kasimov to 30 years in prison. [65]

The violent cough ended a few days later in New York. There were also coughs in Tashkent. Since then, more than two years have passed and the cough did not bother me, thank the Lord God (Allah).

PARAGRAPH 138. Now about one attempted theft in New York. At night at the end of September 2019, I sat in the corner of the car in the New York subway and fell asleep. I put my laptop in a computer bag and put the strap of the bag over my head and hold the bag under my arm. Suddenly a strap pulled up my hands. I woke up and started holding the bag with both hands. A few seconds later I completely came to my senses and realized what had happened: in front of me on the seat was a man with a black beard of a strong build, 25-28 years old, 180 cm tall.

Let me remind you: in Washington, many FBI employees and men who have constant contacts with the FBI have grown a beard since 2018. This is their special sign to get to know each other. A beard for FBI agents and associated US citizens is also needed to discriminate against women on the basis of gender in the distribution of work, for example, when appointing a bus driver.

I believe this burglar was also connected to the FBI. He decided to rob the laptop while I was sleeping. He sat on the seat, held a mobile phone in his left hand and, raising his hand, filmed me on video with the aim: if I tried to punish the robber and hit him, he wanted to film this moment, then beat me. I realized that this attempt to steal my laptop was an organized and outright provocation. I sat for a while and at the next metro station got off the car and left. I wrote about this theft attempt in the article [42, part 2] in P.S.

PARAGRAPH 139. THE EIGHTEENTH THEFT. On the night of October 11-12, 2019, two of my bags were stolen in the New York subway. This was the eighteenth theft. Briefly about this theft.

On the night of October 11, 2019, I bought a shake (shake, order number 366) at McDonald's restaurant number 3078 (address: 490 8th Avenue, New York) at 23:37. After about 30 minutes, my eyes began to close, and I wanted to sleep. I think sleeping pills were added to this shake. I left McDonald's and went to the subway station "34 Street - Penn Station" (34 Street - Penn Station). It was around 01:15 at night. While waiting for the train, I temporarily sat down on a bench, which was located in the middle of the platform. I put my black bag and a rag bag between my legs. Suddenly, he fell into a deep sleep.

At 3:48 o'clock I was awakened by the words of the cleaner who wanted to wipe the floor near the bench. I looked and realized that two of my bags had been stolen. The bag contained an adapter (power cable) from a Lenovo laptop and a cable from a Galaxy phone, as well as my personal clothes and various food.

Considering that trains arrive and depart every 10-15 minutes at this metro station during the night, it becomes clear that it is impossible to fall asleep soundly with a normal sleep for 2.5 hours (!). Therefore, I am convinced that sleeping pills added to the shake at McDonald's contributed to my sound sleep. I am also convinced that such a theft by sedation was carried out under the direction of FBI agents who continued surveillance and provocation in New York in September 2019.

I called 911. 15 minutes passed and no one came. Called 911 again. This time the man asked for my language and put me through an Uzbek translator. During this conversation, at 4:10 o'clock, two policemen came with bib numbers (badges): 4689 and 27339. They refused to register as theft and insisted on registering "lost" (loss). I insisted that this theft. The police did not try to find out from other people who were sitting in a nearby platform bench.

At 4:50 we got off the subway and got into a minibus-type police car. There were four of them in the car. I asked to be connected to an interpreter from the Uzbek language. They never connected. Police officers provide translation from other languages, but they do not provide translation from Uzbek. This is called discrimination.

The police at 5:20 am drove to the building at 801 2-Avenue, New York. There, the police spoke with the officer on duty. We left the building and went by car to the station building. At 5:30 am, the police began to say goodbye to me. I asked for a report number. They did not give and said, on Tuesday - October 15, 2019, come to the police station and ask for the result on this case. I took pictures of them just in case. This is the USA, theft and the police. This was the 18th time I was robbed, now in New York. (In June 2021, FBI agents stole some of my phone chips in one of the nightly drug interrogations. There was also a photo of the police from October 12, 2019.) I wrote about this theft in an article [42, part 2] in P.S.

The organizers of the theft were well aware that the adapter (electric cable) from the Lenovo laptop was not for sale in Best Buy stores in New York and could only be bought via the Internet. With the help of the charger left on the laptop batteries, I made some clarifications and additions to the second part of the article [42] and published in my diary “Turon Shuhratjoni” on the website www.liveinternet.ru . Literally with the last money I bought a bus ticket, and on the same day, on the evening of October 12, 2019, I left New York for Washington. For this reason, I was unable to come to the New York City Police Department on October 15 and receive a copy of the theft report on the night of October 12, 2019.

PARAGRAPH 140. THE NINETEENTH THEFT. The nineteenth theft took place in June 2021: FBI agents stole some of my phone chips in one of the nightly drug interrogations. One of the chips was inside the phone, and the other - almost full - in the wallet.

In July 2021, I decided to write an article about the drying and dying trees of the city of Washington. In the article I wanted to use some of the photographs stored in telephone chips. Look, the chips have mysteriously disappeared. The chips contained more than one thousand photographs taken by me in 2019-2021.

Several drying and dying trees of the city of Washington were photographed on July 27, 2021 and the article “Our trees are dying where they stand” was published in the Street Sense newspaper on August 18, 2021 (see [66]).

PARAGRAPH 141. THE FIFTH ROBBERY. This robbery took place in December 2021 in Tashkent: my personal library and things were robbed. This is a very similar situation with nineteen thefts and four robberies that FBI agents and people associated with them organized against me in the Washington, DC in 2012-2021.

In 1984-1991, I wrote a one-thousand-page work in four parts entitled “On the new agricultural technology of agricultural plants (on the example of cotton) based on an agro plant and rope (bridge) agricultural machines - Semurg”. Then and now, most of the world's crops are grown by planting seeds in the field. I suggested planting seeds in a greenhouse and getting seedlings. The greenhouse itself is part of the agricultural plant. Then plant seedlings in even rows on a flat field at equal distances between plants. Thus, you can win from nature from 10 to 30 agrotechnical days, which are so lacking in autumn. Sprinkler devices will be installed on the platform of the rope machine and it will move over the plants. The weight of agrotechnical care and processing of each plant will be carried out by a separate mechanism, which are installed in multiple even rows on the platform of the rope machine. Harvesting will be carried out by appropriate harvesting mechanisms installed on the platform of the rope machine. The entire harvest, or rather the plant cut in even rows with the harvest, will be sent to the building of the agricultural plant, which is located on the edge of the field. All this can be automated, that is, carried out without the participation of human hands. In my one-thousand-page work there were many technical drawings, diagrams and tables. In 1991, I made a working model of a cable car with a platform.

All my personal library, including this work, as well as more than one thousand books, various documents of my human rights activities were in banana boxes in a rented apartment in Tashkent. In October 2008, I left Uzbekistan. In February 2009, I called a well-known human rights activist and friend, Ms. Elena Urlaeva, from Almaty (Kazakhstan) to Tashkent, and asked them to move my library and save it. She moved them to her apartment.

Elena Urlaeva from 1996 to 2016 lived in a civil marriage with Mansur Mashurov (1964-2016) in his apartment opposite the Tractor Plant in Tashkent. On August 6, 2016, her husband Mansur Mashurov died suddenly in a market in Tashkent at the age of 52 under unknown circumstances. In 2018, she moved my library to this apartment. There she kept her documents of many years of human rights activity.

In December 2021, I decided to publish my one-thousand-page work on the websites, as well as my book “Gap-gashtakdan - Jadidchilik harakatiga” (“From gatherings to the Movement of Jadidism”) and another of my handwritten books. On December 17, 2021, I called Ms. Elena Urlaeva at home and asked her to send the above books and manuscripts to me in the USA. I previously sent her money for expenses and told her the transfer code.

I was waiting for my books and work. But there were no messages. On February 24, 2022, I called Elena. She could not answer and said that she would write in a letter. On the same day I received a letter from her.

“Dear Shuhrat aka. I could not bring myself to tell you that I could not save your boxes and boxes until your arrival - until the new year. In December 2021, Mansur's apartment, where everything was stored, was robbed. Everything was scattered and damaged. Some books and things have survived. I made a statement to the police, but so far there are no results.

I did not dare to write to you about it. Since it will be a shock, and while I do not know what to say. She demanded to check the fingerprints so that the police would make an inventory of the kidnapped. I asked for witnesses. But the police did nothing. We had to make pickets. They promised to investigate, since they also took out a refrigerator, a washing machine, telephones, Mansur's documents from the apartment.

On February 25, 2022, I called Elena. She told the following. She came on the evening of December 28, 2021, to the apartment of the late Mansur Mashurov. The door was broken and replaced with a new iron door. She found out that a robbery was organized in the apartment and all my and her personal library, as well as things, were taken out.

I wrote in my given statement-complaint that FBI agents and employees of the State Security Service (SSS) of Uzbekistan listen in on my phone calls, control my notes on my laptop, and so on. I suppose they found out about my intention to publish my work and books and decided to organize the next - the fifth robbery, already in Tashkent. I think this large-scale robbery was organized by employees of the State Security Service of Uzbekistan. When SSS officers organize a robbery, the Uzbek police are powerless or unwilling to solve such a crime. Yes, this is a very similar situation with nineteen thefts and four robberies that FBI agents and people associated with them organized against me in the Washington, DC in 2012-2021, and the police did not solve them.

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT

(CONTINUED 6) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 23:04 + в цитатник
Shuhratjon AHMADJONOV

(CONTINUED 6) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

PARAGRAPH 111. THE THIRD ROBBERY. I was robbed at Farragat Square in downtown Washington on February 19 (Friday), 2016 at 4:00 pm. I called the office of the Street Sense newspaper and also called the police on 911. I wrote and published the article "Robbery in Washington DC" on the website www.siyosat.wordpress.com on February 29, 2016 (see [59]).

I will write in detail about this robbery: how they organized the protection of the robber from legal liability, how they took action against me by sending a provocateur-vendor to my place of sale of the Street Sense newspaper.

I have written a complaint to the commander of the Second District Station, Mr. Melvin Gresham. I asked for help in opening a criminal case, solving a crime and punishing a criminal. He was sent this complaint on February 25, 2016, via registered mail with notification. I rewrote the following text from that complaint.

“I have been selling the Street Sense newspaper at Farragut Square since November 2012. On February 19 (Friday), 2016, I went to the Friday prayer - Jumah prayer to the mosque (Islamic Center of Washington DC. 2551 Massachusetts Ave NW, Washington, DC 20008). At 2:00 pm I came to the corner of Farragut Square (the intersection of K Street and 17th Street) and started selling the Street Sense newspaper. At 3:40 p.m., I went to Pret A. Manger (1701 K St NW, Washington, DC 20006. Tel: 202-857-7945), had a cup of coffee and went to the bathroom.

I returned and continued selling the newspaper. A little time passed, and the vendor Ray Hicks approached me. He pointed to his backpack under the post and said, "I'll be selling the newspaper here." I said, “I've been selling newspaper here since 2:00 pm. I went to the toilet." He nervously picked up my two bags, walked 7-8 meters down the sidewalk and placed my bags in the middle of 17th Street. At this time, the red light was on at the traffic light and the cars were stopped.

156648124_156552900_ps_2016_04_27___10_38_54 (464x699, 90Kb)
Photo 31. Vendor Ray Hicks. Washington, DC. February 19, 2016. Photo of the author.

I had five pieces of Street Sense newspaper in my hands. I took these newspapers under my left arm, took out my phone and decided to photograph this provocateur. The provocateur began to quickly approach me. I managed to photograph him once (I attach this photo, a Street Sense employee looked at the photo on February 22, 2016 and said that he was Ray Hicks). The provocateur came up to me, tore five newspapers out of my armpit and threw them on the ground. He walked towards my bags and took out my 25 pieces of Street Sense newspapers from the bag. He passed through 17th Street and left down K Street towards 18th Street.

The white light came on and the cars began to move around my bags. About 30 seconds passed and the traffic light turned red. The cars stopped. A passing young man picked up both my bags and carried them to the sidewalk of 17th Street. I called the Street Sense office twice and left a message twice. It was 4:15 p.m.

I started calling the police on 911. The 911 employee asked for my native language. I answered: Uzbek. She contacted the translator by phone. The Uzbek girl began to translate. The 911 employee wrote down my details and clarified what had happened. But the translator did not say that the provocateur moved my bags to the middle of 17th Street. I asked her to translate these my words. From there, the duty officer clarified some data, for example, my exact location. At the end, the attendant said that I was waiting for the arrival of the police.

At 5:05 pm police officer Mr. Che Allen arrived in a police car. Car number DC 10610. I said hello. He got out and walked to the sidewalk. I pointed to two bags standing on the edge of the sidewalk on 17th Street and began to describe what had happened. He asked about my native language and said that he needed to contact an interpreter. He went into the police car. I went to the bags and took pictures twice. Then they were moved to the edge of the sidewalk closer to the police car.

156648134_156553535_MrCheAllenFEBR192016 (470x699, 94Kb)
Photo 32. Police officer Mr. Che Allen. Washington, DC. February 19, 2016. Photo of the author.

Mr. Che Allen talked to someone on the radio and got out of the car. He asked to see a personal document. I handed over my Maryland Identification Card number A-532 765 021 055. He began copying the data from my document onto his notebook. He asked for my phone number, and I answered. I started videotaping our conversation on my phone. He handed over my document and went to my bags.

Mr. Che Allen asked. I said: the provocateur robbed my 25 pieces of Street Sense newspaper and began to briefly talk about what had happened. When I mentioned the provocateur's transportation of my bags to the middle of 17th Street, Mr. Che Allen asked an unexpected and irrelevant question: "Are you need a hospital?" I did not understand and said: “Excuse me”. He repeated the question differently: “Do you need medical treatment? Do you need a hospital?”

I understood his provocative question and asked with the same tone: “Do you need a doctor, sir?” He stuttered and pretended not to understand my question. I repeated my question. He couldn't answer my question and moved on to the main topic: “Okay. How much do the newspapers cost?” I answered: “I bought each newspaper on 50 cents”. He wrote 25 newspapers at 50 cents. He asked: “What time did this happen?”. I replied: “He provoked at 4:15 pm”.

Mr. Che Allen called the police and got a report number. He wrote the following information on a piece of paper and gave it to me: “Report 025-422. Officer Che Allen. Badge 3694. 2nd District: 3320 Idaho Avenue. Washington DC 20016. Phone: 202-715-7300."

I said: “I have a photo of this provoker” and opened the photo of the provocateur on my phone. But Mr. Che Allen was not interested in the photo and began to leave in the direction of the police car. I asked, "Sir, how many days should I wait for an answer?" He replied: “A week”. I said, "Why so long?" He said, "I don't know. I will report to email you.”

I have not received any response from the Commanding Officer of the Second District Station, Mr. Melvin Gresham.

PARAGRAPH 112. Note that the third robbery took place in broad daylight in downtown Washington, DC. This intersection is located from the White House at a distance of 300 meters. President Barack Obama's motorcade often passes along 17th Street and through the intersection on Connecticut Avenue. That is, this is the Presidential route. By the way, on that day, February 19, 2016, the motorcade of President Barack Obama passed through this street and the intersection at 19:00. Here cameras film the situation at the intersection day and night 24 hours. Therefore, to see on film or computer file how Ray Hicks came up and provocatively moved my bags to the center of 17th Street and took out my 25 pieces of newspapers from the bag is very simple.

It is appropriate to say: provocations against me during the sale of the Street Sense newspaper are organized on Fridays - a holy day for Muslims. These provocateurs and the officials behind him, the FBI agents, know very well that I am a Muslim. That's why they organize provocations against me on Fridays. The provocation and robbery on February 19, 2016 was also organized on Friday.

PARAGRAPH 113. Some may ask: Why did Police Officer Che Allen ask, “Are you need a hospital?” I will write the answer to this provocative question in paragraph 171 of part 4.2.

PARAGRAPH 114. I wrote above: from August 6 to October 30, 2015, I was in Idaho and Colorado and was engaged in protecting the rights of Uzbek refugees Fazliddin Kurbanova and Jamshid Mukhtorova and published articles [44], [46] - [56].

Perhaps the FBI agents decided to punish me for my human rights and journalistic activities. To this end, they hired Mr. Joshua Maxi to work at the Street Sense office as Vendor Manager around October 2015. This was written in the Street Sense newspaper in the issue of October 21, 2015 (2015, issue 25, page 2). Since that date, Mr. Jeffrey Gray has assumed the position of Sales and Communications Manager.

Mr. Geoffrey Gray started working as a Vendor and Sales Manager in March 2015. In Street Sense, July 29, 2015 (2015 Issue 19, Page 2), Mr. Geoffrey Gray is listed as a Vendor and Sales Manager.

To punish a certain vendor, the position of Vendor Manager is not enough. That is, a vendor can be punished by having the job functions of a Sales Manager. Apparently, the FBI agents understood this and in November 2015, the position of Mr. Joshua Maxi was expanded: he becomes Vendor and Sales Manager. Mr. Joshua Maxey as Vendor and Sales Manager first appeared in Street Sense in the November 18, 2015 issue (2015 Issue 1, Page 2). He continued to work in this position in April 2016.

Mr. Geoffrey Gray continued as Sales and Communications Manager in April 2016. So, since November 2015, two employees have worked in the small newspaper Street Sense, that is, Mr. Geoffrey Gray and Mr. Joshua Maxey with the job functions of Sales Manager. I'm sure it happened because of the intervention of FBI agents or their associated executive officer.

156648137_MrJoshMaxey1 (466x699, 53Kb)
Photo 33. Mr. Joshua Maxey. February 2016. Photo of the author.

156648180_MrJeffreyGray1 (699x682, 69Kb)
Photo 34. Mr. Jeffrey Gray. Photo from the website of the newspaper Street Sense. 2016.

PARAGRAPH 115. The response of the FBI agents and their henchmen against me to my complaint and demand to punish the robber, Mr. Ray Hicks is interesting. I wrote in paragraph 111 that on February 19, 2016, at 4:00 p.m. I called the Street Sense office. Mr. Joshua Maxey, Street Sense salesperson and sales manager gave me on February 23, 2016, a Decision to suspend me from the sale of Street Sense for a period of one week. I was given another suspension on February 26, 2016, for two weeks effective February 19, 2016. His text was written in paragraph 116.

Joshua Maxey invoked the violation on February 5, 2016. I was videotaped on my phone that day by vendor David Denny. He also wrote a complaint, possibly after my report of the crime to vendor Ray Hicks on February 19, 2016. Vendor David Denny made provocations against me many times (there are witnesses). I wrote about his provocations in part 5.5 in paragraph 195.

PARAGRAPH 116. I wrote a complaint reviewing the events of February 2016 to Mr. Brian Carome, Executive Director of Street Sense on April 30, 2016. I sent him this complaint via mail on May 3, 2016. Below is the full text of that complaint. I wrote based on a complaint from the Street Sense American Newspaper Buyers Address on May 14, 2016. I added six points at the end of the complaint and Appeal P.S. In P.S.3 I printed nine photos. I have printed six photographs from the May 14, 2016, Address in paragraphs 109, 112, 115 and 119. The complaint is long and has been divided into paragraphs 116-119 for clarity.

“216 Tulip Dr.
Gaithersburg, Maryland 20877
Phone: 301-337-5722
E-mail: jiz54@mail.ru, ergash1955@yahoo.com
Shuhratjon Ahmadjonov (Uzbek, born 20/01/1954)

Street Sense
Mr. Brian Carome, Executive Director
1317 G Street, N.W.
Washington DC 20005
Phone: 202-347-2006
E-mail: info@streetsense.org

April 30, 2016

Dear Mr Brian Carom,

On February 23, 2016, Joshua Maxey (Street Sense salesperson and sales manager) gave me a Suspension from the sale of Street Sense for one week from February 19, 2016 (I was given another Suspension on February 26, 2016, from February 19, 2016). The following is written there (see Appendix 1).

“To: Shuhratjon Ahmadjonov, # 457
From: Josh Maxey, Vendor Manager
Subject: Two week suspension
Date: 2/19/2016
CC: Brian Carome, Executive Director

Mr. Ahmadjonov,

On 2/5/16 Street Sense staff members were made aware of a situation that involved you violating Street Sense code of conduct which states “I agree to abide by the Street Sense vendor territorial policy at all times”. A witness informed Street Sense staff that you stood in front of a vendor that was already selling on a street corner. When the vendor tried to address you and told you that they were at the location first, you ignored them and continued to try to sell your paper. Street Sense does not assign any specific territory to our vendors. Street Sense uses a “first come, first serve” method. Street Sense staff have also had to address this issue with you on more than one occasion.

Due to this violation, I am hereby suspending you from selling Street Sense for a period of one week. You may not purchase and distribute the Street Sense paper during this period.

Once this suspension has expired on 2/26/2016, Street Sense will consider reviewing your status and granting you privileges to return to selling Street Sense papers again. You may appeal this suspension to the Executive Director by filling out the attached form.

Any questions you have about this suspension may be brought to the Vendor Manager

Josh Maxey
Vendor Manager
202-347-2006x10
josh@streetsense.org

signature Josh Maxey 2/23/2016”

Mr. Joshua Maxey in the Solution writes:

“On 2/5/16 Street Sense staff members were made aware of a situation that involved you violating Street Sense code of conduct which states “I agree to abide by the Street Sense vendor territorial policy at all times”. A witness informed Street Sense staff that you stood in front of a vendor that was already selling on a street corner. When the vendor tried to address you and told you that they were at the location first, you ignored them and continued to try to sell your paper. Street Sense does not assign any specific territory to our vendors. Street Sense uses a “first come, first serve” method. Street Sense staff have also had to address this issue with you on more than one occasion.”

I have been working as a vendor in Street Sense since October 2012. I have always tried not to violate the Street Sense Code of Conduct which states: "I undertake to comply with the submitter of the Street Sense territorial policy at all times." I also tried to work on a first-come, first-served basis.

PARAGRAPH 117. I wrote about provocations by vendor David Denny in follow-up to my complaint addressed to Mr. Brian Carom, Executive Director of Street Sense on April 30, 2016. This part of the complaint is written separately in part 5.5 (see paragraphs 189-198).

PARAGRAPH 118. Continuation of my complaint to Mr. Brian Carom, Executive Director of Street Sense dated April 30, 2016. I write about the provocations of the vendor David Denny.

“I have above (in paragraph 116, A.Sh. 05.04.2023) quoted the Decision to remove me from the sale of Street Sense from February 19, 2016, which was given to me by Mr. Joshua Maxi on February 23, 2016. The question arises: why was the decision to suspend me from the sale of Street Sense only received four days later, that is, on February 23, 2016? I will number my answers.

118.1. On the afternoon of February 19, 2016, I went to the Street Sense office and bought 55 pieces of newspaper for $25. But no one told me about the suspension decision. Apparently, there was no such solution.

118.2. On February 19, 2016, at 4:15 pm vendor Ray Hicks taunted me in the corner of Farragut Square, and he robbed my 25 pieces of Street Sense newspapers. I phoned the Street Sense office twice at 4:15 pm and left a message twice. I called the police on 911. About this entrapment and robbery, on February 25 and 27, 2016, I sent a registered letter with notification to Mr. Melvin Gresham, Police Chief of the Second District Station, and Mr. Brian Carom, Executive Director of Street Sense. The text of this Complaint was written in article [59] (see paragraphs 116-118). To my complaint, Mr. Joshua Maxi wrote a response on March 31, 2016. I wrote about this in P.S.2 (see paragraph 119).

118.3. On February 22 (Monday), 2016 at 10:00 am, I came to the Street Sense office. Mr. Jeffrey Gray (Sales & Communications Manager) said: “You are suspended from the sale of Street Sense. You need to talk to Mr. Joshua Maxi. He won't come today. He will come to the office tomorrow."

118.4. I came on the morning of February 23, 2016, to the Street Sense office. Mr. Joshua Maxey has given me a Suspension from the sale of Street Sense. He cites a violation on February 5, 2016. I believe that this Decision was hastily arranged with hindsight after my report of the robbery and provocation by vendor Ray Hicks on February 19, 2016, at 4:15 pm. Therefore, Mr. Joshua Maxi gave me the Solution only on February 23, 2016. A brief history of Mr. Josh Maxey's beginnings in Street Sense I wrote in P.S.3 (see paragraph 116).

The legal error of this Decision is that it was adopted without discussion with the accused party, that is, with me. For clarity, imagine this case: one US citizen sued another citizen and provided a video shot on his own phone. And the judge, without discussion with the accused party, makes an accusatory Decision. This is not a court, but a dictatorial solution to a conflict situation. And such a gross violation of human rights is taking place in the office of Street Sense, which is located less than a mile from the White House and the US Congress.

I believe that the decision to suspend me from the sale of Street Sense is specifically designed to denigrate me, defend the offense of vendor Ray Hicks on February 19, 2016, and subsequently stage another similar provocation and fire me from my job as a vendor of Street Sense. I believe that all this is targeted harassment and persecution for my human rights and journalistic activities.

So, the decision is made erroneously without discussion with me.

Based on the foregoing, I request that Mr. Joshua Maxey's Decision to Suspension me from the sale of the Street Sense newspaper be rescinded."

PARAGRAPH 119. I wrote in paragraph 111 how vendor Ray Hicks robbed me on February 19, 2016. On February 27, 2016, I sent a registered letter with notification to Mr. Brian Caroum, Executive Director of Street Sense. Mr. Joshua Maxi gave me the following written reply to this complaint on March 31, 2016.

“STREET SENSE

March 31, 2016

Mr. Ahmadjonov:

Upon reviewing your complaint, the administrative office followed up with the vendor whom you filed the complaint against. Given the evidence that you included with your complaint in the form of a picture, the disciplinary action was taken against said vendor. If there are any more incidents wits this vendor, please do not hesitate to contact me. Thank you.

Sincerely,

Joshua Maxey
Vendor Manager, Street Sense
202-347-2006 ext. 10”

Please note: Mr. Joshua Maxey does not write anything about the penalty applied. That is, he hides it from me and from others. This is first.

Second, in the Disciplinary Procedures section of the Street Sense Vendor Territorial Policy, the following words are written.

“Criminal Offenses
- Stealing money, newspapers, or property from Street Sense, volunteers, staff, vendors, or customers.

Consequence:
First offense: Minimum six month suspension” [60, p.10]

Thus, the vendor Ray Hicks, due to the provocation and robbery on February 19, 2016, should have been suspended from selling Street Sense newspapers for six months, that is, from March 31 to September 30, 2016. But this is not known for certain, as Mr. Joshua Maxey has been hiding the exact level of punishment for Mr. Ray Hicks.

I also wrote an Appeal to my newspaper buyers and there at the end I wrote the following: “Given the reason for the appearance and the beginning of the work of Mr. Josh Maxey is in the Street Sense office, it's not hard to imagine that he will transfer or be transferred within one year to another job. Indeed, soon the patrons, possibly FBI agents, transferred him to another organization.

I believe that the FBI agents deliberately orchestrated, through their protege, Mr. Joshua Maxi, the Decision to suspend me from the sale of Street Sense on February 23, 2016. By doing so, they tried to denigrate me and protect the robber Ray Hicks from legal liability for the February 19, 2016, robbery.

PARAGRAPH 120. In those days I wrote an Appeal to the Americans, primarily to my customers, the Street Sense newspaper, and handed out a text about robbery and injustice. Many of them helped me financially. Thank them.

156648199_ShuhratjonAhmadjonov1 (700x455, 107Kb)
Photo 35. My picket near Farragut square. Washington, DC. February 26, 2016. Photo of the author.

My picket near Farragut Square on February 26, 2016, is shown in photo 35. I wrote the following words on the poster:

«I was robbed in the Farragut square on February 19, 2016, at 4:00 pm. I was suspending Street Sense for a period of two week on February 23, 2016.

Shuhratjon Ahmadjonov,
human rights activist, freelance journalist, refugee and vendor “Street Sense”

PARAGRAPH 121. THE TENTH THEFT. FBI agents and his assistants organized the theft of 30 pieces of Street Sense newspaper from a stroller sometime on March 30, 2016.

The FBI agents tried to organize an additional theft and thereby confuse me in the testimony of crimes through drug interrogation. I wrote in paragraph 80 about this way of organizing a double crime.

I usually put my bag and trolley at a distance of two or three meters and when selling a newspaper, I often look at my things. Therefore, the FBI agent and his assistants could not organize the theft for more than a month. Around March 30, 2016, in the evening, they managed to steal my 30 pieces of Street Sense newspaper from the cart.

People were returning home from work, and when the traffic light turned red, they stopped in the corner of Farragut Square in front of me. The FBI agents chose just such a time. They arranged for a few men to stand between me and the cart, thus blocking the view of the cart. Within about one minute, an experienced thief managed to discreetly remove a bag containing 30 pieces of Street Sense newspaper from my cart.

I did not notice the theft and continue to sell the newspaper that I have on hand. At this time, a man of athletic build, about 27 years old, the same height as me - 180 cm, approached me. It is very noisy at this intersection. Therefore, he speaks in my ear in the sense of "Bring your bags to you." I nodded and continue to call customers. He repeatedly says, “I'm a cop. You carry your bags with you. They can commit theft" and left.

I sold some of the newspapers I had in my hands and went to the cart to get another five pieces to continue selling newspapers. I look at the package of newspapers, no. I had to go home.

I know that a police officer usually doesn't use the insulting word "I'm a cop" about himself. It was clear to me that this man was an FBI agent and orchestrated a second additional theft. If I call the police and they write a report about the theft, then at night they could organize another drug interrogation about the robbery on February 19 and the theft on March 30, 2016, at Farragut Square. Then they would get another rubbish, which they would use to obtain another opinion from psychiatrists. Given this, I did not call the police and did not write about this theft. I included it in my list as another organized tenth theft.

PARAGRAPH 122. THE ELEVENTH THEFT. The eleventh theft was organized on August 9, 2017, at 18:45. I placed two bags on the edge of the sidewalk along K-street near the corner of Farragut Square and tied each other with a handkerchief.

Bus routes L2, G8, 38B, 30S, 30N, 32, 33, 36 had their final stop at Farragut Square and made a complete U-turn around it. And buses 30S, 30N, N2, N4, 42, 43 stopped near the square and drove on. Apparently for this reason, Farragut Square was additionally controlled by some leaders and drivers of the bus fleet. They themselves or on behalf of FBI agents put one or two buses on the edge of 17th Street and watched me at a distance of 15-20 meters, sometimes making various signs with their hands so that people would not buy my newspaper. They turned on the headlights of the bus in my direction from the onset of darkness.

That day, as usual, several men were watching me at a distance of 15-20 meters, including those in the clothes of a bus driver. Suddenly they began to fuss and stubbornly look in my direction, standing in the middle of the sidewalk. I started taking pictures with my phone. One of them saw me taking a picture of him and ran inside his bus.

People come home from work and during the red light of the traffic light they stop in the corner of the square and block my view of the bags for one or two minutes. In such a short time, the thieves managed to pick up the bags and put them in the trunk of the car and drive off. I found out about the disappearance of the bags a few minutes later, called 911 and called the police at 18:45 hours. Police officer Carlos Ramos arrived at 8:00 pm (Carlos Ramos, his badge number is 4478. Metropolitan Police Department. Second District. 3320 Idaho Avenue, NW. Washington, DC, 20016). He said the six-digit identification number of the report (report) about the incident: 17.137129 (the first two digits indicate the year, that is, 2017). I said, "Please give me your business card." He gave. I wrote more important information on the back of the card. The above facts I copied from that business card of Mr. Carlos Ramos.

I didn't receive any message from the police, as usual. I went a few days later to the police station. There he received a copy of the report, met with the detective, demanded that a criminal case be opened, and that the crime be investigated. The detective shrugged his shoulders and said in the sense: "How to solve this crime?" I told him: “You should have at least met with me and talked about this crime. I would tell you additional facts. You didn't come and talk." If he would come then, I wanted to give him the photos of the bus drivers that I took that evening. I don't know where that report is in my archive now.

PARAGRAPH 123. THE TWELVE THEFTS. I remembered the following about the twelfth theft: then 25 copies of the Street Sense newspaper were stolen. I wrote about this theft in my diary, like all the events taking place around me. I wrote the date and circumstances of the theft there. The criminals took away all my diaries and notebooks through robbery and theft. That's why I don't remember the date of the twelfth theft.

I used to trade in the evening at the entrance to the North Farragut metro station. The newspapers were on top of the stroller. Americans come home from work in a large stream from 17:00 to 19:00. The provocateur stole at that moment my 25 pieces of newspaper. Why does an ordinary citizen need 25 newspapers? It cannot be sold elsewhere: as a special cape of the seller of the "Street Sense" newspaper is needed.

I'm sure the FBI agents organized this theft on purpose. They expected me to call the police. They organize the showdown. The thief will not be found. But to set up the metro guards against me and forbid me to sell the newspaper at the entrance to the metro. That is, they will demand that I sell the newspaper away from the subway entrance.

So, the goal was to drive me away from the subway entrance somewhere to the side. I understood this treachery and did not call the police. I now put the stroller next to it and put the newspapers away inside the stroller, I also often looked at the stroller.

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT

(CONTINUED 5) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 22:52 + в цитатник
Shuhratjon AHMADJONOV

(CONTINUED 5) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

PARAGRAPH 93. A thief attacked me in a shelter on May 24, 2014 at 00:40 am. As I walked towards the lockers, the thief quietly approached me behind me, sharply shoved two hands into my two side pockets of my trousers. So, he pushed me 3-4 steps from behind. I said out loud, "Hey!" The thief took his hands out of my pocket along with my folded one sheet of paper and a pen, and he ran out into the corridor and turned into the toilet. I filed a complaint about this with the police. [40, part 1, paragraph 3]

PARAGRAPH 94. I came to the 7th police station on May 25, 2014 at 22:20 and filed a complaint with the police officer on duty. He did not want to accept the complaint and offered to sit and wait. I was waiting. I applied several times, but they demanded to wait. I stayed like that for 24 hours. After 24 hours, I became indignant and began to demand that the complaint be accepted.

My complaint dated May 24, 2014 was accepted by a police officer, Mr. J.C. Walker somewhere 24:30 hours and handed over to Police Lieutenant Protective Service Division (PSD) Mr. Smith. PSD Address: 1900 Massachusetts Avenue, SE Acc. Building, Second floor, tel. 202-727-8031. I asked them to sign in my copy of the report. The officers on duty refused and said that my complaint had been forwarded to Lieutenant Smith. Lieutenant Smith asked me something. I did not understand and asked him to write on paper. He waved his hand, said nothing, and walked out of the building into the street. I asked the police officer on duty, “Where did he go?” The policeman replied, "He went to shelter 801."

Lieutenant Smith left in shelter 801, and I was not invited to a joint trip. At this time, it was 00:40 hours on May 26. I asked the officer on duty to write the address of Lieutenant Smith's work. He wrote. I gave this address above.

So, the policemen on duty at the 7th police department deliberately did not accept my complaint and made me wait until midnight. They accepted my complaint only 24:40 hours. I left the police building very late - at 1:05 am on May 26, 2014 and went home, that is, to shelter 801. Thus, they created a convenient time for robbing me at 2:00 am on May 26, 2014. I was then armedly robbed and my bag and backpack were taken away. [40, part 1, paragraph 3-4]

PARAGRAPH 95. THE SECOND ROBBERY. On the night of May 26, 2014, two robbers robbed and took away my bag and backpack. As I wrote in paragraph 93, as a result of a special detention of me at the 7th police station for 2 hours and 45 minutes, I left the police building at 1:05 am on May 26 and went to shelter 801. I came to the bus stop and looked at my watch. It was 1:14 am. Bus 92 arrived. I wanted to take it with a change to the Anacostia metro station and then by bus to shelter 801. But it turned out that I sat in the opposite direction. I understood this and asked the driver: “I need the Anacostia metro station. Am I going the right way?" The driver replied, "The bus will go to the Congress Heights subway station." I asked the bus to stop at the next stop.

The bus driver asked, "Where are you going?" I replied: "To shelter 801." He said, "Wait, we'll get to the last stop and I'll explain to you how to get into the shelter." When we arrived at the final station of the bus, that is, the Congress Heights metro station, the driver got off the bus and showed the door near the gate along the iron checkered fence of St. Elizabeth's Hospital and said: "Go through the door, cross and find yourself in a shelter."

I went to the gate, which was closed. I asked the female guard to open the gate and let me through to the shelter. But she didn't allow it. Thanks, her. Later it became known that robbers were waiting for me on 9th street, near the hospital fence. If I went into the courtyard of the hospital, they jumped over the fence and caught me and beat me in a dark place among thick trees and at least made me a cripple.

I went back to Alabama Avenue, dialed www.maps.google.com on the phone and searched for directions in the shelter 801. www.maps.google.com recommended the Alabama Avenue route, turn onto SE 7th Street, exit M Street. L. King and then go to shelter 801. It was also indicated that it was a 15-minute walk on foot.

It is appropriate to say here: my phone is constantly monitored by some FBI agents and people associated with them. Those who watched my phone also became aware of my further route.

I walked down Alabama Avenue. On 9th Street on the right, two young men got off and ten paces ahead of me turned onto Alabama Avenue. One of them was white, stocky, well-fed, 170 cm tall, and was wearing a white T-shirt. The second was of normal build, slightly thin, 168 cm tall, was wearing a diamond-shaped image of a sleeveless jumper. I think the other one was also white or Central American/Central Asian, the color of the skin that in Asia is called the yellow race. That is, they were not African Americans.

I walked with quick steps. At the corner of 7th Street and Alabama Avenue, I went around them for a distance of 1-1.5 meters and turned onto 7th Street. They had nothing on their hands. I walked 20 steps and looked back. They were not visible. I thought they went straight down Alabama Avenue.

In my opinion, at that time they were given a pistol and a face mask, which were prepared in advance, in a car. There were 4-5 passenger cars on the right side of the road and I could not see that car. Although a small sound came to my ears about the car stopping.

Suddenly, from behind the parked cars, the first robber (stocky) in a black mask with a gun runs out from the side of the street, runs up to me, shouts something loudly and orders. Only his eyes were visible. He was wearing black clothes on his chest, that is, he wore a white T-shirt on top. With his right hand with a pistol, he held it at the level of my head, and with his left hand he pointed to go in the direction of a small street. I took three steps towards the small street. He asked for a bag. I understood the situation and offered him the bag I was holding on my left hand. He threw my bag onto the pavement with his left hand.

Then he presented a gun on my whiskey on the side and demanded a backpack. I started taking off my backpack. He started rummaging through my left and right trouser pockets with his left hand. He knew in advance that I put computer flash drives in the left pocket of my trousers. There were four handkerchiefs in two pockets. He took one handkerchief from his left pocket and shook it. Some paper fell out. He put his left hand into my right trouser pocket.

On the left pocket there was a handkerchief in which I wrapped the flash drives. I quietly took out a handkerchief with flash drives and held it inside the palms of my left hand. The robber took two handkerchiefs from his right pocket and shook them. Some pieces of paper fell out, apparently checks from food products bought by me.

At that moment, a second robber ran up. Apparently he was on guard. He didn't have a mask. I took off my backpack from my shoulders and held it in the direction of the first robber. The first robber took the backpack with his left hand and handed it to the second robber, who took the backpack with both hands in a girth. The first robber took the bag lying on the pavement. Then the first gave the order and the two of them ran along the little street. After running 15 meters, we stopped near a small gate. The first robber opened the gate and invited the second to pass. The second passed. At this time, the first robber looked in my direction. I stood still and didn't move. He waved his pistol as if threatening, and entering through the gate disappeared.

An interesting point: these armed robbers were not interested in my purse (wallet) with dollars, which was in the inside pocket of the jacket. They were only interested in my storage media, such as a laptop, flash drives, folders with papers, notepads and others. Therefore, the wallet with some personal documents was preserved. (The wallet did not survive for long: on the night of May 25-26, 2014, they organized the theft of a wallet from my shelter 801 locker. And by the morning of May 26, 2014, my wallet with all my personal documents was stolen from a locked locker. [40, part 1, paragraph 5])

As the robbers disappeared behind the gate, I telephoned the police to 911. Police officers Mr. Calvin W. Branch, Detective Sergeant Fleming, Detective Hunsucker, and Sergeant Larsen arrived. I wrote their questions and my answers in the article [40, part 2, paragraph 7]. Officer Calvin W. Branch took me to shelter 801 at 2:35 am and left.

PARAGRAPH 96. THE EIGHTH THEFT. My misadventures did not end there on the night of May 26, 2014. In the shelter, as usual, I opened my iron locker number 184, took out bed linen. I then took off my jacket with my wallet in the inside pocket. He put the jacket in a locker and closed it with a padlock. During the night, someone, possibly an FBI agent, opened my locker and stole my wallet. Also missing is a piece of paper on which I wrote the numbers of two large black cars that arrived at 2:15 am at the scene of an armed robbery. In my opinion, it was important for the FBI agent to destroy the note with the numbers of these cars.

FBI agents, or in conjunction with the shelter staff at night, often during the day, open my locker and rummage through my things. Proof: in the last 14 months - from July 2013 to July 2014, a mouse ran out of my locker 13 (!) times. Apparently, an FBI agent or, on his orders, one of the shelter informers put a piece of bread or another product in my locker for a provocation and left the locker door open for a long time. The mouse entered the locker by the smell of bread and ended up inside the locker. As the mouse came in, the snitch slammed the locker door. When I opened the locker and took out the bed linen, packed in two bags, the mouse ran out of there with great fear and ran away wherever its eyes looked.

I opened my locker at 6:30 on the morning of May 26, 2014 and put on my jacket. Feeling the inside pocket of the jacket, I realized that my wallet was not there. I told the shift supervisor (I don't know his name). He said, “Go to Mr Poole. Let him give you another lock"

I called 911 at 6:55 am and talked about my wallet being stolen. Ten minutes later, a police officer arrived. He was met by the shift supervisor and escorted to his office. I was ordered to wait in the corridor.

I think the shift supervisor of the shelter showed the police officer my complaint dated May 25, 2014. On the night of May 26, 2014, Lieutenant Smith brought this complaint and gave it to the shift supervisor (see paragraphs 93-94). He told the policeman: "This is the kind of lie he writes." The policeman read the indicated place of my complaint within 3-4 minutes. He then said goodbye to the shift supervisor and left the room. He didn't say anything to me and left. I wrote about this theft in the article [40, part 2, paragraph 8].

PARAGRAPH 97. I arrived at the 7th police station on the morning of May 26, 2014. I wrote a Report about the theft on the night of May 26 from my locker number 184 of shelter 801. Below are sheets 1 and 2 of the Report in photos 27 and 28.

7KRAJAmoyRAPORT1 (523x699, 79Kb)
Photo 27. The first page of my report on the theft in a shelter dated May 26, 2014. ([40, part 2, paragraph 8].)

7KRAJAmoyRAPORT2 (699x373, 47Kb)
Photo 28. The second page of my report on the theft in a shelter dated May 26, 2014. Here is the signature of the police officer on duty, Ms. Daetonya Scoh. ([40, part 2, paragraph 8].)

PARAGRAPH 98. On the morning of May 26, 2014, I requested and Ms. Daetonya Scoh, Police Officer on Duty, Police Department 7, gave me a copy of two-page report 14074924. This report was written by police officer Mr. Calvin W. Branch. Below I give sheets 1 and 2 of his Report 14074924 in the form of photos 29 and 30 ([40, part 2, paragraph 9]).

2BOSQIN1raport14074924 (650x699, 114Kb)
Photo 29. First page of report 14074924. ([40, part 2, paragraph 9]).

2BOSQIN2raport14074924 (700x381, 78Kb)
Photo 30. Second page of report 14074924. ([40, part 2, paragraph 9])

There are many tables on the first page. From the first page I took only the title data concerning the document, and I publish the 2nd page in full. Below is the text.

“Metropolitan Police Preliminary Public MPD Document
Department Washington, D.C.
Incident – Based Event Report
Report number: 14074924
NARRATIVE Describe event and action taken.

R-1 Reports while traveling in the 3000 Blk of 7th St. SE, R-1 was flagged down by C-1 who advised that he was robbed by two young black male with one of the suspects armed with a gun. C-1 also advised that the suspects stole his black backpack containing his silver-colored Toshiba laptop computer.

Further investigation revealed C-1 has made several reports for the same laptop computer being stolen CCN’s 13112229 and 13167550. C-1 has recently made a report for the same laptop computer being stolen and detective Campos is currently investigating according to detective Hunsucker. C-1 is also known to be a mental health consumer according to ofc. Halpin. Detective sgt. Fleming, detective Hunsucker and sgt. Larsen were on the scene.
Further investigation is pending” [40, часть 2, параграф 9]

Please note: Police officer Mr. Kelvin W. Branch in this report 14074924 writes about reports CCN 13112229 and CCN 13167550. I wrote about the theft of a backpack in a shelter on August 9, 2013 and about report 13112229 in paragraph 75 in this complaint statement: I there he unequivocally indicated that report 13112229 did not contain a word about the theft of a laptop (see paragraphs 75 and 78.1).

Police Officer Mr. Kelvin W. Branch falsely writes in report 14074924 dated May 26, 2014: "Further investigation revealed that C-1 made several reports for the same laptop stolen (in reports) CCN 13112229 and CCN 13167550. C- 1 recently made a report for the same laptop as stolen, and Detective Campos is currently investigating in line with Detective Hunsucker."

I wrote in paragraphs 75 and 78.1 that in report 13112229 about the theft of a backpack in shelter 801 on the night of August 8-9, 2013, there is no word about the theft of a laptop. I also wrote in paragraphs 78.3 and 86-88 that in report 13167550 I wrote about the beating and robbery of me on November 21, 2013 and about my wallet with documents being taken away by the robbers. Therefore, in the report 13167550 there is no word about the robbery of my laptop.

To be precise: the theft of the bag, along with my first laptop, was organized in shelter 801 with the help of a professional thief on the morning of October 8, 2013 (see paragraphs 78.2 and 79-83). My second laptop was robbed on the night of May 26, 2014 by having my bag and backpack taken away by armed robbers (see paragraphs 78.5, 95, 98).

Note: Police Officer Mr. Kelvin W. Branch, in report 14074924, also writes: "C-1 is also known to be a mental health consumer according to Officer Halpin." This is another way to use punitive psychiatry against me. I wrote about punitive psychiatry in paragraphs 141-175 of part 4 in this complaint statement.

PARAGRAPH 99. All my checks for two laptops were in a robbed bag. I contacted Best Buy (4500 Wisconsin Ave Nw Washington, DC 20016). They save all information about customers' purchases in the computer and I received a copy of receipts for two laptops. In doing so, I exposed all the slander in Report 14074924, which was written by Police Officer Mr. Kelvin W. Branch. I wrote and published a large article [40] consisting of six parts. There printed many receipts and documents on two laptops.

In response, powerful agencies, perhaps the FBI, did everything possible to close the Best Buy store. It was the Best Buy store at 4500 Wisconsin Ave Nw Washington, DC 20016 that was closed under some pretext in December 2017. In December 2018, a new Target store was opened in this large building and it has been operating to this day - March 1, 2023. This is how the freedom of business of one citizen or a large collective in the United States can end when he or they inadvertently cross the interests of the FBI ...

Let me remind you: in the city of Washington there is another large Best Buy store at 3100 14th St. NW Ste 203. Washington DC, 20010. The store was not affected by the FBI and continues to operate today, March 1, 2023.

PARAGRAPH 100. As a result, from November 2012 to January 2015, the organizers and criminals took away twice all my belongings of a journalist, such as two Toshiba laptops, three diaries describing the events around me, six notebooks and one notebook with the addresses of relatives, friends, human rights activists, journalists, members of the opposition, as well as other important information, a recorder with audio recordings from 2010-2013, three mobile phones, a camera, two glasses, and so on. I called the police seven times and wrote statements.

During the robbery on the night of May 26, 2014, the robbers also took away my notebooks. They contained the addresses and telephone numbers of my relatives and friends. I called Ms. Elena Urlaeva in Tashkent. I told about the night robbery and asked me to help me find out the home phone number in my parents' house in the city of Jizzakh. She called the Jizzakh human rights activists, and they went to my parental home: Jizzakh, st. Ural Shokirova, house 26. Having learned the phone number, they called Ms. Elena Urlaeva in Tashkent. I called Elena a few days later and wrote down the phone number at my parents' house in Jizzakh.

PARAGRAPH 101. On February 6, 2015, I sent an Appeal (Complaint) to the President of the United States, Mr. Barack Obama and the leaders of international human rights organizations about the fate of six Uzbek refugees, including me. I wrote the text of this Appeal in paragraph 4 in a large article [42]. There is a lot of information and facts about the persecution in the Complaint. I wrote the following at the beginning.

“The United States has violated the rights of Uzbek refugees during the period 2006-2015. They are being arrested and haven’t had a trial. For many years they were poisoned, shot, illegally laid off work, secret collection of compromising material to discredit refugees, discrimination, persecuted, stir up provokers against refugees, mugged, beaten and their possessions stolen. The FBI and police have violated the 9th, 12th, 14th, 17th, 18th, 19th and 26th clause of the International Covenant on Civil and Political Rights” [42]

I wrote the following at the end of the Appeal-Complaint.

“No secret that employees of the Uzbek National Security Service cooperate with some of the USA law enforcement officers (FBI agents, 10/06/2021). Therefore, not one of these crimes has been solved. I think these illegal acts are being performed by the Federal Bureau of Investigation and the Police. Please, stop the persecution of the Uzbek refugees in the United States and bring the perpetrators to justice.” [42, part 1, paragraph 4]

PARAGRAPH 102. My Appeal (Complaint) to the US President Mr. Barack Obama was published in the newspaper “Street Sense” on April 8, 2015 (see [43]). It was published without a text about a serious crime against an Uzbek refugee, US citizen Fazliddin Yakubov (1959). I wrote about him in paragraph 5 of that statement-complaint. This crime was investigated by FBI agents. They could not or did not want to open it.

The fact that part of the complaint (article) was removed proves that FBI agents control the Street Sense newspaper and block certain parts of the article at their discretion. By doing so, they grossly violate the First Amendment of the US Constitution on freedom of speech. I'll write the deleted text for clarity.

“2. FAZLIDDIN YAKUBOV (BORN IN 1959, UZBEK, MUSLIM, REFUGEE, CITIZEN OF THE U.S.). HE LIVED IN CLEVELAND, OHIO SINCE 2000. ON JUNE 20, 2008 (WORLD REFUGEE DAY) A CRIMINAL SHOT HIM 9 TIMES. 3 BULLETS HIT HIM. HE WAS IN A COMA FOR 53 DAYS. DOCTORS OPERATED ON HIM 8 TIMES. EVEN SKILLED AMERICAN DOCTORS COULDN’T REMOVE ONE OF THE BULLETS AND HE STILL LIVES WITH ONE BULLET IN HIS BODY. HE WASN'T ALLOWED DISABILITY AND DIDN'T RECEIVE PENSIONS IN 2008-2011. HE CALLED ME IN BOISE IN MARCH 3, 2011. AFTER OUR CONVERSATION ON THE PHONE, HE IMMEDIATELY STARTED PAYING PENSIONS AND DURING ONE YEAR RECEIVED A PENSION FOR 2008-2011.THIS ATTEMPT UPON THE LIFE WASN’T DISCLOSED AND CRIMINALS HAVEN’T RECEIVED PUNISHMENT.
SEE: K.Turner, Shooting victim Fazliddin Yakubov thankful for community's support. - http://blog.cleveland.com/metro/2008/08/shooting_victim_fazliddin_yaku.html (www.blog.cleveland.com 08.11.2008)”

PARAGRAPH 103. The FBI agents continued to persecute me after my Appeal (Complaint) to the US President Mr. Barack Obama in February 2015. From the US President Mr. Barack Obama, I have not received any answers. But, thank God, after my letter (complaint) the arrest of Uzbeks living in the USA and slanderous accusations of supporting terrorists stopped.

I have been renting a room since August 2014 in Gaithersburg, Maryland (216 Tulip Dr., Gaithersburg, MD 20877). It was a semi-basement three-room building, two Georgians lived in two rooms. The owners lived on the first floor, who many years ago moved to the USA from Chimkent (Kazakhstan). On the evening of February 6, 2015, that is, the day the letter was sent, at the turn from the main street towards my Deer Park Street, an unknown man stood in the corner and watched me. I think he came to find out if I live at the address I gave in the letter. I lived in this rented room from August 2014 to June 1, 2015. I saw such a waiting man only once that evening. [42, paragraph 5]

PARAGRAPH 104. Two months have passed since the letter was sent to the President, and on April 8, 2015, the landlord demanded to vacate the room by June 1, 2015. He said that his nephew was coming from Shymkent to study in the USA. In my opinion, under this pretext, I was kicked out of the rented room for my critical letter and for my human rights and journalistic activities. Moreover, in those days, one of the Georgians moved to another apartment, and the next room was vacated. But the owner insisted and I left this apartment on June 1, 2015. Pre-rented a small space at ezStorage (807 S Frederick Ave, Gaithersburg, MD 20877) for about a hundred dollars a month and moved my stuff there. [42, paragraph 5]

PARAGRAPH 105. I have tried many times since then to rent a room from the ads on www.washingtondc.craigslist.org/d/rooms-shares/search/ Federal Bureau of Investigation (FBI) agents made it so that all addresses disappeared from the ads and only phone numbers remained. apartment owner numbers. FBI agents and people associated with them blocked my messages and return messages and emails of the apartment owners. I wrote about this in paragraph 222 of part 5.12.

PARAGRAPH 106. THE NINTH THEFT. I was looking for a room to rent after June 1, 2015, and often spent the night in the Ronald Reagan Washington National Airport lounge (2401 Smith Blvd, Arlington, VA 22202). I got there on the last metro train around 1:00 am and left at 5:00 am on the first metro train. I sat at a table in one of the closed cafes for four hours at night and usually worked on my laptop. Electrical outlets were on the opposite wall. I did charge my phone in such an outlet.

An interesting fact: a group of tall, strong African-American men appeared, who calmly settled down near large glass windows and slept lying down. Nobody commented on them. Apparently, they wanted me to lie down and sleep in one of the places in the large hall of the airport. I knew that I couldn't sleep. These provocateurs will steal all my things.

I put my phone on charge near the opposite wall on the night of July 3-4, 2015. From time to time, I looked towards the outlet. The phone cable is visible and I was calm. At about five o'clock in the morning I come, there is a cable, but there is no telephone. Experienced thieves organized the theft of my expensive phone.

I contacted the airport police on duty and said that my phone had been stolen while it was charging. The policeman says: "You write that the phone is lost (lose)." I told him: “I didn’t lose my phone. It was stolen from me.” I said several times, but the policeman did not want to register the crime as theft.

Please note: July 4 is the most famous holiday of the people of the United States - Independence Day. And on such a day, my phone was stolen in the hall of Ronald Reagan National Airport. After all, in that hall of the airport there are many television cameras and not a single fly can fly by unnoticed. My phone was stolen, and the police officers pretend that nothing much happened. Thus, they cover the thieves. I think FBI agents or someone connected to them stole my phone. Apparently, therefore, the police officers did not want to look at the cameras during the crime and did not want to search for criminals.

I found out the address of the National Airport Police Office, which was located in another building. I submitted a written request. A few days later I was given a copy of the official report, which was written about the theft of my phone.

On February 23, 2022, from 6:30 am to 2:00 pm, I searched for this report in my archive in the storage chamber (Extra Space Storage: 1001 N Fillmore St, Arlington, VA 22201). But I didn't find it. I believe the report was also stolen by an FBI agent and people associated with him during a clandestine and illegal search of my storage cell.

PARAGRAPH 107. I was in Boise, Idaho, to protect refugee Fazliddin Kurbanov from August 6 to 15, 2015. I wrote an article about the trial of Kurbanov in the USA “Trial of Kurbanov in the USA” (see [44]). Unfortunately, he and his relatives did not want me to protect him. As a result, he was sentenced to 25 years in prison by a court verdict of January 7, 2016 [45].

PARAGRAPH 108. From August 15 to October 30, 2015, I was in the city of Denver (Colorado) and defended the rights of the Uzbek refugee Jamshid Mukhtorov (1976). Agents of the US Federal Bureau of Investigation (FBI) arrested him at the Chicago airport on January 21, 2012 and could not start a trial until the summer of 2018. In defense of Jamshid I published eleven articles and appeals (see [46]-[56]), I gave him about a hundred articles published about him.

PARAGRAPH 109. I published the first part of a large article “The Fate of Jamshid Mukhtorov” titled “Life before Prison” on www.siyosat.wordpress.com on October 24, 2015. Then he began to write the second part of the article entitled "The fate of Fazliddin and Shokhrukh." There I revealed all the vileness of the Uzbek informer-provocateur Shokhrukh Khalikulov (1981), whom the FBI leadership enlisted as their secret collaborator (sexot, see [56, part 2]).

By that time, my money had run out and I was almost completely dependent on the financing of Asil, Jamshid's brother. Asil began demanding my departure for Washington. He bought me a plane ticket for a Denver-Washington flight on October 30, 2015. I finished the second part of the article titled “The Fate of Fazliddin and Shokhrukh” on October 29 and sent it to Mr. Muhammadsolikh Abutov, the head of the site www.siyosat.wordpress.com He published the second part of the article on October 30, 2015, Tashkent time.

Apparently, my publication of an article about the FBI informer and provocateur Shokhrukh Khalikulov caused a stir in the leadership of the FBI of the state of Colorado. The prison guard woke up Jamshid Mukhtorov at six in the morning on October 30, 2015 and demanded to urgently prepare for a meeting with the judge. In my opinion, the prison guards acted on the orders of the FBI. Jamshid is driven from jail to Federal Court in downtown Denver. There, FBI agents announce in the presence of a judge and lawyers that Shokhrukh Khalikulov is not an FBI agent, but an ordinary witness in Jamshid Mukhtorov's trial.

I arrived from Denver to Washington on the afternoon of October 30th. I am sitting at a table late in the evening of October 30, 2015 in one of the airport cafes. There's a call from Denver from Jamshid Mukhtorov. He talks with great surprise about how the FBI agents transferred Shokhrukh Khalikulov into an ordinary witness. I told him that yesterday, October 30, Tashkent time, I published the second part of the article about the informer-provocateur and sexist Shokhrukh Khalikulov.

Jamshid Mukhtorov asked at the beginning of the conversation: “Where are you?” I spoke for the first time. He asked a second time and I replied, "I'm sitting at a table in a cafe at Ronald Reagan Airport in Washington." Jamshid called me from prison and naturally his conversation with me was recorded.

I arrive at the airport on October 31, 2015 and there is a notice on the door: "The airport closes from 24:00 to 5:00 in the morning." This is how FBI leaders got Ronald Reagan National Airport shut down for the night. I started spending nights on October 31, 2015 at McDonald's, which was open 24 hours a day.

So, FBI agents and people associated with them intensified provocations and persecution of me in Washington after my trip to the states of Idaho and Colorado, and also because of my published articles.

PARAGRAPH 110. I have been staying overnight since October 31, 2015 at McDonald's, which was open 24 hours a day. There are more than ten hostels in Washington DC.

“A hostel is a form of low-cost, short-term shared accommodation where guests can rent a bed, usually a bunk bed in a dormitory, with shared use of the living room and sometimes the kitchen. Rooms can be mixed or single sex, with private or shared bathrooms. Private rooms may also be available, but the hotel must have shared bedrooms to be considered a hostel.” [57]

But in the rules of the hostel in the city of Washington, they introduced a ridiculous restriction. For example, in the Duo Housing DC hostel.

“If you are a resident of Washington DC, Virginia, or Maryland, you are restricted to a total of 1 day in any 30-day period.
Guests are limited to 14 days within the current calendar year.” [58]

I could not spend the night in the hostel because of such a ridiculous restriction. I agree with the restriction for residents of the city of Washington, that is, the District of Columbia. But why restrict the rights of residents of the neighboring states of Virginia and Maryland? They give a privilege to residents of the other 48 states of the USA. Thus, they violate the equality of the inhabitants of the 50 states of the United States.

I wrote in the paragraph 103 that I was registered in Gaysersburg, Maryland. Because of the rule above, I was only allowed to stay in the hostel one night a month. So, I often spent the night at McDonald's.

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT

(CONTINUED 4) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 22:39 + в цитатник
Shuhratjon AHMADJONOV

(CONTINUED 4) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

PARAGRAPH 79. THE SIXTH THEFT. On the morning of October 8, 2013, my laptop bag was pre-planned theft in shelter 801. On the morning of October 8, 2013 at 6:30 am, as usual, I came to the D-room, opened my locker number 184, took out my bag from the inside and put it behind me. And he began to insert two bags of bedding into the inside of the locker. I put two bags in the locker and turned back. There was no black bag. During this 1-1.5-minute interval, a professional thief grabbed my bag and ran out of the D-hall and ran away.

The bag contained my laptop, three notepads with addresses of relatives, friends, human rights activists, journalists, members of the Uzbek opposition, as well as other important information, two diaries describing the events around me, my passport of a citizen of Uzbekistan, a recorder (recorder), telephone, glasses, and so on. Further. Later, on October 9, 2013, I found out that a professional thief with a bag escaped through the back exit, that is, through the Emergency Door into the yard of the shelter.

The shelter staff did not allow me to call 911 on my office or mobile phone. I left the shelter and looked for the phone. The phone was provided by one of the builders of the house across the street. I called the police.

I was waiting for the arrival of the police near the shelter building near the entrance. An unfamiliar young man of 25 years old arrived in a car, stopped not far from the door and quickly entered the shelter building. He looked very much like an Uzbek. I was waiting for the policeman, thinking about what to say and forgot to write the number of the car. Apparently, an FBI agent called him and said that his order was completed and demanded to come urgently. Some homeless person could pay attention to a large bag poorly hidden among the grasses under a tree and take it for himself.

A few minutes later a policeman arrived. But he did not get out of the police car and did not go into the shelter to inspect the crime scene. I went to his car. He contacted a Russian translator through the phone. He started asking questions and I answered. He asked about the stolen items. I answered. I asked to call my phone, which was in my bag. By calling, it was possible to determine the location of the bag. He refused to call and locate the bag. He wrote while sitting in the car. A little later, the policeman asked me to step away from the car. I walked away. He drove off about 20 meters and called somewhere and talked. Then he left. On the same day, October 8, 2013, the policeman wrote a report. I usually get a copy of the report and keep it, knowing the importance of the document. I also had a police report dated October 8, 2013 in my bag. [40, part 6, paragraph 12.4]

While I was talking to the policeman, a young man got out of the shelter, got into his car and drove away. In my opinion, he paid the amount agreed and was told that the bag was under the trees. He stopped the car on the way, took my bag, poured the contents into his trunk or into some of his bags, put the empty bag under a tree and left.

PARAGRAPH 80. THE SEVENTH THEFT. A professional thief committed another theft the next morning - October 9, 2013. I changed bags near my locker and put a rag bag with my things behind me. I looked back after 1-2 minutes and look - the bag is gone. I looked around, the hall and the corridor in the hope that someone was joking. But there was no bag. I went to the duty officer in the center of the shelter, stood near the counter and said: “They just stole my bag with things.” The duty officer just started talking, at this time the thief came up behind me, touched my shoulder and said in a low voice: "I'll help you find a bag, let's go." We moved away and he asked for money for the bag. Agreed on the price. I gave an advance and he brought my bag of things. I gave the rest of the money. The thief then told me: “Never put your thing behind or on the side. Your thing is only in front of yourself. I remembered his words for a long time.

The question arises: for what purpose did they stage a second theft in two days and this time they quickly returned it for money?

The FBI agents and her assistants in the shelter at night did a lot of drug exposure and drug interrogations of me. I wrote about drug exposure and drug interrogation in paragraphs 198-207. Having committed a double theft in two days, they conducted another night drug interrogation of me. And asking various questions about the two thefts received a variety of answers and recorded on video and audio. Then, from these videos and audio recordings, they made a montage and got nonsense, nonsense, nonsense. After all, I wrote a report to the police about the theft of a bag with a laptop and other things.

For example, an FBI agent with the help of a Russian translator asks a question about the second bag. I, under the influence of drugs, answer that "I bought a bag from a thief for so much a dollar." And there - in the report he wrote that the bag with the laptop was stolen. Such absurd, meaningless, nonsense answers are filmed and they go to psychiatrists. They sent my written report and video to psychiatrists. Here is a ready-made material for you to receive another diagnosis from psychiatrists that "Shukhratjon Akhmadjonov is mentally ill and his accusations of stealing a bag with a laptop and other journalistic things are nonsense ...".

It is appropriate to write that FBI agents and their accomplices organized such double thefts of my things several times (see paragraph 121 on the tenth theft). I learned about such a double theft only here - in the USA.

PARAGRAPH 81. A thief approached me on the evening of October 8, 2013 and offered to ransom some of my stolen documents. I bought three documents for $40, including my Uzbek passport and my bank account book at Bank of America. The organizers of the thefts, possibly FBI agents, wanted to create a conflict situation between me and the thief and then deal with me. Realizing this, I tried not to bring to a serious conflict with him.

On the evening of October 9, 2013, I came to the 7th Police Station (Seventh District Station. 2455 Alabama Ave., SE, Washington, DC 20020. Phone: (202) 698-1500) and told the duty officer that I had an important message about the theft of my bag and belongings on October 8th. I was invited to the inner hall where police detectives (investigators) work. The police officer took these three documents and made photocopies of two of them - my Uzbek passport and bank book. But he refused to apprehend the thief. He advised calling the police on 911.

PARAGRAPH 82. As I wrote above, the thief brought me my documents and sold them. I asked him to return my notebooks (notebooks) for money, which were filled with addresses, phone numbers of brothers, sisters, relatives, friends, associates, members of the opposition, and so on. I gave him money in advance. He promised several times and failed to deliver. He verbally explained as follows: “I took your things (stolen, A.Sh.) to the house of one woman. For some reason, she's not at home. I'm going down again." Then he disappeared for a few days and came back to the shelter to ask me for money. I told him: “You took money from me and promised to return my notebooks. You didn't keep your promise." He responded verbally. I asked him to write on paper. He then wrote the following.

1zapiska-shuhrata (700x525, 283Kb)
Photo 20. Thief's note dated October 25, 2013. [40, part 1, paragraph 3]

Apparently, my notebooks were handed over to an FBI agent, and he sold it to an Uzbek officer of the State Security Service. The thief in his note writes as follows.

“I went to jail for beating that woman. I got locked up one 4 nights. I got to break in her house to got the 2) notebooks.”

Below on the right is my entry in Uzbek: “2013 yil 25 October (zhuma) kechqurun ўғri yozgan gaplar” (“Phrases written by a thief in the evening of October 25 (Friday) 2013”).

I decided to go to the police at the end of October 2013. I left the shelter at 7 o'clock in the morning. I walk along the sidewalk to the W4 bus stop. The thief is coming from the opposite side of the street. He comes up to me to say something and ask for money. I asked him to write on paper. He wrote only a request for money, and did not write his other phrases. Here is the thief's letter.

1zapiska-shuhrata (700x525, 283Kb)
Photo 21. Thief's note, written at the end of October 2013. [40, part 1, paragraph 3]

“I need help 20.00 (dollars, A.Sh.) I will get your books.”

The thief asked for 20 dollars to buy my notebooks. I told him, “I once gave you $20 in advance. You promised to return my notebooks. You didn't keep your promise. Now I have no money.” I said that and went about my business. [40, part 1, paragraph 3]

PARAGRAPH 83. The thief later brought my documents three more times and sold them to me. In total, I paid him $161. I told the thief that a notebook is important to me, where the addresses and phone numbers of my relatives are written down and asked them to return for money. As I wrote in paragraph 82, he promised twice and failed to fulfill his promise. Apparently, a professional thief was assigned to steal my bag and put it under the trees. The thief completed the task of the customer of the crime on October 8, 2013. In my opinion, the SSS officer arrived, paid the customer for organizing the theft, completely shook the entire contents of the bag into his bag or car trunk and left the empty bag under the trees.

Then - in October 2013, the police officers of the 7th department did nothing to catch this thief red-handed. The reason for such a cold and indifferent approach is that the shelter was controlled by some strong organization of special services, in my opinion, the FBI. Therefore, the police and detectives had no right to interfere in the affairs and problems of the shelter. Apparently for this reason, one of the detectives advised me to call the police at 911. I openly told this detective on October 9, 2013 in the evening: “Why are you not policemen? After all, shelter 801 is located on the territory of the seventh police station. In response, the detective repeated, "Call the police at 911." [40, part 6, paragraph 12.4]

PARAGRAPH 84. Here and in the future, I write about the close cooperation of FBI agents and employees of the Uzbek NSS (SSS). One example of such cooperation is written in paragraphs 187-188 of part 5.4.

PARAGRAPH 85. On the morning of May 26, 2014, after the robbery, I asked Police Sergeant (female) Ms. DaeTonya Scoh for a copy of the October 8, 2013 report. She looked at the computer and said: “The report about you dated October 8, 2013 is not on the computer.”

On the evening of May 31, 2014, I came to the 7th police department. I decided to check again for the presence of the October 8, 2013 report. To this end, at 19:30, he asked officer M.H. Park (M.H. Park, badge No. 4032) to give a copy of the report dated October 8, 2013. He looked at the computer and said, "The report of October 8, 2013 is not on the computer."

This meant that the police of the 7th department, possibly at the direction of the FBI agents, destroyed from the computer a report dated October 8, 2013 about the theft of my bag with all journalistic accessories, including a Toshiba laptop in an 801 shelter. Two criminals armed robbed me on the night of On May 26, 2014, they took away a bag and a backpack, inside of which there was a report dated October 8, 2013. Therefore, I do not have the opportunity here to write the number of the report dated October 8, 2013. [40, part 6, paragraph 12.4]

PARAGRAPH 86. THE FIRST ROBBERY. The first robbery took place on November 21, 2013 at 7:00 in the morning at a bus stop near the shelter. Stop violations are investigated by the Metro Transit Police Department. Therefore, this robbery was investigated by detective Ms. Alanna Watkins from Metro Transit Police Department Criminal Investigation Division.

I met and spoke with Detective Ms. Alanna Watkins on December 17, 2013. I gave her that day a detailed description of the November 21, 2013 robbery in English. On the second copy I received her signature. (This copy, like all my other personal documents, a laptop and other things, was robbed during an armed attack on the night of May 26, 2014.) But she did not write this important information about the robbery in the Additional Report. The reader may compare her Additional Narrative in paragraph 88 with my description in this paragraph 86. Below is the full description of the robbery.

"Metro Transit Police Department

Shuhratjon Ahmadjonov (Uzbek, born 01/20/1954)
Address:
Oriental men's shelter 801
2700 Martin Luther King Avenue, Gd East
Washington DC 20032

I, Shuhratjon Ahmadjonov, on November 21, 2013 at 7:00 o'clock left the shelter and came to the bus stop. There were four homeless men and two well-dressed unknown men standing at the bus stop.

A tall and strong man came close behind me. I turned. He had a round checkered cap on his head. He is 30 years old, 185-190 cm tall. I am sure that he was Hispanic, possibly Hispanic or American, born in a Hispanic family. He looked at me intently. At this time, the A2 bus approached at the bus stop. I moved away from him and stood in front of the bus door. That man came up behind me and grabbed my elbow and said, “Someone stole my bag. I have to look at your bag” and with his other hand he tried to open the zipper of the backpack. I told him: "This bag is mine." He said, "Go to the bus stop."

I put my backpack on the stop bench. I opened two zippers and said, "This is my backpack." He grabbed my coat collar with both hands and asked: “Where is the money?”. I started calling people for help: "Help me!". He turned me by force and hit me against the glass wall of the stop. I kept calling people for help. He grabbed my throat with his left hand and began to choke me. He held the collar of my coat with his other hand. He even lifted me up a little. I then remembered this moment and realized that he was 5-10 centimeters taller than me. I continued to call for help and began to wheeze from his suffocation. In this state, he turned me to the left and dumped me into the asphalt. I fell on the asphalt with my right side.

The second strong, stocky criminal did not beat me. He is 30 years old, his height was 180 cm. Perhaps he was an Uzbek. He looked like an Uzbek. He kept both hands in the side pocket of his jacket and tried to cover his body from passing cars. One of the homeless approached the stop and began to look in our direction. The second offender took a step towards him and the homeless man understood the threat and moved behind the stop wall.

The first criminal stuck his good hand into my side pocket of my suit. He took out a case with glasses. His hand was large and therefore, during the withdrawal, he severely tore my suit with a pocket. He opened the case and saw the glasses; he closed it and threw it on the pavement. He then yelled at me, "Where is the money?" and punched him hard on the side of his head and face. He once hit my leg with his foot, that is, it turned out a kick in my leg.

I showed the inside pocket of the suit where my wallet was. He took and opened the wallet and began to look for something. The wallet contained $23. He took my Bank of America card out of his wallet and shouted, "What's his code?" I thought a little. He had by this time handed over my wallet to the second perpetrator. Since he had a bank card in one hand, and with the other hand he prepared to hit me with his fist a second time. He raised his fist and shouted, "Say the code!" In this hopeless situation, I said: "5719".

The second criminal, having received a wallet with my documents, went to the left towards the store. The first criminal took my backpack and followed it. He walked 20 meters and placed my backpack on the pavement. Then he left with quick steps. I went and took my backpack and returned to the bus stop. I called 911 and called the police.

A police car from the Metro Transit Police Department arrived at 7:25 pm. The name of this policeman was Enderson. He didn't have a badge on his chest. I told him about the robbery. At 7:35 pm, another police car arrived. The second policeman had the number 425 written on his badge. They talked to each other about something. They asked me: "Should I call an ambulance?" I answered: "It is necessary!" and they called an ambulance. The paramedics took me to the United Medical Center.

Interestingly, both police officers did not write a report about this robbery. I came to the 7th division of the Metro Police Department on the night of November 21, 2013 and asked for the number of the report. Police superiors called Officer J.Mc Cloud (badge number 674) from the Metro Transit Police Department. He asked questions and wrote a report about this robbery at 00:40 on November 22, 2013.

Let me remind you that I was robbed 7 times in Washington, DC from November 2012 to October 9, 2013. The criminals and their organizers stole all my belongings as a journalist, such as a laptop, five notebooks with addresses of relatives, friends, human rights activists, journalists, members of the Uzbek opposition, as well as other important information, two diaries describing the events around me, a recorder (recorder) and so on. On November 21, 2013, I was beaten, robbed and took away all my personal documents Identity card (ID), Green Card (Green Card), Social Security, Medical Insurance (Medical Insurance) and Food Card (Food Stamp). I think that the secret services are behind these illegal acts (FBI agents, S.A. 01/31/2023).

Shuhratjon Ahmadjonov

December 12-17, 2013” [40, part 5, paragraph 12.3.4]

As usual, the policeman did not connect with the interpreter. The police officer wrote a report in such a way that the criminal case was not opened and another crime against me was not investigated. In those days, I photographed my face. There was a swelling and a large bruise under the eye and above the eyebrow. This is clearly visible in photo 22, which I present here. [40, part 4, paragraph 12.3.2]

1BOSQINfotoMEN1 (465x700, 54Kb)
Photo 22. View of my face after the beating and robbery on November 21, 2013. Photo of the author. [40, part 4, paragraph 12]

PARAGRAPH 87. It is interesting that both policemen, having violated their official duties, did not write a report about the beating and robbery of me on November 21, 2013. I came to the 7th police station on the night of November 21, 2013 and said: "Please give me a copy of the robbery report." The police officer on duty said, "There is no report of the robbery committed against you in the computer."

I insisted and demanded an answer for what reason there is no report. Police officials then called Officer J.Mc Cloud (badge number 674) from the Metro Transit Police Department. He asked me questions at 00:40 on November 22, 2013 and wrote a report 13167550 about this robbery. (This time is listed on the second page of report 201357180 by Detective Ms. Alanna Watkins. See next paragraph 88 for her.)

Police Officer J.Mc Cloud (badge number 674) wrote report 13167550 on behalf of Police Officer Halpin Kevin M. (badge number 4251). Now I will give a photocopy of report 13167550, which consists of two pages.

1RAPORT13167550 (678x700, 123Kb)
Photo 23. First page of Report 13167550. ([40, part 4, paragraph 12.3.2]).

2RAPORT13167550 (633x700, 114Kb)
Photo 24. Second page of Report 13167550. ([40, part 4, paragraph 12.3.2])

I will give the text of two more important parts of Report 13167550.

“Part III-PROPERTY

1. Stolen property. Clothes/furs (includes accessories) 1 $ 15.00
2. Stolen property. Other, 3 books 3 $ 20.00
3. Stolen property. Money (coins and paper currency) 106 $ 106.00
4. Stolen property. Other, 2 journals 2 $6.00
5. Stolen property. Recorder 1 $60.00”

“NARRATIVE Describe event and action taken.

C-1 states that he entered the shelter at 2700 Mlk. 801 East on 08-09 at 01:00 hours and went to sleep at 01.30. hours. Placing the listed property under his bed in dorm A. C-1 upon waking at 06.00 hours noticed the listed items missing.” ([39, part 4, paragraph 12.3.2])

Please note: in the Report number 13167550 about the theft on August 9, 2013, there is not a single word about the laptop. This means that police officer Mr. Kelvin W. Branch, in report 14074924 dated May 26, 2014, writes about a laptop and openly slanders me with reference to report number 13167550 (see paragraph 98).

PARAGRAPH 88. Detective Ms. Alanna Watkins of the Metro Transit Police Department Criminal Investigation Division investigated the November 21, 2013 robbery. She wrote a more truthful Report 201357180. Report 201357180 consists of five pages. All five pages of report 201357180 are published in [40, part 5, paragraph 12.3.3]. I took from the first page only the title lines relating to the document, from the fourth page - Narrative Information, and from the fifth page - the Additional Story (Additional Narrative). Below is the text.

“Event Report

Metro Transit Police Department ORI-DCMTP0000
Incident – Based Event Report
MTPO CCN 201357180
Local Juris. (Jurisdiction, A.Sh.) DC
Event Location MLK (Martin Luther King) Ave & Milwaukee Place, SE
City Washington State DC
MTP District DISTRICT 2
Local District 7-D
Date of Event From 11/21/2013 To 11/21/2013
Time of Event From 07:05 To 07:15
Date of Report 11/22/2013 Time of Report 00:40”

“Narrative Information (page 4, A.Sh.)

V01 reports while waiting in line to board the A2 bus at bus stop # 1000210 located at Martin Luther King Jr Blvd. & Milwaukee Ave., SE. He was beaten and robbed by two b/males (black / males, A.Sh.) who stole his wallet.

Additional Narrative

V01 reports at approximately 07:05 hrs at the MLK (Martin Luther King, A.Sh.) & Milwaukee Ave., SE bus shelter/stand (bus stop # 1000210), standing behind several patrons waiting to board the A2 bus. S01 grabbed V01’s backpack from behind and attempted to pull it from his shoulder. Unsuccessful in his attempt to take the backpack S01 then grabbed V01 by his arm and pulled him back into the bus stand. S01 then grabbed V01 by his collar, shoved him against the bus stand glass and asked him where his money was. V01 noticed S2 standing close by appearing to be keeping look. V01 then began yelling for help at which time S01 grabbed him by his throat and began choking him then threw him to the ground. As V01 laid on the ground yelling for help S01 began going through the pockets on the outside of V01’s jacket. As V01 was still yelling for help he was then struck in the face by S01 with a clinched fist. V01 then pulled his wallet from his inside left brest pocket and gave it to S01. The wallet contained $23 US currency, Bank Debit Card, Credit Card, SSN Card, ID Card, Medicare Card, Food Stamp Card and a memory SD card for his camera all of which were taken. S01 and S02 then began walking away from the scene taking V01’s backpack with them but discarding it several feet away. The suspects fled the area on foot. V01 retrieved his backpack then call 911 to report the incident. V01 was transported by medics to United Medical Center (Emergency Department) and released at 14:12 hrs. V01 suffered head trauma, contusion (face) and a hematoma.

MTPD CCN: 201357180 Event Report Page 5 of 5” [40, часть 5, параграф 12.3.3]

PARAGRAPH 89. Detective Ms. Alanna Watkins met with me on December 17, 2013. She asked me questions. I asked her to write her questions. She wrote eight questions. She met with me on December 30, 2013 and gave me a copy of the report 201357180. I gave her written eight answers to eight questions. Below are these questions and answers.

"Eastern Men's Shelter 801
2700 Martin Luther King Avenue South-east
Washington DC 20032
Phone: 202-489-5642
E-mail: jiz54@mail.ru , ergash1955@yahoo.com
Shuhratjon Ahmadjonov (Uzbek, born 01/20/1954)

Public Transport Police Department
Criminal Investigation Department
Ms. Alanna Watkins, Detective

December 26, 2013

You asked eight questions during a conversation on December 17, 2013. I decided to answer these questions in writing.

1. If you see the men who robbed you (again), can you identify them?

Answer: Yes, I remember the first robber. Since I saw him from a very close distance and stood face to face. I remember the second robber a little. He stood with his back to us most of the time.

2. Did the man stay (stayed) in the shelter?

I saw him on the evening of November 21, 2013 in the D-hall of the shelter. He spent the night in the D-room in bed number 8 or 9-lower bed for more than two months. Since November 22, 2013, he has not come to spend the night in the shelter.

3. Did you see the person who robbed you before November 21, 2013?

Yes, he spent more than two months in the D-room in bed number 8 or 9-lower bed of the shelter. I often saw him in the D-hall. He sometimes tried to provoke. But I went away and tried not to argue with him.

4. Which Mosque do you visit?

I am Muslim. I visit the mosque on Fridays for Friday prayers. Mosque address:

The Islamic Center
2551 Massachusetts Avenue Northwest,
Washington DC
Phone: (202) 332-8343
nicdc@theislamiccenter.com

5. Do you have injuries from robbery (robbery)?

There was no trauma, that is, damage to bones or other severe injuries. Glory to the Lord God!

6. Did the hospital (hospital) treat you?

On the morning of November 21, 2013, I was brought to the United Medical Center. The employees did not provide an interpreter. X-rays were taken. They didn't heal. I stayed there until 3 pm.

7. Do you have documents from UKE paper release hospital?

After 14 hours they gave me one sheet of paper.

8. Have you had bruises (bruising)?

Yes, there was a tumor and a big bruise under the eye and above the eyebrow. This is clearly visible in the photo that I present here (see photo 22). [40, part 5, paragraph 12.3.5]

I asked a question at the end of the conversation on December 30, 2013: “Where and how can I get a new green card?” She replied that I needed to contact the office of the Catholic Charities (Catholic Charities, 924 G St. NW, Washington, DC 20001). Since the shelter 801 belonged to this organization.

A few more words about the first robber. Even before the robbery, he tried to arrange a provocation and scandal. He knew that I was a Muslim. He and another of his entourage read namaz in the evening in a narrow place not far from my bed. They hoped that I would join them and then it would be possible to make a scandal. Another morning he prayed next to my locker. I said nothing and waited for the end of his prayer. An important fact: I have not seen him in Friday prayers in mosques in Washington and in neighboring states in more than ten years of living in Washington.

He later came many times to the entrance to the subway station North Faragat - to the place where I sold the Street Sense newspaper. For residents of Washington and neighboring states of Maryland and Virginia, a free morning daily promotional newspaper, the Express, was published from August 2003 to September 2019. Usually, many people read this newspaper in the morning. He took a pile of this newspaper, in the evening he came and handed it out to people near the entrance to the subway station North Faragat, not far from me. Apparently, he hoped to somehow organize a provocation and a conflict situation.

Some may ask: why did I not demand his detention? Imagine, I said and he was detained. I am sure that he agreed in advance with other associates: in case of detention, they will say that in the morning he was in a shelter or in another agreed place. That is, he would have an alibi. And they will let him go. As a result, it would be a very convenient excuse for him and the FBI agent to punish me - I would have been severely beaten somewhere else.

Even in 2022, he once came to my place of sale of the Street Sense newspaper near the Estern Market. He stood for five minutes and left: apparently, he realized that during the pandemic the streets were not crowded and it was very difficult to organize a provocation against me.

Such a strong man is unemployed. It is very easy to find FBI agents and his like-minded people among the unemployed who are ready for all sorts of crimes based on the amount of payment. For example, in the city of Washington in 2021, more than two hundred murders occurred and many crimes were not solved.

PARAGRAPH 90. I went to the office of the Catholic Charitable Organization and spoke to a lawyer. He said that to get a new green card, you need to pay $ 700 and pay for the Catholic Charitable Organization. He fixed the day and time. I arrived at the appointed time. The lawyer pointed to the volunteer. The volunteer wanted to fill out the relevant paperwork in the same office. The lawyer said "Not here". A volunteer led me to a utility room. He installed three telephones there directed at me and some other recording-transmitting devices. He asked questions and wrote down all the data about my documents. The queue of questions has reached the secret question. The question was about my mother's name. He asked the question three times and I repeated my mother's name three times. He asked me to spell it out. I spelled. I then realized that one of the goals of stealing my documents was to get the maximum documentary information about me and the answer to a secret question.

Let me remind you that in the United States it is allowed to call the center of the United States Citizenship and Immigration Services (USCIS) and, after answering the secret question, correct your personal data. I was told about this in 2010. I didn't call the center or make any changes for twelve years.

That's how my secret personal data was stolen with the help of a volunteer. In my opinion, the volunteer was connected at the insistence of the FBI agents. As a result, even a Catholic Charity lawyer became an accomplice in leaking my secret personal data and password to a security question. The lawyer himself had to conduct a survey and fill out questionnaires.

PARAGRAPH 91. I first bought a laptop on November 18, 2012. Then the seller of the Best Buy store through the Capital-one-bank gave me a loan of $ 1,200 with a term of payment within 18 months at zero interest (Best Buy store address: 4500 Wisconsin Ave Nw Washington, DC 20016). I bought a Toshiba laptop for $799.99 and Office Home and Students for $89.99 that day in Best Bay. In total, together with the tax, I paid $ 943.38 from the loan. On the same day and the next day, I bought a computer mouse and something else. As a result, I paid off more than $1100 from the loan. In photo 25, I have shown a copy of the Best Buy store receipt for buying a laptop and other laptop accessories on credit on November 18, 2012 from [40, part 6, paragraph 12.4, photo 21].

NOUTBUKchek1 (524x700, 95Kb)
Photo 25. A copy of the Best Buy store receipt for the purchase of a Toshiba laptop and other laptop accessories on credit on November 18, 2012.

Then he paid off the loan every month. I paid off a $750 loan by October 2013 and was left with $450 in debt. My laptop was stolen along with my bag on October 8, 2013 (see paragraph 79).

PARAGRAPH 92. On Black Friday, November 30, 2013, I bought a new Toshiba laptop brand P55T-A5202 - 15.6”/15-4200U / 8 GB on credit. This time I paid $699 for a laptop, that is, $100 less than on November 18, 2012. In photo 26, I have shown a copy of the Best Buy store receipt for buying a laptop and other laptop accessories on credit for the second time on November 30, 2013 ([40, part 3, paragraph 11, photo 10]).
(This second laptop was taken away in an armed attack on the night of 26 May 2014, see paragraphs 95 and 98.)

NOUTBUKchek2 (541x699, 97Kb)
Photo 26. A copy of the Best Buy store receipt for my second purchase on credit of a Toshiba laptop and its other accessories on November 30, 2013.

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT


Поиск сообщений в Турон_Шухратжони
Страницы: 24 ... 20 19 [18] 17 16 ..
.. 1 Календарь