-Рубрики

 -Поиск по дневнику

Поиск сообщений в Турон_Шухратжони

 -Подписка по e-mail

 

 -Постоянные читатели

 -Статистика

Статистика LiveInternet.ru: показано количество хитов и посетителей
Создан: 06.02.2012
Записей: 483
Комментариев: 9
Написано: 524





(CONTINUED 3) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 22:04 + в цитатник
Shuhratjon AHMADJONOV

(CONTINUED 3) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

PART 3. NINETEEN THEFTS AND FIVE ROBBERIES

PARAGRAPH 65. I arrived in the city of Washington on March 2, 2012. I spent the night in a shelter in Fals Church (Virginia) from March 2 to April 1, 2012. I was looking for a job during the day. I also contacted the Falls Church Labor Department (Labor Department: 101 W Broad St, Falls Church, VA 22046). They filled out about fifteen forms, each of which had up to ten questions with several different answers. A Department of Labor employee was on the phone with an interpreter. The interpreter translated the general words of the employee, and not every question and answer on the form. Therefore, in fact, the employee received my signatures on almost blank forms and then she filled them out herself. It is possible that among the forms there could be provocative ones, prepared by an FBI agent to collect compromising evidence against me.

These forms are standard and are available on the Department of Labor computer in other languages such as Spanish and French. It is known that six languages - English, Arabic, Spanish, Chinese, Russian and French - have the status of official languages of the UN. In my opinion, it is high time to have forms in these six main languages in the computer of the Department of Labor. Then it will be easier for a US resident looking for a job to save time and money spent on an interpreter and eliminate the possibility of distorted filling out of document forms.

PARAGRAPH 66. Shelters in Virginia are winter-only until April 1st. I spent the night in the city of Washington in shelter 801 from April 2, 2012 to May 26, 2014, that is, about two years and two months (801 East Men's Shelter. 801 East Building, 2700 Martin Luther King Ave., SE. Washington, DC 20032).

PARAGRAPH 67. Shelter is a homeless shelter in the United States. It opens at 19:00 and at 7:00 in the morning the homeless must leave the shelter. For 2 years and 2 months I was convinced of the following: the shelter is a place of massacre against dissidents in the USA. I will write about this later in a separate article with a lot of facts, if the Lord God gives me the opportunity (Allah hohlasa). Brief information about shelter 801 (see photo 16).

“Catholic Charities 801 East Men’s Shelter is a low-barrier shelter program open to anyone who identifies as male 18 years and older. The program offers a hot dinner, access to case management staff, showers, and a bed on a nightly basis. The low-barrier shelter provides 380 beds every night and is open from 7 pm to 7 am daily.” [37]

SHELTERbino1 (576x268, 31Kb)
Photo 16. Men's shelter 801 East (Men's shelter 801 East). I stayed here overnight from April 2012 to May 2014. Photo of the author.

PARAGRAPH 68. I continued my job search in the city of Washington. I studied for two weeks with Jubilee Jobs (2712 Ontario Rd NW, Washington, DC 20009) and was looking for a job with their letters of recommendation. I went with their letters to more than ten organizations. But there was not a single return phone call from them. FBI agents blocked my phone. I once returned to Jubilee Jobs from another organization. A young curator who gave me letters of recommendation said: “I called you. Why did not you answer?" I put my phone on the table and said, "Please call." She dials my phone number and calls, but my phone does not ring. I told her, "The FBI is blocking my phone like this." This is how the FBI agents prevented me from getting a job.

PARAGRAPH 69. It is known that in the United States there is a system of social assistance for people with low incomes. They are issued with their consent a food stamp (Foods Stamp) card. On such a debit card, the social agency monthly accrues $189 to an individual resident. With these "nutrition cards" you can buy food. [38]

A US resident who wants to receive social assistance in the form of a food stamp must come to the Department of Human Services in DC once every six months and fill out about ten documents with a lot of questions. To save time and money spent on a translator, and to eliminate the possibility of garbled filling, it is necessary to have them in the computer of the Department of Human Services in the six main languages. I wrote about this in paragraph 65.

PARAGRAPH 70. The FBI continued their pursuit of me in Washington. From November 2012 to May 26, 2014, I was robbed nine times and robbed twice. Next, I will write about thefts and robberies. First, about one important fact.

Important fact: Bakhtiyar Gulyamov (1964) was appointed Ambassador Extraordinary and Plenipotentiary of the Republic of Uzbekistan to the United States in July 2013. His brother Lieutenant General Shukhrat Gulyamov (1966) was the first deputy chairman of the National Security Service (NSS) of Uzbekistan. And in August 2013, daring thefts and robberies began.

First, if NSS Lieutenant General Shukhrat Gulyamov asked his brother Bakhtiyar Gulyamov to assist some NSS officers sent to the United States, he would hardly have refused. Secondly, Lieutenant General of the National Security Service Shukhrat Gulyamov had every opportunity to provide enough foreign currency to pay for the services of thieves and robbers, as well as to buy my stolen and robbed laptops, diaries, flash drives, phones, recorders, cameras and other journalistic accessories.

I assume that the NSS officers sent from Tashkent to Washington, as well as those living in the USA, ordered with a monetary reward, and in some cases they themselves participated in the thefts and robberies of me.

A little about the personality and fate of Lieutenant-General of the National Security Service Shukhrat Gulyamov. In January 2017, President Shavkat Mirziyoyev was removed from his post as First Deputy Chairman of the NSS and appointed head of the Surkhandarya Regional Department of the NSS. Shukhrat Gulyamov, as if nothing had happened, remained in Tashkent, served as the first deputy chairman of the National Security Council in his office, and thereby openly sabotaged the Decree of the President of the country.

“02/06/2017 at an extraordinary meeting of the country's Security Council under heavy guard of army special forces, President Mirziyoyev removed him from his post and deprived him of the rank of general.

"He [Shukhrat Gulyamov - U.Kh.], as if nothing had happened, remained in Tashkent, performed his former duties [the functions of the first deputy chairman of the National Security Service] in his office, and thereby openly sabotaged the Decree of the President of the country [On the appointment of Shukhrat Gulyamov head of the Surkhandarya regional department of the National Security Service]," Shavkat Mirziyoyev said in his speech to the participants of the meeting.

Reading the Decree on the Removal of Sh. Gulyamov from work in the NSS system, the President of Uzbekistan stressed that "in case of non-compliance of Shukhrat Gulyamov with the new Decree, arrest him and even use firearms against him."

The meeting participants witnessed how Shavkat Mirziyoev personally took away the service certificate from Shukhrat Gulyamov and deprived him of the rank of general of the National Security Service.

On August 10, 2017, the Supreme Military Court (Tribunal) of the Republic of Uzbekistan sentenced Shukhrat Gulyamov to life imprisonment with the condition of compensation for financial damage in the amount of one and a half billion dollars inflicted on the state.” [16]

Please note: Lieutenant General of the National Security Service Shukhrat Gulyamov caused financial damage to the young state of Uzbekistan in the amount of one and a half billion dollars! I am sure that some of this money was spent on undercover operations in the USA, paying for the services of the organizers of thefts and robberies, thieves and robbers, as well as buying stolen and robbed of my information and journalistic supplies, such as three laptops, two of them a laptop "Toshiba", three phones, flash drives, notepads, recorders, a camera, and so on.

Additional information about the deeds of Lieutenant-General of the National Security Service Shukhrat Gulyamov.

"In 2012, a group of generals in Uzbekistan were preparing a coup d'état that would remove the late Uzbek President Islam Karimov from office and physically eliminate then-Prime Minister Shavkat Mirziyaev." Akhmed Aliyev, a 53-year-old well-known jeweler, the head of the Aliyev Zargari (Gold Center) company, stated this at a press conference held on October 21 at the Le Grande Plaza hotel in Tashkent.

During the press conference Ahmed Aliyev stated that he was the victim of political repressions.

“They put me in prison for two reasons – economic and political. I believe that the economic reason for my arrest was the desire to take away my "Gold Center", created in the center of Tashkent. However, this was a secondary reason. The primary reason was political revenge... To be more precise, I went to prison for economic and political reasons. But I consider the political reason to be primary. In 2011-2012, a coup d'état was being prepared in Uzbekistan. If it were implemented, the then President Islam Abduganievich Karimov would have been removed from office. As part of that coup d'état, Shavkat Mirziyoev, who at that time held the post of prime minister, would have been physically eliminated. I repeat, they wanted to physically eliminate him. I was sent to prison only because I found out about it,” Ahmed Aliyev said.

He stated that "general Shukhrat Gulyamov personally stood behind the plan to physically eliminate Shavkat Mirziyaev."

At a press conference at the Le Grande Plaza hotel, Aliyev called the former First Deputy Chairman of the National Security Service (now the State Security Service - Ed.), General Shukhrat Gulyamov, an "enemy of the people."

Recall that in 2017, the Military Court of Uzbekistan sentenced General of the Special Services Shukhrat Gulyamov to life imprisonment.

In a separate conversation with a journalist from Ozodlik, Ahmed Aliyev clarified the issue of a coup d'état.

- If I'm not mistaken, then a person who speaks baseless words is called a talker? People who back up their words with certain documents are taken seriously. So, I have documents confirming every word I said today, - says Akhmed Aliyev.

According to him, in 2014 he managed to transfer these documents to the leadership of Uzbekistan, in particular, Shavkat Mirziyaev.

- Then Shukhrat Gulyamov still remained in his position. I ask you to take this into account,” the entrepreneur said. [39]

Only after the removal of Lieutenant General of the National Security Service Shukhrat Gulyamov in February 2017, it was possible to remove Bakhtiyar Gulyamov, Ambassador Extraordinary and Plenipotentiary of the Republic of Uzbekistan to the United States, in April 2017.

PARAGRAPH 71. THE FIRST THEFT. After organizing the theft of a bag on the night of August 9, 2013, on August 13, 2013, I began writing an article about four thefts organized against me in shelter 801. For some reason, I could not finish that article then. From that unfinished article, some data on four thefts.

I usually slept in a shelter with trousers. This unusual theft was committed on one of the October nights of 2012. The thief first took my wallet out of my pocket and took something that I don't remember now. Rather, it was associated with information. He then put my wallet in my pocket. FBI agents and his assistants in those days used nightly drug interrogations against me. I believe they stole the thing during the night drug interrogation to find out my reaction to the theft - where and how I will apply.

The material damage was minor. Therefore, in the morning I talked about the theft to a tall, respectable employee who that night was on duty in a shelter and distributed beds to the homeless.

PARAGRAPH 72. THE SECOND THEFT. I started selling the Street Sense newspaper in mid-October 2012. In early November, the evening became cool. I turned to a charity located in the basement of the Chevy Chase Presbyterian Church (The Chevy Chase Presbyterian Church: 1 Chevy Chase Cir, Washington, DC 20015) for help. They gave me a yellow coat in my size. I sold a newspaper in the evenings at the corner of Wisconsin Ave & M St NW DC. This intersection is very crowded. It was difficult for the FBI agent and his assistant to follow from inside the car. Perhaps they had to get out of the car and freeze for several hours while I sold the newspaper. They decided to deprive me of that sheepskin coat so that I could not sell the newspaper in the evenings.

I hung a short fur coat at the head of the bed at night. I woke up at 5:15 on the morning of November 14, 2012 and did not see my sheepskin coat. I went around the great hall and did not find him. I told the workers of the shelter about it. I called the police on 911. Police officer Ms. Rebecca Hernandez (Hernandez, Rebecca) from the 7th police department arrived. I escorted her to my bed and explained the theft of the sheepskin coat. She got on the phone with an interpreter. We stand with her and discuss through an interpreter. At this time, someone called her walkie-talkie and in a rough male voice began to scold her. Mrs. Rebecca Hernaandez's face changed dramatically at his harsh words and insults. She stuttered something answered him. She then said a few short sentences and left. That's when I realized it was one of the chiefs in charge of the shelter, probably an FBI agent. This agent did not want a police officer from the 7th department to investigate the theft of a sheepskin coat.

I received a copy of the report the next day, written by Ms. Rebecca Hernaandez and signed by her supervisor, Mr. Harris, Martin. Nine years have passed since then and I don't know where that copy is. I reproduce the text written by Ms. Rebecca Ernaandes in English and Russian from my unfinished 2013 article.

“On Wednesday, November 14, 2012, at approximately 05:13 hours, the undersigned Officer responded to the above location for a dispatched run. On scene, C-1 and the Officer were not able to effectively communicate due to a language barrier. The Officer utilized the Language Line and had a Russian Interpreter assist with the call for service. C-1 stated that he woke up that morning and noticed his winter jacket was missing. C-1 did not state when he last saw the jacket, but was able to give a description of it. The particulars of the jacket were as follows: light yellow in color, artificial leather, and one inch of fluff that is rare and not from the surrounding area. The undersigned Officer went to his bed area to assist with searching for the jacket, but was unsuccessful. C-1 was told by the Officer, through the interpreter, that if the jacket was found by the staff after everyone left for the morning that it will be held at lost and found.”

“On Wednesday, November 14, 2012 at approximately 05:13 hours, the undersigned Employee responded to the above location for the sent run. On stage, C-1 and the Officials were unable to communicate effectively due to the language barrier. The officer used the Language Line and had a Russian interpreter help with the call to service. C-1 stated that he woke up that morning and noticed that his winter jacket was missing. C-1 was in no state when he last saw the jacket, unable to give a description of it. The details of the jacket (jacket) were as follows: light yellow in color, imitation leather, and one inch of down, which is sparse and not from the surrounding area. The undersigned staff member (officer) went to his bedside area to assist in finding a jacket, but without success. C-1 was told by the officer, through an interpreter, that if the jacket was found by officers after everyone had left in the morning, it would be turned in (brought) to the lost and found office.

PARAGRAPH 73. THE THIRD THEFT. The third theft took place sometime in March 2013. I continued writing the article about the June 24, 2014 thefts that I started writing in 2013. By that time, the number of thefts had reached seven. There, about the third theft in shelter 801, he wrote only the words: “THIRD THEFT. Theft of trousers and shirts (shirts). It was a minor steal for me. I don't remember her details.

PARAGRAPH 74. THE FOURTH THEFT. Another theft was organized in a shelter on the night of April 26-27, 2013. I then wrote a report to the police. I quote the text of this report from an unfinished article of 2013.

“I, Shuhratjon Ahmadjonov, bought an LG 530G phone from Best Buy (4500 Wisconsin Ave NW. Washington, DC 20016) on July 1, 2012. Phone number: (202) 341-4028.

From April 2, 2012 to today - June 26, 2013 I spend the night in a shelter at the address:
801-East Men Building
2700 Martin Lyuther King Avenue, SE
Washington DC 20032

On the night of April 26-27, 2013, the shelter staff provided me and several other homeless people with folding beds in the kitchen of the shelter. I hung my suit on the seat of a chair. There was an LG 530G phone in the suit pocket.

On the morning of April 27, I found out that someone had stolen my phone. Together with the phone, the chip of this phone and its battery were stolen, as well as the chip from the previous phone and the battery of the same brand of phone.

Interesting fact: in the other pocket of the suit was a change of about one dollar. The thief did not take the money. Apparently, this "thief" was interested in my telephone contacts with friends and relatives, recorded in the phone.

On the evening of April 27, 2013 at 9:00 p.m. (21:00 hours) I came to the Metropolitan Police Department Washington, DC 7th District (2455 Alabama Ave SE, Washington, DC 20020). A police officer spoke to me. She asked for the brand of the phone. I couldn't answer.

I came to the Best Buy store on May 4, 2013 and asked for a copy of the specifications of the LG 530G phone. The employee gave it to me. I am attaching this copy to this application.

On the same day I bought a new VMU Kyocera Event phone. My new phone number was: (202) 423-7578.)"

PARAGRAPH 75. THE FIFTH THEFT. I carried my important things in a black bag, including a laptop. In the evening, having come to the shelter, 801 opened his iron locker number 184 in the D (D)-hall (see photo 17). From the locker he took out two cloth bags with bedding and clothes for the night. I put a bag with all the accessories inside, including a laptop, and put some clothes over the bag, for example, a jacket, trousers, sometimes shoes. Usually, the rise in the shelter was at 6:00 o'clock. I, along with others, got up at 6:00, washed my face and hands, made the bed, put my clothes and bed in cloth bags. Then I went to the D-hall to locker number 184.

SHEKTERshkaf1 (525x700, 74Kb)
Photo 17. Lockers in the D (D)-hall of shelter 801. My black bag is visible inside locker 184. In front of the locker is my backpack. City of Washington. March 2014. Photo of the author.

The iron lockers of the shelter were small and it was impossible to put a backpack and outerwear inside it. So I put it next to me on the bed. On the night of August 8-9, 2013, a backpack with things was stolen from me in shelter 801. August 9 was the day of the Muslim holiday of Ramadan. I am a Muslim and fast every month of Ramadan. The organizers, possibly FBI agents, specifically organized this theft on the holiday of Ramadan - Eid al-Fitr (the holiday of Conversation, Uraza-Bayram). It was another dirty provocation. I called the police and could not go to the holiday prayer in the mosque and celebrate with fellow believers. A police officer wrote report 13112229 about the theft of a backpack in a shelter on August 9, 2013. Here and below, in parentheses, I indicate in which of my articles I wrote about these thefts and robberies: ([40, part 4, paragraph 12.3.1]).

As I wrote in paragraph 69, after organizing the theft of a bag on August 9, 2013, on August 13, 2013, I began writing an article about four thefts organized against me in shelter 801. I continued that article on June 24, 2014. From that unfinished article, the following is a list of stolen items along with a backpack on August 9, 2013.

"1. Backpack brand GA-7316-06 - 1 pc. $99.99 + 6% tax = $105.98.
2. Journal (notebook like a book) 2 pcs. The total price is approximately $10.
These notebooks were filled with addresses of friends, a diary of events from 2006-2008 and a lot of other important information for me.
3. Journal (general notebook - Composition Book) - Diary of events from September 2012 to August 8, 2013. This diary was almost filled with important entries from the events of 2012-2013. - 1 PC. $3.19 + 6% tax = $3.38
4. Green form (apron) of the newspaper “Street Sense” - 1 pc. (Management of the newspaper "Street Sense" gave me a new form).
5. Umbrella - 1 pc. $7
6. Russian Compact Dictionary. Russian-English, English-Russian. (Russian-English and English-Russian dictionary) - Derlitz Publishing, New-York, 2011. p. 624. - 1 pc. $13.99 + 6% tax = $14.83
7. T-shirt - 1 pc. $12
8. Smart rip card - 1 pc. $21 ($5 Smart rip card cost, $16 bus fare for one week. Total: $21).

The material damage from the theft on August 9, 2013 amounted to the following amount with an incomplete list of things: $ 174 dollar 19 cents. [40, part 4, paragraph 12.3.1]

Please note: there is no laptop among my stolen items. Police Officer Kelvin W. Branch, in his report 14074924, that is, after the armed robbery of me on the night of May 26, 2014, will slanderously state that in report 13112229 I referred to the theft of a laptop on August 9, 2013 (see paragraph 98).

Now I will give a photocopy of report 13112229, which consists of two pages from [40, part 4, paragraph 12.3.1].

FOTO1raport13112229 (699x595, 105Kb)
Фото 18. Первая страница Рапорта 13112229. ([40, часть 4, параграф 12.3.1])

FOTO2raport13112229 (633x700, 124Kb)
Photo 19. Second page of Report 13112229. ([40, part 4, paragraph 12.3.1])

PARAGRAPH 76. I wrote in paragraph 75 that the lockers of the shelter 801 were small. In the staff room of shelter 801, there were several large iron cabinets about two meters high. They used them and put their clothes and things inside. Eight more of these two-meter cabinets were in a small corridor near the shower and standard shelter locks hung on them. I have only seen one employee open one of these cabinets over the course of two years.

The length and width of the large cabinets were almost the same as the length and width of the small cabinets. In my opinion, once in the shelter 801 such high normal cabinets were installed. Subsequently, they were liquidated and small lockers were installed for the convenience of stealing the things of the overnight homeless. In the rules of the shelter, a separate clause was specially written that the workers of the shelter are not responsible for the loss of things of overnight citizens.

I criticized that the lockers are small, and the clothes and belongings of the homeless cannot be put inside the locker. Therefore, the things of the homeless, including my things and clothes, are stolen. In the fall of 2013, new iron cabinets about one meter high were brought to shelter 801. They were installed in a distant corridor where the homeless and employees hardly walked. It was handy for stealing things from closets.

It was possible and necessary to transfer small cabinets to a distant corridor and install new medium cabinets in their place. But the management of the shelter did not think about creating the convenience of overnight citizens and preserving their belongings.

PARAGRAPH 77 There are more than ten men's shelters, several women's shelters and family shelters in the city of Washington. The list and detailed information about shelters in the USA, including the city of Washington, is written in [41].

FBI agents and people associated with them conducted drug interrogations in the shelter 801 at night (I wrote about drug interrogation in paragraphs 198-207 in part 5.8). I tried to go to other shelters and spend the night there. One day I went to another shelter. When the turn came to me, the workers of the shelter said that the places (beds) had run out. Late in the evening, several homeless people in a bus took us to shelter 801.

The next day I came to that shelter around 16:00. There were about four or five homeless people in line. I got up behind them. The shelter opened at 19:00. When it was my turn, the shelter staff ordered me to wait aside. I sat and waited for several hours. Almost all comers were served and provided with a rooming house. At night, I and some homeless people were invited to sit on a shelter bus. The bus drove into several shelters and there several homeless people were ordered to board the bus. We were all brought to the shelter 801. Then I was once again convinced that the FBI agents had blacklisted me. Shelter 801 was the main place of massacre of dissident homeless people and they were brought there from other shelters. Shelter 801 was on the grounds of St. Elizabeth Federal Psychiatric Hospital. I found out about it later. I will additionally write about it in paragraph 171 in part 4.2.

PARAGRAPH 78. Hereinafter I will write about thefts, beatings and robberies and police reports. Police officers in some reports specifically refer to other reports in order to confuse. Perhaps they did this on the advice and insistence of the FBI agents. Therefore, I will give here a list of reports, the date and some important details to make it easier to understand them. I compiled this list of reports and then sorted through them.

78.1. Two-page report 13112229 about the theft of a backpack in shelter 801 on the night of August 8-9, 2013. ([40, part 4, paragraph 12.3.1]) I wrote about the theft of a backpack in a shelter on August 9, 2013 and report 13112229 in paragraph 75 of this complaint statement (fifth theft). I unequivocally wrote there that there was no laptop from the stolen things and in report 13112229 there was no word about the theft of a laptop.

78.2. Report of the theft of a bag with a laptop in shelter 801 by a professional thief on the morning of October 8, 2013 (sixth theft, see paragraph 79). The number of this report is unknown to me. The police destroyed this report from the police computer of the 7th Washington Police Department. My copy of the report was taken along with my bag during an armed robbery on the night of May 26, 2014. I will write about this theft and destruction of the report from the police computer in this complaint statement in paragraphs 79-85 with evidence. I will write about the purchase of the first laptop on credit in paragraph 91 and there I printed a receipt from the Best Buy store dated November 18, 2012 (photo 25). I will write about buying a second laptop on credit in paragraph 92 and there I printed a receipt from the Best Buy store dated November 30, 2013 (photo 26).

78.3. Two-page report 13167550 Halpin police officer, Kevin M. (badge number 4251) wrote with some distortions and false statements about the beating and robbery of me on November 21, 2013 (the first robbery). Then two robbers beat me up and took away my wallet with documents. I wrote about this robbery in paragraphs 86-89 in this application-complaint.

Please note: in the Report number 13167550 about the theft on August 9, 2013, there is not a single word about the laptop. This means that police officer Mr. Kelvin W. Branch, in report 14074924 dated May 26, 2014, writes about a laptop and openly slanders me with reference to report number 13167550 (see paragraph 98).

78.4. Five-page report number 201357180 Detective Ms. Alanna Watkins wrote more truthfully about beating and robbing me on November 21, 2013. Then two robbers took away my wallet with documents. I have written about this robbery in paragraphs 88-89 in this application-complaint.

78.5. Two-page report 14074924 police officer Mr. Calvin W. Branch wrote specifically with gross distortions and false allegations of an armed robbery against me on the night of May 25-26, 2014. Then two armed robbers took away my backpack and bag along with my laptop, Uzbek passport and journalistic accessories. I have written about this armed robbery at paragraphs 95, 97-98 in this complaint statement.

Police officer Mr. Kelvin W. Branch falsely writes the following in report 14074924 dated May 26, 2014 (see paragraph 98): “Further investigation revealed that C-1 made several reports for the same laptop stolen (in reports) CCN 13112229 and CCN 13167550. C-1 recently made a report for the same laptop as stolen and Detective Campos is currently investigating in line with Detective Hunsucker."

I wrote in paragraph 78.1 that in report 13112229 about the theft of a backpack in shelter 801 on the night of August 8-9, 2013, there is no word about the theft of a laptop. I also wrote in paragraph 78.3 that report 13167550 says that I was beaten and robbed on November 21, 2013 and that my wallet with documents was taken away by the robbers. Therefore, in report 13167550 there is no word about the robbery of my laptop.

To be precise, the theft of the bag, along with my first laptop, was organized in shelter 801 with the help of a professional thief on the morning of October 8, 2013 (see paragraphs 78.2 and 79-83). My second laptop was robbed on the night of May 26, 2014 by having my bag and backpack stolen by the robbers (see paragraphs 78.5, 95 and 97-98). My third laptop was stolen on September 6, 2019 (seventeenth theft, see paragraph 133).

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT

(CONTINUED 2) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 21:37 + в цитатник
Shuhratjon AHMADJONOV

(CONTINUED 2) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

PARAGRAPH 41. Effective August 24, 2011, IRC management hired me at Create Common Good (CCG) agribusiness. CCG office address: 1161 W. River Street Boise, ID 83702; CCG Farm: 4750 S. Surprise Way Boise, ID 83716. www.createcommongood.org Farm address: 2760 W Excursion Lane Ste 105, Meridian, ID 83642.

Nine people worked on the field of the agricultural firm. Of these, seven, including the supervisor (foreman) Mr. Devi Heral, are refugees from Bhutan (a small Asian country between China and India).

I worked for an agricultural firm on an 18-hour work week with a minimum wage of $7.25 an hour. I received $540 per month. For renting a two-room apartment, he paid 525 dollars a month. We took care of the plants, harvested, cleaned, washed and bundled them for sale.

PARAGRAPH 42. Mr. Tyler Smith was the Director of Farm Sales, Food Culture and Outreach for Create Common Good at Create Common Good and was our leader (see photo 12). He showed open disrespect and discrimination against me and other refugees.

TYLERsmithFOTO1 (177x247, 17Kb)
Photo 12. Mr. Tyler Smith. Boise. 2011.

42.1. THE FIRST EXAMPLE OF DISCRIMINATION. The agricultural company's field was next to the church. We would come to work in the morning and leave our lunches in one of the church rooms. We ate in this room. Mr. Tyler Smith ordered me something at the end of October 2011. I did not understand and asked to write. He wrote the following (see photo 13).

TAYLERxat1 (681x700, 93Kb)
Photo 13. A note from Mr. Tyler Smith to me. End of October 2011.

“When you go inside the Church, you should open the shoes outside the door of Church. If your shoes are dirty.
You should wipe the sink after you wash your hand. Don’t leave the sink dirty.
We should vaccum the walk way inside the Church if you see there any dirty sport.”

After such an order, we - the refugees walked around in socks inside the church. We even went to the toilet in socks. All Americans, including Mr. Tyler Smith, did not take off their shoes inside the church and they walked in shoes.

42.2. SECOND EXAMPLE OF DISCRIMINATION. By the end of October 2011, we, the employees of the agricultural firm, had harvested the entire crop and cleared the field of plants. Sunflowers grew at the end of the field. Sunflower heads were also collected and the seeds were isolated in a bag. It turned out almost a full bag of seeds.

By the beginning of November 2011, the work on the field of the agricultural company had ended. At the direction of Mr. Tyler Smith, we gathered in the mornings at the office of the agricultural firm and from there we were taken to the church. Mr. Tyler Smith was carrying a bag of sunflower seeds in his car. He accompanied us to one of the rooms of the church, ordered us to separate the grains of seeds and collect them in jars. This is a real mockery and discrimination against refugees. Please tell me, somewhere in the US citizens earn the minimum wage by separating the grain from the seed and collecting them in jars?

Sometimes I wondered: if they cannot provide normal work, then why does the US leadership accept refugees? For comparison: they provide a normal job for all those who came to the US by winning the green card lottery.

42.3. THIRD EXAMPLE OF DISCRIMINATION. At the beginning of December 2011, we refugees were invited to the church hall. There were children 10-11 years old. We sat down at the table and talked a little.

I studied at Samarkand State University in 1970-1975 and was a mathematics teacher by profession. I have a favorable attitude towards children and in the circle of children I try to be simpler.

Some of the adults got up and moved away from the table. We were told to put our palm on a white sheet of paper, stick out our fingers, and trace around our fingers with a felt-tip pen. While we were doing this, some adults standing in front of me behind the sitting children began to take pictures and film. Apparently the FBI agents needed these photos and videos of mine.

I have been taking photographs since 1964 and almost always carry a camera with me. That day I took pictures near the Christmas tree (see photo 14).

157343423_000_0023 (699x465, 97Kb)
Photo 14. Children of the USA. Their teacher is on the left in the second row. The Afro-African man did not work for us. I think he filmed me too. Sunlight fell from the ceiling. Therefore, the photo on the right is lighter. City of Boise (Idaho). In the hall of the church. December 2011 Photo of the author.

PARAGRAPH 43. FBI agents and associates are known to report to their superiors on a daily and weekly basis. They often do this with photos and videos of a persecuted US resident. I noticed that from January 2010 to December 2011 I was photographed and videotaped over three hundred times. During the four months of work in the agricultural firm, I noticed and saw: I was photographed and filmed about a hundred times. They tried to take pictures or videotape me in an unfortunate way, for example, with my eyes closed. Apparently, the FBI agent ordered such photos and videos.

I will give two examples of the circumstances under which I was photographed or filmed.

43.1. EXAMPLE 1. As I wrote in paragraph 37, nine people worked on the field of an agricultural firm. Of these, seven, including Mr. Devi Heral, are refugees from Bhutan. During dinner they spoke their own language. I didn't understand their language. After I had dinner, sometimes I tried to close my eyes for five or six minutes and rest. Once, two or three minutes after closing my eyes, I hear a characteristic click of the diaphragm of a mobile phone. I open my eyes and see a mobile phone on the hand of an employee, and the camera of the mobile phone is directed in my direction. It was a kind of provocation. If I blame him, he could quickly delete my photo from his phone.

Sometimes this worker, after opening my eyes, immediately took a second brazenly photographed. For him and those who ordered, my photos with closed and open eyes from a close distance were very interesting. After the second time of such illegal photography, I stopped having dinner at the same table with them. I dined far away, somewhere 50-60 meters further - on another table.

43.2. EXAMPLE 2. In November 2011, we dragged manure on wheelbarrows on the field. Manure application improves soil fertility and increases yields. During our school years, we did this at the head of my father almost every year. One day I put manure in a wheelbarrow with a shovel. Then one of the workers directed the camera of his mobile phone to my side. And so it is until I filled the wheelbarrow. Having filled, I rolled the wheelbarrow on the field. As I began to move away, I noticed how he directed the camera in the direction of my departure. I walked back 8-9 meters and looked back. This worker has still directed his mobile phone in my direction, although I have gone a fair distance to the left of the place of the dunghill.

I noticed such illegal photography and videotaping with a mobile phone about a hundred times while working at the CCG agricultural company. Such photos and videos of mine are not needed for ordinary Americans and refugees from other countries. Such personnel are needed only and only by FBI agents and Uzbek employees of the National Security Service (GNB) to discredit me now and for the future.

PARAGRAPH 44. I am a Muslim and a believer: I decided to turn to the Lord God (Allah) with a request to punish these provocateurs. Before that, I decided to warn them in writing and wrote a one and a half page Appeal.

“I, Shuhratjon Ahmadjonov, have been working at the Create Common Good agricultural firm since August 24, 2011. From the first day of work - August 24, 2011, unknown women began to take pictures of me without asking.

On the second day - August 25, 2011 in the morning I told Mr. Tyler Smith (Tyler Smith): “Yesterday, some women took pictures of me without asking. I am a refugee. So please don't take pictures of me anymore. Please tell the other staff about this."

Despite my request, I was repeatedly photographed. I am often photographed with a mobile phone. I think this is a provocation against me.

I have been doing photography since 1964, that is, 47 years. Therefore, I know well when I am being photographed or filmed. Once again, I appeal in writing to my colleagues at work: I ask you not to photograph or film me.

I am a Muslim and have been a believer in the Lord God (Allah) for over 50 years. Against photographing me without my consent, that is, against provocation, I have the only opportunity left - to pray to the Lord God (Allah).

If in the future someone takes pictures of me or shoots me on video without my permission, then may Allah (God) send punishment on him. Allah (Lord God) is great and mighty. He sees and knows everything.

If the Lord God (Allah) considers it necessary, He can punish his (her) family. May Allah (Lord God) punish him (her) himself or his relatives - wife, children, relatives. Apparently, only such God's punishment can stop these people who violate my elementary human rights.”

I gave one copy of the Appeal to those who photographed and filmed me, as well as to the heads of the agricultural company. Only Mr. Tyler Smith verbally objected. Please, write me.

PARAGRAPH 45. Mr. Tyler Smith on the same day, December 16, 2011, wrote this question:

“No one has taken any pictures of you! Do you have evidence that someone has taken a photo of you?”

December 16, 2011 (Friday) was the last working day in 2011. In connection with the holidays of Christmas and New Year, a two-week vacation was announced. January 5, 2012 was the first working day in 2012. I wrote a reply letter to Mr. Tyler Smith on January 3, 2012, translated it into English and gave it to him on the morning of January 5, 2012.

“As far as I know, you, Mr. Tyler Smith, studied for two years after graduation and received a special higher religious education. And you know well what sin is and how sin is condemned by all major religions, including the Christian religion.

There are many sins that cannot be proven. Sometimes this person himself and the Lord God know about the sin committed. And only the Lord God can prove his sin and punish him.

You, Mr. Tyler, are asking about the proof of the sin committed: in this case, photographing without asking me. You might as well demand proof of the existence of the Lord God (Allah). Indeed, in the Address of December 16, 2011, I wrote about my prayer to the Lord God (Allah).

No one can show and prove the existence of the Lord God (Allah). But for thousands of years, billions of people, including you and me, believe in the existence of the Lord God (Allah). Apparently, therefore, on one of the main symbols of US independence - on every US banknote - the following words are written on the dollar: “IN GOD WE TRUST”

For example, on October 16, 2011, my bicycle was stolen. I have no proof of who exactly stole it and why. But I can pray to the Lord God (Allah) to punish this thief and those who ordered and organized this theft.

If you, Mr. Tyler, will continue to assert that no one has photographed me, then I will add the following wish.

“If one of my work colleagues photographed and / or filmed me, then may the Lord God (Allah) send down punishment on him or his family members.

If none of my colleagues at work photographed or filmed me, then may the Lord God (Allah) send down punishment on me or my family members.

Let me remind you: in all religions, including Islam, denunciation, informing, slander is considered a great sin, and the Lord God (Allah) severely punishes for this sin. If from the beginning of work - from August 2011 to today - January 3, 2012, no one photographed and / or filmed me, then my previous written Appeal will turn out to be slander and the Lord God (Allah) will punish me severely for this sin.

But if one of my colleagues at work photographed and / or filmed me on video, then may the Lord God (Allah) send down punishment on him or his family members. And Allah (the Lord God) is great and mighty. He sees and knows everything."

PARAGRAPH 46. Let some people not be confused by the word "Allah". For all the people of the globe there is one Lord God. It is called differently in different religions. For example, the Quran contains 99 names of the Lord God. The Arabic word "Allah" means God (see [31]).

The prophets lived at different times and recommended praying to the Lord God in different ways. Therefore, those who profess different religions pray differently. In fact, all people pray to one God.

PARAGRAPH 47. On January 3, 2012, Ms. Lana Whiteford of the International Rescue Committee sent me an email. I have translated here and further texts from English into Russian, as well as from Russian into English.

“Hello Shuhratjon,
Can you please come to the office on Thursday, January 5th at 3:00 pm to meet with Lana, Julianne and Tyler? Please confirm that you received this email.
Thank you,
Lana”

I sent the following letter to Ms. Lana Whiteford and Ms. Julianne Donnelly, Executive Director of the Boise IRC on January 4, 2012 at 8:34 am.

“Dear Lana!
I January 3 received your letter in which you ask for my consent to meet Lana, Julianne and Tyler January 5, 2012. I did not ask appointment. Who asked to assign this appointment: let him write me a reason, and details of objections, dissatisfaction.
I should understand the reason of a meeting and a discussed question. On the basis of the intended discussion topic should I prepare for this meeting. I will try to prepare in English the written answer to offers or objections. Only then we can schedule a meeting to meet and discuss the matter. Such preliminary preparation saves our time and will enable possibility of concrete discussion.
Sincerely
Shuhratjon Ahmadjonov”

PARAGRAPH 48. On January 4, 2012 at 5:53 pm, Ms. Julianne Donnelly sent me an email.

“Dear Mr. Ahmadjonov,
The appointment 1/5 at 3:00pm is for a conversation between Tyler and yourself, regarding your employment through Experience Works at the Create Common Good farm, after you gave Tyler and myself the letter dated 12/15/11. Tyler asked that we have the appointment at our office so that IRC can provide interpretation so that you clearly understand what is discussed. I also want to explain some general expectations of behavior in the workplace in the United States to you.
I hope this answers your question, and I hope to see you tomorrow at 3:00pm at our office.
Respectfully,
Julianne Donnelly Tzul”

I responded by writing the following on January 4, 2012 at 7:30 pm.

“Dear Julianne!
I have received your letter today. You in the letter write: «Tyler asked that we have the appointment at our office so that IRC can provide interpretation so that you clearly understand what is discussed. I also want to explain some general expectations of behavior in the workplace in the United States to you».
If Tyler concerning my letter from 12.15.2011 years there are objections let it to give in written form the objections. If you have any objections about my letter of 12.15.2011 to say: “I would also like to explain some of the common expectations of behavior in the workplace in the United States”, I ask you it is to provide in writing.
And I will prepare a written response to Tyler and your objection. Therefore, I wait for this written objection from Tyler and you. After that it will be pertinent to make an appointment and to discuss.
Sincerely
Shuhratjon Ahmadjonov
January 4, 2012, 19:45”

I sent Mr. Tyler Smith on January 5, 2012 at 13:51 hours a letter with approximately the same content and asked to send my objections in writing.

PARAGRAPH 49. I didn't show up for a meeting scheduled without my consent for January 5, 2012 at 3:00 pm. There were the following reasons.

First, both Mr. Tyler Smith and Ms. Julianne Donnelly did not send me their objections beforehand. Thus they deprived me of preparing for their objections.

Secondly, there was not a single licensed translator from English into Uzbek in Boise.

Thirdly, often unlicensed Russian-speaking “translators” were invited to IRC. For example, on July 12, 2011, I was illegally fired from my job by the Society of St. Vincent Paul (Society of St. Vincent de Paul). On July 29, 2011, a discussion took place in the office of Ms. Julianne Donnelly. I said that it was important to get a written answer from Mardi Kline about the reason for my dismissal, and applied the Russian proverb: “You can’t sew words into deeds.” “Translator” Vitaly was unable to translate it into English.

Fourthly, there were cases when the interpreter did not translate or mistranslated my important sentences and words.

Fifth, it later became known that Mr. Tyler Smith had prepared a two-page objection. Given that Mr. Tyler Smith, Ms. Julianne Donnelly, Ms. Lana Whiteford, the interpreter, and myself were scheduled to participate in the discussion, each of us was allocated an average of 12 minutes. In 12 minutes, how can I reasonably respond to the two-page objection in English of Mr. Tyler Smith and others?

PARAGRAPH 50. On the evening of January 5, 2012 at 3:15 pm, I received an email from Mr. Tyler Smith.

“Shuhratjon- since you decided not to attend the meeting, we had today at IRC I’ll have to do tell you what we discussed. We at CCG have decided to terminate your employment with us. You can read the specifics in the letter that I have written. I have given all of the documentation to Julianne and Lana. They are quite in agreement. This is effective immediately. If you come here again, we will only ask you to leave. If you try and maintain contact with any staff member or come to any of our sites, we will obtain a restraining order. This is not up for discussion. For further information, please refer to the attached letter”

Mr. Tyler Smith has attached a two page letter of accusation. I have written answers to all nine parts of Mr. Tyler Smith's accusation. I will not bring it here, since the story of the illegal dismissal of me from my third job turned out to be long.

On February 14-17, 2012, I wrote a complaint to the US leadership and the leaders of international human rights organizations (see [32]). It consists of twelve paragraphs. In [32], in paragraph six, I have given a letter from Mr. Tyler Smith about my dismissal from work in English and Russian. I divided his letter into nine parts and answered each accusation. I wrote them in [32] in paragraph seven.

I also sent a complaint dated February 17, 2012 to Mr. Jahangir Mamatov, the head of the www.turonzamin.org website, who lives near the city of Washington. He did not publish it on his website. Moreover, he removed my about a hundred articles from www.turonzamin.org at the end of February 2012 without warning me about it.
PARAGRAPH 51. On January 6, 2012 at 1:38 pm I received an email from Ms. Julianne Donnelly.

“Shuhratjon,
I am disappointed that you were not able to come to the office yesterday. I wanted the chance to explain a few things to you, with clear verbal interpretation. However, I will try to communicate the same things to you here in writing.
First, writing a message wishing for violence to happen to a person is a threat. Your letter stating: ‘May Allah (Lord God) punishes him (her) self or family – wife, children, relatives!’ is a written threat of violence. Making a written threat of violence against a person is illegal in most places in the United States. Making a written threat of violence against a person in your workplace will almost always cause you to be fired. You have now been fired from Create Common Good. If you write another threatening letter to a person in a future job, you will be fired again. If keeping a job is important to you, you need to learn to stop writing any letter threatening violence, even when you perceive that your rights have been violated.
Second, threatening a person with violence violates the human rights of that person. Human rights are very important to you. Every person has the right to work in a place free of violence and threats of violence. You need to respect the human rights of other people, and stop threatening other people with violence.
Third, IRC Boise has helped you find multiple jobs. IRC Boise will not help you find your next job. You will need to find your next job yourself.
Respectfully,
Julianne Donnelly Tzul”

PARAGRAPH 52. My reply to Mrs. Julianne Donnelly's accusations.

Firstly, in my Appeals I did not threaten anyone with the words “I will do this, I will do that against you.” I only wrote that I would pray to the Lord God (Allah) with a request to punish sinners.

Secondly, in my Appeal to the Lord God (Allah), I ask to punish only those who photographed me without my permission.

Thirdly, the issue of punishment is decided by the Lord God (Allah) himself, and not by me, based on whether a particular person committed such a sin.

Fourthly, in my Appeal I did not write the names of specific people with the words “this and that one illegally photographed me”. The question of the definition of the guilty is also left to the discretion of the Lord God (Allah).

Fifth, how to say Mr. Tyler Smith, if no one photographed me, then Allah will not punish anyone. In this case, my words will turn out to be slander, and Allah will punish me. I wrote about this in my second Appeal on January 5, 2012.

Sixthly, in my first Address dated December 15, 2011, I wrote that who would photograph me in the future. That is, my Appeal was aimed at preventing sinful deeds.

Seventh, in my second Appeal, I gave the example of the theft of my bicycle on October 16, 2011 (see paragraph 41). I cursed those thieves and those who ordered and organized this theft. So, my curse is directed only against that thief and two or three organizers of this theft. This curse is not directed against the more than seven billion people living on Earth, including against the workers of the Create Common Good agricultural company. No one, including Mr. Tyler Smith or Mrs. Julianne Donnelly, objected to my curse of bicycle thieves.

Eighth, in all world religions, including Christianity and Islam, priests and imams in their sermons in various meetings, in Friday prayers say that each person will answer to the Lord God (Allah) for their sins and, accordingly punished. If we consider the words of Ms. Julianne Donnelly and Tyler Smith justified, then the sermons of all priests and imams can be considered a “verbal threat to violence”, their books and articles on this topic are a “written threat to violence”, and they can be harassed and fired From the job. It is clear that this is an absurd accusation and contrary to logic.

So, as a believer in Allah (God), I warned several people from sinful deeds. I turned to Allah (Lord God) with a request to punish them if they continue their sinful deeds. And for this I was illegally and unfairly fired from my job on January 5, 2012.

PARAGRAPH 53. I will try to explain more simply. Imagine, a certain citizen applied in writing to the court and asked to punish the perpetrators. The judge will decide on the basis of existing laws how reasonable the charge is. If the accused is guilty, a sentence will be pronounced based on the requirements of the article of the law. If he (she) has committed serious crimes, then the court can bring to justice and close relatives, for example, knowing about the prepared or committed crime is not reported to law enforcement agencies.

Please note: in this case, the citizen does not decide how the accused are punished, but the court decides based on the requirements of the law. But no one can fire a citizen from his job with the wording “a written threat to violence” because he went to court and asked to punish the perpetrators.

PARAGRAPH 54. The question arises: is it forbidden in the USA to pray to the Lord God (Allah) for the punishment of some people who do injustice and sinful deeds? Here it is appropriate to recall the First Amendment to the US Constitution (1791).

“Amendment I (1791)
Congress shall make no law respecting an establishment of religion, or prohibiting the free exercise thereof; or abridging the freedom of speech, or of the press; or the right of the people peaceably to assemble, and to petition the Government for a redress of grievances” [33]

This can be written more simplistically and specifically.

“The First Amendment to the US Constitution is part of the Bill of Rights. It ensures that the US Congress will not:

To support any religion, or to establish the state religion.
Prohibit free religion.
Infringe on freedom of speech.
Encroach on freedom of the press.
Restrict freedom of assembly.
Restrict the right of the people to petition the Government to satisfy complaints” [34]

Conclusion: even the US Congress does not have the right to pass laws prohibiting the free practice of any religion, as well as restricting freedom of speech.

I believe that Mr. Tyler Smith and Mrs. Julianne Donnelly have effectively interfered with my religious freedom. They began to dictate what I have the right to ask and what I do not have the right to ask from God (Allah) during my prayer. By doing so, they violated my rights written in the US Constitution.

My desire through prayer to ask the Lord God (Allah) to punish some people who do injustice and sinful deeds is freedom of religion.

What I have written about this in my two Appeals is freedom of speech.

Thus, Mr. Tyler Smith, director of sales, food culture, and public affairs at the agricultural firm Create Common Good, and the agents of the FBI behind him, as well as the Executive Director of the IRC in Boise, Ms. Julianne Donnelly, violated the First Amendment to the US Constitution twice and fired me for my two written Applications dated December 15, 2011 and January 5, 2012.

PARAGRAPH 55. Mr. Tyler Smith and the FBI agents behind him, as well as Ms. Julianne Donnelly, also violated Article 18 of the International Covenant on Civil and Political Rights.

“Article 18
1. Everyone shall have the right to freedom of thought, conscience and religion. This right shall include freedom to have or to adopt a religion or belief of his choice, and freedom, either individually or in community with others and in public or private, to manifest his religion or belief in worship, observance, practice and teaching.
2. No one shall be subject to coercion which would impair his freedom to have or to adopt a religion or belief of his choice.” [35]

PARAGRAPH 56. It is possible that both Mr. Tyler Smith and Ms. Julianne Donnelly and the FBI agents understood that if they gave me their written arguments in advance, I would have responded in writing to the double violation of the First Amendment to the US Constitution, 18-section “International Covenant on Civil and Political Rights,” and would also write the eight objections listed in paragraph 52.

I would even write to the leaders of the Christian church and the Islamic imam of the mosque for advice and ask them to give their opinion from a religious point of view. I would also invite them to our discussion. This would set up a round table and discussion of my two Appeals, the objections of Mr. Tyler Smith and Ms. Julianne Donnelly, and my written response to their objections. On the basis of this interesting discussion, we would come to some concrete agreement.

But, alas, both the director of the agricultural firm, Tyler Smith, and the executive director of the IRC, Julianne Donnelly, and the one who was behind these events, did not want to provide their written objections in advance. As planned in advance, on January 5, 2012, they agreed to fire me from the agricultural firm without discussing with me.

Ms. Julianne Donnelly, as head of the IRC in Boise, was to provide me with Mr. Tyler Smith's written arguments and give me the opportunity to respond in writing to his allegations. But she didn't give me that opportunity. FBI agents and leaders wanted to have such an IRC leader in Boise and they are satisfied with her work.

I'm sure if Ms. Leslie Boban was the head of the IRC in Boise, she would have given me such an opportunity and would not have allowed violations of the First Amendment to the US Constitution.

PARAGRAPH 57. I have lived in the US for over thirteen years. Now I know well that the activities of the FBI and the police are based on the total control of the inhabitants of the United States. This is carried out by the activities of numerous informers and informers using devices similar to mobile phones. FBI agents and police officers order by phone (walkie-talkie) who to observe and take photos and videos. They receive photos and videos of the observed citizen from a distance, often sitting inside a passenger car. They record on their computer files at their own discretion. This is how they accumulate a huge amount of information about the inhabitants of the United States, including about me. They have accumulated a large amount of information about me, which they have been collecting for twelve years.

PARAGRAPH 58. Thus, on January 5, 2012, I was illegally fired from my job for the third time in Boise. I knew all three jobs well and fulfilled the requirement at the level. In all three cases, I was fired from my job for spurious reasons and false accusations not related to my main job, even violating the First Amendment to the US Constitution twice.

I believe that FBI agents and people associated with them were behind all these surveillance, harassment and provocations. I am sure that hidden contacts and agreements between FBI agents and employees of the Uzbek National Security Service (SGB) played a big role in this. They began to persecute me because of my human rights and journalistic activities, as well as my religious beliefs as a Muslim. This is a flagrant violation of the First Amendment of the US Constitution on freedom of speech and the exercise of religion...

PARAGRAPH 59. On January 16, 2012, I participated in a demonstration and rally in honor of Martin Luther King Day in Boise (see photo 15). He wrote on the poster: “I am a human rights activist. I am refugee. My job illegally stopped January 6, 2012” (“I am a human rights activist. I am a refugee. My job was illegally stopped on January 6, 2012”) [36]

MITIN12foto1 (525x700, 98Kb)
Photo 15. Me during a demonstration in honor of Martin Luther King Day. Boise. January 16, 2012. Photo of the author. [36]

PARAGRAPH 60. I am a citizen and a refugee from Uzbekistan. As far as I know, FBI agents are involved in surveillance of foreign citizens. They stubbornly refused to give me a green card in 2010. I was even forced to smear some kind of ointment on my hands for 14 days in 2011. I believe I was bullied precisely at the insistence of the FBI agents for a year and a half without issuing a green card. As a result, the United States Citizenship and Immigration Services (USCIS) center in the city of Boise gave me a green card in June 2011, that is, a year and a half later. The reason was the same - my human rights and journalistic activities. For comparison: citizens of foreign countries who won the lottery are issued a green card within 1-2 months after moving to the United States.

PARAGRAPH 61. I have written and published other articles on human rights issues and on the illegal persecution of me. I was illegally fired from my job three times in Boise from July 2010 to January 2012. It was revenge for my human rights, journalistic activities and for my religious beliefs as a Muslim. Naturally, the rent debt has accumulated. I have lived in a two-room apartment since March 2010 and paid $525 monthly (address: 585, S. Curtis Rd., # 8. Boise, Idaho 83705). In my opinion, the FBI agents and people associated with them planned to kick me out of the apartment during the January frosts.

I became a Bank of America customer in April 2010. I asked the bank staff for a loan (this branch of the bank was located on S Capitol Boulevard in Boise). And they gave me an interest-free loan of $800.

I went to this bank a few days later. The girl who spoke, filled out the forms and gave me a loan, walked on crutches. She put on a large rubber medical boot on one leg: apparently a heavy piece of iron had been dropped on her leg and her leg was in a cast. Someone, possibly an FBI agent, orchestrated her "accidental" injury because of the loan they gave me. Who else can orchestrate an “accident” like that, other than FBI agents? After all, they know how to choose a place and time to create the appearance of randomness.

I paid $750 of this amount to pay off the apartment debt. Another $30 paid for a bank transaction to transfer $750. Thanks to such help, I managed to live in the apartment for another two winter months. Thanks to the people at Bank of America.

PARAGRAPH 62. To rule out any possibility of compromise, a 45-year-old woman was involved in the case. I think the FBI specifically hired her to work in our housing block as a volunteer in September 2011. At the same time, the former employee, Mr. Ballard, continued to work. In February 2012, this woman filed an application with the Ada District Court to remove me from my apartment (Ada County Courthouse. 200 W Front St, Boise, ID 83702).

On February 23, 2012, a trial took place regarding the rental debt. I wrote about this trial in the article [27]. The provocateur-translator Alexander Bazarsky was presented to the court. I wrote in the article [11] about his deliberately distorted and provocative translations. I appealed to the judge three times with a request to refuse the services of Alexander Bazarsky, that I am Uzbek and asked for an Uzbek translator. But the judge allowed language discrimination, did not provide an Uzbek translator, and ordered me to be evicted from the apartment on February 23, 2012.

The ordered nature of the court on February 23, 2012 was also visible in the following: the judge ruled to evict me on the same day - February 23, 2012. The court sent a copy of the decision to the Sheriff's Office the same day.

On February 23, after lunch, I returned to the apartment. I packed my computer in a box. In two suitcases I put the most necessary books, at least clothes, dishes. And he asked one good countryman to temporarily save these three things. He agreed. Thanks to him. May Allah grant him and his family members peace, health, long life and prosperity.

PARAGRAPH 63. On February 24, 2012, I decided to file a complaint about language discrimination in court. To file a complaint, a special form was required. I turned to the Russian-speaking translator Ms. Valeria Kvitko. She persuaded me to write about the payment of court costs. I then made the mistake of agreeing with her arguments. I filed a complaint on February 24, 2012. The next trial was scheduled for March 1, 2012. Representatives of the opposite side did not come to court. My complaint was considered by the same judge. She was connected by telephone with an Uzbek translator and left her previous decision unchanged.

On February 28, 2012, all my belongings were evicted from the rented apartment and sealed. I left Boise on March 2, 2012. For comparison, one fact: I arrived from Almaty (Kazakhstan) to the city of Boise with two suitcases of books and things. I left Boise by plane on March 2, 2012 with two suitcases of things, books and a box of a computer.

PARAGRAPH 64. So, on January 5, 2012, I was illegally fired from my job for the third time. On February 23, 2012, the judge issued a decision to evict me from the apartment. On February 28, 2012, all my things were taken out of the rented apartment and sealed. On March 2, 2012, I left Boise for the city of Washington. In August 2012, I received an email from the leadership of the Idaho Human Rights Commission stating that there was no violation of the law in the actions of Ms. Mardi Kline-Barr and I have the right to file a lawsuit in court. I was 3,800 kilometers away from the city of Boise, how could I file a lawsuit in the Boise court?

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT

(CONTINUED 1) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 21:16 + в цитатник
Shuhratjon AHMADJONOV

(CONTINUED 1) 2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

PART 2. PURSUIT IN BOISE

PARAGRAPH 17. My general analysis of the events from January 2010 to April 2023 shows that FBI agents, together with members of the Uzbek National Security Service, began to organize provocations against me from the first days of my arrival in the United States. Between July 2010 and January 2012, I was illegally fired from my job three times in Boise, Idaho. I am sure that FBI agents were also behind these actions. Therefore, I decided to briefly write the circumstances of moving to the United States and persecution in the city of Boise (Idaho) in 2010-2012. This information will provide important information about the crimes of FBI agents against dissident residents of the United States, including refugees. After all, I am sending this complaint to both the President of the United States and the leaders of international human rights organizations.

PARAGRAPH 18. A little history from the events in Uzbekistan (from [10], [11]). On December 23, 2007, the next Presidential elections were held in Uzbekistan. A group of human rights activists, including me, on December 20, 2007, from 11.00 to 12.30 in Tashkent, held a picket in front of the building of the Chief Prosecutor's Office of Uzbekistan. After the picket, a group of four people in civilian clothes began watching me. They followed me until the evening. Then we spent the night in the car, where I went to spend the night with friends. They continued the pursuit all day on December 21st. They drove a white and gray Nexia car with state license plates 30 84-52 and 30 Q 84-67. From December 21 to 22, I spent the night at the office of the Human Rights Alliance of Uzbekistan at the address: Tashkent, st. Lashkarbegi, house 17. They came for me there and watched until the morning. In my opinion, they were employees of the National Security Service of Uzbekistan. Usually, they had the ID of an employee of the Counter-Terrorism Department. On the afternoon of December 22, 2007, one of them rudely insulted me, and the other tried to take my camera away. On December 23, 2007, one of the persecutors beat me severely.

On the morning of December 23, 2007, I came to the Parkentsky market in Tashkent. Three of yesterday's pursuers followed me with quick steps. Then it became clear that a fourth had joined them.

I left the store and walked to the right along a footpath about three meters wide. Walked five or six meters. Then an Uzbek man, about 27 years old, 175 cm tall, with an athletic build, quickly approached me from behind, grabbed me by the left side of my jacket, sharply turned me about 90 degrees and angrily, loudly saying: “Tugri yur, onangni palon qilai!” (“I say, walk straight, ... your mother!”) and with all his might he hit my chin with his fist with his left hand. The blow was completely unexpected for me, and I swayed, taking half a step back. I automatically wanted to cover myself with my other hand, but I didn’t have time. And at this time this sadist quickly, with all his strength, struck me with his fist on the chest a second time. The blow was strong, professional, apparently, he was involved in boxing. And I couldn’t resist and fell into the wet asphalt. I found myself in a semi-lying state. My bag flew out of my shoulder and flew away from me (later it turned out that the main zipper of the bag was faulty and one of the front pockets on the bottom was torn). The area was crowded. Then one Russian woman said something loudly and tried to stop and push this sadist away. The same woman extended her hand, helped me up from the ground and handed me a bag.

I stood up, and the people standing next to me asked: “Who is he and why did he hit you?” I turned back. Those four pursuers stood three or four meters from me. Three of them pointed their turned on cell phones in my direction and looked with a grin. The fourth one, that is, that sadist, was a little to the side. I replied: “I am a human rights activist. They are intelligence officers. They’ve been chasing me for four days,” and pointed to those four with his hand. The sadist wanted to get closer to me, apparently, he wanted to hit me again. But one of the three pursuers grabbed him by the shoulder, turned him and pushed him towards the clothing market. All four of them were waiting to see what I would do.

After the beating, I felt bad and called an ambulance. Doctor Feruz Achilov, after listening to me and talking with the duty officer of the 5th substation, brought me to the Republican Scientific Center for Emergency Medical Care (RSCEM) (Tashkent, Farkhod St., building 2). Traumatologist F.I. Rashidov examined me and wrote the following diagnosis in the Medical History No. 15342, and also wrote the following diagnosis in the certificate: “Bruise of the soft tissues of the lower lip and chin, chest on the left.”

On December 31, 2007 at 11.30 am, accompanied by Major Zh. Riskulov, I went into the office of the head of the investigation department of the Khamza District Department of Internal Affairs, Major Abdukhakim Turgunov. He asked several questions. I briefly talked about what happened on December 23rd. As a result, they decided to open a criminal case. The case was transferred to the senior investigator of the Khamza District Department of Internal Affairs, Captain Yulia Ivanovna Iokhim. Y. Yochim asked a number of questions as a victim and wrote an interrogation report. I signed the interrogation report at 1:50 p.m. She said: “It’s a hanging case. I will soon move to Russia. That’s why this case was transferred to me.” ([10], [11])

PARAGRAPH 19. After the Presidential elections on December 23, 2007, the persecution of me intensified and there was a real threat of many years in prison and even my life. Therefore, on the night of October 11-12, 2008, I secretly left Tashkent for Andijan. There, on the afternoon of October 12, he crossed into Kyrgyzstan through the Dustlik (Friendship) border crossing. He lived in the city of Bishkek for three weeks and on November 4, 2008 left for the city of Almaty (Kazakhstan). Employees of the Almaty Representation Office of the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR) registered me as an "asylum seeker", and on February 23, 2009 - as a "refugee".

PARAGRAPH 20. I was granted political asylum by the US government in 2010 as a human rights activist and journalist. I arrived in Boise, Idaho on January 21, 2010. I was assisted by the international human rights organization International Rescue Committee (IRC - International Rescue Committee) when moving from Kazakhstan to the United States and a few months after the move. I thank the people and government of the United States, as well as the leadership of the UNHCR and the IRC, for granting me political asylum in the United States.

PARAGRAPH 21. At Boise Airport I was met by Uzbeks Mr. Abdulatif Kambarov (1962) and Mr. Tursunbai Utamuradov (1956-2012). They said the IRC had scheduled me to stay in their rented apartment. I agreed. Among the greeters was the IRC manager, Mr. Rabiou Manzo. He is from Niger. As a child, he lived in Ukraine for five years and in Russia for one year as a refugee and knew Russian well.

A new bed, bedding, soap, shampoo, towels, and something else was installed in the apartment for me. On the very first evening, Abdulatif set a condition: “We read namaz and pray five times a day. If you also pray five times a day, you will live with us. Otherwise, look for another apartment tomorrow.” That's religious freedom in the US. Washing of the hands, face and feet is required before each prayer. I didn’t have such an opportunity before, and therefore I prayed in the mosque on Fridays. I agreed.

A few days later they began to organize provocations against me. This two-room (with a three-room hotel) apartment was located in a one-story four-apartment building, which was located in the center of Boise, 200 meters from the governor's building of Idaho (apartment address: W Franklin St., Boise, Idaho (I don’t remember the house number)). The rent was $375 per month. In Boise, such an apartment paid a minimum of $525.

The entrance to the apartment was from the side of a small entrance street without a name and was dimly lit. A day later, several powerful lamps were installed and the passage was illuminated as during the day. And in Tashkent they also installed additional lighting, where I spent the night. This was done for the convenience of the arrival of the authorities for night drug interrogations. I realized that I ended up in a fake apartment of the the intelligence agencies. I thought that this was organized by the Uzbek National Security Service (NSS).

PARAGRAPH 22. On February 1, 2010, I verbally addressed Mr. Rabiou Manzo about the provocations of two Uzbeks and asked for another apartment. But the problem of providing another apartment was not solved, and the provocations continued. Abdulatif Kambarov refused to provide a computer. Therefore, I wrote a complaint by hand in 25 pages about 17 provocations of two Uzbeks in an apartment. On February 26, 2010, the complaint was referred to Mr. Rabiow Manzo, and on April 1, 2010 to the Director of the IRC in Boise. On February 23, 2022, from 6:30 am to 2:00 pm, I searched for this complaint in my archive in the storage chamber (Extra Space Storage: 1001 N Fillmore St, Arlington, VA 22201). But I didn't find it. I believe the complaint was also stolen by an FBI agent and people associated with him during a clandestine and illegal search of my storage cell.

As a result, on February 26, 2010, I moved to another apartment where two brothers from Africa lived (F 3818, Nez Perce street, # 202 Boise, Idaho 83705). I lived with them in a separate room. On April 18, 2010, I moved into a separate apartment at 585 S. Curtis Rd., #8, Boise, Idaho 83705. On April 1, 2010, I signed paperwork with Boise management to rent this apartment for six months for a monthly payment of $525. [12]

PARAGRAPH 23. I became a member of the Boise Central Library on January 31, 2010 (715 S Capitol Blvd
Boise, ID 83702). I usually return late. It was early February 2010. A low table (khontahta) was set up in the living room and dinner was served around it. Before the end of dinner, at about 11 p.m., the main provocateur Abdulatif Kambarov came and sat opposite me. He came to Boise in 2006 among the Andijan refugees. He lived apart from them.

He had a phone in his hands. He and his henchman Tursunbai Utamuradov boasted that they had recently bought expensive modern two new telephones. He turned on, pressed some buttons of the phone, put it on the table between us and started a conversation.

He talked about work and said that there is work to do, mopping the floor and cleaning the toilet. I tried to be calm and asked, “Why are you telling me this? Did you also mop the floors and clean the toilet?” He replied: “I used to mop the floors and clean the toilet.” I said: “Everyone solves this problem himself. If he wants, he will wash the floors, clean the toilet, and so he will earn money. But I will not do such work. I will find my piece of bread in another way.” He went on with his offer. I told him: “This does not concern me. Let's close this topic."

Provocateur Abdulatif continued his proposal with a slight change: “Many people in the US start by mopping floors and cleaning toilets. You must also do this work." I got a little angry, but I answered calmly: “I did not come to the USA to wash floors and clean the toilet. I came to continue my action for the protection of human rights, in the field of journalism and democracy. With two university educations, I will find my piece of bread without washing the floors and cleaning the toilet, with the permission of Allah (God).” I had finished dinner by this time, took the kettle and bowl, got up, went into the kitchen and started cleaning them. [13]

But I could never imagine that this provocative proposal made at the beginning of February 2010 would be used against me in July 2010.

PARAGRAPH 24. On March 29, 2010, Gail Hawkins (Employment coordinator) interviewed me and filled out ten questionnaires.

On April 5, 2010, Jail Hawkins said: “In the US, there is a separate government program for the employment of people over 55 years old. This is what Experience Works does.” She introduced me to Mr. Gerry Autry, Employment and Training Coordinator and his supervisor, Mr. Lloyd Willamson, Supervisor. . But for a long time, there was no specific job offer.

PARAGRAPH 25. Question: Why did the FBI agents begin and continue to persecute and organize crimes against me for many years? In February 2013, I wrote a long article “What is the reason for the massacres in the USA?” and answered this question there as well (see [7]).

After the bloody tragedy of May 13-14, 2005 in Andijan (Uzbekistan), in the summer of 2006, 250 refugees received political asylum in the United States. Of these, 55 people lived in Idaho (USA). On the night of August 1, 2006, 33-year-old refugee Olimjon Sobirov, on the night of September 1, 2006, 29-year-old Zokhid Makhmedov died in his sleep from unknown and inexplicable causes in his home in Idaho. The causes of both deaths have not been disclosed until today – May 3, 2023.

Talented journalist Synthia Sewell wrote a long article "Mysterious deaths" ("Mysterious deaths") about the mysterious death of two horsemen and Uzbek refugees in the United States. She published it on March 30, 2008 in Idaho's central newspaper, the Idaho Statesman (see [14]). This newspaper has been published since 1864.

I found this article in the Boise City Library on April 15, 2010. I published it on Internet sites in four versions, that is, in Uzbek in two versions - in Cyrillic and Latin, as well as in English and Russian in April-May 2010 ([15]).

PARAGRAPH 26. Some important passages from the article [15].

“During his investigation into Zohid Makhmedov’s death, Meridian police Detective Mike Lock talked to Rene Hage from World Relief, the agency that helped the Makhmedovs resettle here. She would not talk about the Uzbeks with the Statesman, citing privacy concerns, but she told Lock the Uzbek embassy was calling for all Andijan refugees to return home, saying, “[W]hen they refuse, there are consequences like something bad could happen to your family.” [15]

“And adding to Akram Makhmedov’s frustration and the aura of intrigue surrounding the events, the Meridian police report contains references to the FBI. The coroner’s office and others said they were interviewed by the FBI. The FBI, though, adamantly denies it conducted an investigation into the deaths.

“We don’t have an investigation. We didn’t have an investigation, and we never have,” said John Morton, supervisory senior resident agent in the Boise office." [15]

“Of the 250 Andijan refugees who spent more than a year in refugee camps in Kyrgyzstan and Romania before being relocated to the U.S., between one-third and one-half have since returned to the country from which they fled." [15]

In 2010, I spoke several times with Akr Makhmedov, the brother of Zohid Makhmedov. He was indignant: “Why did the FBI take the criminal case from the police about the death of two Uzbek refugees?” At that time, I could not answer this question. Now I can answer: apparently the FBI agents did not want or were afraid to solve this crime, especially if a similar case arose.

PARAGRAPH 27. An important fact: dictator Islam Karimov (1938-2016) awarded the first deputy chairman of the National Security Service (SNB) of Uzbekistan, Lieutenant-General Shukhrat Gulyamov (1966), with the honorary title of Hero of Uzbekistan in 2007 ([16]).

I wrote about the crimes and fate of Shukhrat Gulyamov in paragraph 30. The NSS has not caught a single spy in the many years of Uzbekistan's independence. And then Mr. Shukhrat Gulyamov receives the honorary title of Hero of Uzbekistan from the hands of President Islam Karimov. In my opinion, the dictator President Islam Karimov awarded him for "the successful operation to return many Andijan refugees from the United States in 2006-2007." Mostly women and children of Andijan refugees returned from the USA. As a result, refugees from Andijan were taken hostage by the National Security Service of Uzbekistan because of their returned wives and children. They even closed their websites and stopped all criticism of the dictatorial regime of Uzbekistan, headed in those years by Islam Karimov. All this was achieved through a mysterious death, or rather the murder of two Uzbek refugees with an interval of one month with the help of an unknown poison.

“On August 10, 2017, the Supreme Military Court (Tribunal) of the Republic of Uzbekistan sentenced Shukhrat Gulyamov to life imprisonment with the condition of compensation for financial damage in the amount of one and a half billion dollars inflicted on the state.” [16]

In my opinion, tens of millions of dollars of that one and a half billion dollars were brought into the US through various legal and illegal channels and used to bribe, bribe and encourage theft, robbery, poisoning and other types of crime.

In my opinion, some agents and leaders of the FBI knew about the dangerous criminal actions of the Uzbek National Security Service in the United States. But they constantly cooperated with the employees of the Uzbek National Security Service, and not for free. Indeed, without such cooperation, it was impossible to kill two Uzbek refugees in the United States with an interval of one month ...

Some agents and leaders of the FBI have continued and continue dangerous cooperation with employees and leaders of the NSS (since 2017, this service is called the State Security Service - SSS). This is evidenced by 19 thefts and 4 robberies organized against me from November 2012 to June 2021.

I lived for more than thirteen years and experienced constant surveillance, provocations, nightly drug interrogations of FBI agents with the use of sedatives and made sure that FBI agents and people associated with them use sedatives a lot in their criminal actions. I am convinced that the criminals used against Olimjon Sobirov and Zokhid Makhmedov also a sedative, along with an unknown poison. For this reason, they both died in their sleep and the nearby wives did not know their dying state ...

Perhaps an unknown poison made up both components, that is, it put to sleep, and acted as a deadly poison. After all, the secret laboratories of the special services are still creating new and improved poisons ...

PARAGRAPH 28. Every year on June 20, World Refugee Day is celebrated. Every year on the nearest Saturday in downtown Boise, a celebration and various events are organized. On May 17, 2010, I wrote to the Director of the IRC in Boise, Ms. Leslye Boban, requesting permission to prepare for a display of human rights posters, including the article “Mysterious deaths” on June 19 (Saturday), 2010 in honor of World Refugee Day. She replied: “There is freedom of speech in the USA. Therefore, permission can not be asked. But I want to warn you: if you demonstrate this article in downtown Boise, you could get into a lot of trouble." I answered this way: “If we now remember the unjustly dead in prisons and the tormented prisoners, then years will pass and someone will also remember us. If we are afraid and do not remember them, then the descendants will not remember us either,” and showed them and himself with his hand. That day my words were translated by Mr. Rabiou Manzo.

PARAGRAPH 29. For World Refugee Day, I prepared ten posters on the topic of human rights and refugees. On June 19, 2010, on one large stand, he showed a three-fold enlarged newspaper article "Mysterious deaths" in English. Residents and visitors to Boise read this article and the article on punitive psychiatry with great interest. I wrote on another stand about punitive psychiatry used in the US and other countries, about the Uzbek journalist Jamshid Karimov (1967), the nephew of the then President of Uzbekistan Islam Karimov (1938-2016), who since September 20, 2006 was imprisoned in a psychiatric hospital in Samarkand (he was released in February 2017). Some respectable men were constantly watching me and my stands, but they did not make any comments to me.
155154986_10QOCHQINfoto4 (525x700, 120Kb)
Photo 8. Ms. Heide Carlfen - manager of Olimjon Sobirov (1977-2006). She saw the article “Mysterious deaths” and a photo of Olimjon and Zohijon and said: “Olimjon was a good person...”. City of Boise (Idaho). June 19, 2010. Photo of the author.
155154959_10QOCHQINfoto3 (700x525, 103Kb)
Photo 9. An American reads a poster about punitive psychiatry. A photo of Jamshid Karimov and an article are visible on the stand. City of Boise (Idaho). June 19, 2010. Photo of the author.

PARAGRAPH 30. I arrived in the morning on bus number 6 with ten stands. But on the way back, the driver did not let me into the bus with stands, although the bus was half empty. I had to take a detour, changing two buses, then walked the last three stops, loading ten stands on myself.

PARAGRAPH 31. After the publication of article [15] on the websites, on March 3, 2011, an Uzbek refugee, US citizen Fazliddin Yakubov (1959) called from the state of Ohio (USA). He was shot at from two sides nine times, three bullets hit him at a gas station on World Refugee Day - June 20, 2008. He was seriously injured in the hospital and was in a coma for 53 days (!). High-class US surgeons saved his life. But even they could not extract one of the bullets and Fazliddin still lives with one bullet inside.

Fazliddin Yakubov told me with great bitterness that he had not yet been given a disability and more than one dollar of a pension. I asked him to write to me in detail about this and promised him to solve this problem. Literally two days later, a man came to him and promised to make a pension, as well as pay the pension for previous years. Those who listened in on our telephone conversation, perhaps the FBI agent knew that I, as a human rights activist and independent journalist, would take up this problem, publish an article and write to various higher authorities up to the President of the United States. Therefore, they immediately began to issue a pension to him and began to pay for the previous two years.

PARAGRAPH 32. FBI agents intensified their pursuit of me after publishing on websites and displaying a newspaper article “Mysterious deaths” about the mysterious death of two Uzbek refugees. Later, I was illegally fired from my job three times. I wrote about it in my 17 articles ([12]-[13], [17]-[29]). Here I will briefly write how I was fired three times from a job in which FBI agents actively participated.

PARAGRAPH 33. In July 2010, I got a job at Thrift Story (Thrift Story. Store address: 5823 West Franklin Rd. Boise, ID 83709). I came to work on the morning of July 28, 2010. The manager gave me a bathrobe and escorted me to the store yard. He asked all the things that are in the boxes to be thrown into the inside of a large container and sweep the yard. I finished this work within an hour and a half. I reported to the store manager, Mr. Robert Gillespie, of the completion of the yard work. He told one of his employees. That worker escorted me to the hall and wanted to give me a mop and a bucket. I told him: “I am no wash floor” (“I will not wash the floor”). He went out into the big hall of the store and said about my refusal. I told the director: “I am no wash floor, no clean restroom. It is no contract. Other jobs, please.” After all, they did not agree with me about this and did not conclude a contract.

The director wrote on paper: “Take the rest of today off. I need to speak with Experience Works” (“Take a rest today. I need to speak with Experience Works”). I said "Okay" and went home. July 29, 2010 at 8:45 came to work in the store. The manager said, "There is no work." This is how my first job in the USA ended.

PARAGRAPH 34. I've picketed several times in front of the Idaho State Capitol building. Photo 10 shows my picket on November 1, 2010. On the poster he wrote: “(I) 19 months the unemployed. I the refugee. Help me to find work” (“(I am) unemployed for 19 months. I am a refugee. Help me find a job”)
156770176_100_0138 (525x700, 125Kb)
Photo 10. Shukhratjon Akhmadjonov during the picket. Boise city. November 1, 2010. Photo of the author.

PARAGRAPH 35. Also, the FBI began a lot of inspections in the office of the International Rescue Committee (IRC - International Rescue Committee) in Boise in 2010. Apparently, the FBI agents were looking for compromising evidence against me and the leaders of the IRC. As a result, Leslye Boban, the director of the IRC office in Boise, who had worked here for 23 years, was fired. Here is such a freedom of speech in the United States in the execution of agents and leaders of the FBI ...

Colleagues at IRC had a lot of respect for Ms. Leslie Boban. Therefore, her director's post was empty for many months and no one wanted to take this chair. The director of the IRC of the neighboring state would arrive in his own car, sign the necessary documents, and leave within a few months.

Ms. Julianne Donnelly Tzul became the new director of the Boise IRC office in February 2011, a position she still holds today. You can read my opinion about it in paragraphs 47-52.

PARAGRAPH 36. I wrote a complaint to the management of Experience Works and sent it by mail (in the P.S. article [27]). On November 2, 2010, Ms. Stephanie Cabral, Director of Operations California /Idaho \1443 Main St, Ste. 102\ Napa, CA 94559, Phone: 707 927-1542, arrived in Boise from Napa, California. An interesting conversation took place in the EW office for 45 minutes. I, Ms. Stephanie Cabral, Mr. Lloyd Williamson and the interpreter, Mr. Yura Malakhov, took part in the conversation. Ms. Stephanie Cabral at the end of the conversation instructed Lloyd Williamson: to help find a job for me.

On November 23, 2010, I was hired by the Society of St. Vincent de Paul (address: 6464 W. State St. Boise, ID 83714). A Bosnian refugee and I repaired household electrical appliances and devices there, including vacuum cleaners, air conditioners, irons, coffee makers, table lamps, lamps, Christmas tree and musical electronic toys, and others. They were then put up in the shop for sale. Usually, various equipment and household appliances were brought to the warehouse by car. Each department loaded into carts and drove to their department. A group of refugees, including me, worked as a volunteer 20 hours a week, that is, 4 days for 5 hours. We were paid by the Experiense Works organization at a minimum rate of $7.25 per hour. Here I would like to thank Ms. Stephanie Cabral for her help and assistance in getting me a job in November 2010.

A few words about FBI agents. At the trade organization Society of St. Vincent de Paul employed about fifteen people of middle and older age. A young man of 25-27 years old showed up and started working there two or three days after I started working. I felt how he was trying to watch me and collect information about me. He was often in the kitchen, where employees usually had lunch. Once among the repaired things was a toy laughing monkey. After switching on, the monkey began to roll on the floor from side to side and laughed contagiously. I saw such a toy in the movies and then I liked it. I went to the appraiser and said that I want to buy it. She appreciated and I paid at the cashier.

I decided to show it to other work colleagues and brought it into the kitchen. Turned it on and put it on the floor. The monkey began to laugh contagiously and roll on the floor. Suddenly, the male informer got up from his chair, abruptly approached and kicked the toy. The monkey flew off a little to the side and continued to laugh contagiously. He angrily began to stomp with one foot and tried to crush the toy. The monkey was spinning and he couldn't hit. He started to get even angrier. I bent over and picked up the monkey from the floor, and went to my workplace. After all, for several months of observation, he did not find compromising material on me. And then I brought a laughing monkey. Apparently he thought that I brought it specifically to laugh at him.

One or two months passed and another young man of 23-25 years old appeared in our trade organization. They often talked together. I saw a second male snitch on the day of piercing my bicycle tube at the store on January 7, 2011. I will write about this in paragraphs 229-232.

PARAGRAPH 37. I worked normally and almost without remarks for more than seven months. On July 12, 2011, I was fired from my job for half a day. The real reason was the following.

On August 23, 2010, Uzbek TV journalists Saodat Amonova (1972) and Malohat Eshonkulova (1966) spoke at a press conference in Tashkent and spoke about censorship, parochialism, abuse and theft of public funds at the National Television and Radio Company of Uzbekistan. On August 23, 2010, they addressed the then President of Uzbekistan, Islam Karimov, via Ozodlik (Freedom) radio. There was no answer.

On December 5, 2010, both journalists published an Appeal to International Organizations. On December 6 (Monday), 2010, they held a picket at Mustakillik Square in Tashkent. On December 9, they were fired from their jobs. They went to court. But the court took the side of the television leadership. From May 27, 2011, they wrote 56 appeals to President Islam Karimov. There was no answer.

On June 27, 2011 they held a picket in front of the building of the President's Office. They were brought to court and fined a large sum. They went on a political hunger strike.

In defense of brave journalists, I wrote a long article “Saodat va Malohatga maslakhatim” (“My advice to Saodat and Malokhat”) consisting of paragraph 26 (see [30]). I wrote in paragraph 21 about the fate of the journalist Jamshid Karimov (1967), the nephew of President Islam Karimov. The dictator president, with the help of the leadership of the National Security Service (SNB) of Uzbekistan, arrested him on September 11, 2006. They used punitive psychiatry against him and hid him in the Samarkand psychiatric hospital. By that time, he had been there for more than five years. (Jamshid was released from the Samarkand psychiatric hospital in February 2017 after the death of President Islam Karimov.)

At the end of the article [30], I advised Saodat and Malohat to leave Uzbekistan as refugees and continue their journalistic activities abroad. I published a large article [30] on www.turonzamin.org and www.muvozanat.info on July 12, 2011, and on July 13 on www.yangidunyo.com Naturally, the article greatly irritates both the dictator Islam Karimov and the leadership of the National Security Service (NSS) of Uzbekistan. I think I was fired from my job on July 12, 2011 at the request of the NSS leadership and their staff in the US with the help and intervention of an FBI agent.

PARAGRAPH 38. Vincent de Paul came a man a little taller than me - about 182 cm, about 30 years old. He said that goods had been brought to the warehouse and should be brought to his department. I, as usual, loaded it into a cart and brought it to my workplace. And then, as usual, he began to clean and repair them. The man demanded to work quickly.

On the morning of July 12, 2011, I went to work as usual at the Society of St. Vincent de Paul. That man was there. The head of the trade organization, Ms. Mardi Kline, said that I was fired from my job. I asked a question about the reason. She said: “You put the equipment on the aisle. The passage is an emergency passage." Although in the continuation of the passage to the emergency door there were two work chairs of two employees. But they were not accused of anything, and I was fired from my job. This man was standing next to Ms. Mardi Kline and he demanded that I quickly pack my things and leave. In my opinion, he was an FBI agent and carried out an order to fire me from work. This is how I got fired from my job for the second time involving an FBI agent.

PARAGRAPH 39. On August 17, 2011, I went to the Idaho Department of Labor and presented my complaint to the employee. She read and advised these complaints to be filed with The Idaho Human Rights Commission (IHRC). She gave her address: 317 West Main St. Boise, Idaho 83735-0660. Website: www.humanrights.idaho.gov

I came to the Idaho Human Rights Commission. There he spoke with Ms. Cara Weech, Civil Rights Investigator; Tel. (208) 334-2873, Ext. 4224; Fax: (208) 334-2664 Cara.Weech@ihrc.idaho.gov). I gave her my complaint in English and Russian. In my complaint, I qualified my unexpected dismissal as discrimination. Case opened E-0811-066; 38C-2011-00562. On August 25, 2011, I received a response letter (see photo 11).
2012CARAweechXAT1 (532x700, 100Kb)
Photo 11. Response letter from Civil Rights Investigator Ms. Kara Z. Wich. August 24, 2011.

«IDAHO DEPARTMENT OF LABOR
IDAHO HUMAN RIGHTS COMMISSION
Wednesday, August 24, 2011

Mr. Shuhratjon Ahmadjonov
585 S. Curtis Rd. Apt. 8
Boise, ID 83705

Re: Shuhratjon Ahmadjonov vs. Society of St. Vinsent of Paul, SW ID District Council
Complaint No: E-0811-066; 38C-2011—00562

Dear Mr. Ahmadjonov

Please be advised that the above referenced matter has been assigned to Sarah Mae Fisher Sr. Civil Rights Investigator, for processing. The Respondent was sent of copy the charge on this same date and a response should be in our office approximately 30 days from the date of receipt. Once Respondent’s answer is received, a copy will be forwarded to you. Please do not feel intimidated or overwhelmed by the response. We will ask you to look it over carefully, and to follow the instructions the investigator will provide to you at that time.

For your information, I have attached a copy of the Commission’s administrative process flow chart. One option offered by the Commission is mediation. Mediation is a voluntary process wherein the parties discuss the dispute to see if an agreement to settle their differences can be worked out. If you are interested in using this service, be sure to tell your investigator.

It may take the Commission up to twelve months to complete the case processing, so you must remember to maintain contact with the Commission and advise us of any changes to your contact information. If we are unable to locate you, it could result in the closure of your charge.

Please be advised that the files of the Commission are not open to the public at large. However, this case file is available to both parties during regular business hours with the expection of any notes or documents regarding confidential negotiations created during the course of mediation.

If you have any questions regarding your charge, do not hesitate to contact Ms. Fisher.

Sincerely,

Cara Z. Weech
Civil Rights Investigator»

PARAGRAPH 40. On September 25, 2011, through the Idaho Human Rights Commission, I received a 2.5-page explanatory note with many false statements from the head of the Society of St. Vincent Paul Ms. Mardi Kline-Barr. I wrote a long reply letter in response to Ms. Mardi Kline's explanatory note. On December 19 (Monday), 2011, I came to the HRC and handed over to Ms. Pamela Paks, Director of the Idaho Human Rights Commission (see [25]-[26]). The result of this complaint is written in paragraph 64.

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT

2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF USA FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Понедельник, 15 Мая 2023 г. 20:58 + в цитатник
President of the United States Joe Biden
President of the Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev
Vice President of the United States, President of the Senat US Kamala Harris
Speaker of the US House of Representatives Kevin McCarthy
Senators and Representatives of the US Congress

United Nations High Commissioner for Refugees Filippo Grandi
United Nations High Commissioner for Human Rights Volker Türk
Director of the OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights Matteo Mecacci
President and chief executive officer (CEO) of the International Rescue Committee David Miliband
President of Freedom House Michael J. Abramowitz
Executive Director of the American Civil Liberties Union Anthony D. Romero
Executive Director of Front Line Defenders Andrew Anderson
Secretary General of CIVICUS Lisa John
Executive Director of Human Rights Watch Kenneth Roth
Secretary General of Amnesty International Kumi Naidoo
President of the Committee to Protect Journalists Jodie Ginsberg

Director of the Uzbek-German Forum for Human Rights Umida Niazova
Director for the Islamic Center of Washington, DC Dr. Abdullah Khouj

Uzbekistan Ambassador to the United States, Canada, and Brazil Furkat Sidikov
Consul General of Uzbekistan in the United States Kamol Ikramov
Chairman of the Board of Trustees of the Public Fund "Vatandoshlar" ("Compatriots") of Uzbekistan Sherali Juraev

Director of the Federal Bureau of Investigation Christopher Wray
Chief of the Maryland and Delaware Field Office of the Federal Bureau of Investigation
Chief of the Field Office of the States of the District of Columbia and several counties of Northern Virginia of the Federal Bureau of Investigation

Superintendent of the Maryland Department of State Police Lieutenant Colonel Roland L. Butler, Jr.
Chief of the Metropolitan Police Department of Washington, D.C. Robert J. Contee III
Gaithersburg Police Department (Maryland) Chief of Police Mark P. Sroka

Director of the Uzbek edition of radio “Ozodlik” Alisher Siddiq
Director of the Central Asian Regional Office of BBC Radio Hamid Ismailov
Leader of the Uzbek editorial office of radio “Amerika Ovozi” (“Voice of America”) Javdat Sayhon
Editor of The Washington Post Sally Streff Buzbee
Executive editor of The New York Times Joseph Kahn

Shuhratjon Ahmadjonov (Uzbek, born 1954)
Mailing address:
216 Tulip Dr.,
Gaithersburg, Maryland, 20877
E-mail: havassh54@gmail.com , jiz54@mail.ru

October 21, 2021 - May 15, 2023

First they ignore you, then they laugh at you, then they fight you, then you win. [1]
MAHATMA GANDHI (1869-1948)

2021-2023 – COMPLAINT-STATEMENT: CRIMES OF US FBI AGENTS AND THE WAY OF EVIDENCE

Dear Sirs!

I am writing this Complaint Statement to inform you that my Green card and Social Security card were stolen in an unusual way in September 2018 (see photo 1). I believe that this theft was organized and carried out by agents of the USA Federal Bureau of Investigation (FBI) and people associated with them.
IMG_0004 (528x700, 133Kb)
Photo 1. My Green card and Social Security card.

Based on the facts, I am writing my assumption that 19 thefts and 4 robberies were organized and carried out by agents of the US Federal Bureau of Investigation (FBI) and people associated with them.

I planned to write only about 19 thefts and 4 robberies organized by FBI agents and people associated with them. I completed the first draft of the complaint on October 21, 2021, which consisted of 81 paragraphs (see part 3). Then I decided to add relevant documents and photos about these robberies and thefts. During the writing of the second version of the complaint, the FBI agents and people associated with them intensified surveillance, harassment, poisoning, and so on. I understood: they can make me fall seriously ill and I will not have another opportunity to write the next complaint about their other crimes. Therefore, I decided to add information and facts about the punitive psychiatry of the United States, and about their twenty-six types of crimes. This is on the one hand.

On the other hand, additional facts about punitive psychiatry and twenty-five types of crime better reveal and prove the participation of FBI agents and people associated with them in these unconstitutional and illegal crimes.

I did not limit myself to writing the crimes of FBI agents and people associated with them. The main reason for mass murders and suicides in the United States is the serious omissions and illegal actions of some leaders, FBI agents and police officers, as well as illegal interference in their personal lives, often with the help of special volunteer provocateurs and informers against certain citizens and residents of the United States, that is, serious human rights violations. This is due to the lack of control over the country's intelligence services, including the US FBI.

I propose to solve the problem of control over the country's intelligence agencies, including the US FBI, by creating a database of FBI and police activities (see paragraphs 295-303). I also propose that the United Nations High Commissioner for Human Rights, the Organization for Security and Cooperation in Europe (ODIHR) Office for Democratic Institutions and Human Rights (OSCE) and international human rights organizations work together to develop a Universal Declaration and an International Covenant on Intelligence Services (see paragraphs 309-317).

The unemployment of millions of US citizens and providing them with the necessary food and finance for many years has led to a large US National Debt - more than 31 trillion dollars. This is the unfortunate result of the liquidation of conventional markets in the 1930s during the Great Depression. Since 2012, I have been proposing to revive the markets in the United States and thereby end unemployment. I briefly listed eleven positive aspects of the market renaissance in the US in paragraph 302.

In November 2024, the next presidential and congressional elections will be held in the United States. I am a supporter of the US Democratic Party. If President Joe Biden, Vice President Kamala Harris, and the leaders of the Democratic Party accept these two important proposals and begin to develop a campaign program based on them, then the people will support these aspects and the Democratic Party will win a big victory in the election of the President and elections to both houses of the US Congress. If democratic parties in other Western countries also introduce these two most important proposals into their election programs, then they will win a resounding victory in the elections in their countries.

I have written in paragraphs for ease of reading and clarity. The application-complaint turned out to be large - only 331 paragraphs. I divided it into eleven parts. If some parts or paragraphs do not concern you or you do not like, then you can proceed to reading the next part or paragraph.

Part 1. Introduction (paragraphs 1-16).
Part 2. Persecution in Boise (paragraphs 17-64).
Part 3. Nineteen thefts and five robberies (paragraphs 65-141).
Part 4. Punitive psychiatry (paragraphs 142-176).
4.1. Punitive psychiatry in Uzbekistan (paragraphs 142-159).
4.2. Punitive psychiatry in the USA (paragraphs 160-176).
Part 5. Other Crimes by FBI Agents (paragraphs 177-282).
5.1. Surveillance (paragraphs 178-182).
5.2. Collection of compromising evidence (paragraph 183).
5.3. Phone lock (paragraphs 184-187).
5.4. Cooperation between FBI agents and employees of the Uzbek SNB (paragraph 188-189).
5.5. Mishanded vendor provocateurs (paragraphs 190-199).
5.6. Photographing and harassing my newspaper buyers (paragraph 200-202).
5.7. Sleeping agents (paragraphs 203-207).
5.8. Havana Syndrome (paragraphs 208-210).
5.9. Drug interrogation (paragraphs 211-220).
5.10. Deprivation of pension (paragraph 221).
5.11. My renunciation of US citizenship (paragraph 222).
5.12. Blocking of rental housing (paragraph 223).
5.13. Blocking financial assistance (paragraph 224).
5.14. Rejection of my belongings (paragraphs 225-238).
5.14.1. Rejection and theft of a bicycle (paragraphs 226-237).
5.14.2. Replacing boots (paragraph 238).
5.14.3. Disabling three laptop keys (paragraph 239).
5.14.4. Damage to a pullover jumper (paragraph 240).
5.14.5. Damage to the wheelchair support (paragraph 241).
5.14.6. Damage to clothes with lice (paragraph 242).
5.15. Who opens stolen and robbed laptops and how? (paragraph 243).
5.16. Control, blocking and destruction of sensitive information (paragraph 244).
5.17. Provocations in the school of English (paragraphs 245-249).
5.18. Provocations in www.facebook.com (paragraph 250-252).
5.19. Provocations in www.youtube.com (paragraph 253).
5.20. Monetary provocations (paragraphs 254-256).
5.21. Poisoning (paragraphs 257-266).
5.22. Diseases (paragraphs 267-271).
5.23. 2014: Fungal nail disease (paragraphs 272-274).
5.24. 2021: Blackening of the lower legs (paragraphs 275-277).
5.25. 2022: FBI agents used cyberweapons (paragraphs 278-286).
5.26. 1998-2023: Cough (paragraph 287).
5.26.1. 1998: Killer cough in Tashkent (paragraph 288).
5.26.2. 2005: Cough in Tashkent (paragraph 289).
5.26.3. 2019: Cough in New York (paragraph 290).
5.26.4. 2023: Washington cough (paragraph 291).
Part 6. Why are the FBI agents following me? (paragraphs 292-293).
Part 7. The main culprit of mass murders and suicides in the USA (paragraphs 294-300).
Part 8. The path of proof (paragraphs 301-309).
Part 9. The Universal Declaration and the International Covenant on Intelligence Agencies (paragraphs 310-318).
Part 10. Final part (paragraphs 319-323).
Part 11. My requests (paragraphs 324-331).
Literature

I wrote in my address two emails havassh54@gmail.com , jiz54@mail.ru Please send answers, questions and suggestions to these two emails at the same time. Then it will be more likely that your message will reach me.

PART 1. INTRODUCTION

PARAGRAPH 1. Uzbek-English translation programs, including www.translate.google.com , translate poorly and inaccurately. Therefore, I wrote a complaint in Russian and translated it into English using the www.translate.google.com program. I apologize for any mistakes made during translation.

PARAGRAPH 2. 19 thefts and 4 robberies were organized against me from November 2012 to June 2021 (the fifth robbery was organized in Tashkent and my personal library was taken away in December 2022). I wrote several articles about some thefts and robberies over the years. I planned to write a separate article or several articles about all 19 thefts and 4 robberies with the application of relevant documents. Then apply in writing to the police with a request to issue a new green card, referring to these articles.

But on October 24, 2021, another presidential election was planned in Uzbekistan. I wanted to participate and vote in these elections. To participate, you need a passport of citizenship of Uzbekistan. Unfortunately, two armed robbers took away my passport of a citizen of Uzbekistan along with a bag and a backpack in the city of Washington on the night of May 26, 2014. I wanted to apply to the Embassy of Uzbekistan in the USA with a request to issue me a new biometric passport. There is the following requirement in case of loss of a passport.

"9. In case of loss of the passport, the applicant submits a certificate from the law enforcement agencies of the host country on the applicant's appeal regarding the loss of the passport and a statement detailing the circumstances of the loss of the passport." [2]

I brought in photo 2 a photocopy of my passport. I took it off in 2008 during the paperwork at the Almaty office of the United Nations Agency for Refugees - Office of the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR) to search for a country for political asylum. Below is the entry written in my passport in English.

«REPUBLIC OF UZBEKISTAN
PASPORT
Cod of state UZB
Pasport number CG 0491414
Surname AHMADJONOV
Given names SHUHRATJON
Nationality UZBEKISTAN
Date of birth January 20,1954 Sex “M”
Place of birth DJIZAK REGION
Date of issue February 12, 1999
Authority MINISTRY OF INTERNAL AFFAIRS”
scan (537x700, 107Kb)
Photo 2. A copy of a sheet from my passport of a citizen of Uzbekistan.

PARAGRAPH 3. I started writing a complaint from the beginning of September 2021 about the circumstances of the loss, more precisely about the robbery of the passport of a citizen of Uzbekistan and the theft of a green card. I completed the first version of the application-complaint in 81 paragraphs on October 21, 2021 and came to the Embassy of Uzbekistan in Washington. I submitted a complaint statement, a photocopy of my passport and a green card (Green card) to the first secretary of the Consulate of Uzbekistan in the United States, Mr. Fakhriddin Muminov, and asked a question about the condition of my participation in the vote on October 24 in the embassy building. In response, he gave me a form in English (see photo 3).
scan_20211109153011 (499x700, 43Kb)
Photo 3. Form for exclusion of me from the citizenship of Uzbekistan. The form was signed by the first secretary of the Consulate of Uzbekistan in the United States, Mr. Fakhriddin Muminov.

«October 21, 2021

TO WHOM IT MAY CONCERN

The Concular Section of the Embassy of the Republic of Uzbekistan in the United States of America hereby confirms that in accordance with the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan # PF-4727 dated on May 22, 2015, Mr. Shuhratjon Ahmadjonov (DOB: January 20, 1954) has lost the citizenship of Uzbekistan.

Should you have any questions on this matter feel to contact the Embassy at 202-887-5300 or myself directly at cellphone +1202-251-8298 (uzbekconsul.org@gmail.com or consul.washington@mfa.uz ).

Fakhriddin Muminov
Consul-First Secretary signature»

The form does not indicate the reason for the deprivation of my citizenship. I asked about the reason. He and "advisor" Jamshid Mirzabaev were unable to answer this simple question.

PARAGRAPH 4. As a human rights activist, I picketed the Embassy of Uzbekistan in Washington (USA) from 2012 to 2022 once or twice a year. For example, about the picket on December 4, 2016. It is known that the dictator-President Islam Karimov died on September 2, 2016. On December 4, 2016, they organized the election of a new president of Uzbekistan. I did not limit myself to boycotting the Presidential elections in Uzbekistan. On December 4, 2016, I picketed for 3.5 hours in front of the Embassy of Uzbekistan in the city of Washington. During the picket, I asked for the release of 42 political prisoners from the prisons of Uzbekistan. The list in Uzbek and Russian is attached on the poster on the right (see photo 4). I alone threw a copy of this list in Uzbek and Russian into the mailbox of the Uzbek embassy, which hangs on the gate of the embassy. [3]

On December 4, 2016, I gave an interview to a journalist of the Uzbek edition of the radio “Amerika ovozi” (“Voice of America”), talked about the reason for the picket and my wishes. The video of the interview was published on the same day on the website www.amerikaovozi.com She was later removed from the website. My three interviews from 2015 are saved on the site today - March 28, 2022, and my interview with critical remarks was deleted. This is the level of publicity and freedom of speech in the United States.

It is important to note that during 2017 all - 42 political prisoners were released. Therefore, I wanted to participate in the elections on October 24, 2021 and vote for Mr. Shavkat Mirziyoyev.
20161204_122634 (700x393, 143Kb)
Photo 4. Me during the picket. City of Washington. December 4, 2016. Photo of the author.

In the spring of 2018, a meeting of citizens of Uzbekistan with employees of the embassy, consulate and some leaders from the Ministry of Internal Affairs of Uzbekistan was organized at the Embassy of Uzbekistan in Washington. Citizens of Uzbekistan living in the United States asked questions and received answers. I also participated in that meeting (see photo 5) and said that my passport was taken by two armed robbers along with my bag in May 2014. I asked a question: how can I get a new passport?
325317734_1179334342956077_1221205146492310719_n (700x395, 74Kb)
Photo 5. I ask a question: how can I get a new passport? Embassy of Uzbekistan in Washington DC. Spring 2018. Photo by journalist Navbakhor Imamov.

PARAGRAPH 5. Since July 8, 2017, I have been picketing in front of the embassy every year and handed my critical remarks in writing to Mr. Fakhriddin Muminov or put them in the embassy's letterbox. He and the “adviser” Jamshid Mirzabaev did not tell me about the deprivation of my citizenship of Uzbekistan not in 2017, 2018, 2019, 2020 and even on July 7, 2021 during my picket.
2017iyul8PIKET19956683_1447498208691197_6474405722828762457_o (388x700, 71Kb)
Photo 6. Me during the picket. Write on the poster: "FREEDOM TO GULNARA KARIMOVA (JULY 8, 1972)"

A little about the reason for my picket on July 7, 2021 in front of the Embassy of Uzbekistan in the USA (1746 Massachusetts Avenue Northwest Washington, DC 20036-1903 United States). It is known that Gulnara Karimova is the daughter of Islam Karimov, the late President of Uzbekistan.

“According to Swiss lawyer Grégoire Mange, Karimova’s trials took place under unclear conditions – the first was “staged” in the kitchen of her house (in 2015, A.Sh.), the other two were held “behind closed doors of secret military courts” (in 2017 and 2020, A.Sh.). Most of the Uzbek lawyers who dealt with the Karimova case were banned from communicating with Manzha, who was banned by Uzbek authorities from entering the country.

Manzha stated that his client was detained "arbitrarily and for other reasons", "has never been convicted in acceptable conditions in terms of the minimum world standards relating to criminal cases." Meanwhile, “according to the families of convicted women who had contact with Gulnara Karimova, she is ill, her physical condition is unsatisfactory, and it seems that she is under constant psychological pressure” [4]
157432595_IMG_1052 (699x393, 91Kb)
Photo 7. My picket in front of the Embassy of Uzbekistan in Washington DC. July 7, 2021. Photo of the author.

I wrote Gulnara Karimova's poems in Russian and his line-by-line translation into Uzbek on the poster. Below is the text of the verses in Russian.

Gulnara KARIMOVA

В ТЮРЬМЕ УЗБЕКИСТАНА

ЗДЕСЬ ЗАСТАВЛЯЮТ УНИЖАТЬСЯ И УНИЖАТЬ СОБОЙ ДРУГИХ,
НА КРИК ЛЮДСКОЙ НЕ ОТКЛИКАТЬСЯ, ЛЮДЕЙ В ЖИВОТНЫХ ПРЕВРАТИВ.

ЗДЕСЬ ЕДИНИЦЫ ВЕРЯТЬ В БОГА, ЗДЕСЬ ДУХ ПРЕДАТЕЛЬСТВА ЦАРИТ,
КАЛЕЧАТ ЖИЗНИ ЗДЕСЬ БЕЗ СЧЁТА И ЗАСТАВЛЯЮТ ПАДАТЬ НИЦ.

ЗДЕСЬ ЧЕЛОВЕЧЕСКОЕ ПАЛЯТ, С КОРНЕМ ВЫТРАВЛИВАЯ ЛИК,
ЗДЕСЬ ЧЕСТЬ И ГОРДОСТЬ НЕ ОСТАВЯТ, ПОКА ТЫ ДО КОНЦА НЕ СНИК.

ЗДЕСЬ КАЖДОМУ ПОСТАВЛЕН ЦЕННИК, И ТОЛЬКО ЦИФРЫ ПРАВЯТ БАЛ,
И СЧИТАННЫЕ, КТО ОШЕЙНИК ДЛЯ ПОДЛОСТИ НЕ ЗАВЯЗАЛ.

ЗДЕСЬ ВСЁ ПОСТРОЕНО НА ПЫТКЕ, ТЕБЯ ПЫТАЮТ ДЕНЬ-ДЕНЬСКОЙ,
И ДУШИ ВЫПЛАВЛЯЮТ В СЛИТКИ, И ТОЛЬКО СНИТЬСЯ ЗДЕСЬ ПОКОЙ.

НА ОКРИКИ, НА МАТ, НА СКЛОКИ, УЖЕ НИКТО НЕ ГОЛОСЯТ,
И ТОЛЬКО ПРОДЛИВАЮТ СРОКИ ДЛЯ ТЕХ, КТО СОВЕСТЬ НЕ УБИЛ.

ЗДЕСЬ ПОПИРАЮТСЯ ЗАКОНЫ, ИХ НЕ ЧИТАЛИ НИКОГДА,
С ЗЕМЛЕЙ РАВНЯЮТСЯ КАНОНЫ ПРОСТОГО ЧЕЛОВЕЧЕСКОГО БЫТИЯ! ([5])

ТАШКЕНТ, ЖЕНСКАЯ ТЮРЬМА МАРТ 2021

I translated these verses from Russian into English using the program www.translate.google.com

Gulnara KARIMOVA

IN PRISON IN UZBEKISTAN

HERE FORCED TO HUMILATE AND HUMILATE OTHERS,
DO NOT RESPOND TO THE CRY OF HUMANS, TURNING PEOPLE INTO ANIMALS.

HERE ONE TO BELIEVE IN GOD, HERE THE SPIRIT OF TREASON REIGNS,
LIFE IS CRASHED HERE WITHOUT COUNTING AND MAKE TO FALL PRONE.

HERE THE HUMAN IS FIRED, ERRATING THE FACE WITH THE ROOT,
HERE THE HONOR AND PRIDE WILL NOT LEAVE UNTIL YOU ARE TO THE END.

HERE EVERYONE IS GIVEN A PRICE LIST, AND ONLY THE NUMBERS RULE THE BALL,
AND CONSIDERED WHO HAVE NOT KNOWED THE COLLAR FOR MILLNESS.

EVERYTHING HERE IS BUILT ON TORTURE, YOU ARE TORTURED DAY-DAY,
AND SOULS ARE SMELLED INTO INGOTS, AND ONLY DREAM HERE PEACE.

FOR SHOUTS, FOR MATH, FOR SQUARRES, ALREADY NO ONE VOTES,
AND THEY ONLY EXTEND THE TERMS FOR THOSE WHO HAVE NOT KILLED THE CONSCIENCE.

THE LAWS ARE FLOWED HERE, THEY HAVE NEVER BEEN READ,
CANONS OF SIMPLE HUMAN BEING EQUAL WITH THE EARTH! ([5])

TASHKENT, WOMEN'S PRISON MARCH 2021

PARAGRAPH 6. Mr. Fakhriddin Muminov and “adviser” Jamshid Mirzabaev did not tell me about the deprivation of my citizenship of Uzbekistan on July 7, 2021 during my picket. That day, Mr. Fakhriddin Muminov and two other Uzbeks came out of the embassy building. They approached me and we said hello. They asked about the reason for the picket. I said the reason for my picket is the unfair trials of Ms. Gulnara Karimova and gave them the text of my Address to the President of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev (see [5]). One of them, in my opinion "adviser" Jamshid Mirzabaev, said: "Shuhrat aka, in order to obtain a biometric passport, speed up the provision of the necessary documents." I replied: “My green card was stolen in September 2018. Now I am writing a complaint to the leadership of the United States and the police. After the end of the complaint, I will provide you with a copy of it and other required documents.

On July 7, 2021, I was asked to expedite the submission of the necessary documents. Three months later, more precisely on October 21, 2021, I was given a document depriving me of citizenship of Uzbekistan. The question arises: what is the reason? The reason is that I started writing this complaint in September 2021 and wrote in it about the close cooperation of the State Security Service (SSS) of Uzbekistan with the US FBI and the history of some crimes. FBI agents and Uzbekistan State Security Service officers controlled my laptop, read my given statement-complaint and my revelations as I wrote it. Therefore, they decided to get rid of me by depriving me of citizenship of Uzbekistan in October 2021.

PARAGRAPH 7. I wrote a complaint addressed to the President of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev and handed it over to the Secretary of the Embassy on October 22, 2021. It was written on the form that I was excluded from the citizenship of Uzbekistan on the basis of decree PF-4727 (PU-4727) of the late President Islam Karimov dated May 22, 2015. I searched the legislative websites for the text of this decree. But he's not there. Apparently, the leadership of the State Security Service (SSS) of Uzbekistan did not allow the publication of such an important decree on the regulatory website www.lex.uz

I went to the Embassy of Uzbekistan in Washington on the day of the presidential election - October 24, 2021. There, the "adviser" Jamshid Mirzabaev said that there was no answer from Tashkent. I asked him to show decree PF-4727. He replied that he did not know and he did not have a copy of this decree. I got the impression from the conversation with Jamshid Mirzabaev on October 21 and 24, 2021 that he is connected with the State Security Service of Uzbekistan.

Dictator President Islam Karimov died on September 2, 2016. But his main vehicle, which is the State Security Service of Uzbekistan, has hardly changed over the past six years of Mr. Shavkat Mirziyoyev's presidency. They still resolve issues at their own discretion, including depriving a person of citizenship for no reason ... I will write about this in more detail in a separate article.

PARAGRAPH 8. Talking about the theft and robbery of my documents along the way, I want to shed light on 19 thefts and 4 robberies organized against me from November 2012 to June 2021. I wrote in the application-complaint about 19 thefts and 4 robberies with the application of the relevant documents and photographs. The reader, having read about 19 thefts and 4 robberies, having familiarized himself with the relevant documents and seeing the photographs, will understand and it will become clear to him what the reasons were, who and how organized and committed these crimes.

PARAGRAPH 9. It is known that in the United States there are three levels of government: federal, state and local, and state and local authorities initially enjoyed considerable independence.

“By the beginning of the 20th century, the following police system had developed in the United States:
1. Police organizations in cities and towns.
2. Sheriffs and the agencies they head in the counties.
3. Police formations of the states.
4. Police organizations of the federal government, which were part of the ministries of justice, post, treasury, interior, defense, etc.

The United States has federal law enforcement agencies that investigate federal crimes (Federal Bureau of Investigation (FBI), Drug Enforcement Administration, Bureau of Alcohol, Tobacco, Firearms and Explosives, Secret Service, United States Marshals Service) , US Immigration and Customs Enforcement and some others).

But the main burden falls on the police of states and cities. The head of the local police agency—the commissioner, superintendent, or chief of police—is usually appointed by the mayor, mayor, or local legislature, and is sometimes chosen by popular vote.

At the county level, the head of the police department is usually called "sheriff". Sheriffs are almost universally elected to this office and given the power to appoint deputies.

The sheriff's office is also responsible for maintaining the county jail and securing the courtroom." [6]

For a long time I did not know which one of them was dealing with me, stalking me, watching and blocking my phone calls, e-mails and organizing a variety of provocations, thefts and robberies. It was important not only to define it, but to have an evidence base for openly accusing them and writing about it. This was further complicated by the fact that they worked closely with employees of the Uzbek National Security Service (SNB, since 2017 it has been called the State Security Service - SSS).

It took thirteen years of my life. Of course, it's a pity to lose so many years. But I had no other choice. Based on the analysis of the many crimes against me, I came to the firm conviction that it was organized by the FBI agents and the people associated with them. Therefore, this is not only a statement, not only a complaint, but also a generalized journalistic investigation of crimes organized and committed by FBI agents and people associated with them.

PARAGRAPH 10. One of the important specific jobs of the world's intelligence agencies, including the US FBI, is the following: an agent or group of FBI agents is ordered to follow and prosecute a certain dissident citizen. The agent tries to break it on the basis of the information and documents already collected and being collected, uses a variety of methods, including dismissal from work, blocking the search for a new job, organizing thefts and robberies, deleting files from the victim’s computer, monitoring and blocking his telephone communication with friends and relatives, the use of night drug interrogations, and so on. When they fail to break a dissident, they artificially create his disease, use air, liquid and powder poisons for poisoning, use various techniques to harm the health of a dissident citizen. Some of these crimes were written by the FBI agents in this complaint, and some of them I will write in a separate article in the future, if the Lord God gives such an opportunity.

PARAGRAPH 11. FBI agents collect various information about a persecuted dissident citizen. They often sell information, including personal data, to intelligence officers of another state. For example, I believe that information about me was sold to employees of the Uzbek National Security Service (NSS). This is considered an additional business.

I think that with sufficient payment of a large amount, they even organize a fatal illness and death of a dissident citizen. For example, the murder of two Uzbek refugees in Boise on the night of August 1 and September 1, 2006. I have written about this in more detail in paragraphs 25-32 of the Complaint.

PARAGRAPH 12. FBI agents are very accustomed to breaking the law and the US Constitution and getting away with it. If a dissident citizen notices their surveillance and persecution, and talks about it, writes about it, then the FBI agents and psychiatrists associated with them try to classify him as a mentally ill person and apply methods of punitive psychiatry against him. I also wrote about this in part 4 of the application-complaint.

PARAGRAPH 13. The reader, having read about 19 thefts and 4 robberies, do not think that I am such a simpleton who allows himself to be deceived, a potential victim of thieves, swindlers and robbers.

Father and mother were school teachers. There were eight brothers and sisters in our family. In the late 1960s, many of us, including myself, were in school, and older brothers were students. In the summer of 1969, as a fifteen-year-old youth, I traveled by train from Jizzakh to the city of Kuibyshev (now Samara) with eleven boxes of apples weighing 20 kilograms each for business. My late father Ahmadjon Yusupov (1920-1977) accompanied me from Jizzakh. In the city of Kuibyshev, I was met by the now deceased elder brother Rustam Ahmedjanov (1946-2003).

I was also in business in 1994-1997: I was bringing to Russia many boxes of tomatoes, grapes, apples and other fruits, vegetables and melons weighing up to 30 kilos each. I could not be robbed on the train and in rented apartments. I organized the opposition youth Republican Party of Uzbekistan (RPU) in 1993-1997. He spent part of the money he earned on the reproduction of the Charter of the RPU and other organizational affairs of the party, as well as human rights. I had a diplomat bag and kept my important party and personal documents and papers in it. I used to put my diplomat under my head in an upright position and sleep like that. One day we are on a train on a reserved seat through Kazakhstan. At midnight, someone slowly pulled the diplomat out from under my head. I immediately woke up. Nearby is the conductor of our car and in his hand is my diplomat. I asked him, "What's the matter?" He can't answer. He silently put my diplomat beside me and went to his official compartment. I began to scold him with Uzbek swear words that I knew. I understand that he did not attempt this theft on his own initiative. Employees of the National Security Service (NSS) of Uzbekistan rode in each train. Apparently they ordered him to bring my diplomat.

Let me remind you that in 1994-1997 there were dashing years of crime in Russia. Even in those conditions, they could not organize theft and robbery against me. And in the US capital, nineteen thefts and four robberies were organized in nine years. I am sure that these thefts and robberies were carefully prepared and carried out literally to the minute. And with the safety net of strong and tall men associated with the FBI. They used sleeping pills and other criminal means in some thefts and robberies.

PARAGRAPH 14. Residents of the US and other countries shudder at the latest horrific massacres in the US. I analyzed the cause of the massacres in the US and in some countries based on numerous facts and personal experience, and in 2013 I wrote the article "What is the cause of the massacres in the US?" (see [7]). He also suggested a solution to the problem.

Another ten years have passed. But the big problem remains unresolved. I believe that in these crimes there is a large share of the guilt of some agents of the US Federal Bureau of Investigation (FBI). The guilt of FBI employees and leaders is difficult to prove. Since the FBI is a closed organization, there is very little information about them, and even less about their work. Therefore, when I write about the guilt of the US FBI, it is appropriate to add the word "version".

So, my version: FBI agents select a certain dissident or close relative of a rich or famous person among the inhabitants of the United States, begin to interfere in his personal life, organize his repeated dismissal from work, destroy his / her family, use powder, liquid and air sedatives, sometimes added to food or drink with the help of another worker, such as a McDonald's worker, and other harassment. Thus, they provoke selected US citizens to commit various types of crime, including mass murder and suicide (see [7]). I present some facts on the personal example of a thirteen-year-old living in the USA.

An unreasonably persecuted citizen often becomes embittered and begins to plan mass murder or suicide. An important and sad fact: FBI agents, after finding out and convincing them that they have achieved the anger of the persecuted citizen, they inform the police leaders about the possible upcoming crime of this citizen. As a result, innocent civilians and even children, as well as US police officers, are often injured and killed from the massacre, and FBI agents and their leaders receive new benefits and incentives.

PARAGRAPH 15. I studied at the Samarkand State University in 1970-1975, at the Moscow State Technical University named after N. Bauman in 1979-1983. I have worked as a design engineer since 1980 and held positions up to a leading designer in research institutes and design departments of large machine-building and tractor construction plants in Moscow and Tashkent in 1980-1988. Many people know that in order to design new mechanisms and machines, a designer, especially a leading designer, must be able to analyze hundreds of factors and choose the best reliable option.

I have been involved in the defense of human rights since 1974. I have been publishing articles on human rights and other topics since 2004 and have published over 400 articles and five books. I participated as the second head of the Tashkent city organization of the opposition Popular Movement "Birlik" ("Unity") in 1988-1990 and the Democratic Party of Uzbekistan "Erk" ("Freedom") in 1991-1993. I have been living in the US as a refugee since January 2010, which is almost twelve years. All this knowledge and bitter life experience helps me to make an analysis of many events and important conclusions.

I have written and substantiated the way of solving and proving various crimes of FBI agents and US police officers in paragraphs 291-299. It will be useful to know this for the President and Vice President of the United States of America, the Speaker of the House of Representatives and Senators and Representatives of the US Congress, police chiefs, investigating various crimes against citizens, as well as heads of international human rights organizations.

PARAGRAPH 16. I accuse certain FBI agents of illegally stalking me, using night drug interrogations and other serious violations of my constitutional and human rights, as well as organizing and carrying out numerous thefts and robberies. Therefore, it is appropriate to provide some important information about the US Federal Bureau of Investigation (FBI).

“The Federal Bureau of Investigation (FBI) is the US domestic intelligence and security service and its main federal law enforcement agency. Operating under the jurisdiction of the US Department of Justice, the FBI is also a member of the US intelligence community and reports to both the Attorney General and the Director of National Intelligence. The leading U.S. organization for counterterrorism, counterintelligence, and criminal investigations, the FBI has jurisdiction over violations of more than 200 categories of federal crimes.

Although many of the FBI's functions are unique, its activities in support of national security are comparable to those of the British MI5 and the Russian FSB. Unlike the Central Intelligence Agency (CIA), which has no law enforcement and is focused on gathering intelligence overseas, the FBI is primarily a domestic agency, with 56 field offices in major cities across the United States and more than 400 local agencies across the United States. US smaller cities and districts throughout the country.

Despite its domestic focus, the FBI also maintains significant international activity, with 60 Legal Attaché Offices (LEGAT) and 15 subsidiary offices at U.S. Embassies and Consulates around the world. These foreign offices exist primarily to coordinate with foreign security agencies and do not typically conduct unilateral operations in host countries. The FBI may, and does, from time to time, carry out covert activities abroad.

The FBI was founded in 1908 as the Bureau of Investigation, abbreviated BOI or BI. Its name was changed to the Federal Bureau of Investigation (FBI) in 1935. The FBI headquarters is the J. Edgar Hoover Building, located in Washington, DC.” [8]

"FBI Mission: Protect the American people and uphold the United States Constitution.
FBI motto: Loyalty, Courage, Honesty.
FBI Budget: In fiscal year 2019, the FBI's total budget was approximately $9.6 billion.

In a request to Congress for authorization and a budget for fiscal year 2021, the FBI requested $9,800,724,000. Of this money, $9,748,829,000 will be used for wages and expenses and $51,895,000 for construction. The S&E program increased by $199,673,000." [8]

“In March 1971, the residential office of an FBI Media Agent, Pennsylvania, was robbed by a group calling itself the FBI Citizens' Commission of Inquiry. Numerous files were taken and distributed to newspapers, including The Harvard Crimson. The files detailed the FBI's extensive COINTELPRO program, which included investigations into the lives of ordinary citizens, including a group of black students at the Pennsylvania Military College and the daughter of Congressman Henry S. Reuss of Wisconsin. The country was "shaken" by the revelations, including the assassinations of political activists, and the actions were condemned by members of Congress, including House Majority Leader Hale Boggs. The phones of some members of Congress, including Boggs, were allegedly tapped." [8]

"Rank Structure: The following is a list of rank structures within the FBI (in ascending order):
- Field Agents
- New trainee agent
- Special agent
- Senior Special Agent
- Supervisory Special Agent
- Assistant Special Agent in Charge (ASAC)
- Special Agent in Charge (SAC)

- FBI Office
- Deputy Assistant Director
- Assistant director
- Deputy Executive Assistant to the Director
- Executive Assistant Director
- Deputy Deputy Director
- Deputy Chief of Staff
- Chief of Staff and Special Advisor to the Director
- Deputy Director
- director" [8]

“As of December 31, 2009, the FBI had 33,852 employees. This includes 13,412 special agents and 20,420 support professionals such as intelligence analysts, linguists, scientists, information technology specialists, and other professionals.” [8]

“A March 2007 report by the DOJ Inspector General described the FBI's "widespread and serious abuse" of national security letters, a form of administrative subpoena used to request records and data relating to individuals. The report states that between 2003 and 2005, the FBI issued more than 140,000 national security letters, many of which concern people with no apparent connection to terrorism.

The FBI keeps files on certain individuals for various reasons and for a long time, in particular, Elvis Presley (1935-1977), Frank Sinatra (1915-1998), John Denver (1943-1997)." [8]

It is appropriate to recall the following words of the first director of the FBI, John Edgar Hoover (1895-1972):
" Just the minute the FBI begins making recommendations on what should be done with its information, it becomes a Gestapo." [9]

TO BE CONTINUED
Рубрики:  2023: KOMPLAINT-STATEMENT

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ОХИРИ)

Среда, 10 Мая 2023 г. 21:02 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ОХИРИ)

Китобнинг тузатилган ва тўлдирилган тўртинчи нашри

6-ИЛОВА. 1991: АДҲАТ СИНЎҒИЛ (1935-2004). Китоблар. Шеър.

КИТОБЛАР

Китоблар ҳам инсонларга ўхшаш –
Туққан эли бордир, жисми бор,
Истиқболи, ёзмишлари бордир,
Ўтмиши бор, ёши, исми бор.

Китоблар ҳам инсонларга ўхшаш –
Умри узун бўлар ё қисқа,
Онадан ё бахтли туғилар
Ва ёки бахти йўқ бир кимса.

Китоблар ҳам инсонларга ўхшаш -
Кўргани кулба ё қасрлар…
Китоблар ҳам ўт-олов кечади,
Яхши ё ёмондир асрлар.

Китоблар ҳам инсонларга ўхшаш –
Туққан эли билан яшарлар,
Бир кун сургун бўлса, бир куни яна
Эли билан довон ошарлар.

Китоблар ҳам инсонларга ўхшаш –
Уларга хос одам қисмати,
Муаллифи билан дорга тортилади,
Шунақа бўлади ҳасрати.

Китоблар ҳам инсонларга ўхшаш –
Туққан элда гоҳо, талашдир…
Сарҳадларда турган ботирлар учун
Китоблар қуролдир, курашдир!

Китоблар ҳам инсонларга ўхшаш,
Изсиз кетмагайлар ҳеч қачон.
Бош эгмаслар жаллод болтасига,
Унга фақат ҳакамдир замон.

Татар туркийсидан ўзбек туркийсига Абдулла Орипов ўгирган [130]

ИЗОҲ. 2000-2001 йилларда Абдулла Ориповнинг тўрт жилдли танланган асарлари нашр этилди. Унинг учинчи жилдига жаҳон мумтоз шеърияти дурдоналаридан қилинган таржималар, жумладан татар шоири Адҳат Синўғилнинг учта таржима шеъри 375-376-бетларда чоп қилинган. Лекин негадир шу шоирнинг «Китоблар» номли ажойиб шеъри киритилмаган. Абдулла Орипов таржимасидаги ушбу шеър «Ўзбекистон адабиёти ва санъати» газетасининг 1991 йил 7 июн сонида чоп этилганди [128].

Эслатиб ўтаман: Абдулла Орипов (1941-2016) Ўзбекистон Қаҳрамони, Ўзбекистон халқ шоири, Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг раиси бўлиб ишлаган.

----------------------------------------------

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. ВОҲИДОВ Э. Сайланма: 4 жилдли /Сўзбоши муаллифи: И.Ғафуров. – Т.: «Шарқ», 2000.

2. Rustam G'oipov - Haqiqat (audio). Андрей Малишко шеъри. Эркин Воҳидов таржимаси. -
www.youtube.com/watch?v=J5cASuDsG2o (www.youtube.com January 19, 2022. 4 дақиқа 19 сониялик аудиолавҳа).

3. Анкета. – www.facebook.com/uzbekdissidenthistory (www.facebook.com Абдулазиз Маҳмудовнинг Фейсбукдаги «O’zbek muxolifatining yaqin o’tmishdagi tarixi” номли саҳифаси, 2020.29.12).

4. Би-би-си меҳмони - кинорежиссёр ва ёзувчи Абдулазиз Маҳмудов. - www.bbc.com/uzbek/interactivity/2011/04/110404_talking_point_abdulaziz_mahmudov (www.bbc.com/uzbek/ April 4, 2011).

5. ГУЛЧЕҲРА НУРУЛЛАЕВА. Жўмард дўстимга қутлов. - www.facebook.com/uzbekdissidenthistory/ (www.facebook.com «O'zbek muxolifatining yaqin o'tmishdagi tarixi” сайти, 29.12.2020) (2010 йилдаги қутлов. А.Ш.)

6. АҲМАДЖОНОВ Ш. «Бирлик»чилар, аскарлар тобутлари ва Орол денгизи муаммолари. - http://www.turonzamin.org/ddkitob/birlik.html (Китобнинг биринчи нашрини компютерда териб китобча кўринишида 2004 йилда чоп этдим. Иккинчи нашри бўлмиш ушбу китоб www.turonzamin.org сайтининг “ДЎК китоблари” рукнида 2007 йил сентябрида чоп этилди. Бир неча ойдан кейин 2007 йилнинг ўзида сайт раҳбари Жаҳонгир Маматов китобни сайтдан ўчириб ташлади. Бу номаъқул ишни махсус хизматлар қилди, деб айтди. У 2012 йил феврал охирида www.turonzamin.org сайтидан юзтага яқин мақолаларимни ўчириб ташлагач китобларимни ҳам унинг ўзи ўчирганини тушундим.)

7. Инсон ҳуқуқлари бўйича халқаро шартномалар: тўплам / Ўзбекча нашрининг масъул муҳаррири А.Х.Саидов. – Тошкент: «Адолат», 2004. – 520 б.

8. Ўзбекистоннинг янги тарихи. 3 та китоб/Тузувчи: Н.Жўраев, Т.Файзуллаев; Таҳрир ҳайъати: А.Азизхўжаев (Раис) ва бошқ. – Т.: Шарқ, 2000.

9. Shuhratjon AHMADJONOV. (5-maqolam, 2006 yil 1 yanvar) O’zbekiston Ozod Dehqonlar partiyasining asoschisi, professor Olimjon Karimov – 80 yoshda. (1988-1993 yillarda O’zbekistonda ro’y bergan ayrim tarixiy voqealarning prof. Olimjon Karimov taqdiri misolida tahlili).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963249/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2006 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.23.06);
- http://www.turonzamin.org/jurnal2006/shuhrta_olimk_10106.html (www.turonzamin.org ARXIV 2006.01.01);
- http://www.turonzamin.org/jurnal2006/shuhrta_olimk_10106.html (www.turonzamin.org “Turonzamin” журнали, 2005 йил декабр, 12-сон).

10. Shuhratjon AHMADJONOV. Sakkiz ayol ustidan soxta sud va kaminaga bo’layotgan tazyiqlar haqida.
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6956887/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2007 MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.09.10);
- www.turonzamin.org/2007/07/08/sakkiz-ayol-ustidan-...an-tazyiqlar-haqida/#more-2146 (www.turonzamin.org 2007.08.07).

11. ЯКУБОВ Т. «Постоянный скандальный фон» в среде оппозиции и правозащитного движения в Узбекистане. В 4 частях (Ўзбекистон мухолифати ва инсон ҳуқуқлари ҳимоя қилиш ҳаракати орасидаги «доимий жанжал шароити». 4 қисмдан иборат). –
Часть 1. - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1176876540 (www.centrasia.ru 18.04.2007).
Часть 2. – http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1177012860 (www.centrasia.ru 20.04.2007).
Часть 3. – http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1177361400 (www.centrasia.ru 24.04.2007).
Часть 4. - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1177881840 (www.centrasia.ru 30.04.2007).

12. ХУАРД СИНКОТА. Демократия нима дегани? (Whot is Democracy? Муаллиф: Howard Cincotta. Washington, D.C.: United States Information Agency, 1991.) (Таржимон: Ҳамидулла Кароматов. Дизайн: Барбара Морган. Иллюстрациялар: Роберт Бэнкс. Суратлар: Шери Жонсон.) – Америка Қўшма штатлари Ахборот бўлими, 1993. – 32 б.

13. Инсон ҳуқуқлари: Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларацияси. Иқтисодий, ижтимоий ва маданий ҳуқуқлар тўғрисида халқаро пакт. Фуқаролик ҳуқуқлари ва сиёсий ҳуқуқлар тўғрисида халқаро пакт ва Факультатив протокол. – Т.: Адолат, 1992. – 64 б.

14. САЛБИЕВ А. Пикетчик. - http://region15.ru/blogs/salbiev/2012/09/19/piketchik/ (www.region15.ru Блог Алана Салбиева, 19.09.2012).

15. АҲМАДЖОНОВ Ш. O’zbekiston maxsus xizmat organlari va Internetdagi shaxsiy yozishmalar xavfsizliini taminlash. - www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963249/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2006 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.17.08);
- http://www.turonzamin.org/congress5/shuhrat_internet.html (www.turonzamin.org ARXIV 2006.23.05);
- http://www.turonzamin.org/congress5/shuhrat_internet.html (www.turonzamin.org Таҳлил: Интернет. “Turonzamin” журнали, 2006 йил июн, 6(18)-сон).

16. КЕДРОВ К. Высшая мера Виктора Гюго (Виктор Гюгонинг олий жазоси). – «Известия», 26 февраля 1992 г.

17. В Узбекистане надо отменить смертную казнь! Обращение Ш.Ахмаджонова к сессии Олий Мажлиса (Ўзбекистонда ўлим жазосини бекор қилмоқ керак! Ш.Аҳмаджоновнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси). - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1093401900 ( www.centrasia.ru 25.08.2004 06:45).

18. «Озодлик» радиоси ўзбек тилидаги дастурларининг 2004 йил 17 февраль куни соат 22.00 даги эшиттиришида айтилган факт.

19. «Озодлик» радиоси ўзбек тилидаги дастурларининг 2001 йил 9 июль соат 18.00 даги эшиттиришида айтилган факт.

20. «Би-би-си» радиоси ўзбек хизмати дастурларининг 2004 йил 2 июнь соат 21.00 даги эшиттиришида айтилган факт.

21. АХМАДЖОНОВ Ш. Кто помрет раньше – ишак или падишах? Узбекские правозащитники комментируют последние указы (Қайсиси олдин ўлади – эшакми ёки подшоҳ? Ўзбек инсон ҳуқуқлари ҳимоячилари охирги фармонларни шарҳламоқдалар). - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1124486580 (www.centrasia.ru 20.08.2005).

22. ЗАРИПОВА Р. Суд-ҳуқуқ тизимида янги босқич. – «Миллий тикланиш», 2007 йил 8 август, 32 (415)-сон.

23. ГУЛОМ МИРЗО. Во имя интересов человека. Ответы Председателя Верховного суда РУз Буритоша Мустафоева (Инсон манфаатлари йўлида. ЎзР Олий судининг раиси Бўритош Мустафоев жавоблари). – «Правда Востока», 2 августа 2007 года.

24. БОРОХОВ Э. Энциклопедия афоризмов (Мысль в слове) (Афоризмлар энциклопедияси (Сўздаги фикр)) /Худож. Ю.Д.Федичкин. – М.: ООО «Издательство АСТ», 1999. – 720 с.

25. Ўзбек Совет Энциклопедияси. 14 жилдлик, Т.: ЎзСЭ Бош редакцияси, 1971-1980.

26. Эстония: «Халқ фронти» қайта қуриш хизматида. Эстон шоираси ва жамоат арбоби Сирье Руутсоо Кийн билан ёзувчи Зоҳир Аълам суҳбати. – «Ўзбекистон адабиёти ва санъати», 1988 йил 16 сентябрь, 38-сон, 2-б.

27. Инфобюллитень (газета) «Республика». Номер 6-7 (7-8) 1990 г. Таллин (Эстония).

28. Би-би-си меҳмони – “Бирлик” ҳаракати асосчиларидан Фахриддин Худойқулов. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/uzbekistan/2010/10/1010...point_faxriddin_xudoyqul.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 16 октябр 2010 - 20:46 GMT).

29. ХУДОЙҚУЛОВ Ф. “Бирлик” тарихи: Ёзилмаган хакикатлар. – www.yangidunyo.com/?p=364 (www.yangidunyo.com August 20th, 2007).

30. Category Archives: Rivoyatdan qo'shiqqa. Дадахон Ҳасан куйлайди. – www.turonzamin.org/category/rivoyatdan-qoshiqqa/ (www.turonzamin.org 2010.23.02).

31. Мухаммад Салих: «Поднимемся с колен и восстановим страну из каримовских руин» (Муҳаммад Солиҳ: «Тиз чўкишдан кўтарилайлик ва каримов вайроналаридан мамлакатни тиклайлик»). - http://www.fergananews.com/article.php?id=6885 (www.fergananews.com 31.01.2011);
http://muhammadsalih.com/2011/03/03/%d0%bc%d1%83%d...%bb%d0%b5%d0%bd-%d0%b8-%d0%b2/ (http://muhammadsalih.com/2011/03/03/).

32. Ўзбекистон Республикаси Президенти сайловини ўтказувчи Марказий сайлов комиссиясининг қарори. – “Халқ сўзи”, 1991.26.11.

33. Муҳаммад СОЛИҲ (Салой Мадаминов)нинг таржимаи ҳоли. – “Халқ сўзи”, 1991.26.11.

34. МУҲАММАД СОЛИҲ. Йўлнома /Муҳаррир: Абдулла Абдураззоқ/. – «Эрк» нашриёти, 2000. – 360 б.
- www.facebook.com/groups/349695395947866/user/100009308907405/ (www.facebook.com Фейсбукдаги “Muhammad Solih kitoblari” гуруҳи саҳифаси, 2019.09.08).

35. Би-би-си меҳмони – Зоҳир Аълам. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/uzbekistan/2011/04/110421_cy_talkingpoint_zohir_alam.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2011.25.04).

36. ТОҲИР КАРИМОВ. Муқаддас «Авесто» изидан: Илмий-бадиий қисса //Сўзбоши: И.Бобожонов/. – Т.: «Чўлпон», 2000. – 176 б.

37. АҲМАДЖОНОВ Ш. “Бирлик” асосчиларидан бири Тоҳир Каримовдир. –
www.liveinternet.ru/users/4799013/post343240910/ (www.liveinternet.ru “Турон_Шухратжони” кундалиги (Дневник), 2014.13.11);
www.dunyouzbeklari.com/archives/87296 (www.dunyouzbeklari.com 2014.14.11).

38. Мухолиф фикрловчилар доимо бўлган… (Суҳбатнинг тўлиқ матни. Сайт муҳаррири Юсуф Расулнинг Абдуманноб Пўлатов билан суҳбати). – www.yangidunyo.com/?p=5614 (www.yangidunyo.com July 31st, 2009).

39. ПУЛАТОВ Абдуманноб Каюмович [16.12.1951 - 21.11.2010]. – www.centrasia.ru/person.php (www.centrasia.ru Раздел «Персоны»).

40. Скончался Абдуманноб Пулат (Абдуманноб Пўлат вафот қилди). – www.ferghana.ru/article.php?id=6805 (www.ferghana.ru 22.11.2010 17:21 msk).
www.centrasia.ru/newsA.php?st=1290491460 (www.centrasia.ru 08:51 23.11.2010).

41. АҲМАДЖОНОВ Ш. Абдуманноб мухолифатнинг яхши лидери эди. -
www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6801766/ (www.liveinternet.ru “Турон_Шухратжони” кундалиги (Дневник), 2018.16.11);
www.muvozanat.info/index.php?option=com_content&vi...-45&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 2010.26.12);
www.yangidunyo.com/?p=16602 (www.yangidunyo.com 2011.13.01);
www.yangidunyo.com/?p=439#more-439 (www.yangidunyo.com 2012.11.01).

42. Абдуманноб Пўлатов. “Бирлик”нинг тузилиши, илк қадамлари ва бўлиниши: баъзи маълумот ва фикрлар.
1-қисм. – www.isyonkor.ucoz.ru/news/2006-05-07-276 (www.isyonkor.ucoz.ru 2006.07.05);
2-қисм. – www.isyonkor.ucoz.ru/news/2006-5-9-284-0- (www.isyonkor.ucoz.ru 2006.09.05).

43. Абдураҳим Пўлат. Фото. – www.harakat.net/faces/?id=3 (www.harakat.net Harakat Mustaqil Axborot Agentligi).

44. Абдураҳим Пўлат озодликда. /Нашрга тайёрлаган: Халил Очиқкўз. – Истанбул, 1995. – 174 б.

45. Рауф Парфи. – www.ijod.uz/?p=1888 (www.ijod.uz Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг сайти).

46. Рауф Парфи (1943-2005). – www.ziyouz.uz/ozbek-ziyolilari/rauf-parfi-1943-2005/ (www.ziyouz.uz/ozbek-ziyolilari/ 2016.30.03).

47. Би-би-си меҳмони- бетакрор қалам соҳиби Усмон Азим. - www.bbc.co.uk/uzbek/news/story/2009/06/090608_talking_point_usmonazim.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2009.08.06).

48. Ўзбекистон Миллий Энциклопедияси. 12 жилдли /Таҳрир ҳайъати: М.Аминов, Б.Аҳмедов ва б. – Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” Давлат нашриёти, 2001-2005;
- www.qomus.info (А ҳарфидан Э ҳарфигача 33 та жилд, кирил алифбосида).

O’zbekiston Milliy Ensiklopediyasi.
- Ziyo istagan qalblar uchun! - Kutubxona - O’zbekiston Milliy Ensiklopediyasi (ziyouz.com)
(www.n.ziyouz.com A ҳарфидан Z ҳарфигача 34 та жилд, кирил алифбосида);
- www.n.ziyouz.com/kutubxona/category/11-o-zbekiston-milliy-ensiklopediyasi (www.n.ziyouz.com A ҳарфидан Z ҳарфигача 34 та жилд, кирил алифбосида).

49. АХМАДЖОНОВ Ш. Политические партии Узбекистана: шесть зарегистрированных и одна «скрытая» (Ўзбекистон сиёсий партиялари: олтитаси рўйхатга олинган ва биттаси “яширин”). –
Часть 1. - www.centrasia.ru/newsA.php?st=1109149980 (www.centrasia.ru 23.02.2005 12:13);
Часть 2. – www.centrasia.ru/newsA.php?st=1109221680 (www.centrasia.ru 24.02.2005 08:08);
Часть 3. - www.centrasia.ru/newsA.php?st=1109310000 (www.centrasia.ru 24.02.2005 08:40);
www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5478522/ (www.liveinternet.ru Дневник «Турон_Шухратжони», Рубрика «Статьи 2005 года», 04.12.2014).

АХМАДЖОНОВ Ш. О шести зарегистрированных и одной «скрытой» про правительственных политических партиях Узбекистана (Ўзбекистоннинг олтита рўйхатга олинган ва битта “яширин” ҳукуматпараст сиёсий партиялари). -
www.turonzamin.org/congress/russian.html части 1-4 (www.turonzamin.org страница на русском языке, март 2005 года).
www.turonzamin.org/2011/02/26/sbornik-2/ 1-4-части (www.turonzamin.org 26.02.2011, Сборник статьи, 2005 год, статья 5);
www.uzbekcongress.org/russian/opartiyax.html (www.uzbekcongress.org/russian/ 04.01.2013).

50. АҲМАДЖОНОВ Ш. Ўзбекистондаги сиёсий партиялар: бештаси рўйхатда ва биттаси махфий. –
1-қисм. – www.dunyouzbeklari.com/archives/89216 (www.dunyouzbeklari.com 2014.07.12);
2-қисм. – www.dunyouzbeklari.com/archives/95633 (www.dunyouzbeklari.com 2015.26.02).

51. АЗИМОВ У. Бахшиёна. Драматик балладалар. – Т.: “Ёш гвардия”, 1990. – 80 б.

52. АХМАДЖОНОВ Ш. Суд над «Миллий Мажлисом» 1992 года и история создания Партии свободных дехкан Узбекистана (“Миллий Мажлис” устидан 1992 йилдаги суд иши ва Ўзбекистон Озод Деҳқонлар партияси ташкил этиш тарихи). - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1190623500 (www.centrasia.ru 24.09.2007. 12:45).

53. Shuhratjon AHMADJONOV. Ozod dehqonlar partiyasi asoschilaridan biri, fermer Risqali Ziyaviddinov vafot etdi (Fotolavha).
-www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963249/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2006 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.10.10);
- http://www.turonzamin.org/cdu8/shuhrat_risqali.html (www.turonzamin.org ARXIV 2006.07.08).

54. Аҳмад Аъзам. Фото. - www.facebook.com/ahmadazam.uz/ (Раҳматли Аҳмад Аъзамнинг Фейсбукдаги саҳифаси).

55. Аҳмад Аъзам: халқимизнинг миллий уйғонишига, ўзлигини англашига хизматим сингган. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/institutional/2012/06/1..._talkingpoint_ahmad_azam.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2012.25.06)

56. ТУРСУНОВ Г. Открытое письмо президенту Исламу Каримову независимого экономиста Гуламкадира Турсунова. – www.centrasia.org/newsA.php?st=1052970000 (www.centrasia.ru 15.05.2003)

57. ТУРСУНОВ Ғ. Ғуломқодир Турсунов: Конвертация тарихидан. – www.uzxalqharakati.com/archives/46847 (www.uzxalqharakati.com 2017.22.09).

58. Хуршид Даврон. Поэт. – www.facecollection.ru/people/hurshid-davron (www.facecollection.ru/people/ )

59. Хуршид Даврон: юртимиз катта тафаккур, катта тамаддун ватани бўлганини инсонларга етказишни истаганман. - www.bbc.co.uk/uzbek/interactivity/2012/07/120730_talkingpoint_khurshid_davron.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2012.04.08).

60. МУҲАММАД ЮСУФ. Осмонимга олиб кетаман: Шеърлар. – Т.: «Ёзувчи», 1997. – 144 б.

61. Миразиз Аъзам (1936). – www.ziyouz.uz/ozbek-nasri/miraziz-azam-1936/ (www.ziyouz.uz ).

62. Миразиз Аъзам (1936). – www.ziyouz.uz/ozbek-ziyolilari/miraziz-a-zam-1936/ (www.ziyouz.uz/ozbek-ziyolilari/ 2016.25.02).

63. Миразиз Аъзам. «Шеър инсон қувончи ва изтиробларини ўзида акс эттиради». –
“Ёшлик” журнали, 2010 йил, 4 (233)-сон;
www.ijod.uz/?p=8204 (www.ijod.uz 2014.14.03)

64. АҲМАДЖОНОВ Ш. «Бирлик»чилар (Китобнинг тузатилган ва тўлдирилган 3-нашри). –
www.liveinternet.ru/users/4799013/blog#post443606381 (www.liveinternet.ru “Турон-Шухратжони” кундалиги (дневник), 2018 йил 6 ва 9 ноябр);
Китоб давоми 1: www.siyosat.wordpress.com/2018/11/08/%d0%b1%d0%b8%...%d0%bb%d0%b0%d1%80/#more-12023 (www.siyosat.wordpress.com 2018.08.11).
Китоб давоми 2: www.siyosat.wordpress.com/2018/11/09/%d0%b1%d0%b8%...%87%d0%b8%d0%bb%d0%b0%d1%80-2/ (www.siyosat.wordpress.com 2018.09.11).
Китоб давоми 3:
www.siyosat.wordpress.com/2018/12/03/ (www.siyosat.wordpress.com 2018.03.12).

65. Зоҳидов Пўлат: Таржимаи ҳол. – www.arboblar.uz/uzkr/people/zakhidov-pulat

66. Ўзбекистонда олим Абдуқодир Эргашев вафот этди. – www.daryo.uz/k/2018/04/13/ozbekistonda-olim-abduqodir-ergashev-vafot-etdi/ (www.daryo.uz/k/ 2018.13.04).

67. “Тили йўқ халқ – бамисоли дили йўқ одам”. Зуҳриддин Исомиддинов билан Назира Қурбон суҳбатлашди. – www.fledu.uz/tili-ju-hal-bamisoli-dili-ju-odam/ (www.fledu.uz/ 2017.21.09).

68. Академик Тошмуҳамедов: “Бой давлатлар бизга шўрга чидамли навлар билан ёрдам берса бўларди”. - www.bbc.com/uzbek/news/story/2008/06/080620_int_toshmuhamedov.shtml (www.bbc.com/uzbek/ 2008.20.06).

69. ВАЛИХОНОВ М.Н. Биофизика фанининг зукко устози. –
www.uz.hrsu.org/archives/7232 (www.uz.hrsu.org 2015.24.01).

70. ХУДОЙҚУЛОВ Ф. Уялмаган одамлар ёхуд афтингизга чарм юзқоп кийинг. - www.turonzamin.org/2008/07/22/tari/ (www.turonzamin.org 2008.22.07).

71. Кабулов Васил Кабулович. Старший сержант.
- Бессмертный полк. Россия. Кабулов Васил Кабулович (moypolk.ru) (www.moupolk.ru 06.05.2015);
- www.moypolk.ru/soldier/kabulov-vasil-kabulovich (www.moupolk.ru 06.05.2015).

72. АХМАДЖОНОВ Ш. Главная ошибка лидеров узбекской оппозиции (Ўзбек мухолифати лидерларининг асосий хатоси).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2011 YILGI MAQOLALAR”, “MUXOLIFAT”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.07.10);
http://pravozashitnik.at.ua/news/2011-05-22-1950 (www.pravozashitnik.at.ua 22.05.2011, страница на русском языке);
http://muvozanat.info/index.php?option=com_content...-03&catid=31:general&Itemid=18 ( www.muvozanat.info 22.05.2011);
http://turonzamin.org/2011/05/24/oshibka/#more-15078 (www.turonzamin.org 24.05.2011);
http://yangidunyo.com/?p=19378 (www.yangidunyo.com 25.05.2011).

73. В. Қобулов. Акл мўъжизаси. - «Ёш гвардия». Т. – 1974.

74. Абдураҳим Пўлат: Улуғ миллатчи ва Олийжаноб инсон Восил ака Қобул ўғлидан айрилдик.
- http://www.harakat.net/el_news.php?id=4572&from=3810 (www.harakat.net «HARAKAT» XABAR AGENTLIGI – January 25, 2010);
- «HARAKAT» XABAR AGENTLIGI :: Independent News Agency Harakat. Узбекистан, новости Узбекистана, политика Узбекистана, оппозиция Узбекистана (www.harakat.net «HARAKAT» XABAR AGENTLIGI – January 25, 2010).

75. Донолар бисотидан. /Тузувчи ва таржимон Ш.Шомуҳамедов (Муҳаррир Миртемир). – Т.: Адабиёт ва санъат нашриёти, 1976. – 312 б.

76. ВОҲИДОВ Э. «Бирлик» митинги қатнашчиларига мактуб. // Изтироб. – Т.: Ўзбекистон, 1992. – 333 б. (34-35 бетлар).

77. Би-би-си меҳмони - Гулчеҳра Нуруллаеванинг саволларга жавоблари. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/news/story/2008/09/080923_tpoint_gnurullayeva.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 23 Сентябр, 2008).

78. АБДУЛАЗИЗ МАХМУДОВ. 200 рақамли юк. - www.youtube.com/watch?v=vAl0HExcJ3k (www.youtube.com 59 дақиқа 12 сониялик видео, December 23. 2021).

79. ГУЛЧЕҲРА НУРУЛЛАЕВА. Оналар фарёди. Шеър.
- 1989 | Гулчеҳра НУР (yangidunyo.org) (www.gulchehranur.yangidunyo.org 2011.30.04);
- www.gulchehranur.yangidunyo.org/2011/04/30/йиғларман-тўплами-1/ (www.gulchehranur.yangidunyo.org
2011.30.04).

80. ISMAT KHUSHEV. Исмат Хушев билан юзма юз: Гулчеҳра Нуруллаева хонадонида. - www.youtube.com/watch?v=bW4sBxg2wgY (www.youtube.com 15 дақиқа 21 сониялик видеосуҳбат, July 26, 2018).

81. Фитна санъати. Биринчи китоб. (Таҳрир ҳайъати: Эркин Воҳид ва бошқ.) Т.: ЎзР ФА «Фан» нашр., 1993, 206-229 б.

82. Ўзбекистон Президенти Ислом Каримовга Очиқ хат. – «Мустақил ҳафталик», 1992 йил январ, № 3.

83. ЛАЩ М. Арматура как средство политической борьбы (Арматура сиёсий кураш воситаси сифатида). – «Экспресс-хроника», 7 июля 1992 г., № 27.

84. ЛАТИБЖОНОВ Н. Адолат шамшири: Бадиалар, мақолалар, суҳбатлар. – «Адабиёт ва санъат нашриёти», 1993. – 68 б.

85. АНВАР ОБИДЖОН. Уччаноқлар. – «Ўзбекистон адабиёти ва санъати», 1981 йил 19 июн.

86. Ўзбекистон ССР Олий Совети Президиумида. - «Тошкент ҳақиқати» газетаси, 1990 йил 8 май.

87. Ўзбекистон ССР Олий Совети Президиумида. - «Тошкент ҳақиқати» газетаси, 1990 йил 18 май.

88. АҲМАДЖОНОВ Ш. Мустақиллик Декларацияси тарихи. - www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6974575/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2022 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.23.06).

89. Коммюнике о встрече Председателей Верховных Советов Латвийской Республики, Литовской Республики и Эстонской Республики (Латвия Республикаси, Литва Республикаси ва Эстония Республикаси Олий Кенгашлари раислари учрашуви ҳақидаги Баённома). - «Республика» (Таллин шаҳрида чоп этилган газета), № 6-7 (7-8) 1990 г.

90. Страны мира: Энцикл. справ (Жаҳон мамлакатлари: Энциклопедик маълумотнома). /Под ред. С.А.Семеницкого. – Мн.: Миринда, Родиола-плюс, 1999. – 624 с.

91. ҚОСИМОВ Н. Мустақиллик: курашлар даври. – Т.: Ўзбекистон, 1997. – 79 б.

92. ШУҲРАТ ЮСУФ АҲМАДЖОН ўғли (Аҳмаджонов Ш.). Қарз балосидан огоҳ бўлгин халқим! -
Т.: Қўлбола нашр (Самиздат), 2000. – 76 б.
1-қисм. - http://harakat.net/harakat/?id=257 (www.harakat.net/harakat/ «Ҳаракат» журнали, 2000 йил 5 (26)-сон);
2-қисм. - http://www.harakat.net/harakat/?id=248 (www.harakat.net/harakat/ «Ҳаракат» журнали, 2000 йил 6 (27)-сон).

93. Общества прав человека Узбекистана (ОПЧУ). Информационный бюллетень (Ўзбекистон Инсон ҳуқуқлари жамияти. Ахборот бюллитени), номер 2 (1994 г. – июнь 1995 г.) – Т.: Самиздат, 1995. – 163 с.

94. Пифагор. Цитаты (Иқтибослар). - Пифагор — Викицитатник (wikiquote.org) (Материал из Викицитатника).
Пифагор (милоддан аввалги 570-490 йиллар) – қадимги юнон файласуфи, маьематиги, мусиқа назариётчиси, ва тасаввуфий, диний ҳамда файласуфий мактаб асосчиси.

95. АҲМАДЖОНОВ Ш. 1990 йилги Ўш-Узган қирғинига доир хотираларим.
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.12.08);
- http://muvozanat.info/index.php?option=com_content...ion&layout=blog&id=3&Itemid=18 (www.muvozanat.info 28 April 2011).

96. АҲМАДЖОНОВ Ш. Каримов ҳужжатларни қандай сохталаштирганди?
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6778261/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “СТАТЬИ 2018 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.12.08);
https://siyosat.wordpress.com/2018/01/25/%D0%BA%D0...D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%88/ (www.siyosat.wordpress.com 2018.25.01).

97. Сафар Бекжон билан суҳбат. Сафар Бекжоннинг www.bbc.co.uk/uzbek/ (Би-би-си радиоси) ўқувчилари ва тингловчилари саволларига жавоби, 12.06.2008. -
http://www.uzbekistanerk.org/detayhaber.asp?dil=oz&id=764 (www.uzbekistanerk.org 12.06.2008 09:29:35).

98. САФАР БЕКЖОН. Нариги дунё дарчаси олдида.
4-боб. – http://yangidunyo.com/?p=2289 (www.yangidunyo.com December 14th, 2008).

99. АҲМАДЖОНОВ Ш. 1990 йилда Тошкентда “Уйғониш” газетасини чоп этиш ҳаракатлари. – http://turonzamin.org/2007/05/12/nuqtai-nazar-85/#more-1748 (www.turonzamin.org 2007.12.05).

100. МАСАЛИЕВ Абсамат Масалиевич. – http://www.centrasia.ru/person.php (www.centrasia.ru ).

101. Би-би-си меҳмони – Гулчеҳра Нуруллаеванинг саволларга жавоблари. – http://www.bbc.co.uk/uzbek/news/story/2008/09/080923_tpoint_gnurullayeva.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 23 Сентябр, 2008).

102. “Янги Дунё” намойиш этади: “Кремл остонасида” (Янгиланган нусхаси)
(МАХМУДОВ А. Кремль остонаcида. 1-4-қисм). – http://yangidunyo.com/?p=18180#more-18180 (www.yangidunyo.com March 31st, 2011).

103. ЭРК УЧУН! ЗА СВОБОДУ! “Кремл остонасида”. “Норасмийлар” сериалининг саккизинчи қисми. Муаллиф Абдулазиз Махмудов. Москева 1990 йил. - www.youtube.com/watch?v=xSzf-2a8avA (www.youtube.com 59 дақиқа 12 сониялик видео, September 7, 2020).

104. МАЙРАМ АКАЕВА. У надежды не бывает ночи: Записки жены Президента (Умиднинг тунлари бўлмайди: Президент рафиқаси хотиралари). – М., Российская газета "Воскресенье”, 2003. – 462 ст.

105. Акаев Аскар Акаевич. – www.centrasia.org/person.php

106. Бобораҳим Машраб (1640-1711). (Ғазаллар). - http://e-adabiyot.uz/uzbek/mumoz/1130-maqola.html (www.e-adabiyot.uz e-adabiyot.uz сайти).

107. Алишер Навоий ҳикматлари ҳақида. Абдумурод Тилавов тайёрлаган. – www.kh-davron.uz/kutubxona/alisher-navoiy/alisher-navoiy-hikmatlari.html (www.kh-davron.uz ).

108. Движение "Бирлик" – это история узбекского народа (обращение) (“Бирлик” Ҳаракати – бу ўзбек халқи тарихидир (Мурожаат)). - www.centrasia.org/newsA.php?st=1189975020 (www.centrasia.org 17.09.2007).

109. Ўзбекистон Республикаси Маъмурий ҳуқуқбузарлик кодексининг 184-моддаси бўйича фуқаро Аҳмаджонов Шуҳратжон устидан тўпланган ҳужжатлар йиғма жилди. – Жиноят ишлар бўйича Тошкент шаҳар Ҳамза туман суди архивида 2001 йил 19 ноябрдаги ҳукмидан кейин сақланаётган 3600/01-сонли иш.

110. Ўзбек тилининг изоҳли луғати. 2 жилдли /С.Ф.Акобиров ва бошқ.; З.М.Маъруфов таҳрири остида. – М.: «Рус тили» нашриёти, 1981.

111. АҲМАДЖОНОВ Ш. Туркий халқлар демократик мухолифати Исмоилбей Ғаспирали ва Жадидчилик ҳаракатидан бошланган.
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6778261/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “СТАТЬИ 2009 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.07.10);
www.yangidunyo.com/?p=4857#more-4857 (www.yangidunyo.com 2009.03.07).

112. АХМАДЖОНОВ Ш. (Статья 17, 8-15 марта 2006 года) «Озодлик»ка доир: Отношение к выступлению Рахматжона Кулдашева (“Озодлик”ка доир: Раҳматжон Қўлдошевнинг матбуотда чиқишига муносабат). - www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963249/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2006 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.28.09).

АХМАДЖОНОВ Ш. «Озодлик»ка доир! С.Майлс: «Ложь, к которой наполовину примешивается правда, есть худшая ложь». Отношение к выступлению бывшего руководителя Ташкентского бюро радио «Озодлик» («Свобода») Рахматжона Кулдашева (“Озодлик”ка доир. С.Смайлс: “Ярмига ёлғон қўшилган ҳақиқат – энг ёмон ёлғондир”. “Озодлик” радиоси Тошкент бюросининг собиқ раҳбари Раҳматжон Қўлдошевнинг матбуотда чиқишига муносабат). -
www.turonzamin.org/congress/arxiv.html (www.turonzamin.org Раздел ARXIV 8-15 марта 2006 года).

113. ШАВКАТ РАҲМОН. Туркийлар. Шеър.– Сайланма. Жамоатчи муҳаррирлар: Набижон Боқий, Асқар Маҳкам. – Т., “ШАРҚ” нашриёт-матбаа концерни, 1997. – 215 б. (190-191-б.);
- www.n.ziyouz.com/books/uzbek_zamonaviy_sheriyati/Shavkat%20Rahmon.%20Saylanma.pdf (www.n.ziyouz.com/books/ Сайланма. 190-191-б.)

114 (91). “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!” номли китобим қўлёзмасида “Фойдаланилган адабиётлар” бўлимида ёзилган [91]-адабиёт номини эслай олмадим. У ўзбек тилига ўгирилган афоризмлардан иборат тахминан 300 бетлик китоб эди.

115. ВикиЧтение. Ралф Уолдо Эмерсон (1803—1882 гг.). Афоризмы. – www.info.wikireading.ru/102298

116. АБДУЛЛА ОРИПОВ. Танланган асарлар: 4 жилдлик. Таҳрир ҳайъати: О.Шарафиддинов, М.Қўшжонов, Э.Воҳидов ва бошқ. – Т.: 2000.

117. МУҲАММАД СОЛИҲ. Иқрор: турғунлик, қайта қуриш ва мустақиллик йилларида ёзилган шеърлар, мақолалар.–Т.: «Эрк» нашриёти, 1995.–452 б.

118. Тошкент: Қомус /Таҳрир ҳайъати: Н.Тўқлиев (Бош муҳаррир)…, М.Аминов (масъул муҳаррир) ва бошқ. – Т.: Қомуслар Бош таҳририяти, 1992. – 495 б.

119. Shuhratjon AHMADJONOV. Toshkent didsiz, qop-qora panjaralar shahriga aylantirildi.
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963249/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2006 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.10.10);
- http://turonzamin.org/2006/10/16/toshkent-didsiz-q...hahriga-aylantirildi/#more-622 (www.turonzamin.org 2006.16.10).

120. АЛИШЕР НАВОИЙ. Уммондан дурлар. Ғазаллар, ҳикматлар ва рубоийлардан намуналар. Тузувчи ва таржимон: Йўлдош Парда. – Т.: «Шарқ», 2000. – 144 б.

121. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси: 2007 йил 1 майгача бўлган ўзгартиш ва қўшимчалар билан. – Т.: «NORMA» МЧЖ, 2007. – 352 б.

122. АҲМАДЖОНОВ Ш. Виза, паспорт пропискаси каби тақиқловчи қонун моддалари Ўзбекистондаги полициявий режим амалдорлари сонини ошиши, порахўрлик ҳамда коррупция манбаидир. - http://www.turonzamin.org/congress4/shuhrat_viza.html (www.turonzamin.org ARXIV
“Калламуш” коррупция, 2006.29.04).

123. САИДОВ А.Х., ГАСАНОВ Л.Ю., ИТКИН Ю.М., НИ В.П. Нодавлат нотижорат ташкилотлари тўғрисидаги Ўзбекистон Республикасининг қонунига шарҳлар. Масъул муҳаррир: А.Х.Саидов. Инсон ҳуқуқлари бўйича ЎзР Миллий маркази, Т. – 2002, 140 б.

124. АЛП АРСЛОН. Демократик институтлар бирлашуви. Ўзбекистон нодавлат нотижорат ташкилотлар миллий ассоциациясининг асосий вазифалари нималардан иборат? – «Жамият», 2006 йил 22 сентябрь, 2-сон.

125. ЎзР Қонуни: «Ўзбекистон Республикасининг Жиноят кодексига ҳамда Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик кодексига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш ҳақида». – «Халқ сўзи», 2005 йил 30 декабр.

126. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси: 2007 йил 1 майгача бўлган ўзгартиш ва қўшимчалар билан. – Т.: «NORMA» МЧЖ, 2007. – 352 б.

127. Алишер Навоий (1441-1501). – www.ziyouz.uz/ilm-va-fan/tarix/allomalar/alisher-navoiy-1441-1501/ (www.ziyouz.uz 2017.22.01).

128. АЛИШЕР НАВОИЙ. Уммондан дурлар. Ғазаллар, ҳикматлар ва рубоийлардан намуналар. Тузувчи ва таржимон: Йўлдош Парда. – Т.: «Шарқ», 2000. – 144 б.

129. Қуръони карим маъноларининг таржимаси. Таржима ва изоҳлар муаллифи: Ҳамидулла Кароматов. – Т.: «Тошкент Ислом университети» нашриёти, 2001. – 617 б.

130. АДҲАТ СИНЎҒИЛ. Китоблар: Шеър. Татар туркийсидан ўзбек туркийсига Абдулла Орипов ўгирган. – «Ўзбекистон адабиёти ва санъати», 1991 йил 7 июн.

E-mail: havassh54@gmail.com , jiz54@mail.ru

2018 йил 6 ноябр - 2019 йил 4 январ. 2022 йил 25 октябр.

АҚШ, Вашингтон шаҳри
Рубрики:  2022: БИРЛИКЧИЛАР китоб

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 12)

Среда, 10 Мая 2023 г. 20:42 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 12)

Китобнинг тузатилган ва тўлдирилган тўртинчи нашри

4-ИЛОВА. 2007: ТОШКЕНТДА ҚУРИЛГАН ДИДСИЗ, ҚОП-ҚОРА ТЕМИР ПАНЖАРАЛАР ВА ЎЗБЕКИСТОН КАТТА ҚАМОҚХОНАГА ЎХШАШИ

Китобимнинг 4.12-параграфида 1990 йил 28 апрел куни Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов билан 35 нафар бирликчилар ўртасида бир соатлик учрашув ўтказилгани ҳақида ёзгандим. Шу воқеадан кейин Давлат Хавфсизлиги Қўмитаси (ДХҚ) китобимда баён этилган ёки шунга ўхшаш усулда демократлар Ўзбекистон Президенти билан учрашув ўтказишларига бошқа йўл қўймаслик чора-тадбирларини ишлаб чиқди. ДХҚ тавсиясига кўра ўша –1990 йилнинг ёзида Президент биноси олдига баландлиги уч метр келадиган темир панжаралар ўрнатилди.

Маълумки, 1991 йил 29 декабрида Мустақил Ўзбекистонимизда илк марта икки муқобил номзод – Ислом Каримов ва Муҳаммад Солиҳ иштирокида президентлик сайлови бўлиб ўтди.

ИЗОҲ. Баъзи ўқувчиларимиз 2000 йил 9 январда Ўзбекистон Республикаси Президентлигига бўлган сайловда Ислом Каримов ва Ўзбекистон Халқ демократик партиясининг ўша пайтдаги раҳбари Абдулҳафиз Жалолов номзод бўлиб иштирок этишганини эслатишлари мумкин. Қизиғи шундаки, Абдулҳафиз Жалолов сайлов куни овоз бериб чиққач, журналистлар «Кимга овоз бердингиз?», деб сўрашди. У: «Ислом Каримовга овоз бердим», деган эди. Изоҳнинг ҳожати йўқ.

Мен 2004 йил 21 май куни Конрад Аденауэр жамғармасининг Тошкент шаҳрида жойлашган Марказий Осиёдаги ваколатхонасига борганимда, ўша бинога кираверишдаги йўлакда тасодифан Абдулҳафиз Жалоловни учратдим. Мен у билан саломлашгач, ундан: «2000 йил январидаги сайловда Президент Ислом Каримовга овоз берганингиз ҳақидаги гап тўғрими?», деб сўрадим. У: «Ҳа, тўғри», деб жавоб берди. Мен унга: «Сиз ўшанда ҳеч ким кутмаган ишни қилдингиз. Шахсан мен бундай Ислом Каримовга овоз беришингизга ва бу ҳақда очиқ айтганингизга қойил қолгандим», дедим.

Ўзбекистон демократларининг номзоди, Эрк демократик партиясининг раиси Муҳаммад Солиҳга матбуотда, айниқса телевидение ва радиода тенг имкониятлар яратиб берилмади. Шу сабабли 1991 йил 20 декабр атрофида (аниқ куни эсимда йўқ) ЭДП Тошкент шаҳар ташкилотининг биинчи котиби, профессор, раҳматли Шоди Каримов раҳбарлигида Ўзбекистон телевидениесининг биноси қаршисида, ходимлар кириб-чиқадиган эшик олдида) ўн киши иштирок этган пикет уюштирдик ва Муҳаммад Солиҳга ўз дастурини баён этиш учун телевидениеда чиқишга рухсат берилишини талаб қилдик.

Шу куннинг ўзида – соат 19-ларда Муҳаммад Солиҳга Ўзбекистон телевидениеси орқали 15 дақиқа гапиришга рухсат беришди. Унда ҳам 15 дақиқалик кўрсатувдан уч дақиқаси цензура томонидан кесиб ташланди [117, 311-б.]. У 12 дақиқа давомида ўз сайлов дастурининг кўпгина бандларини айтди. Шундай қилиб, 40 кунлик президентлик сайлов кампанияси давомида Муҳаммад Солиҳга бор-йўғи бир марта телевидение орқали чиқишга рухсат берилди, бунга ҳам ЭДПнинг ўн нафар фаоли қатнашган пикет сабабли эришган эдик.

Президентлик сайловлари 1991 йил 29 декабрда бўлиб ўтгач, Ўзбекистон телевидениеси олдидаги икки метрлик панжаралар тахминан тўрт метрлик қоп-қора панжаралар билан алмаштирилди. . .

Маълумки, 1992 йил 16-17 январь кунлари Тошкентдаги Талабалар шаҳарчасида талабаларнинг норозиликлари бўлиб ўтди. Улар ноҳақ равишда ўққа тутилди ва калтакланди. Натижада икки талаба ҳалок бўлди ва 30 дан ортиқ талаба ярадор қилинди. Ҳолбуки, ўт ўчириш машиналари ёрдамида совуқ сув пуркаш, нари борса кўздан ёш оқизувчи гранаталар ташлаб талабаларни тарқатиб юбориш мумкин эди. Бундай воситалар чет элларда қўлланилади.

Шу воқеадан сўнг Талабалар шаҳарчасида ҳам зудлик билан тахминан 3,5 метр баландликдаги темир панжаралар ўрнатилди. Ўрнатилганда ҳам ҳар 5-6 ётоқхона атрофи панжаралар билан ўралди. Бу панжаралар шунчалик кўримсиз, дидсиз, хунук панжараларки, бундайларини фақат қамоқхоналардагина кўриш мумкин.

Шундай қилиб 1990 йил 28 апрелдан бошлаб Тошкент шаҳрининг жуда кўп жойида темир панжаралар ўрнатилди. Бошқа давлатлар шаҳарларида, пойтахтларида ҳам темир панжаралар бор. Лекин улар чиройли, бежирим, ихчам, санъат асари даражасида ясалган бўлиб, баъзан унга қараб панжара эканлигини ҳам унутиб қўяди, киши. Туркий халқлар кўп минг йиллик нақш ва безак санъатига эга бўла туриб, Тошкентдек азим шаҳарда шундай дидсиз, кўрки йўқ ва хунук панжаралар қурилганига гувоҳ бўлиб турибмиз.

Бошқа халқлар Тошкент шаҳрига турли йилларда ҳар хил ташбеҳ (ўхшатиш) беришган. 1920-1930 йилларда коммунист раҳбарлар йўл қўйган қўпол хатолар оқибатида Совет Иттифоқида очарчилик рўй бериб, миллионлаб одамлар очликдан ҳалок бўлди. Ўшанда ҳам ўзбек деҳқонлари Тошкентни ғалла билан таъминлаганлиги сабабли «Тошкент – нон шаҳри» деган ном билан машҳур бўлди. Эслатиб ўтаман: рус ёзувчиси А.С.Неверов (асли фамилияси Скобелев) «Тошкент – нон шаҳри» номли китоб ёзган эди. А.Михалков-Кончаловский 1967 йилда шу номда киносценарий ёзган. Машҳур ўзбек кинорежиссери Шуҳрат Аббосов раҳбарлигида 1968 йилда «Тошкент – нон шаҳри» бадиий фильми яратилган эди. [48, N ҳарфи жилди, 130-б.]

20-аср иккинчи ярмида «Тошкент – тинчлик ва дўстлик шаҳри» деган ном олди. Бунга сабаб, бир томондан, Иккинчи жаҳон уруши йилларида Тошкентга кўчириб келтирилган юз минглаб фуқаролар бошпана топди ва ҳаётларини сақлаб қолди; иккинчи томондан эса, 1966 йил 4-10 январ кунлари Ҳиндистон бош вазири Л.Б.Шастри ва Покистон президенти М. Айюбхон Тошкентда учрашиб «Тошкент декларацияси»га имзо чекдилар; учинчи томондан, 1989 йилда Тошкентга Бирлашган Миллатлар Ташкилоти қарори билан «Тинчлик элчиси» фахрий унвони берилди. [118, 485-488 б.]

1990-2016 йилларда Ватанимиз пойтахтида қурилган дидсиз, кўримсиз панжараларга қараб авлодлар «Тошкент – дидсиз, қоп-қора панжаралар шаҳри» деб аташса, муаллиф ҳайрон бўлмайди.

Қолаверса, нимасига ҳайрон бўламиз. Ахир Ўзбекистондаги полициявий сиёсий режим ўзига хос, ўзига мос темир панжараларни авлодларга мерос қолдирди, холос.

Тошкентда қурилган дидсиз, қоп-қора панжаралар ҳақидаги ушбу танқидий мақоламни китобимнинг биринчи нашрида ёзиб, уни 2004 йил май ойидан бошлаб тарқата бошладим. Бундан хабар топган сиёсий режим амалдорлари кучишлатар органлар тавсияси билан Тошкентдаги панжараларни турли рангдаги бўёқларга бўяй бошлади.

Мен бу мавзуда 2006 йил 16 октябрида алоҳида мақола ҳам ёздим ва Интернетда чоп этдим ([119]-га қаранг). Шу мақоладан кейин панжараларни бўяш янада кенгроқ миқёсда олиб борилди. Бугунги кунга – 2007 йил сентябрига келиб шаҳардаги кўпгина панжаралар ҳар хил рангдаги бўёқларга бўялди. Лекин қора темир панжарани бошқа рангга, жумладан олтин рангга бўяган билан у темир панжара бўлиб қолайверади. Панжараларнинг ҳаддин ташқари кўплиги ва дидсиз қурилганлиги президент Ислом Каримов раҳбар бўлган Ўзбекистондаги полициявий сиёсий режимнинг ўзига хос рамзига айланди.

Мен Ватанимизда бўялган панжараларни кўрганимда буюк шоиримиз Алишер Навоийнинг машҳур рубоийларидан бирида ёзилган қуйидаги мисралар эсимга келади.

Олтун қафас ичра гар қизил гул бутса,
Булбулга тикондек ошён бўлмас эмиш. [120, 45-б.]

Ўзбекистон 2007 йилда панжаралари бор катта қамоқхонага ўхшаб қолганди. Бунга битта мисол келтирай. Маълумки, маҳбуслар чиқиш ёки у ёқ-бу ёққа бориш учун қамоқхона маъмуриятидан рухсат олиши керак. Ўзбекистондан хорижга чиқиш учун ҳам мамлакатимиз фуқароси режим маъмуриятидан рухсат олиши керак, яъни Ички ишлар вазирлиги Хорижга чиқиш/кириш ва фуқаролик бошқармасининг вилоят/шаҳар идорасидан виза (рухсат) олиши талаб қилинарди. Совет империяси давридан мерос бўлиб қолган бундай талаб собиқ 15 иттифоқдошлардан фақат Ўзбекистондагина сақлаб келинди.

Агар фуқаро виза олмай, яъни паспортига тегишли муҳр урдирмай хорижга кетса, у Ўзбекистонга қайтиб келгач Ўзбекистон Жиноят кодексининг 223-моддаси (Қонунга хилоф равишда чет элга чиқиш ёки Ўзбекистон Республикасига кириш) талабларини бузганликда айбланиб, 3 йилдан 5 йилгача озодликдан маҳрум қилиниши мумкин [121, 110-б.].

Мавжуд полициявий режим менга чет элга бориб келиш учун 2006 йилдан бери чиқиш визасини бермади. Мен бу ҳақда [122]-мақоламда ёзгандим. Бунга асосий сабаб – мен инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш билан шуғулланаётганлигим, 2007 йилга қадар учта китоб ва 130 дан ортиқ мақола, 2022 йил октябрга қадар бешта китоб ва ўзбек тилида 258 та, рус тилида 85 та, инглиз тилида 13 та мақола ёзиб сайтларда чоп қилганлигимдир. Хорижда инсон ҳуқуқларига бағишланган анжуманларда қатнашишимга ва мамлакатимиздаги ҳақиқий аҳвол ҳақида танқид қилишимга йўл бермаслик учун режим менга чиқиш визасини бермади. Бошқача айтганда, билвосита, яъни айрим қонун моддалари ёрдамида панжаралар билан ўралган Ўзбекистон деб аталмиш катта қамоқхонадан чиқишга рухсат қилишмади. Қаттиқ тазйиқлардан кейин мен 2008 йил 12 октябрга ўтар кечаси Ўзбекистонни тарк этишга мажбур бўлдим. Қозоғистоннинг Алмати шаҳрида 2010 йил 20 январгача яшадим. АҚШ ҳукумати сиёсий бошпана берганлиги боис 2010 йил 21 январдан бери АҚШда яшаяпман.

----------------------------------------------

5–ИЛОВА. 2003: «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ» ГАП-ГАШТАГИНИНГ УСТАВИ

Диктатор президент Ислом Каримов (1938-2016) даврида қарор топган кучишлатар органларга, айниқса Миллий хавфсизлик хизмати (Давлат хавфсизлик хизмати) ва прокуратура органларига таянган авторитар, полициявий сиёсий тизим бугунги кунда ҳам ўз кучини сақлаб қолмоқда. Уни демократик сиёсий тизимга, фуқаролик жамиятига айлантириш учун Ватанимизда, биринчидан, прокуратура органлари ваколатлари жиддий камайтирилмоғи, иккинчидан ҳақиқий кўппартиявийлик бўлишлиги, учинчидан эса юз минглаб нодавлат нотижорат ташкилотлари фаолият олиб бормоғи керак. Шу ҳолдагина кучишлатар органлар юртимиздаги барча ташкилотларни назорат остига олиш имкониятидан маҳрум этилади ва натижада ҳақиқий адолатли демократик сиёсий тизим сари, фуқаролик жамияти сари кенг йўл очилади.

Таққослаш учун: 1998 йилда Венгрияда 44 176, Японияда 74 000, Канадада 114 000, Буюк Британияда 300 000, Америка Қўшма Штатларида 1 140 000 та (!) нодавлат нотижорат ташкилотлари фаолият олиб борди. Ўзбекистонда-чи? Ўзбекистонда 2002 йилда бор-йўғи 400 тага яқин [123, 115-116 б.], 2006 йилда эса 5000 дан сал кўпроқ нодавлат нотижорат ташкилотлари Ўзбекистон Адлия вазирлигида рўйхатдан ўтганди [124].

Фикримча, Сиз билан биз туркий ва форсий халқларнинг 4-5 минг йиллик буюк демократик қадрияти бўлмиш гап-гаштакларга таянмоғимиз ва уларни юз минглаб нодавлат нотижорат ташкилотларига айлантирмоғимиз керак, лозим, зарур, шарт. Бу борада мен 2000-2001 йилларда «Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!» номли 350 бетлик китоб ҳам ёзганим, унинг биринчи қисмининг 204 бетини машинкалаб алоҳида китоб кўринишда муқовалатганим ҳақида ушбу китобимнинг иккинчи иловасида ёзгандим.

Мен шу мақсадда 1998 йилда демократик ташкилотлар раҳбарларидан иборат «Демократлар давраси» номли гап-гаштакни ташкил этишга ҳаракат қилиб кўрдим. Лекин бу ижобий иш амалга ошмади. Бир томондан, мавжуд полициявий режим шароитида демократ раҳбарлардан айримлари ўн нафарга яқин демократ лидерлар билан бир даврага тўпланиб туришдан чўчишди. Иккинчи томондан, Ўзбекистон демократик ташкилотлари ва уларнинг раҳбарлари ўртасидаги катта-кичик ихтилофлар битта гап-гаштак, суҳбат даврасига тўпланишга ҳалақит берди. Учинчи томондан, кучишлатар органлар билан боғлиқ ва демократлар орасида фаолият олиб бораётган айрим кишилар «Шуҳратнинг ўзи ким? Нима учун у бундай Даврани ташкил қилар экан?» деган маънода гап тарқата бошлагани қулоққа чалинди. Шу ва шунга ўхшаш сабаблар туфайли мухолифатдаги демократик ташкилотларнинг Тошкентдаги раҳбарлари ва айрим таниқли ўзбек зиёлиларидан иборат гап-гаштакни ташкил этиш бўйича саъй-ҳаракатларим 1998 йилда натижасиз тугади.

Мен бу мақсадга китоб ҳамда мақолалар ёзиш ва халқ ичида, авваламбор ёшлар орасида тарқатиш орқали эришиш мумкин, деган фикрга келдим. Шу сабабли 1998-1999 йилларда «Турон йигитига» номли илк китобимни ёза бошладим.

Мамлакатимиз демократларининг аввалдан олиб бораётган ва 1998-2003 йилларда давом эттирган курашлари, шунингдек жаҳондаги демократик давлатларнинг талаби билан 2003 йил баҳорида Ўзбекистондаги режим айрим демократик эркинликларга, яъни нодавлат нотижорат ташкилотлари, инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш жамиятларини тузиш, мухолиф сийсий партиялар қурултойларини ўтказишга рухсат берди. Шу сабабли мен «Демократлар давраси (ДД)» гап-гаштагининг уставини 2003 йил баҳорида ёзиб тугатдим. 2003 йил 28 апрель куни бир гуруҳ ҳамфикр зиёлилар йиғилишида ДД устав лойиҳасини муҳокама этдик ва айрим тузатишлар билан қабул қилдик.

2004 йил кузида Freedom House (Озодлик Уйи)га алоҳида ҳуқуқшунос таклиф этилиб, ойлик берилиб, ўнта нодавлат нотижорат ташкилотининг уставини тайёрлаш ва Адлия вазирлигида рўйхатдан ўтказишга ёрдам бериш вазифаси юклатилди. Бу иш аввалига бир оз яширин қилинди. Ўнта устав лойиҳасидан, адашмасам, фақат иккитаси – Юрий Коноплев раҳбарлигидаги (ташкилот номи эсимда йўқ) ва Ағзам Турғунов ижроия директори бўлган Мазлум номли инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш гуруҳлари уставлари бор эди. Қолган 8 таси четдан, яъни FH га камдан-кам келадиган, FH ходимлари танишлари бўлган ташкилотлар уставлари эди. Ҳар ҳафтада FH да йиғилиш ўтказилиб турган бўлсада, ҳуқуқшунос олиб бораётган уставларни тайёрлаш борасидаги тадбир ҳақида FH директори Мююша Север ҳеч нарса эълон қилмади. Бу мен раҳбар бўлган «Демократлар давраси» ННТ уставига ёрдам бермаслик учун атайлаб қилинган иш эди, деб ҳисоблайман.

Мен бу ҳақда хабар топгач, “Демокатлар Давраси” уставини ҳам қўшиш ва кўриб чиқишларини сўрадим. Менга ўша ҳуқуқшунос: «Ҳозирча ўнта ташкилот устави тайёрланаяпти. Энди сизнинг ташкилотингиз уставини кейинги ўнталикда кўрармиз» деб жавоб берди. 2004 йил декабрь охирида ушбу ўнта уставни тайёрлаш тадбирлари тугагач, ўша ҳуқуқшунос 2005 йил бошида FH даги инсон ҳуқуқлари фаолларининг бир йиғилишида қатнашиб, қисқача ҳисобот берди ва хайрлашиб FH дан жўнаб кетди.

Мен “Демокатлар Давраси” уставини бирорта ҳуқуқшуносга кўрсатиб, муҳокама қилишга ёрдам сўраб Freedom House нинг ўша пайтдаги ходимаси Умида Ниёзовага мурожаат қилдим. У Халқаро нотижорат ҳуқуқ марказининг ҳуқуқшуноси Яшин Алтибаев билан гаплашиб, кўриб чиқишга розилигини олди. Мен 2004 йил декабрида Яшин Алтибаев билан учрашиб, “Демокатлар Давраси” уставини беш марта муҳокама қилдим ва баъзи бир тузатишлар ҳамда қўшимчалар киритдим. Шундай қилиб, 2004 йил декабр ойи охирида «Демократлар давраси» гап-гаштаги уставини Тошкент шаҳар ҳокимиятининг Адлия бўлимида расман рўйхатдан ўтказиш учун тайёрладим.

Freedom House хуқуқшуноси билан биргаликда тайёрланган Юрий Коноплев ва Аъзам Турғунов ташкилотлари устав лойиҳалари Адлия вазирлигида рўйхатдан ўтказилмади. Улар қилган баҳоналардан бири қуйидагича эди: Адлия вазирлигида рўйхатдан ўтаётган ташкилот манзили сифатида фуқаронинг уй манзилини кўрсатиш тақиқланган бўлиб, фақат расмий рўйхатдан ўтган, яъни давлат такилотларидан бирининг биноси манзили кўрсатилиши талаб қилинарди. Ўз-ўзидан маълумки, бирорта расмий ташкилот инсон ҳуқуқлари билан шуғулланаётган ва мавжуд режимни танқид қилаётган ННТ га бундай кафолат қоғозини (тилхатини) ёзиб бермайди. Мана шу вазиятни кўргач, ўз вақтимни ва Адлия вазирлиги ҳисобига тўланадиган ўнта энг кам иш ҳақи миқдоридаги пулни беҳуда сарфламаслик ниятида ўзим раҳбар бўлган «Демократлар давраси» ННТ уставини Адлия вазирлигининг Тошкент бўлимига бермадим. Эслатиб ўтаман: жумҳурият ташкилотини рўйхатдан ўтказиш учун йигирмата энг кам иш ҳақи миқдорида давлатга тўланиши қонун бўйича талаб қилинади.

Таъкидлашим лозимки, 2005 йил 13-14 май кунги Андижон қирғинидан кейин Ўзбекистондаги сиёсий режим ННТ лар масаласида кескин қонуний чегаралашлар киритди. Шулардан бирига Ўзбекистон президенти Ислом Каримов 2005 йил 28 декабр куни имзо қўйди ([125]). Бу тақиқлар Ўзбекистон Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодексининг 202-1- ва 239-моддаси сифатида киритилди. Шу моддалар матнини келтириб ўтай.

«202-1-модда. Ғайриқонуний нодавлат нотижорат ташкилотлари, оқимлар, секталарнинг фаолиятида қатнашишга ундаш
Ўзбекистон Республикасида ғайриқонуний нодавлат нотижорат ташкилотлари, оқимлар, секталар фаолиятида қатнашишга ундаш –
энг кам иш ҳақининг эллик бараваридан юз бараваригача миқдорда жарима солишга ёки ўн беш суткагача муддатга маъмурий қамоққа олишга сабаб бўлади.»

«239-модда. Нодавлат нотижорат ташкилотларининг фаолиятини амалга ошириш тартибини бузиш
Нодавлат нотижорат ташкилотлари (диний ташкилотлар бундан мустасно), шунингдек уларнинг ваколатхоналари ва филиалларининг давлат рўйхатидан ўтмасдан (ҳисобга олинмасдан) фаолиятни амалга ошириши –
энг кам иш ҳақининг эллик бараваридан юз бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.

Халқаро ҳамда чет эл нодавлат нотижорат ташкилотлари ваколатхоналари ва филиалларининг ҳамда уларнинг ходимларининг сиёсий фаолиятда, шунингдек уставдаги мақсад ва вазифаларга тўғри келмайдиган бошқа фаолиятда қатнашиши, худди шунингдек уларнинг сиёсий партиялар ва оммавий ҳаракатлар томонидан ўтказиладиган амалий ҳаракатлар ҳамда тадбирларни молиялаштириши, бундай ташкилотларни тузиш ташаббуси билан чиқиши ва шундай ташкилотларни тузишни қўллаб-қувватлаши –
фуқароларга энг кам иш ҳақининг эллик бараваридан юз бараваригача, мансабдор шахсларга эса - юз бараваридан юз эллик бараваригача миқдорда жарима солишга ёки ўн беш суткагача муддатга маъмурий қамоққа олишга сабаб бўлади.

Нодавлат нотижорат ташкилотларининг белгиланган тартибда рўйхатдан ўтказилмаган рамзий белгиларни ишлатиши –
мансабдор шахсларга энг кам иш ҳақининг эллик бараваридан юз бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.

Нодавлат нотижорат ташкилотлари, уларнинг ваколатхоналари ва филиаллари рўйхатдан ўтказувчи органларнинг розилигисиз тадбирлар ўтказиши, худи шунингдек нодавлат нотижорат ташкилотлари ўтказаётган тадбирларга рўйхатдан ўтказувчи орган вакилининг эркин киришини рад этиш –
мансабдор шахсларга энг кам иш ҳақининг юз бараваридан юз эллик бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.

Нодавлат нотижорат ташкилотларининг ўз фаолияти тўғрисидаги ҳисоботларни рўйхатдан ўтказувчи органга тақдим этмаслиги, ўз вақтида тақдим этмаслиги ёки белгиланмаган шаклда тақдим этиши, худди шунингдек нодавлат нотижорат ташкилотларининг ахборотни, шу жумладан улар томонидан мол-мулк ва пул маблағларидан фйдаланиши тўғрисидаги тасдиқловчи ҳужжатларни тақдим этмаслиги - мансабдор шахсларга энг кам иш ҳақининг эллик бараваридан юз бараваригача миқдорда жарима солишга сабаб бўлади.» [126, 33-б.]

Нима ҳам дердим: мамлакатимиздаги полициявий сиёсий режим 2005 йил 30 декабрида оддий нодавлат нотижорат ташкилотларини тузишга қарши мана шундай қаттиқ, таҳликали тақиқларни қонун моддаларига киритди.

Мен 2021 йил январда 2021 йилги Давлат дастурига кўп таклифлар жўнатдим. Шулардан 21-таклифим «Гап-гаштакларни нодавлат нотижорат ташкилотлари сифатида оммавийлаштирайлик» деб номлагандим.

«21-ТАКЛИФИМ. ГАП-ГАШТАКЛАРНИ ННТЛАР СИФАТИДА ОММАВИЙЛАШТИРАЙЛИК

Ўзбекистонда ҳақиқий фуқаролик жамиятини вужудга келтириш учун юз минглаб, ҳатто миллиондан ортиқ нодавлат нотижорат ташкилот (ННТ)лари фаолият олиб бормоғи керак. Туркий ва форсий халқларнинг 4-5 минг йиллик тарихига эга бўлган гап-гаштакдек демократия эркинликлари асосига қурилган ННТлари бор. Гап-гаштакларни оммавийлаштириш ва ривожлантириш ҳақида қарор имзоланса ва ҳокимлар ҳамда жойлардаги ҳокимият органлари қўллаб-қувватласа ватанимизда яқин йилларда юз минглаб гап-гаштак деб аталувчи туркий ННТлар фаолият олиб бора бошлайди. Бу жараёнда улар дунё жамоатчилигини лол қолдириб фуқаролик жамиятини тездан шакллантиради ва ривож топтиради.

Ушбу гап-гаштаклардан келадиган турли хил фактлар ва маълумотлар асосида инсон ҳуқуқлари соҳасидаги қонунлар самарадорлигини баҳолаш ва илмий асосланган ҳамда чуқур ўйланган жамоатчилик мониторинги тизимини шакллантиришда ҳам ёрдам беради.”

Ушбу таклифим 2021 йилги Давлат дастури лойиҳасининг 260-бандида тўртинчи таклиф сифатида ўрин олди. (2021 йил 25 январ, соат 18:22, Тошкент вақти)

Китобимни ўқиган Сиздай юртдошимиз ҳам Ватанимизда демократик, адолатли, фуқаролик жамиятини қуришда муносиб ҳисса қўшиш ниятида гап-гаштаклар тузар, лозим топишса уларни Адлия бўлимларида рўйхатдан ўтказар, деган умид билан мен 2003 йилда ёзган «Демократлар давраси» гап-гаштаги (нодавлат нотижорат ташкилоти)нинг уставини қуйида келтирмоқдаман.
alisher-navoiy-12 (414x567, 80Kb)
Фото 22. Алишер Навоий (1441-1501). ([127])

Нафъинг агар халққа бешакдурур,
Билки, бу наф ўзингга кўпракдурур. [128, 33-б.]
АЛИШЕР НАВОИЙ (1441-1501)

«ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ» ГАП-ГАШТАГИНИНГ УСТАВИ

МУҚАДДИМА

Ватанимизда фуқаролик жамиятини қуришда муносиб ҳисса қўшиш ва 21-аср бошига келиб жаҳонда таркиб топган демократия анъаналарини қадим Туронда шаклланган урф-одатларимиз, удумларимиз билан уйғунлаштириш ниятида биз – ўзбекистонлик бир гуруҳ фуқаролар нодавлат нотижорат жамоат ташкилоти бўлган «Демократлар давраси»ни ташкил этишга қарор қилдик.

«Демократлар давраси (ДД)» Туронда қадим замонларда шаклланган ва бугунги кунда кўпроқ «гап», «гаштак» деган ном билан машҳур бўлган қадимий удумимизга асосланади.

Аслида гап-гаштак – дўст-тенгқур, ҳамфикр, ҳамкасб кишилар ўртасида навбат билан ўтказиладиган меҳмондорчилик ва суҳбатли кечалардир. Гап-гаштак Тошкент, Сирдарё, Жиззах вилоятларида ва Фарғона водийсида «гап», «гаштак», «навбат», Сурхондарё ва Қашқадарё вилоятларида «гаштак», «гапи гаштак», Қашқадарёнинг баъзи жойларида «ҳарфона», Хоразмда «қатор зепат», «ўтиришма», «гурунг», «тўкма» номлари билан аталади. Аждодларимиз гап-гаштакни «издаҳом», «давра», «ош» деб ҳам аташган. [25, 3-ж., 207-208-б.]

Гап-гаштак Турон ҳудудида 4-5 минг йил аввал мавжуд бўлиб, у аслида уруғчилик даврларида шаклланган. Маълум ҳудудда яшаган қадим аждодлармиз яйловдан яйловга кўчиш, чорва қишловини уюштириш, бегоналар ҳужумидан ўзларини ҳимоя қилиш ва шунга ўхшаш турли масалаларни муҳокама қилиш учун чақирилган йиғинларни «гап» (форсча сўз, суҳбат) деб атаганлар. Йиғинга уруғ бошлиқлари, нуфузли кишилар қатнашиб, бўлғуси ишларни маслаҳатлашиб олганлар. Гап-гаштак кейинчалик маълум касб эгалари, ҳунармандлар ёки ҳаммаҳалла тенгқурлар ўртасида ҳам ўтказиладиган бўлган. Гап-гаштакда суҳбат, ўйин-кулги, ашулалар, шеърхонлик, аскиялар бўлиб, одобдан ташқари гап-сўз бўлмаган. [25, 3-ж., 207-208-б.]

Қадимда кундалик матбуот, радио ва телевидение бўлмаганлиги сабабли гап-гаштак ўтказиладиган жойлар ахборот олиш манбаи ҳам, ҳаётдан, маърифатдан, сиёсатдан янгиликлар эшитиш жойи ҳам ҳисобланган. Ҳозирги замонга келиб ахборот воситаларининг кенг ривожланиши оқибатида кўпчилигимиз ўзимизнинг катакдек хонадонларимизда фарзандларимиз билан биргаликда радио эшитиш ва телевизор кўришга кўп вақт сарфлаётганлигимиздан, шунингдек кундалик ташвишларга берилиб кетганлигимиздан инсоний алоқалар ва меҳр-оқибат анчайин камайиб бормоқда.

1. «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ»НИНГ МАҚСАД ВА ВАЗИФАЛАРИ

1.1 «Демократлар давраси» нодавлат нотижорат ташкилоти халқимизнинг имонли, соф виждонли, ҳур фикрли, ватанпарвар фарзандларининг ихтиёрий жамоат бирлашмаси бўлиб, у ўз фаолиятини Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси ва ушбу устав асосида Тошкент шаҳрида олиб боради.

1.2. «Демократлар давраси»нинг асосий мақсадларини қисқача ва умумий кўринишда қуйидагича баён қилиш мумкин:

- Ўзбекистон Республикаси Конституциясида ёзилган фуқароларнинг ижтимоий, иқтисодий, сиёсий ва маданий ҳуқуқ ва эркинликларидан амалда фойдаланиш;

- Ўзбекистон Республикаси фуқароларининг ҳуқуқ ва эркинликлари бузилган тақдирда ҳимоя этиш;

- атроф-муҳитни сақлаш ва экологик муаммолар билан шуғулланиш;

- республикамизда тинчлик ва барқарорликни мустаҳкамлаш, фуқаролар тинчлиги ва миллий тотувлигини таъминлаш, ҳар қандай ақидапарастликка, миллатчиликка ва маҳаллийчиликка қарши курашиш;

- фуқароларнинг ҳуқуқий, бадиий, илмий ва техникавий билимларини ўзаро муҳокама, баҳс, суҳбат ва мунозаралар ёрдамида ошириш;

- халқимизнинг тарихий ва миллий анъаналарини тиклаш, буюк тарихимиздаги энг яхши ва ижобий қадриятларни бугунги кунга тадбиқ этиш;

- гап-гаштак иштирокчилари ўз ҳаёт ва иш тажрибаларидан ўртоқлашиш;

- ўзбекистонлик ва чет эллик машҳур кишилар, олимлар, адабиёт ва санъат намоёндалари, ҳокимият раҳбарларини «Демократлар давраси» гап-гаштагига таклиф этиш ва улар билан эркин ва ошкора суҳбатлар ўтказиш;

- «Демократлар давраси» қатнашчилари ҳар қандай ишда ўзаро ёрдам бериш, деҳқончилик ишлари, иморат қуриш, оилавий маросимларни режалаштириш, тўй, аза, қувонч ва мусибатда ҳамкор ва ҳамдард бўлиш;

- туркий халқларнинг буюк демократик қадриятларидан бири бўлмиш гап-гаштакка фарзандларимизда ҳурмат уйғотиш ва унинг давомийлигини таъминлаш;

- юриш-туриш, меҳнат қилиш, одамгарчилик қоидалари юзасидан ҳамсуҳбат бўлиш ва амалий ишлар орқали ёшларимизга ибрат бўлиш ва билмаганларини ўргатиш;

- гап-гаштак ҳамжиҳатлик ва дўстлик ришталарини мустаҳкамлайдиган меҳмондорчилик эканлигини ёшларимизга амалда кўрсатиш.

2. «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ»ГА АЪЗОЛИК

2.1. «Демократлар давраси» уставини тан олган, ирқи, жинси, тили, дини, миллий ёки ижтимоий келиб чиқишидан ва мулкий аҳволидан қатъий назар, 18 ёшга тўлган Ўзбекистон Республикасининг фуқароси,шунингдек чет эл фуқароси ва фуқаролиги бўлмаган шахслар аъзо бўлишлари мумкин.

2.2. «Демократлар давраси»га аъзо бўлувчи шахс ариза ёзиши шарт. Ушбу шахс «ДД» аъзоларидан бирор кишининг ёзган тавсияномасига асосан «ДД» йиғилишида кўпчилик овоз билан қабул қилинади ва бу ҳақда «ДД» жўрабошиси ёки унинг ўринбосари аризага имзо чекади.

2.3. «ДД» аъзоси турли ташкилотларда, шу жумладан «ДД»да қайси лавозимни эгаллаб турганлиги, хилма-хил унвонларга эга бўлганлиги ва ёшидан қатъий назар «ДД» устави талаблари олдида тенг ҳуқуқлидирлар.

2.4. «ДД»га аъзолик ўз аризасига кўра ёки «ДД» уставига қарама-қарши келадиган фаолият олиб борилганида «ДД» қарори билан тўхтатилади. Ушбу қарор «ДД» йиғилишида «ДД» аъзоларининг кўпчилик овози билан ҳал этилади ва унга «ДД» жўрабошиси имзо чекади.

3. «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ» АЪЗОСИНИНГ ҲУҚУҚЛАРИ

3.1. «ДД» аъзоси бошқарув тизимларига сайлаш, сайланиш ва номзод кўрсатиш, «ДД» имтиёзларидан биринчи навбатда фойдаланиш, «ДД» тадбирларида иштирок этиш, таклифлар киритиш, қарор қабул қилинганига қадар ўз фикр ва таклифларини ҳимоя қилиш, «ДД» матбуотида хоҳлаган масаласини ёритиш, танқид ва ўз-ўзини танқид қилиш ҳуқуқларига эга.

3.2. «ДД» аъзоси ушбу устав асосида олиб борга иши учун тазйиқ қилинса, конституциявий ҳуқуқ ва эркинликлари поймол этилса «ДД»нинг мадади ва ҳимоясидан фойдаланиши мумкин.

4. «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ» АЪЗОСИНИНГ БУРЧЛАРИ

4.1. «ДД» аъзоси халқпарвар бўлиши, Ватанга ва халққа сидқидилдан хизмат қилиши, имонли ва эътиқодли бўлиши, ҳар бир халқнинг миллий урф-одатларини ҳурмат қилиши, «ДД» сафига номуносиб кишиларнинг кириб қолишидан эҳтиёт қилиши, фикр-мулоҳазалар эркинлиги, ошкоралиги ва самимийлиги учун ҳаракат қилиши, ҳар қандай доҳийпарастликка қарши курашиши, танқид ва ўз-ўзини танқид қилиши, камчиликларни очиб ташлаши ва уларни бартараф этишда фаол иштирок этиши лозим. У миллатпарвар бўлиб, ҳар қандай миллатчиликка ва маҳаллийчиликка қарши муросасиз курашиши шарт.

4.2. «ДД» аъзоси «ДД»нинг асосий мақсадларини амалга оширишда фаол қатнашиши, «ДД» фаолиятини ва амалий ишларини тарғиб қилиши шарт.

5. «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ»НИНГ РАҲБАР ОРГАНИ, УНИНГ ШАКЛЛАНТИРИШ ТАРТИБИ ВА ВАКОЛАТ МУДДАТИ

5.1. «Демократлар давраси» гап-гаштагининг юқори бошқарув органи камида икки ойда бир марта бўладиган «ДД» гап-гаштаги йиғилишидир.

5.2. «Демократлар давраси» гап-гаштаги йиғилишининг ваколатлари:
- «ДД» гап-гаштагини ташкил қилиш, қайта ташкил қилиш ва тугатиш;
- «ДД» уставини тасдиқлаш;
- «ДД» уставига ўзгартиришлар ва қўшимчалар киритиш;
- «ДД» фаолиятининг устувор йўналишларини белгилаш;
- «ДД» гап-гаштагининг даврийлигини, яъни ҳар ойда неча марта йиғилиш бўлишлигини белгилаш;
- «ДД» Бошқарув Ҳайъати аъзоларини сайлаш ва чақириб олиш;
- «ДД» гап-гаштагининг йиллик ҳисоботини тасдиқлаш.

5.3. «ДД»нинг Бошқарув Ҳайъати жўрабоши ва унинг икки ўринбосаридан иборат бўлиб, улар «ДД» йиғилишида бир давра муддатга сайланадилар (бир давра муддат деганда «ДД» гап-гаштаги аъзоларининг ҳар бири бир мартадан гаштак навбатини ўтказиб бўлиш муддати тушунилади).

5.4. «Демократлар давраси» аъзоларининг камида учдан икки қисми қатнашса, йиғилиш ваколатли ҳисобланади. «ДД» уставига ўзгартиришлар киритиш ҳақидаги қарор гап-гаштакда овоз беришда қатнашаётганлар овозининг учдан икки қисми билан, «ДД»нинг қолган қарорлари оддий кўпчилик овоз билан қабул қилинади.

5.5. «ДД» гап-гаштагининг Бошқарув Ҳайъати «ДД» йиғилишлари орасидаги даврда «ДД»нинг фаолиятига оид масалаларни тезкорлик билан ҳал этади, «ДД» йиғилиш қарорларини амалга ошириш учун чора-тадбирлар кўради.

5.6. «ДД» Бошқарув Ҳайъати йиғилиши «ДД» жўрабошиси ёки ўринбосарининг таклифи билан белгиланади.

5.7. «ДД» Бошқарув Ҳайъати томонидан муҳокама этилган масала юзасидан қарор оддий кўпчилик овоз билан қабул қилинади.

5.8. «ДД» жўрабошиси «ДД» устави ва «ДД» йиғилиши қарорлари асосида фаолият олиб боради. У «ДД» йиғилиши ва «ДД» Бошқарув Ҳайъатига ҳисобот беради.

5.9. «ДД» жўрабошиси:
- давлат ҳокимият органларида ва жамоат ташкилотларида, хорижий мамлакатларда, халқаро ташкилотларда, нодавлат нотижорат ташкилотлараро муносабатларда, ахборот воситаларида, оммавий йиғилишларда «ДД» гап-гаштаги номидан гапириш, музокаралар олиб бориш ва иш юритиш ҳуқуқига эга;
- Бошқарув Ҳайъати ва «ДД» гап-гаштаги номидан барча ҳужжатларни имзолайди;
- «ДД»нинг мулки ва воситаларини тасарруф қилади;
- «ДД»нинг пул ва валюта билан боғлиқ ҳужжатларга, бошқа ташкилотлар ва шахслар билан тузиладиган шартномаларга имзо чекади;
- банкларда ҳисоб-китоб, валюта ва бошқа счетларни очади;
- «ДД»нинг бухгалтерлик ва статистик ҳисоботини ташкил этади, уларнинг аниқлиги учун Ўзбекистон Республикаси қонунлари доирасида жавобгардир;
- икки ўринбосари билан биргаликда «ДД» гап-гаштаги ишини ташкил этади, гаштак навбатини белгилайди ва фаолиятини назорат қилади.

5.10. «ДД» жўрабошиси баъзи бир ваколатларини ўз ўринбосарига ўтказиши мумкин.

5.11. «ДД» гап-гаштаги жўрабошисининг фаолияти масаласи «ДД» умумий йиғилиши муҳокамасига қўйилиши ва тегишли қарор қабул қилиниши мумкин.

5.12. «ДД» гап-гаштаги жўрабошисининг ўринбосари:
- «ДД» устави ва «ДД» йиғилиши қарорлари асосида иш олиб боради;
- «ДД» жўрабошиси билан келишган ҳолда давлат органларида ва жамоат ташкилотларида, нодавлат нотижорат ташкилотлараро муносабатларда, ахборот воситаларида, оммавий йиғилишларда «ДД» гап-гаштаги номидан гапириш, музокаралар олиб бориш ва иш юритиш ҳуқуқига эга;
- «ДД» жўрабошиси билан биргаликда «ДД» гап-гаштаги ишини ташкил этади, гаштак навбатини белгилайди ва фаолиятини назорат қилади.

5.13. «ДД» гап-гаштагининг ҳар бир иштирокчиси ўз навбати келганида жой ҳозирлаш ва гап-гаштакнинг оқилона ўтишини таъминлаши керак.

5.14. Маълумки, Аллоҳ таоло томонидан Пайғамбаримиз Муҳаммад алайҳиссаломга илоҳий ваҳий сифатида нозил қилинган Қуръони каримнинг Моида (моида – дастурхон демакдир, Ш.Ю.А.) сурасининг 90-91 оятларида қуйидагича ёзилган.

«90. Эй, имон келтирганлар! Албатта, май (маст қилувчи ичимликлар), қимор, бут-санамлар ва (фол очадиган) чўплар шайтоннинг ишидан иборат ифлосликдирки, ундан четланингиз! Шояд (шунда) нажот топсангиз.
91. Шайтон май ва қимор (ёрдами)да ўрталарингизга адоват ва нафрат солишни ва сизларни Аллоҳнинг зикри ҳамда намоздан қайтаришни хоҳлайди. Бас, энди, сизлар тийилувчимисизлар?» [129, 123-б.]

Қуръони каримнинг мана шу оятларига асосан «Демократлар давраси» гап-гаштагида кишини маст қилувчи ичимликлар, жумладан конъяк, арақ, вино, шампан виноси, пиво ва шунга ўхшаш алкогол ичимликлар ичиш, нос чекиш, наркотик моддалар истеъмол қилиш, шунингдек қимор ўйинларини ўйнаш қатъий ман этилади.

6. «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ»НИНГ МАБЛАҒЛАРИ ВА МУЛКИ

6.1. «Демократлар давраси»нинг маблағлари:
- «ДД» аъзоларидан келадиган ихтиёрий тушумлардан;
- «ДД» устави ва мавжуд қонунлар доирасида ўтказиладиган концерт, кеча, учрашув ва шу кабилардан;
- ишлаб чиқариш ва хўжалик фаолиятидан, фермерлик ва соҳибкорликдан, ижарачилик ва маданий-маърифий тадбирлардан келадиган даромадлардан;
- тижоратдан олинадиган, тадбиркорлик фаолиятидан олинган, фақат «ДД» устави мақсадлари учун ишлатиладиган даромадлардан;
- айрим фуқаролар, корхоналар, ташкилотлар, муассасалар, фермер ва деҳқон хўжаликлари, ассоциацияларнинг ихтиёрий, мавжуд қонунларга зид бўлмаган ҳолда қилган пул ва мулк кўринишидаги хайрияларидан;
- амалдаги қонунлар томонидан тақиқланмаган бошқа тушумлардан таркиб топади.

6.2. «ДД» пул ва валюта маблағларини давлат ва хусусий банкларда ўз ҳисобида сақлайди. Бу маблағлар «ДД» устави ва «ДД» гап-гаштагининг қарорлари асосида амалга ошириладиган иш ва вазифалар учун ишлатилади.

7. «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ»НИНГ ҲУҚУҚИЙ МАҚОМИ

7.1. «Демократлар давраси» гап-гаштаги Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигининг Тошкент шаҳар бошқармасида рўйхатдан ўтган кундан бошлаб юридик шахс мақомига эга бўлади.

7.2. «Демократлар давраси» гап-гаштаги ўз байроғи, эмблемаси, нишони, вимпели каби рамзий белгиларига эга бўлиши мумкин. «ДД»нинг банкларда пул ва валюта ҳисоблари очилади. «ДД»нинг номи ёзилган ва бошқа зарур белгилар акс эттирилган тамға ва муҳри, ўз рамзи ёзилган иш юритиш қоғозлари, ноширлик фаолияти билан шуғулланиш ҳуқуқларига эга бўлади.

7.3. «ДД» гап-гаштаги ўз газетаси ва журналини нашр этиши мумкин. Муҳаррир Ўзбекистон Республикаси қонунлари доирасида, «ДД» аъзолари билан биргаликда демократия, ошкоралик ва ҳур фикрлилик асосида фаолият олиб боради.

7.4. «Демократлар давраси» гап-гаштаги раҳбариятининг қароргоҳи Тошкент шаҳрида жойлашган.

8. «ДЕМОКРАТЛАР ДАВРАСИ»НИНГ ЎЗ ФАОЛИЯТИНИ ТЎХТАТИШ ТАРТИБИ

8.1. «Демократлар давраси» гап-гаштаги фаолиятини тўхтатиш ҳақидаги қарор «ДД» йиғилишида қабул қилиниши мумкин. Кворум бўлган тақдирда «ДД» аъзолари бўлмиш йиғилиш иштирокчиларидан учдан икки қисми ёқлаб овоз берганидагина ушбу қарор ҳақиқий деб ҳисобланади.

8.2. «ДД»нинг фаолияти Ўзбекистон Республикаси судининг қонуний кучга кирган қарори билан ҳам тўхтатиб қўйилиши мумкин.

8.3. “ДД” гап-гаштагини қайтадан ташкил этиш, яъни бошқа гап-гаштаклар билан бирлашиш, қўшилиш, бўлиниш, ажралиш, қайтадан тузиш ҳақидаги қарор «ДД» йиғилишида қабул қилиниши мумкин. Кворум бўлган тақдирда «ДД» аъзолари бўлмиш йиғилиш иштирокчиларидан учдан икки қисми ёқлаб овоз берганидагина ушбу қарор ҳақиқий ҳисобланади.

8.4. «ДД»нинг фаолияти тўхтатилган тақдирда унинг мулк ворислигини белгилаш «Демократлар давраси» гап-гаштагининг умумий йиғилиш қарорига асосан амалга оширилади. Ушбу қарор оддий кўпчилик овоз билан қабул қилинади.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  2022: БИРЛИКЧИЛАР китоб

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 11)

Среда, 10 Мая 2023 г. 20:35 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 11)

Китобнинг тузатилган ва тўлдирилган тўртинчи нашри

2–ИЛОВА. 2001: “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!” номли китобим тарихи

Китобимнинг Биринчи иловасида 2001 йил 30 октябр куни мени милиция ходимлари қамоққа олишгани, сумкамдан «Қарз балосидан огоҳ бўлгин, халқим!» китоби ва «Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!» номли китобимнинг 250 бетлик қўлёзмаси бўлгани, Тошкент шаҳар Ҳамза туман прокурор ўринбосари Ашир Каракетов тавсияси билан «Қарз балосидан огоҳ бўлгин, халқим!» китобим ва «Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!» китобим қўлёзмасини Адабиётшунослик экспертизасига жўнатишгани ҳақида ёзгандим.

“Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!” номли китобим муҳим китобларимдан биридир (жадид - арабча янги). Аввало унинг 2001 йилдаги мундарижасини келтирай. У вақтлар мақолаларим номлари ва китобим параграфларини узун номда ёзганман. Китобимнинг 204 бетини ёзув машинкасида чоп қилгандим. Қайси параграф қайси бетга мос келган бўлса унинг бети рақамини ёзганман. Мен ушбу Мундарижани www.yangidunyo.com сайтида 2009 йил 3 июл куни чоп қилинган “Туркий халқлар демократик мухолифати Исмоилбей Ғаспирали ва Жадидчилик ҳаракатидан бошланган” номли мақоламда келтиргандим ([111]).
ISMOILBEYfoto1 (573x700, 110Kb)
Фото 21. Туркий халқларнинг Жадидчилик ҳаракати асосчиси ва раҳнамоси Исмоилбей Ғаспирали (1851-1914).

“ГАП-ГАШТАКДАН – ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИГА!» НОМЛИ КИТОБИМНИНГ 2001 ЙИЛДАГИ МУНДАРИЖАСИ

Ўгут, Абдурауф Фитрат шеъри . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
Муқаддима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1. Исмоилбей Ғаспирали - Жадидчилик ҳаракати асосчиси ва раҳнамосидир … 7
2. Жадидлар – Марказий Осиёнинг дастлабки демократларидир . . . . . . . . . . . . . 14
2.1. Маҳмудхўжа Беҳбудий (1875-1919) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.2. Мунаввар қори Абдурашидхонов (1878-1931) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
2.3. Абдурауф Фитрат (1886-1938) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.4. Полвониёз Ҳожи Юсупов (1861-1936) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
2.5. Абдулла Авлоний (1878-1934) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
2.6. Садриддин Айний (1878-1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37
2.7. Ҳамза Ҳакимзода Ниёзий (1889-1929) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
2.8. Убайдуллахўжа Асадуллахўжаев (1878-1937) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
2.9. Мустафо Чўқаев (1890-1941) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
2.10. Файзулла Хўжаев (1896-1938) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
2.11. Абдулла Қодирий (1894-1938) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
2.12. Жадидчилик ҳаракатини давом эттиришга доир айрим фикрлар . . . . . . . . 50
3. Замонамиздаги сиёсий тизимларнинг турлари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.1. Тоталитар сиёсий тизимлар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
3.2. Авторитар сиёсий тизимлар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
3.3. Демократик сиёсий тизимлар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
4. Совет Иттифоқи давридаги Ўзбекистон бошқарув органлари билан бугунги (2001 йилдаги, А.Ш.) Ўзбекистон бошқарув органларини таққослаш ва Ватанимиздаги сиёсий партиялар ҳақида қисқача маълумотлар . . . 59
5. «Камолот» ёшлар ижтимоий ҳаракати тузилиш сабаблари . . . . . . . . . . . . . . . . 65
6. «Камолот» ёшлар ижтимоий ҳаракати ва ёшларнинг Жадидчилик ҳаракати ўртасидаги фарқлар . . 73
7. Жадидчилик ҳаракати қайси қонунлар асосида фаолият олиб боради? . . . . . 75
8. Жадидчилик ҳаракатини нимадан бошламоқ маъқул? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
9. Туркона гап-гаштак ва Жадидчилик ҳаракати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
9.1. Гап-гаштакка доир айрим маълумотлар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
9.2. Жадидчи боболаримиз ва гап-гаштаклар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
9.3. Ўзбекистон демократлари ва гап-гаштаклар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
9.4. Ислом давлати, халифалик қуриш тарафдорлари ва гап-гаштаклар . . . . . 93
9.5. Гап-гаштакнинг Жадидчилик ҳаракатидаги муҳим ўрни . . . . . . . . . . . . . . . 95
10. Ўзбекистонда сиёсий институтларнинг ривожланиш даражаси ва гап-гаштакнинг улардан қайси бирига тааллуқли эканлигини аниқлаштириш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
10.1. Давлат – сиёсий тизимнинг дастлабки институтидир . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
10.2. Сиёсий партиялар - сиёсий тизимнинг иккинчи институтидир . . . . . . . . . 99
10.3. Оммавий ташкилотлар ва ҳаракатлар, жумладан нодавлат нотижорат ташкилотлари - сиёсий тизимнинг учинчи институтидир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
11. Гап-гаштакдан оммавий Жадидчилик ҳаракатига ва ундан Шарқона қадриятлар билан бойитилган демократик жамиятга . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
11.1. Гап-гаштак орқали ҳаққоний ахборотни тарқатиш йўллари . . . . . . . . . . 106
11.2. Гап-гаштакни қонунлаштириш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
11.2.1. Эркин Воҳидовнинг «Ўзбегим» шеъри, уни Шерали Жўраев қўшиқ қилиб куйлаши, уларнинг СССР Давлат хавфсизлиги қўмитаси томонидан тазйиқ қилиниши ва Шароф Рашидов уларни ҳимоя қилганлиги ҳақида [10, 33-38-б.]. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
11.3. Гап-гаштаклар – Шарқона нодавлат нотижорат ташкилотларидир . . . . . 116
12. Чор Россияси полиция департаменти ва Совет Империяси милиция агентурасининг иш услубларига доир айрим маълумотлар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
12.1. Чор Россияси полиция департаменти фаолиятига доир айрим маълумотлар 119
12.2. Совет Империяси милиция агентурасига доир айрим маълумотлар . . . . . 122
12.2.1. Милиция агентураси ҳақида милиция офицерининг хати . . . . . . . . . . . . . 122
12.2.2. Совет милицияси айғоқчисининг иқрори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
12.2.3. Айғоқчилар билан ишлашга оид участка назоратчиси, милиция майорининг фикр-мулоҳазалари ... 126
12.3. Давлат хавфсизлиги қўмитаси СССР халқ артисти Фаина Раевскаяни айғоқчи қилиб олишга уриниши ва унинг барбод этилиши ҳақидаги тарихий маълумотлар … . . . . . . 128
12.4. Совет Империяси даврида ёлғон хабарлар ва миш-миш гаплар тарқатувчи органларга доир айрим маълумотлар [10, 137-141-б.]. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
12.5. Яширинча эшитиш тузилмаларига доир айрим маълумотлар . . . . . . . . . . 133
12.6. Совет Империяси милиция агентураси ва Давлат хавфсизлиги қўмитаси фаолиятига доир муаллифнинг айрим фикр-мулоҳазалари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
13. Кучишлатар ва махсус хизмат органларининг ўз ваколатлари доирасида ишлашга мажбур бўлишларида гап-гаштакнинг ўрни ва вазифаси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
13.1. Ўзбекистон Республикаси ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари . . . . . . . . 138
13.2. Ўзбекистон Республикаси ҳуқуқни муҳофаза қилиш билан боғлиқ кучишлатар органлари . . . 140
13.2.1. «Кучишлатар орган» тушунчаси ҳақида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
13.2.2. «Махсус хизмат органлари» тушунчаси ҳақида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
13.2.3. ЎзР Миллий хавфсизлик хизмати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
13.2.4. ЎзР Ички ишлар вазирлиги ва Интерпол хизмати . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
13.2.5. ЎзР Давлат солиқ қўмитаси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
13.2.6. ЎзР Давлат божхона қўмитаси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
13.3. Махсус хизмат органлари ва гап-гаштаклар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
13.4. Ҳар қандай фаолиятни Ўзбекистон Республикаси ва халқаро қонунлар доирасида олиб бориш зарурлиги ҳақида ёш дўстимизга биринчи маслаҳат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
13.5. Ҳар қандай шахсни, айниқса президентни асоссиз айбламаслик зарурлиги ҳақидаги ёш дўстимизга иккинчи маслаҳат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
14. Ўзбекистондаги авторитар сиёсий тизимнинг тўртта асосий илдизи ва жамиятни демократлаштириш учун муаммоларни ҳал этиш йўллари . . . . . . . . . . . . . . . . 165
14.1. Кучишлатар органлар – Ўзбекистондаги авторитар сиёсий тизимнинг дастлабки асосий илдизидир ... 165
14.2. Прокуратура органлари - Ўзбекистондаги авторитар сиёсий тизимнинг иккинчи асосий илдизидир ... 171
14.3. Қишлоқ хўжалигида амалда (2001 йилда, А.Ш.) сақланиб қолаётган колхоз (жамоа хўжалиги) тизими - Ўзбекистондаги авторитар сиёсий тизимнинг учинчи асосий илдизидир … 181
14.4. Ялпи паспорт прописка тизими - Ўзбекистондаги авторитар сиёсий тизимнинг тўртинчи асосий илдизидир [11]. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
14.5. Ўзбекистондаги авторитар сиёсий тизимнинг тўртта илдизига доир айрим хулосавий фикрлар ...201
15. Ўзбекистондаги инсон ҳуқуқлари бўйича нодавлат ва давлат ташкилотлари ҳақида айрим маълумотлар ... 205
15.1. Ўзбекистондаги инсон ҳуқуқлари бўйича нодавлат ташкилотлари.
15.1.1. Абдуманноп Пўлатов ва Толиб Ёқубов раҳбарлигидаги Ўзбекистон инсон ҳуқуқлари жамияти.
15.1.2. Марат Зоҳидов раҳбарлигидаги Ўзбекистондаги шахс ҳуқуқларини ҳимояловчи қўмитаси.
15.1.3. Михаил Ардзинов раҳбарлигидаги Ўзбекистон инсон ҳуқуқлари мустақил ташкилоти.
15.2. Ўзбекистондаги инсон ҳуқуқлари бўйича давлат ташкилотлари.
15.2.1. А.Аъзамхўжаев раҳбарлигидаги инсон ҳуқуқлари бўйича миллий комитет.
15.2.2. Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Инсон ҳуқуқлари бўйича вакили (омбудсмани) Сайёра Рашидова раҳбарлигидаги комиссия.
15.2.3. Акмал Саидов раҳбарлигидаги Инсон ҳуқуқлари бўйича Ўзбекистон Республикаси Миллий маркази.
15.3. Муаллифнинг айрим тавсиялари.
16. Фарзандларимизни адолатли демократик жамиятга муносиб инсонлар ҳамда кадрлар қилиб тайёрлашда гап-гаштакнинг ўрни ва вазифаси.
17. Гап-гаштакка асосланган Жадидчилик ҳаракатининг Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракатидан фарқлари.
17.1. Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракати тузилиши арафасида Совет Иттифоқида вужудга келган вазият [8].
17.2. Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракати тузилишининг қисқача тарихи [8].
17.3. Жадидчилик ҳаракати билан Бирлик халқ ҳаракати ўртасидаги фарқлар.
18. Жадидчилик ёшлар ҳаракатининг Туркистон халқ ҳаракатидан фарқлари.
18.1. «Яша Турон» қўшиғи тарихи [12], [13].
18.2. Туркистон халқ ҳаракати тузилишининг қисқача тарихи.
18.3. Жадидчилик ҳаракати билан Туркистон халқ ҳаракати ўртасидаги фарқлар.
19. Жадидчилик ҳаракати ва Марказий Осиё муаммолари.
19.1. Марказий Осий мамлакатлари, жумладан Ўзбекистон эришган айрим муваффақиятлар ҳақида.
19.2. Орол денгизи фожиаси ва уни ҳал этишнинг асосий йўли.
19.3. «Борса-келмас» оролидаги куйдирги бактериялари сақланаётган контейнерлар.
19.4. Ўзбекистоннинг илм денгизи бўлмиш А.Навоий номли Давлат кутубхонасининг ночор аҳволи.
19.5. Қирғизистондаги радиоактив моддалар қабристони.
19.6. Тожикистон алюмин заводи муаммоси [2].
19.7. Ичимлик сув муаммоси.
19.8. Тожикистон ва Қирғизистон тоғларидаги сув омборлари [14].
19.9. Қарз балоси.
19.10. Наркотик моддаларнинг кенг тарқалиш хавфи.
19.11. Ашаддий исломчилар хавфи.
19.12. Ўзбекистон чегараларида рўй бераётган фожиалар [2].
20. Марказий Осий муаммоларини ҳал этишнинг асосий йўллари ва бу борада Жадидчиларнинг вазифалари.
20.1. Умумтурк байроғини қабул қилиш.
20.2. Умумтурк тилини яратиш.
20.3. Компютерлаштириш.
20.4. Фазога космик кемалар ва аппаратларни учиришда буюк давлатлар даражасида иштирок этиш.
20.5. Ерни деҳқонларга бўлиб бериш ва Марказий Осиё халқларини қашшоқликдан олиб чиқиш.
20.6. Марказий Осиё муаммоларини ҳал этиш борасида Жадидчиларнинг вазифалари ва бурчлари.
21. Ёшлик шиддати, бургут мақсади ва демократия билан боғлиқ Жадидчилик ҳаракати ҳақидаги айрим хулосавий фикрлар.
21.1. О. ёшлик …
21.2. Ёшликнинг бургутдек шиддати ва унга яраша мақсад ҳақида.
21.3. Айрим хулосавий фикрлар.
Сўнгги сўз ўрнида.
1-илова. «Нодавлат нотижорат ташкилотлари тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси қонунидан айрим кўчирмалар.
2-илова. «Демократлар давраси» уставининг лойиҳаси ва унга доир айрим изоҳлар [8].
Изоҳлар.
Фойдаланилган адабиётлар.
Мундарижа.

------------------------------------------

“Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!” номли китобим билан боғлиқ воқеаларнинг қисқача тарихини 2006 йил 15 мартда чоп қилинган «Озодлик»ка доир: Отношение к выступлению Рахматжона Кулдашева (“Озодлик”ка доир: Раҳматжон Қўлдошевнинг матбуотда чиқишига муносабат)” номли рус тилидаги мақоламда ёзгандим ([112]).

2000-йил охиридан бошлаб “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!” номли китобимни ёзишга киришдим. Унда Ўзбекистонда учинчи демократия институти бўлмиш нодавлат нотижорат ташкилотлари институтини ривожлантириш йўли ёритилган. У 4-5 минг йиллик тарихга эга бўлган ва ҳозирги кунда туркий ҳамда форсий халқлар, жумладан, ўзбеклар орасида кенг тарқалган гап-гаштак (йиғинлар)га асосланган нодавлат нотижорат ташкилотлари (ННТ) ҳақидадир.

2001 йил 11 сентябрда AҚШда рўй берган террор актлар ва Aфғонистонда Толибонга қарши ҳарбий амалиётлар бошланганидан сўнг Ўзбекистон Миллий хавфсизлик хизмати (МХХ) раҳбарияти вазиятдан фойдаланиб демократларга қарши навбатдаги қатағонни ўтказишга қарор қилди. Мени 2001 йил 30 октябр куни Тошкендаги Паркент бозори ҳудудида ҳибсга олишгани, 20 кун Тошкент шаҳри Чашма кўчасидаги махсус ҳибсхонада (қамоқхонада) сақлашгани, 2001 йил 19 ноябр куни Хамза туман судида Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекснинг 184-моддаси (“аҳоли ўртасида ваҳима уйғотишга қаратилган материаллар тарқатиш”) билан айблашиб, менга 15 кун озодликдан маҳрум қилиш ҳукми ўқилгани ҳақида китобимнинг биринчи иловасида ёздим.

“Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!” номли китобим қўлёзма кўринишида бўлгани учун МХХ зобитлари ва прокуратура ходимлари унга доир айбномани 2001 йил 19 ноябр кунги суд ишимга қўша олишмади. 2001 йил 4 декабр куни 36 кунлик қамоқдан озодликка чиқдим. Қамоқдан кейин ҳеч ким менга ушбу китобимни ёзишим учун компютер бермади. Шунинг учун, 2003 йил январ ойига қадар китобимнинг 204 бетлик қисмини ёзув машинкасида чоп қилиб муқоваладим ва китобимнинг биринчи қисми сифатида тайёрладим.

Ўзбекистондаги амалдаги диктатор президент Ислом Каримов (1938-2016) ва МХХ раиси Рустам Иноятов (1941) раҳбарлик қилаётган диктатура режими шароитида кечаю кундуз қилган меҳнатларим билан ёзилган китоб ва мақолаларимни мусодара қилиши ёки оддийгина босқинчилик уюштириш йўли билан кутубхонамни буткул йўқ қилишлари мумкинлиги аён эди. Бунга яққол мисол сифатида таниқли ҳуқуқ фаоли, журналист, “Ўтюраклар” инсон ҳуқуқлари ташкилоти раҳбари Мўътабар Тожибоеванинг ҳибсга олинишидаги вазиятни эслатишим мумкин. Уни 2005 йил 7 октябр кечқурун ўз уйида - Марғилон шаҳри, Зухро кўчаси, 31-уй, 31-хонадонда ҳибсга олишди, прокурор санксиясини кўрсатмасдан, баённома тузмасдан барча журналистик материаллари, яъни мақолалар, видеокассеталар, аудиокасеталар, компютери, мобил телефонигача нарсаларини учта Дамас машинасига ортиб олиб кетишди [5]. Унинг устидан суд жараёни 2006 йил 30 январ куни Тошкентдан 70 километр узоқликдаги Дўстобод шаҳарчасидаги Ўзбекистон Республикаси Жиноят ишлари бўйича Тошкент вилояти Қуйи Чирчиқ туман судида бошланди. 2006 йил 6 март куни Мўътабар Тожибоевани саккиз йилга озодликдан маҳрум қилиш ҳақида суд ҳукми ўқилди.

Мен каттагина меҳнатим натижасида ёзган муҳим “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига” номли 204 бетлик китобим биринчи қисмининг битта нусхасини хат билан бирга Прага шаҳридаги Озодлик радиоси бошловчиси журналист Ўктамбек Каримовга беришга қарор қилдим (унинг тахаллуси Сарвар Усмон). Ўша 2001-2002-йилларда мен Озодлик радиосининг Тошкентдаги бюросига тез-тез бориб интервю берардим ва айрим воқеаларни шарҳлаб турардим. Озодлик журналистларининг Прагага тез-тез бориши ва у ердаги журналистлар Тошкентга хизмат сафари билан келишларини билар эдим. Шу мақсадда 2003 йилнинг январ ойида Тошкентдаги Озодлик бюросининг ўша пайтдаги бошлиғи Раҳматжон Қўлдошев билан учрашиб суҳбатлашдим. Мен вазиятга қисқача тўхталиб ўтиб, Прагага кетадиган журналистлардан бири орқали ёки у ердан келган ходим орқали китобимни Сарвар Усмонга бериб юборишни илтимос қилдим. Раҳматжон китобим ва Сарвар Усмонга ёзган хатимни олди.

2003 йил баҳоригача мен интернетдан фойдаланишни билмас эдим. Бу имкониятни 2003 йил баҳорида, Тошкентдаги Freedom House (Озодлик Уйи) бюросининг Ресурс маркази очилгандан сўнг ўргана бошладим. Интернет тармоғидаги дастлабки мақолам 2004 йил 25 август куни www.centrasia.ru сайтида чоп қилиндн. Ўша мақолам номи: “В Узбекистане надо отменить смертную казнь! Обращение Ш.Ахмаджонова к сессии Олий Мажлиса» (“Ўзбекистонда ўлим жазосини бекор қилмоқ керак! Ш.Аҳмаджоновнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси”) [17].

Китобим Прагага юборилишини кутиб, Раҳматжон Қўлдошевдан бир неча бор сўрадим. У ҳар сафар “Прагага ҳеч ким кетгани йўқ. Китобингиз ҳам, хатингиз ҳам шу ерда - Тошкент бюросида” деган маънода жавоб берди. Орадан икки ой ўтгач Раҳматжон китобимни Прагага жўнатиш ҳақидаги ваъдасини бажармоқчи эмаслигини тушундим. Шу боис мен яна бир бор Тошкентдаги Озодлик бюросига келиб, мактубим ва “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига” номли китобимни олиб кетдим.

Савол туғилади: агар у китобимни юбормоқчи бўлмаса, нега уни олиб қолди ва ваъда қилди? Менимча, у ўзини ва қандайдир кимсаларни қизиқарли, ностандарт, танқидий фикрлар, фактлар ва баъзи муаммоларнинг ечимларини ўз ичига олган янги китобим билан таништиришга қарор қилган. Ўктамбек Каримовнинг ўзига хатим ва китобим ҳақида Раҳматжон хабар қилмаган. Ахир Раҳматжон Қўлдошев Озодлик радиоси Ўзбекистон бўлими раҳбари сифатида Прага бюросига деярли ҳар куни телефон орқали ҳам, интернет орқали ҳам боғланар эди.

Мен 2021 йил декабр ойида “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига” номли китобим, яна бир қўлёзма китобимни, шунингдек 1984-1991 йилларда ёзган “О новой агротехнике сельхоз растений (на примере хлопчатника) на основе агрозавода и канатных (мостовых) сельхозмашин – Семург» (“Семурғ номли янги арқонли (кўприкли) қишлоқ хўжалиги машиналари асосида қишлоқ хўжалиги ўсимликларининг янги агротехнологияси (пахта мисолида)” номли тўрт қисмдан иборат минг бетлик Ишимни сайтда чоп қилишга қарор қилдим.

Шахсий кутубхонам, жумладан “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига” номли китобим, шунингдек, мингдан ортиқ китоблар, ҳуқуқни ҳимоя қилиш фаолиятимга оид турли ҳужжатлар Тошкентдаги ижарага олган хонадонда банан қутиларида эди. 2008 йил октябр ойида мен Ўзбекистонни тарк этдим. 2009 йил феврал ойида мен Олмаотадан (Қозоғистон) Тошкентга таниқли ҳуқуқ ҳимоячиси ва дўстим Елена Урлаева хонимга қўнғироқ қилиб, кутубхонамни ўз хонадонига кўчиришни ва сақлашни иотимос қилдим. У уларни ўз квартирасига кўчирди.

Елена Урлаева 1996 йилдан 2016 йилгача Тошкент шаҳридаги Трактор заводи қаршисидаги хонадонида Мансур Машуров (1964-2016) билан фуқаролик никоҳида яшаган. 2016-йил 6-август куни турмуш ўртоғи Мансур Машуров Тошкентдаги бозорлардан бирида 52 ёшида номаълум шароитда тўсатдан вафот этди. 2018 йилда Елена менинг кутубхонамни шу квартирага кўчирди. У ўша хонадонда ўзининг кўп йиллик инсон ҳуқуқлари фаолияти ҳақидаги ҳужжатларини ҳам сақлаган.

2021-йил 17-декабр куни мен Елена Урлаева хоним уйига қўнғироқ қилдим ва ундан юқоридаги китобларим ҳамда қўлёзмаларимни AҚШдаги манзилимга юборишини илтимос қилдим. Олдин мен унга харажатлар учун пул юбордим ва унга ўтказма кодини айтдим.

Мен китобларимни ва Ишимни кутдим. Aммо ҳеч қандай хабар келмади. 2022 йил 24 феврал куни Еленага қўнғироқ қилдим. У жавоб бера олмади ва хат ёзишини айтди. Худди шу куни мен ундан хат олдим.

“Ҳурматли Шуҳрат ака. Сиз келгунингизча - янги йилга қадар яшикларингиз ва қутиларингизни сақлай олмадим, деб сизга хабар юборишга журъат қилолмадим. 2021 йил декабр ойида ҳамма нарсаларингиз сақланаётган Мансур хонадонида ўғирлик содир қилинди. Ҳамма нарса тарқоқ ва бузилган ди. Баъзи китоблар ва нарсалар сақланиб қолган. Мен милицияга ариза бердим, аммо ҳозирча ҳеч қандай натижа йўқ.

Бу ҳақда сизга ёзишга журъат қилолмадим. Чунки бу зарба бўлади ва мен нима дейишни билмайман. У полиция ўғирланганларни инвентаризация қилиш учун бармоқ изларини текширишни талаб қилди. Мен гувоҳларни сўрадим. Aммо полиция ҳеч нарса қилмади. Биз пикет қилдик. Хонадондан музлатгич, кир ювиш машинаси, телефон, Мансурнинг ҳужжатларини ҳам олиб чиқиб кетишганлиги сабабли, тергов қилишга ваъда беришди.»

2022 йил 25 февралда мен Еленага қўнғироқ қилдим. У қуйидагиларни айтди. У 2021 йил 28 декабр кечқурун марҳум Мансур Машуровнинг хонадонига келган. У хонадон эшиги бузилгани ва унинг ўрнига янги темир эшик ўрнатилганини кўрган. У квартирада ўғирлик уюштирилганини ва менинг шахсий кутубхонам, шунингдек, унинг нарсалари ва ҳужжатлари босқинчилик йўли билан олиб чиқиб кетилганини аниқлаган.

Менимча, бу йирик босқинчилик Ўзбекистон Давлат хавфсизлик хизмати (ДХХ) ходимлари томонидан уюштирилган. ДХХ ходимлари ўғирлик уюштирганда, ўзбек милицияси бундай жиноятни очишга ожизлик қилади ёки хоҳламайди. Ҳа, бу 2012-2021 йилларда ФҚБ агентлари ва улар билан алоқадор одамлар Вашингтон шаҳрида менга қарши уюштирган ўн тўққизта ўғирлик ва тўртта талончилик билан жуда ўхшаш вазият ва милиция уларни ҳал қилмади.

Мана шундай босқинчилик уюштириш орқали “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига” номли китобимни сайтларда чоп қилиш имконидан маҳрум қилишди.

Мен 2008 йил октябрда Ўзбекистонни тарк қилиб қочқин бўлиб кетаётганимда сумкамда “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига” номли китобимнинг охирги 21-параграфининг қўлёзмаси ҳам бор экан. Ўша 21-параграф матнини ушбу иккинчи иловага қуйида илова қилмоқдаман. Эътибор берсангиз, ҳар бир параграф бошида 1999.14.04, 2002.01.01 каби саналар ёзилган. Мен одатда мақола ёки китоб ёзаётганимда қўлёзма варағимда санани ҳам ёзиб қўяман. 21-параграф 1998-1999 йиллардаги “Турон йигитига” номли китобим учун ёзгандим ва шу сабабли биринчи сана сифатида 1999 йил 14 апрел деб кўрсатилган.

------------------------------------------------

2-ИЛОВАГА ИЛОВА. 2001 йилдаги “Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига” номли китобимнинг охирги 21-параграф қўлёзмаси матни.

2001.16.03

Борми эр йигитлар, борми эр қизлар,
Борми гул бағрингда жумард нолалар,
Борми бул туфроқда ўзлигин излаб,
Осмону фалакка етган болалар.

Бор бўлса, аларга еткариб қўйинг,
Бир бошга бир ўлим демаган эрмас,
Шаҳидлар ўлмайди, бир қараб тўйинг,
Ёвга терс қараган мусулмон эмас!

ШАВКАТ РАҲМОН [113, 190-191-б.]
(Шавкат Раҳмон (1950-1996) – умумтуркий адабиётда чинакам ҳодиса бўлган оташнафас ҳам миллатпарвар шоир)

21. ЁШЛИК ШИДДАТИ, БУРГУТ МАҚСАДИ ВА ДЕМОКРАТИЯ БИЛАН БОҒЛИҚ ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИГА ТАКЛИФ

1999.14.04 , 2002.01.01

21.1. О, ЁШЛИК ...

О, ёшлик ... Инсоният тарихида ёшлик ҳақида яхши гаплар шунчалик кўп ва хўп гапирилган ва ёзилганки, бу ҳақда янги фикр билдириш амри маҳолдир. Шу сабабли, келинг, ёшлик ҳақида машҳур кишилар ёзиб қолдирган айрим ҳикматли сўзлар (афоризмлар)ни келтириб ўтай.

Нозим ҲИКМАТ: “Ёшлик, бу – орзў. Бу – ишонч. Бу – жасоратга интилиш. Бу – лирика ва романтика. Бу келажакка тузилган улкан режалар. Бу – истиқболнинг бошланиши.” [114, 425-б.]
(Нозим Ҳикмат (1902-1963) – турк ёзувчиси ва шоири)

Константин УШИНСКИЙ: “Агар ёшлик орзўси бўлмаганда инсон ҳаёти бир нуқтада тўхтаб қолган бўларди, кўпгина улуғ ғоялар хаёлпараст ёшликнинг беғубор палагида ниш урган.” [114, 425-б.]
(Ушинский, Константин Дмитриевич (1824-1876) – рус педагоги)

Николай ГОГОЛ: “Ёшлик шу нарса билан бахтиёрки, унинг келажаги бор.” [114, 425-б.]
(Гогол, Николай Василевич (1809-1852) – рус ёзувчиси)

Эдмунд БЕРК: “Ёшларнинг онгида қандай кайфият устунлигини айтсанг, мен сенга кейинги авлоднинг табиати қандай бўлишлигини айтиб бераман.” [114, 426-б.]
(Берк, Эдмунд (1729-1797) – инглиз публицисти ва сиёсий арбоби)

Бернард ШОУ: “Ёшлик – ажойиб: уни елга совуриш жиноятдир.” [91, 427-б.]
(Шоу, Жорж Бернард (1856-1950) – инглиз ёзувчиси)

АБАЙ ҚЎНОНБОЕВ: “Бефойда ўтган ёшлик – мусибат.” [114, 427-б.]
(Абай (Иброҳим) Қўнонбоев (1845-1904) – қозоқ ёзувчиси)

АРИСТОФАН: “Туғилишданоқ парвозга шай бўлиш дунёдаги энг олий бахтдир.” [114, 427-б.]
(Аристофан (эрамизгача 445-385 йиллар) – қадимги юнон шоири)

Жюл РЕНАР: “Талантсиз йигит мўйсафиддир.” [114, 427-б.]
(Ренар, Жюл (1864-1910) – француз ёзувчиси)

Георг ЛИХТЕНБЕРГ: “Ўз замонангдан юқори юришга ҳаракат қил.” [114, 427-б.]
(Лихтенберг, Георг Кристоф (1742-1799) – немис ёзувчиси, олими)

Ромен РОЛЛАН: “Сусткашлик иллатлар ичидаги энг жирканчлисидир.” [114, 427-б.]
(Роллан, Ромен (1866-1944) – француз ёзувчиси)

Эмил ЗОЛЯ: “Олға, бир зум ҳам тиним билмайдиган ҳаёт билан бирга фақат олға қараб юриш керак.” [114, 428-б.]
(Золя, Эмил (1840-1902) – француз ёзувчиси)

Артур ШОПЕНГАУЭР: “Кексайганда ёшликдаги бутун куч-қувват безавол ишга сарф бўлганини ҳис этишдан ортиқ тасалли йўқ.” [114, 428-б.]
(Шопенгауэр, Артур (1788-1860) – немис файласуфи.

Леонардо да ВИНЧИ: “Ёшликда шундай иш қилгинки, йиллар ўтиб, кексалик келтирган зарарнинг ўрнини қоплайдиган иш бўлсин. Кексаликнинг озиғи донолик эканини ёдда тутиб, ёшликда шундай ҳаракат қилгинки, кексалик озиқсиз қолмасин.” [114, 428-б.]
(Леонардо да Винчи (1452-1519) – италян мутафаккири, олими, рассоми, ҳайкалтароши, архитектори)

Андре МОРУА: “Жасорат тугаган куни қарилик бошланади.” [114, 428-б.]
(Моруа, Андре (ҳақиқий исми шарифи – Эмил Герцог, 1885-1967) – француз ёзувчиси.)

Жорж ЭНЕСКУ: “Ёшлик – бу йиллар сони эмас, балки руҳнинг ҳолатидир.” [114, 428-б.]
(Энеску, Жорже (1881-1955) – румин композитори)

Ралф ЭМЕРСОН: “Биз ёшликда ислоҳотчи, қариганда эса – консерватор бўламиз. Консерватор фаровонликни, ислоҳотчи – адолат ва ҳақиқатни излайди.” [115]
(Эмерсон, Ралф Уолдо (1803-1882) – Америка файласуфи ва шоири)

Клод ГЕЛВЕЦИЙ: “Ёшлик пайтида шундай улуғ фикрлар туғиладики, бу фикрлар келажакда инсонни кўкларга кўтариши лозим.” [114, 425-б.]
(Гелвеций, Клод Андриан (1715-1771) – француз файласуфи)

СТЕНДАЛ: “Ёшлик – довюраклик фасли.” [114, 426-б.]
(Стендал (ҳақиқий исми шарифи – Анри-Мари Бейл, 1783-1842) – француз ёзувчиси)

1999.18.04 , 2002.01.01

21.2. ЁШЛИКНИНГ БУРГУТДЕК ШИДДАТИ ВА УНГА ЯРАША МАҚСАД

Ёшлик шиддати ... Ёшлик, йигитлик шиддатини мен кўпроқ бургут шиддатига ўхшатгим келади. Бу ҳақдаги мулоҳазаларни ёзишдан олдин бургут тўғрисида қисқача маълумот келтириб ўтай.

“Б у р г у т – йиртқич қушлар туркумининг қирғийлар оиласига киради. Бургут энг катта, чаққон ва кучли қуш. Танасининг узунлиги 95 сантиметргача. Қаноти 62-72 см, ёйганда 2 метргача. Орқа бармоғидаги тирноғининг 4,2 сантиметрдан ошиқ бўлиши ўзига хос белгиларидандир. Бургутнинг ранги тўқ қўнғир, боши малла. Европа, Осиё ва Шимолий Америкада кўп. Ўрта Осиёда ўтроқ яшайди. Тоғ ва чўлларда, одамдан узоқ жойларда, қоялар орасида, саксовулзорларда учрайди. Бургут моногам (бир никоҳлилик) қуш. Эркаги билан урғочиси доим бирга бўлади. Бири ўлсагина иккинчиси ўзига бошқа шерик ахтаради. Уясини одам чиқа олмайдиган ерларга хас-чўп ва латта-путталардан қуради. Одатда, бир-бирига яқин 2-3 уяси бўлиб, биттасидан фойдаланади. Хира оқ ва қўнғир ҳоллар билан қопланган 1-2 та тухум қўяди. Оиласини боқишда эркаги ҳам иштирок этади. Бургут парранда (каклик, дудоқ)лар, юмронқозиқ, тошбақа, қуён кабилар билан овқатланади. Бургут боласини уядаёқ овга ўргата бошлайди. Маҳаллий овчилар бургутнинг боласини қўлга ўргатадилар. Катта бўлганда у билан овга чиқадилар. Бургут ўлжасини узоқдан яхши кўра олади ва тез учиб, унга ташланади. Кемирувчиларни қириб, қишлоқ хўжалигига фойда келтиради.” [25, 2-ж., 473-474-б.]

Бургутнинг яна битта эътиборли томони шундаки, инсонни ҳисобга олмаганда, табиатда бургутдек жонзоднинг кушандаси, яъни ундан кучлироқ рақиби йўқ. Севимли шоиримиз Абдулла Ориповнинг “Бургут қисмати” шеърида

“Ночору ноилож қолган чоғида,
Ўзини тошларга урармиш бургут” [116, 2-ж., 266-б.]
деб ёзилган сатрлар ҳам бор.

Савол туғилади: бургутдек қудратли қушнинг буюк шиддатига яраша ҳаётдаги мақсади борми? Афсуски, йўқ.

Умуман олганда, бургутнинг туғилишидан, яшашидан одатий майда мақсадлари бор: бургут палапони тухумдан чиққач ота-онаси ёрдамида улғая боради, ов қилишга ўрганади ва ўз меҳнати билан қорнини тўйдиради. Кейинчалик насл қолдириш мақсадида оила ва ин қуриб палапонларини боқади ҳамда парваришлайди. Табиатдаги микроблардан тортиб ўрмалаб юрган қурт-қумурсқа-ю илонларгача, учиб юрган чивин, қўнғиз, капалаклардан тортиб катта-кичик қушларгача, кўлмаклар, дарёлар, кўллар, денгизлар ва уммонлардаги планктонлардан тортиб катта-кичик балиқларгача, қўйингки, Худо яратган барча жонзодлар ҳам шунга ўхшаш яшаш учун кураш принципига асосланган одатий майда мақсадларга эгадир. Лекин бургутдек шиддатли қушнинг қурт-қумурсқа-ю, қўнғизлар каби фақат еб-ичиш ва насл қолдириш мақсадидагина яшаши ...

Бургутнинг буюк шиддати ва шу шиддатга яраша мақсади хусусида машҳур шоиримиз Абдулла Орипов ўзининг “Бургут” шеърида нақадар яхши тасвирлаб берган.

Ёш бургут учмоқда кўкда шиддаткор,
Кумуш булутларнинг тўзғитиб парин.
Учмоқда, қалбида мағрур ишонч бор,
Қақшаган қоялар, чўққилар сари.

Учмоқда! Қаерга?! Чўққига! Нечун?
Бургутнинг шиддатин уйғотган нима?
Буронли даргоҳда не кутар уни,
Қудратли қанотин қўзғатган нима?

Ўйноқи шамоллар ила басма-бас,
Ана, қўнди бургут энг юксак жойга!
Чўққи узра мағрур турди-ю бирпас,
Яна бўрон мисол қўзғалди. Қайга?..

Ахир, не бўларди берсанг, табиат,
Шу буюк шиддатга яраша мақсад! [116, 1-ж., 43-б.]
1964

Бизнинг ёшларимиз турли мактаб, лицей, коллеж, институт ва университетни битириб, турмушнинг ҳар хил майда-чуйда ташвишларига ўралашиб қолаётганлиги, оила қуриш, ўзини ва бола-чақасини боқиш билангина чекланаётганлиги, баъзан эса бойиш ниятида туну кун овораи сарсон бўлаётганлиги ўша қурт-қумуурсқа-ю қушлар каби жонзодларнинг ҳаётига ўхшаб кетади. Баъзи бир ёшларимизнинг бугунги кунда турли даражадаги амалларда, “ёғли” ишларда ишлашга интилишини бургутнинг турли баландликдаги қояларда, чўққиларда ўтирган бургутларга ўхшайди. Ҳатто баъзи бир амалдорларнинг бирор нарсани ундириб олармиканман, деб пастдаги фуқароларимизга қарашини бургут ўзининг ўткир кўзлари билан ўлжа излаб пастга тикилаётганлигига ўхшатиш ўринлидир. Мана шундай шароитда юртимизда мансабдор ўз мансабини суиистеъмол қилиши, таниш-билишчилик, маҳаллийчилик, порахўрлик, коррупция каби иллатларнинг авж олганлигига ҳайрон бўлмасак ҳам бўлади.

Ушбу параграфда ёзган фикр-мулоҳазалардан келиб чиқиб, бургутдек буюк шиддатга эга бўлган ёшларимизга шунга яраша буюк мақсадни мен таклиф қилмоқчиман: халқимизни, жами туркий халқларни эркин, фаровон ва бахтли турмушга олиб бориш учун, Ватанимизда демократик жамиятни қуриш ва бу йўлда ушбу китобимда ёзилган ишларни у ёки бу даражада амалга ошириш учун яқин дўст-биродарларингиз билан биргаликда гап-гаштак тузиш, кейин юртимиз бўйлаб тузилган кўплаб гап-гантаклар асосида ёшларнинг Жадидчилик ҳаракатини ташкил этиш ва унинг сафларида амалий ишлар билан жиддийроқ шуғулланишдир. Албатта гап-гаштак ҳам, ёшларнинг Жадидчилик ҳаракати ҳам давлат Конституцияси ва қонунлари, шунингдек халқаро қонунлар доирасида олиб борилиши керак.

Ҳар бир гап-гаштак ёниб турган битта шамчироқни эслатмоғи лозим. Юз минглаб гап-гаштаклар эса Ватанимизда юз минглаб шамчироқнинг бир пайтда ёниб нур сочиши ва юртимизнинг нурафшон бўлишига хизмат қилади. Натижада халқимизнинг эркин, фаровон, демократик жамият сари бориши илдамлашади.

-----------------------------------------

3–ИЛОВА. 1988: ЎЗБЕКИСТОН ТАБИАТИ, МАЪНАВИЙ ВА МОДДИЙ БОЙЛИКЛАРИНИ МУҲОФАЗА ЭТИШ ҲАРАКАТИ. ҲАРАКАТНИНГ ШАРТЛИ АТАМАСИ - «БИРЛИК» (ДАСТУР ЛОЙИҲАСИ)

«БИРЛИК» ҳаракати – Ўзбекистоннинг ижтимоий-иқтисодий аҳволи, келажаги учун куюнадиган, унинг табиати, маънавий ва моддий бойликларига бефарқ қараб туролмайдиган кишиларнинг, миллати, келиб чиқишидан қатъий назар, маслак атрофидаги эркин-ихтиёрий уюшмасидир.

«БИРЛИК» Ўзбекистон Конституцияси ва инсон ҳуқуқлари Умуминсоний декларацияси доирасида иш юритади.

«БИРЛИК» КПСС Марказий Комитетининг демократиялаш, қайта қуришни амалга ошириш, турғунлик даври иллатларини тугатиш борасидаги йўриқларини бажаришда Ўзбекистон Компартияси Марказий Комитети ва Ўзбекистон ҳукуматига ўзини кўмакдош деб ҳисоблайди.

«БИРЛИК» КПССнинг Х1Х конференцияси руҳига содиқ барча демократик ҳаракатларни қўллаб-қувватлайди, янгича ҳаракатларни бўғишга қаратилган, фикр эркинлигига зид бўлган уринишларни демократия ва СССР Конституциясига хилоф деб баҳолайди.

«БИРЛИК» ҳаракатининг бош мақсади – Ўзбекистонда яшаётган барча кишиларни турғунлик даврининг қолдиғи бўлмиш ижтимоий карахтликдан халос қилиш, оммани қайта қуриш йўлидаги курашга мумкин қадар кенгроқ жалб этишдир.

«БИРЛИК» НИНГ АСОСИЙ ВАЗИФАЛАРИ

«БИРЛИК» ҳаракати қуйидаги вазифаларни асосий деб билади:

1. Республиканинг ер, сув, қазилма, умуман барча табиат бойликларига оқилона муносабатда бўлиш, атроф-муҳитга келажак нуқтаи назаридан ёндошишни тарғиб этиш, экологик тарбияни йўлга қўйиш орқали табиатга нисбатан масъуллик туйғуларини тарбиялаш;

2. Ўзбекистонни СССР таркибидаги иттифоқдош республика сифатида хўжалик ҳисобига ўтказиш, уни комплекс ривожлантириш ишига фаол қатнашиш;

3. Ўзбек тилини конституцион гарантиялаш ва уни республикада давлат тилига айлантириш, маданий меросни чуқурроқ, комплекс суратда тадқиқ этиш, тарихан синовдан ўтган миллий прогрессив анъаналарни (одоб-ҳурмат, эътиқод, инсонпарварлик, меҳр-оқибат каби) тиклаш ва айни пайтда республикада яшаётган бошқа халқларнинг миллий тили ва урф-одат, анъаналарига ҳурмат билан муносабатда бўлиш;

4. Сталинизмни, кейинги ўн беш – йигирма йил ичида авж олган турли ижтимоий иллатлар, коррупция, мафия, бюрократизмни кескин қоралаган ҳолда буларнинг туб илдизларини очиш, жумладан, республикамизда монокультуранинг коррупция ва мафияга асос бўлганлигини оммага тушунтириш, монокультурага қарши кенг жамоатчиликни сафарбар этиш;

5. Ўзбек халқининг 80 фоизини ташкил этувчи қишлоқ аҳолисини ўз меҳнати ва эҳтиёжига яраша моддий таъминотни кўтариш, қишлоқ меҳнаткашларини гўшт, сут, тухум, мева-сабзавот истеъмолини умумиттифоқ даражасига кўтариш, қишлоқ жойларда меҳнат шароитини яхшилаш;

6. Болалар меҳнати эксплуатациясига чек қўйиш;

7. Аёллар меҳнатини инсоний ва ҳуқуқий меъёрларга мослаш;

8. Қишлоқ жойларда ва шаҳарларда тиббий ёрдамни яхши йўлга қўйиш, ерга солинадиган заҳарли химикатлар меъёрини, жилла қурмаса, умумиттифоқ даражасига тушириш, болалар ўлимининг кўплиги, майиб-мажруҳлик, ёшларнинг анча қисмининг ҳарбий хизматга яроқсиз бўлиб қолаётганлигининг сабаблари кимёвий дориларнинг ҳаддан ортиқ кўп ишлатилаётган эканини оммага тушунтириш;

9. Республикада медицинанинг аҳволи, турли касаллик ва улардан келиб чиқадиган ўлим ҳолатларининг аниқ статистикаси матбуотда мунтазам бериб борилишига эришиш;

10. Ўзбекистонда яшаётган ҳар бир гражданни ўзи истиқомат қилаётган жойнинг иқтисодий, экологик тақдирига фаол муносабатда бўлишга ўргатиш;

11. Иқтисодий ва маданий ишларни марказдан туриб бошқаришдан воз кечиш, жойлардаги ташкилотларга кўпроқ эрк бериш;

12. Республикада сайлов системасини демократиялаш ва депутатларнинг ҳуқуқларини конституцион гарантиялаш, сайловчиларнинг ижтимоий активлигини ошириш;

13. «Ҳокимият – Советларга!» шиорининг ҳаётга тўла тадбиқ этилишига эришиш;

14. Қайта қуришни бўғишга қаратилган ҳар қандай тажовузга, демократия ва ошкораликка зид бўлган ҳар қандай ҳаракатга қарши туриш;

15. Республикада миллий тенглик ва ўзаро ҳамдўстлик учун кураш олиб бориш, ўзбек ва бошқа миллат вакилларининг рус тилини билмайди деган баҳонада ҳарбий хизматда фақат қурилиш батальонларида ишлатилишига чек қўйишга эришиш;

16. Ўзбекистон тарихини янгидан ҳар томонлама ва объектив тадқиқ этилиши, мактабларда ўқитилишига ҳаракат қилиш, ўтмишда умумбашарият томонидан
тан олинган тарихий шахсларнинг ўзимизда асоссиз камситилишига чек қўйиш, тарихга нисбатан сталинча сиёсий кампаниялар ёки бюрократик муносабатларни батамом йўқотиш;

17. Шаҳар меъморлигида, қишлоқ қурилишларида миллий анъаналарни тиклаш, истироҳат боғлари, ҳайкалтарошлик, биноларнинг ички ва ташқи кўринишида миллий меъморлик анъаналаридан чекинмаслик, хусусан ҳозир шаҳарларда тикланаётган болалар томошабоғларида архитектура қиёфасизлигини тўхтатиш;

18. Йўқолиб бораётган тарихий жой номларини сақлаб қолиш, ўринсиз алмаштирилганларини тиклаш, республикада ўнлаб маротаба такрор учрайдиган бир хил жой номларини тартибга солишга, аслини тиклашга эришиш;

19. Ўзбекистоннинг турли археологик қазилма жойлари ва тарихий марказларидан бошқа шаҳарларга олиб кетилган ашё ва экспонатларни жойига қайтариш, республикада туризмни ривожлантириш ва ундан тушган даромадни Ўзбекистон бюджетида қолдириш;

20. Чет эллардаги маданий ва адабий меросимизни Ўзбекистонга ёки асл ёки нусха (фото-, слайд-, кўчирма) ҳолда келтириш;

21. Чет элларда яшаётган, турли сабаблар билан дунёга сочилиб кетган ўзбеклар билан маданий алоқаларни тиклаш ҳамда қардош республикаларда яшаётган ўзбекларнинг яратган маданий бойликларига умумўзбек маданиятининг узвий бир қисми сифатида ёндашиш;

22. Халқнинг маданий савиясини кўтариш учун кураш олиб бориш, маданий меросни замон билан боғлаш, эски ўзбек имлосини минг йиллик маданий мерос калити сифатида баҳолаб, уни мактаб, ўрта махсус ва олий ўқув юртларида ўргатилишига эришиш;

23. Болаларни ўтмишга, аждодлар руҳига ҳурмат туйғусида тарбиялаш, уларни тарихга нисбатан ҳам, келажакка нисбатан ҳам масъуллик туйғуларини уйғотиш;

24. Ҳар қандай миллий тенгсизлик ва миллий камситишни қоралаш, миллатчиликка ҳам, шовинизмга ҳам қарши мунтазам кураш олиб бориш;

25. Миллатлар ўртасидаги муносабатларни миллий ва илмий нуқтаи назардан чуқур ўрганиш, зиддиятларни хаспушламаслик, бошқа халқлар билан ўзбеклар ўртасида низо қўзғаш учун қилинган ҳар қандай провокацияни ўз вақтида, зудлик билан фош этиш;

26. Йигирманчи, ўттизинчи йиллар тарихи сиёсий, ижтимоий ва иқтисодий жиҳатдан объектив тадқиқ этилиши, ўша даврларда мавжуд бўлган турли хил уюшмаларнинг программаларини ошкор этиш ва шу билан ҳозирги авлодда улар ҳақида объектив тасаввур ҳосил қилиш;

27. Ўзбекистонда ишчилар синфи таркибида маҳаллий-миллий кадрлар сонини ошириш, камида эллик фойизга етказиш ва республикамизда ишчи кучларини ортиқча деган баҳонада бошқа республикаларда бўшаб қолган қишлоқ жойларига кўчиришни тўхтатиш ҳамда шунга боғлиқ равишда бошқа республикалардан, хусусан, РСФСРдан ишчи кучларини меъёрсиз жалб этишни чеклаш;

28. Республика фондида, ишлаб чиқаришида компьютер технологиясини ривожлантириш ва шу соҳада ихтиро қиладиган, ишлай оладиган миллий кадрларни тарбиялашга алоҳида эътибор кўрсатиш;

29. Ўзбекистон аҳолисининг жон бошига тўғри келадиган миллий даромаднинг умумиттифоқ кўрсаткичларидан пастлигига чек қўйиш, Марказий планлаштириш, молия органларининг шунга боғлиқ фаолиятини ўрганиш ва бу борада адолат ўрнатиш;

30. Болали аёлларга тўланадиган нафақанинг регионлар бўйича нотенглигига чек қўйиш, бу аҳволни инсонпарварлик ва конституцион ҳуқуқлардан келиб чиққан ҳолда адолатли ҳал этиш;

31. Республикада соғлиқни сақлаш ишларининг ниҳоятда қолоқ аҳволда эканини ҳисобга олиб, миллий-маҳаллий кадрларнинг савиясини кўтаришга ҳаракат қилиш, қишлоқ жойларда аҳолининг рус тилини яхши билмаслигини ҳисобга олиб, бу ерлардан келадиган кадрларни она тилида ўқитишга эришиш, медицина фанини ривожлантиришда Бутуниттифоқ тиббиёт фани ва бошқа давлатлардаги илмий тажриба ва назариялардан кенгроқ фойдаланиш;

32. Медицинада касалликни даволаш билан бир қаторда касаллик келтириб чиқарадиган манбаларни йўқотиш учун кураш олиб бориш, чунончи, уй-жой қурилиши, санитария-гигиена ишларини ташкил этишда республика об-ҳаво шароити, иқлимини ҳисобга олиш, шаҳарлардаги заҳарли чиқит чиқарадиган завод-фабрикалар устидан қатъий медицина назорати ўрнатиш ва энг заҳарли заводларни ёпишга эришиш, қишлоқ жойларида эса заҳарли химикатлар қўллашни тўхтатиш;

33. Республикани бир текис ривожлантириш, ҳамма территориал бўлинишларга тенг муносабатда бўлиш, биринчи галда Тошкент шаҳрининг бошқа регионлар ҳисобига ўсишини тўхтатиш, шаҳарлар ва қишлоқлар ўртасидаги иқтисодий ва ижтимоий тафовутни йўқотишга интилиш;

34. Республика аҳолисининг умумсоғлиги экологик ноқулайлик сабабли қониқарсиз аҳволда эканини ҳисобга олиб, медицина хизмати билан бирга спорт маданиятини ҳам ривожлантириш, қишлоқ спортини тубдан яхшилаш, миллий-маҳаллий аҳолини спортга жалб этиш, ўзбек спорт мактабларини яратиш, қардош социалистик мамлакатлардан бу борада тажриба ва кадр алмашишни йўлга қўйиш;

35. Якка ҳолда ва кооператив ишлаб чиқариш, социалистик бозор ривожига эътиборни кучайтириш, чет эллардаги фирмалар билан Ўзбекистоннинг географик шароитидан келиб чиққан ҳолда қўшма-шериклик завод-фабрикалар ташкил этишга эътиборни тортиш;

36. Пахта маҳсулотларининг асосий қисми республикадан ташқарида ишлаб чиқарилишининг нормал ҳол эмаслигини назарда тутиб, пахта хом ашёси планли суратда Ўзбекистоннинг ўзида қайта ишланиб, четга тайёр маҳсулот ҳолида чиқишини таъминлаш;

37. Ўзбекистоннинг Бутуниттифоқ фондларига қўшаётган ҳиссаси, Бутуниттифоқ миллий даромадидаги улуши матбуотда мунтазам ёритиб борилиши, қардош республикалардаги харид нархлари билан Ўзбекистонда етиштириладиган аналог маҳсулотлар баҳосидаги тафовутлар йўқотилишига эришиш;

38. Нефть, газ, қимматбаҳо рангли металлар Ўзбекистоннинг миллий даромадига киритилиши, шунингдек, қазиб олинадиган бойликларнинг қанча қисми республика эҳтиёжларига ишлатилиши ва қанчаси четга чиқарилишини умумиттифоқ манфаатларини ҳисобга олган ҳолда республика ҳукумати ихтиёрига берилишини талаб қилиш;

39. «БИРЛИК» ҳаракати республикамиздаги инсон ҳуқуқлари ва адолат хусусида бир қанча ўзгаришлар қилиш лозимлигини таъкидлайди, чунончи: Сталин репрессияларини инсониятга нисбатан тажовуз деб баҳолаб ўша даврда Ўзбекистонда иш кўрган жазо аппарати аъзоларини номма-ном фош этиш кераклигини алоҳида таъкидлайди, бу борадаги ҳамма ҳужжатлар халққа етказилиши керак, деб ҳисоблайди;

40. Ўзбекистондаги ҳар бир гражданнинг ёзишма, телефон сўзлашувини ва бошқа сирларининг дахлсизлигини таъминлаш, бу сирларга тажовуз қилинганда қонун йўли билан жазо чораларини қўллашга эришиш;

41. Ўзбекистонда шахснинг ҳуқуқий дахлсизлигини таъминлаш, ҳар бир гражданнинг ҳар қандай ташкилотда ўзи устидан тўпланган материаллар билан танишиш ҳуқуқига эга бўлиши ва тўҳматдан қонун билан ҳимояланишига эришиш;

42. ЎзССР граждани ўзгача сиёсий қарашлари, диний эътиқоди учун таъқиб қилинмаслиги, Конституциянинг шу моддаси тўлдирилиши ва ҳаётга тўла тадбиқ этилиши билан бирга танқид ё эътиқоди учун жабр тортган шахслар рўйхати эълон этиб турилишига эришиш;

43. «БИРЛИК» Орол денгизи қуриётгани ва уни қуришга олиб келаётган сабаблар таъсирида Ўзбекистон экологик ҳалокат ёқасида турибди, деб ҳисоблайди, шу боисдан, Орол денгизини пахта майдонларини қисқартириш, унинг ўрнига кам сув талаб қиладиган экинлар экиш ва умуман сувга оқилона муносабатда бўлиш ҳисобига асл ҳолига қайтариш лозим, деб билади;

44. «БИРЛИК» Ўрта Осиё ва Қозоғистон республикалари территориясида жойлашиб, Ўзбекистон табиати ва аҳолисининг соғлигига зарар келтираётган химия корхоналари, завод-фабрикаларни аниқлаб, уларга жамоатчилик эътиборини қаратади, ўта заҳарли корхоналарни ёпишга эришиш учун кураш олиб боради;

45. «БИРЛИК» Орол денгизи, Амударё ва Сирдарё ҳавзаларида ҳамда муҳим жойларда экологик шароитга боғлиқ бўлган кўрсаткичларни мунтазам равишда эълон этиб борилишига курашади.

«БИРЛИК» ҳаракатининг ушбу програмасида республикамиздаги шу кунги муаммолар акс эттирилди. «БИРЛИК» бу муаммоларни ҳал этиш учун бюрократик аппаратлардан фарқли ўлароқ тўла ошкоралик ва демократия принциплари асосида фаол ва собит иш олиб боради.

Ҳаракатнинг асосий йўналиши Совет ва ҳукумат органларини халқ манфаатларини кўзлаб қилинадиган ишларига рағбат шаклида бўлади.

«БИРЛИК» республикада, Иттифоқимизда ва ҳатто бошқа мамлакатлардаги тинчлик, тараққиёт ва келажак учун курашувчи прогрессив кучлар билан алоқа ва ҳамкорлик ўрнатишга интилади.

«БИРЛИК»нинг асосий мақсадлари КПССнинг қайта қуриш ва демократиялашни амалга оширишдаги фаолиятига мувофиқ бўлиб, келажакда у ЎзССРда ҳокимиятни Советларга ўтказиш жараёнида бюрократия қаршилигини енгишга кўмакдошга айланади. Узоқроқ келажакда «БИРЛИК» конструктив танқид позициясидан Советларни яна бюрократлашмаслигини назорат қилиб турувчи ҳамда халқ фикрини умумлаштириш ва унинг хоҳиш-иродасини амалга оширишда Советларга ёрдамчи бўлиб қолади.

Эслатма. Бирликнинг ушбу дастлабки Дастур лойиҳаси тарихини 2.24-параграфда ёзганман.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  2022: БИРЛИКЧИЛАР китоб

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 10)

Среда, 10 Мая 2023 г. 20:28 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 10)

Китобнинг тузатилган ва тўлдирилган тўртинчи нашри

СЎНГГИ СЎЗ ЎРНИДА

1. Китобимда таъкидлаганимдек, Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракати 1988 йил 11 ноябр куни ҳофиз Дадахон Хасаннинг уйига йиғилган 18 (ё 22) киши асос солди. Ушбу Ҳаракат сафлари кундан кунга кенгайиб бориб, 1989 йил кузи – 1990 йил баҳорида унда деярли бир миллионга яқин Ўзбекистон фуқаролари, жумладан ўзбек халқининг таниқли 155 зиёлиси иштирок этди.

2. Бирлик халқ ҳаракати раиси Абдураҳим Пўлатов ва БХҲ раҳбарларидан баъзилари йўл қўйган қўпол сиёсий хатолари туфайли 1989 йил 11 ноябрида бўлган иккинчи қурултойида Муҳаммад Солиҳ раҳбалигида бир гуруҳ зиёлилар Бирликдан ажралиб чиқишди. Улар 1990 йил март ойида Эрк халқ ҳаракатига, 1990 йил 30 апрелида Эрк демократик партиясига асос солишди.

3. 3. Бирлик раҳбариятидаги айрим шахсларнинг, авваламбор Бирлик халқ ҳаракати раиси Абдурахим Пўлатовнинг яна нотўғри ва демократияга зид раҳбарлиги оқибатида 1990 йил ноябр ойида Бирликнинг Тошкент шаҳар ташкилоти раиси Абдусалом Абдуҳолиқов (1922-2005) ва бошқа кўпгина раҳбарлари истъефо беришди. Жумладан, мен ҳам 1990 йил 28-30 ноябрида Бирликда вужудга келган вазиятга доир 15 бетлик хат ёзиб, Ҳаракатнинг ўзим раҳбар бўлган Мирза Улуғбек туманидаги бошланғич ташкилотларига тарқатдим ва ўз лавозимимдан истъефо бердим.

4. 1991 йил 11 ноябр куни Бирлик халқ ҳаракати Ўзбекистон Адлия вазирлигида расман рўйхатга олинди.

5. Бирлик халқ ҳаракати юқорида ёзган усуллар билан заифлаштирилгач унинг раҳбарлари ва фаолларига қарши террор усуллари қўлланила бошланди. Китобимнинг 4.3-параграфида ёзганимдек, 1991 йил 17 декабр кечқурун Талъат Холиқов яшаётган Тошкент шаҳридаги Каттабоғ маҳалласида маҳалла аҳли билан бирликчиларнинг учрашуви белгиланган эди. Талъат Холиқов кечки пайт Каттабоғ маҳалла чойхонаси олдида бирликчилар ва маҳалладошларнинг келишини кутиб турган пайтда «номаълум шахслар» деб аталмиш «қора кучлар» унинг бошига арматура билан уришди ва бошини ёришди.

6. Талъат Холиқовнинг жонига суиқасд қилган жиноятчилар, табиийки, фош этилмади. Натижада худди шундай усулда «қора кучлар» Бирликчи журналист Абдурашид Шариповни 1992 йил 23 январ куни Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси биноси (Пушкин кўчаси, 1-уй) олдида [82], Бирлик халқ ҳаракати раисдоши Абдурахим Пўлатовни 1992 йил 29 июнда Тошкент шаҳар Ички ишлар бош бошқармаси биноси (Содиқ Азимов кўчаси, 87-уй) олдида [83], Бирликнинг яна бир раисдоши Шуҳрат Исматуллаевни 1993 йил 5 май куни Тошкент шаҳар 16-касалхонаси яқинида калтаклашиб, арматура билан уриб бошини ёришди.

7. Ўзбекистондаги авторитар сиёсий тизимнинг куч ишлатар органлари Бирлик халқ ҳаракати раҳбарлари ва фаолларига нисбатан ҳам, бошқа демократик кучларга нисбатан ҳам 1991 йилдан бери ўтказиб келган қаттиқ тазйиқ ва қувғинларидан сўнг 12 йил ўтгач, яъни 2003 йилга келиб Ватанимизда демократия сари баъзи бир қадамлар қўйилди.

Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракатининг бешинчи қурултойи 2003 йил 6 май куни Тошкентда Собир Рахимов номли кинотеатр биносида бўлиб ўтди. Қурултойда Абдурахим Пўлатов Бирлик халқ ҳаракатининг раиси, Васила Иноятова Бош котиби этиб сайланди. Қурултой “Бирлик халқ ҳаракати» партиясини тузиш ҳақида қарор қабул қилди.

ИЗОҲ. Шу куни - 2003 йил 6 май эрталаб соат 8.00 да мени милиция ходимлари Тошкентдаги Чорсу бозори ҳудудида тутиб, мажбуран Тошкент шаҳар Шайхонтоҳур туман Ички ишлар бошқармасига олиб боришди. Мени у ерда соат 14.00 гача, яъни Бирлик халқ ҳаракати қурултойи деярли тамом бўлгунига қадар тутқунликда сақлашди. Мен Бирлик халқ ҳаракатининг бешинчи қурултойида меҳмон сифатида, аниқроғи Ўзбекистон Республикачилар партиясидан вакил сифатида иштирок этишим мумкин эди.

8. 2003 йил 25 август куни Қўқон шаҳрида Ўзбекистон «Бирлик халқ ҳаракати» партиясининг таъсис қурултойи бўлиб ўтди. Ўзбекистон «Сиёсий партиялар тўғрисида»ги қонунга биноан 5000 нафардан ортиқ (2003 йилдаги қонун талабларга асосан), яъни 5854 нафар Ўзбекистон фуқаросининг имзоси тўплаб, Ўзбекистон Адлия вазирлигига 2003 йил 22 сентябрда топширилди. Шундан сўнг Адлия вазирлиги баъзи бир эътирозлар билдириб, ҳужжатларни уч марта қайтарди.

9. Бирлик халқ ҳаракати фаоллари навбатдаги қурултойни чақириш ва унинг раҳбариятини демократия талаблари асосида янгидан сайлашга бир неча марта ҳаракат қилди. Шундай ҳаракатлардан сўнггиси 2007 йилда бўлди. Бирликнинг таниқли фаолларидан 16 нафари www.uzbekinfo.org сайтида 2007 йил 16 сентябр куни ўзбек халқига Мурожаатнома эълон қилди. Ушбу Мурожаатнома www.centrasia.org сайтида 2007 йил 17 сентяб куни чо қилинди. Унинг ўзбек тилидаги матнини топа олмадим. Шу сабабли унинг рус тилидаги матнини ўзбек тилига ўгириб келтирмоқдаман. 16 нафар исми шарифидан кейин имкониятим доирасида ҳар бирининг туғилган йилини, агар вафот қилган бўлса уни ҳам йилини ёздим.


“Бирлик” - халқимиз тарихидир, тарихни йўқ қилиб бўлмайди! Ватандошларга Мурожаат!

Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати (кейинги ўринларда “Бирлик” ёки “Ҳаракат” деб юритилади) демократик йўналишдаги минглаб одамларни сиёсий фаолият йўлида бирлаштирган ва асрлар давомида уйқуда бўлган ўзбек халқини уйғотган биринчи халқ ҳаракатидир.

Горбачев қайта қуриш йилларида яратилган “Ҳаракат” халқимизни совет мустамлакачилик зулмидан озод қилиш, ватандошларимизнинг азалий орзўси бўлган миллий мустақилликка эришиш йўлида улкан ишларни амалга оширди.

Ўтган асрнинг 80-йиллари охири ва 90-йиллари бошларида Ўзбекистонда демократик жамият қуриш, сўз ва матбуот воситалари эркинлигига эришиш йўлидаги илк саъй-ҳаракатлар ўз самарасини бера бошлади.

Афсуски, эндигина шакллана бошлаган “Ҳаракат” ўша пайтдаги совет Давлат хавфсизлиги қўмитаси (ДХҚ–КГБ) ва коммунистик номенклатуранинг ўта қаттиқ қаршиликларига дуч келди. “Бирлик”даги бўлинишда мухолифат сафида бўлган коммунистик мафкура тарафдорлари ҳам муҳим рол ўйнади.

1991 йил 11 ноябрда расмий давлат рўйхатидан ўтган “Ҳаракат” фаолияти 1993 йил октябр ойида Ўзбекистон Адлия вазирлиги томонидан нодавлат оммавий-сиёсий ташкилотларни қайта рўйхатдан ўтказиш баҳонаси билан тўхтатилди.

Мана 15 йилдан ортиқ вақтдан бери Ўзбекистон ҳукумати “Бирлик”ка расмий фаолиятни амалга ошириш имкониятини бермаётир.

1991 йилда “Бирлик” партияси тузилди, лекин “Ҳаракат” саҳнани тарк этмади – ўз номи билан халқ орасида сақланиб қолди. 2003 йилда “Бирлик” партияси раиси Абдураҳим Пўлатов ташаббуси билан “Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати партияси” деб ўзгартирилди, гуёки “Ҳаракат” “Бирлик” партиясига алмаштирилди. Бошқача айтганда “Ҳаракат” “Бирлик” партиясига бириктирилди, қўшилди. Абдураҳим Пўлатов ўз партиясини қандай ва неча марта ўзгартириши, оддий тил билан айтганда, унинг иши. Лекин “бириктириш” амалиёти “Ҳаракат” Уставига зиддир.

Биз, “Бирлик” Устави ва Дастури доирасида ўз фаолиятини давом эттираётган муассис ва фаоллар, шунингдек турли бўғинлардан сайланган масъул шахслар, барча ватандошларимизни “Ҳаракат” фаолиятини тиклашга чақирамиз.

Бунинг учун биз “Бирлик” бошқаруви аъзоларини қайта сайлашимиз, “Ҳаракат” бўлимларини мамлакатимиз вилоятлари ва туманларида қайтадан шакллантиришимиз, шунингдек халқаро ҳамжамият ва халқимизга “Ўзбекистон “Бирлик халқ ҳаракати мустақил оммавий-сиёсий ташкилот бўлиб, худди шу номдаги партиядан мустақил” эканлиги ҳақида хабардор қилмоғимиз керак.

Биз барчани “Ўзбекистон “Бирлик халқ ҳаракати” фаолиятини тиклашда фаол иштирок этишга ва ушбу ташкилот сафларида курашишга чақирамиз!
“Бирлик” ўлмаган!
“Бирлик” яшайди!

“Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати” таъсисчилари ва фаоллари номидан:

1. Дадахон Ҳасанов (1940) - “Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати” асосчиси, ҳофиз ва шоир. e-mail: dadahonshoir@rambler.ru

2. Исмоил Дадажонов (1952-2016) - “Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати” партияси раис ўринбосари, e-mail: setube@mail.ru

3. Фахриддин Худойқулов (1962) - “Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати” асосчиси ва ғоявий асосчиси.

4. Зоҳид Ҳақназаров (1937-2019) - “Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати” асосчиси, унинг собиқ раисдоши. -

5. Алибой Йўляхшиев (1938—2020) - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати Самарқанд вилоят бўлими таъсисчиси.

6. Ёдгор Обид (1940) - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати фаоли, шоир.

7. Толиб Ёқубов (1941-2019) – Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати фаоли, инсон ҳуқуқлари ҳимоячиси, e-mail: hrsu_tolib@rambler.ru

8. Гулчеҳра Нуруллаева (1938-2021) – Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати фаоли, шоира.

9. Сулаймон Муродов (... – 2008) – Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати фахрий аъзоси, e-mail: s.muradov@comcast.net

10. Хазратқул Худойбердиев - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати фаоли, e-mail: saturnus04@yahoo.se

11. Баҳром Ҳамроев - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати фаоли, Москва.

12. Рафиқ Ғаниев - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати фаоли, Швеция. 107

13. Тўлқин Қораев - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати аъзоси, журналист, e-mail: tulkin.karaev@comhem.se

14. Аваз Фаёзов - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати аъзоси.

15. Муҳиддин Қурбонов - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати Жиззах вилоят бўлими раиси, e-mail: muhiddin@yahoo.com

16. Абдумалик Умрзоқов - Ўзбекистон “Бирлик” халқ ҳаракати аъзоси, Самарқанд.

2007.16.09 Манба: www.uzbekinfo.org” [108]

10. Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракатининг айрим раҳбарлари 1989-1990 йилларда йўл қўйган қўпол хатолари деярли бир миллион Ўзбекистон фуқаролари иштирок этган ва туб маънода миллий озодлик ҳаракати бўлган Бирликнинг Ўзбекистон тарихидаги ўрни ва ролини камайтира олмайди. Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракатининг 1989-1990 йиллар давомида Ўзбекистон Мустақиллиги ва демократия йўлида олиб борган амалий ишлари Мустақил Ўзбекистон тарихида зарҳал харфлар билан ёзилган ва тарихимиздаги бу сатрларни ҳеч ким ва ҳеч қачон ўчираолмайди.

1-ИЛОВА. «ҚАРЗ БАЛОСИДАН ОГОҲ БЎЛГИН, ХАЛҚИМ!» КИТОБИМ УЧУН ҚИЛИНГАН ТАЗЙИҚЛАР

Халқимга қадрингни бил десам агар,
Кураш, ҳақни ошкор қил десам агар,
Бу қутқу аталса давлатга зарар
Қанча азоб бўлса тортганим бўлсин. [1, 3-ж., 102-б.]
ЭРКИН ВОҲИДОВ


Мен 2000 йил май ойида «Қарз балосидан огоҳ бўлгин, халқим!» номли китоб ёзганим ва компютерда чоп этганим тўғрисида ушбу китобнинг «Муаллиф ҳақида» параграфида таъкидлагандим. Шу китобга доир ўқувчимизда маълум бир тушунча ҳосил бўлиши учун унинг мундарижасини келтириб ўтаман.

«Муаллиф ҳақида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1. Ўзбекистоннинг ташқи қарзи қанча? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Халқаро кредит ва унинг фоизлари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3. Кредит – ҳозирги замон судхўрлиги . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
4. Ўзбекистондаги банклар фаолиятига доир битта таклиф 13
5. Олинаётган қарзларнинг ишлатилиши . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
6. Қарзлар ва қишлоқ хўжалиги . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
7. Жаҳон мамлакатларининг иқтисодий аҳволи . . . . . . . . . . . 32
8. Жаҳон тарихига бир назар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
9. Судхўрлик натижасида жаҳон мамлакатларида вужудга келган аҳвол … 46
10. Халқаро банклар ва уларнинг қарз беришларига доир баъзи бир маълумотлар ... 50
11. Ўзбекистоннинг ташқи қарзи кескин ошиши мумкинлиги 54
12. Қарзлар ва «янги уй» . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
13. Қарзлар, сайловлар ва ошкоралик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
14. Сотилаётган табиий бойликларимиз ва корхоналаримиз 63
15. Қарз балосидан огоҳ бўлайлик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Илова. Атоқли демократ шоир Юсуф Жуманинг «Қарзинг бормиш» шеъри … 66
Фойдаланилган адабиётлар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Мундарижа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Мен «Қарз балосидан огоҳ бўлгин, халқим!» китобимни дастлаб 14 параграфдан иборат (72 бетлик) қилиб ёздим. Китобнинг шу варианти Бирлик халқ ҳаракати нашри бўлмиш «Ҳаракат» журналининг 2000 йил 5-6-сонларида чоп этилди ([92]-га қаранг). Бу китобга «Ўзбекистонда банклар фаолиятига доир битта таклиф» номли параграфни мен 2000 йил 28 июл куни ёздим ва китобга тўртинчи параграф сифатида қўшиб, 15 бандли қилдим (76 бетгача кенгайди).

Мен «Қарз балосидан огоҳ бўлгин, халқим!» китобини 2000 йилда айрим зиёлиларимизга, жумладан Ўзбекистон Олий Мажлисининг бир неча атоқли депутатларига ҳам бердим. Жумладан Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг Раис ўринбосари, Ўзбекистон Олий Мажлисининг депутати, Ўзбекистон Халқ шоири Муҳаммад Юсуфга китобимнинг битта нусхасини 2000 йил июн ойида бердим. У менинг қўлимдаги китобимга «Омон бўлинг!» деб ёзиб ўз имзосини қўйди.

Муҳаммад Юсуф ўзбек халқининг таниқли шоири, ва яхши зиёлиларидан бири эди (у 1954 йил 21 апрелда Андижон вилоятида туғилган). У китобимни ўқигач Ўзбекистон Олий Мажлисининг депутати сифатида Ўзбекистонга келаётган миллиард-миллиард доллар кредитлар (қарзлар)нинг қаерга кетаётганлиги, нимага сарфланаётганлиги билан қизиққан бўлиш эҳтимоли бор. Унинг бундай қизиқувчанлигига жавобан 2000 йил 31 августда Муҳаммад Юсуф ўзининг «Тико» автомашинасида Тошкент шаҳри, Оққўрғон кўчасида кетаётганида унинг машинасига «Жигули» автомашинаси келиб урилди («Туркистон» газетаси, 2000 йил август). Врачлар уни касалхонада операция қилишди. Аллоҳ уни ўшанда бевақт ўлимдан сақлаб қолди.

2001 йил 8 август куни Муҳаммад Юсуфнинг Тошкентда ижодий кечасини ўтказиш режалаштирилди. Шу мақсадда Тошкентда кўплаб плакатлар эълон тахталарига ёпиштирилди. Лекин 2001 йил 31 июлда Хоразм вилояти, Элликқалъа туманида янги иншоотни очиш маросимидан сўнг у мияга қон қуйилиши (инсулт)дан вафот этди.

2002 йилда Ўзбекистон Олий Мажлиси «Банк сирлари тўғрисида»ги қонунни қабул қилди. Бу қонун ёрдамида айрим тақиқлашлар жорий этилди. Шу сабабли депутатлар энди банклар орқали ўтаётган Ўзбекистон халқининг миллиардлаб доллар маблағини сўраб-суриштира олмайдилар, яъни бунинг учун Олий Мажлис алоҳида комиссия тузиш ҳақида қарор қабул қилиши керак бўлади.

«Қарз балосидан огоҳ бўлгин, халқим!» номли китобимни 2000 йил май ойида тайёрладим. Шундан 1,5 йил ўтиб, 2001 йил 30 октябр куни мени милиция ходимлари қамоққа олишди. Менинг сумкамдан «Қарз балосидан огоҳ бўлгин, халқим!» китоби ва «Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!» номли китобимнинг 250 бетлик қўлёзмаси бўлиб, уларда бир неча ҳадислар ҳам ёзилган эди.

Ҳур фикрли инсонларни Ўзбекистондаги авторитар сиёсий тизимнинг куч ишлатувчи органлари қандай қилиб тазйиқ қилишларини бир озгина ёритиш мақсадида шу Иш юзасидан баъзи бир маълумотларни келтириб ўтай.

Мени 2001 йил 30 октябр куни Тошкент шаҳар Ҳамза туман Ички ишлар бошқармаси (ИИБ)нинг жиноий қидирув ва терроризмга қарши кураш бўлими катта терговчиси, милиция капитани Н.Зокиров ва катта лейтенант Н.Эшмуродов сўроққа тутишди ҳамда баённома ёзишди (Н.Зокиров 2004 йил май ойида Тошкент шаҳар Ички ишлар бош бошқармасида ишлаётганлиги ҳақида маълумот бор эди).

31 октябр куни мени Ҳамза туман прокурор ўринбосари Ашир Мустафоевич Каракетов кабинетига олиб боришди. У мени Тошкент шаҳар Ички ишлар бош бошқармасига қарашли Тақсимлаш ҳибсхонасига (русча «приемник-распределитель») жўнатишга санкция берди, шунингдек «Қарз балосидан огоҳ бўлгин, халқим!» китобим ва «Гап-гаштакдан – Жадидчилик ҳаракатига!» китобим қўлёзмасини Адабиётшунослик экспертизасига бериш кераклигини айтди (балким мана шундай хизматлари учун А.Каракетовни 2005 йилда Тошкент шаҳар прокуратурасидаги лавозимга ўтказишди). Шу сабабли Ҳамза туман ИИБ терговчиси, милиция катта лейтенанти Г.Аҳмедов 2001 йил 31 октябрда китобларимга доир Судга оид Адабиётшунослик экспертизасини тайинлаш ҳақида қарор чиқарди. Уни Ҳамза туман ИИБ бошлиғи, милиция полковниги Э.Эркаев тасдиқлаб, 2001 йил 1 ноябр куни Ўзбекистон Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин ишлари бўйича қўмита раиси раҳматли Фозилқори Собировга жўнатиб юборди.

Терговчи Г.Аҳмедов қарорда жумладан шундай ёзган.

«Аҳмаджонов Шуҳратжондан ашёвий далил сифатида олинган варақа ва китобчаларни таҳлил қилиш мақсадида адабиётшунослик экспертизасини ўтказишни мақсадга мувофиқ, ЎзРес ЖПКси (Жиноят процессуал кодекси, Ш.А.) 172, 173, 176, 180, 182 моддаларини қўллаб

Қ А Р О Р Қ И Л Д И М.

1. Ушбу жиноят ишлар юзасидан судга оид Адабиётшунослик экспертизаси тайинлансин. Экспертиза ўтказиш Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги давлат дин қўмитаси экспертлари ихтиёрига топширилсин.

Экспертлар ҳал қилиш учун қуйидаги саволлар қўйилсин.

А). Тақдим қилинаётган, яъни фуқаро Аҳмаджонов Шуҳратдан олинган варақалар ва китобчалар, қўлёзмаларда Ўзбекистон Республикасида миллий низоларни келтириб чиқаришга қаратилган ғоялар борми?

Б). Тақдим қилинган, яъни фуқаро Аҳмаджонов Шуҳратдан олинган варақалар ва китобчалар, қўлёзмаларда Ўзбекистон Республикаси Президентини обрўсизлантириш, унга туҳмат қилиш ва ҳақоратлашлар борми?

В).Ўзбекистон Республикасининг амалдаги давлат тузумини ўзгартириш ва ҳокимият вакилларини ҳокимиятдан четлаштириш ва миллий ҳудудий яхлитликни бузишга қаратилган даъватлар борми?

Г) Тақдим этилган варақалар, китобчалар фаолияти тақиқланган диний ташкилотларга тегишлими?

Д) Тақдим этилган варақалар ва китобчалар диний экстремизм, сепаратизм ва ақидапарастлик ғоялари билан йўрғалинганми, аҳоли орасида ваҳима чиқаришга қаратилган маълумотлар борми?

Экспертлар ихтиёрига Аҳмаджонов Шуҳратжондан олинган варақалар, китобчалар ва компьютер уч дона дискета тақдим этилсин.» [107, 20-б.]

Эксперт Н.Абулхасан 2001 йил 1 ноябрдаги ХХ1-134 рақамли экспертлик хулосасида қуйидагича ёзган.

«1) Тақдим этилган материалларда Ўзбекистон Республикасида миллий низоларни келтириб чиқаришга қаратилган ғоялар мавжуд эмас;

2) Тақдим этилган материалларда ЎзР Президентини обрўсизлантириш, унга туҳмат қилиш ва ҳақоратлашлар мавжуд эмас;

3) Тақдим этилган материалларда ЎзРсининг амалдаги давлат тузумини ўзгартириш ва миллий ҳудудий ялитликни бузишга қаратилган очиқ даъватлар мавжуд бўлмасада, уларнинг мазмун-моҳияти мавжуд тузумдан нолишга, ижтимоий ҳаётни ўзгартиришга қаратилган;

4) Тақдим этилган материаллар «Бирлик» ташкилотига тегишли;

5) Тақдим этилган материаллар аҳоли орасида ваҳима чиқаришга хизмат қилиши мумкин.

Изоҳ. Дин ишлари бўйича қўмита экспертлик гуруҳи диний мазмундаги адабиётлар учун адабиётшунослик хулосаларини тайёрлайди. Тақдим этилган материаллар мазмун-моҳиятига кўра кўпроқ сиёсий мавзуга яқинроқ бўлиб, асосан, «Бирлик» Халқ Ҳаракати нашрлари ва унинг аъзоси бўлган шахснинг шу ҳаракат фаолияти билан боғлиқ ёзишмаларидан иборат.» [109, 7-8-б.]

Ушбу экспертлик хулосаси Дин ишлари бўйича қўмитанинг ўша пайтдаги раиси Фозил қори Собировнинг имзоси қўйилган 954 рақамли хати билан бирга Ҳамза туман ИИБ бошлиғи, милиция полковниги Э.Эркаевга 2001 йил 7 ноябрда жўнатиб юборилганди. [109, 6-б.]

Натижада мени фақат ЎзР Маъмурий ҳуқуқбузарлик тўғрисидаги кодексининг 184-моддаси (Жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибига таҳдид соладиган материалларни тайёрлаш ёки тарқатиш мақсадида сақлаш) билан айблаб, 15 сутка муддатга маъмурий қамоқ жазосини тайинлаш ва Аҳмаджонов Шуҳратдан 7717 сўм 50 тийин Тошкент шаҳар Ички ишлар бош бошқармасининг махсус тақсимлаш хонаси фойдасига ундириш ҳақидаги Тошкент шаҳар Ҳамза туман судининг судьяси Н.Тожибоеванинг 2001 йил 19 ноябрдаги қарори билан чегараланишди [10, 25-б.].

Мен бу жаримани ўшанда ҳам, кейинчалик ҳам тўламадим.

Фозил қори Собиров эса бир оз вақт ўтгач ишдан олинди.

Шундай қилиб, мен [92]-китобим учун 2001 йил 30 октябрдан 4 декабргача, яъни 36 кун қамоқда бўлдим. Мен бу суд иши юзасидан жиноий ишлар бўйича Ҳамза туман, сўнгра Тошкент шаҳар ва кейин ЎзР Олий судига ёзма мурожаат қилганман. Лекин ҳар сафар қуруқ расмиятчилик учун ёзилган жавоб хатларини олдим. ЎзР Олий судидан яна Тошкент шаҳар судига жўнатишди.

Мен Тошкент шаҳар суди раисидан жавоб хатини олдим. Мен яна бир марта Ўзбекистон Олий судига ёзма мурожаат этиб, сўнгра Бирлашган Миллатлар Ташкилоти (БМТ)нинг Инсон ҳуқуқлари бўйича комиссиясига мурожаат этиш ниятим бор эди. Лекин тазйиқлар ва инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилишга доир бошқа ишлар кўпайиб кетиб, бу ишни БМТга ёзиб бериш иложи бўлмади.

Ўқувчи дўстим! Мен шеърият мухлисларидан биридирман. Киши кўнгли тўридаги ҳис-туйғулар ва фикрларни шоир баъзи бир ажойиб шеърда лўнда, аниқ-ихчам, чиройли қилиб ёзиб қўяди. Уни ўқигач: «Эҳ, қойил-э! Жуда боплаб ёзибди!» дейсиз ва бундай камёб шеърлардан завқ-шавқ оласиз. Шу сабабли китобимда бир нечта шеърларни ҳам келтирдим.

Менга 1989 йилдан бери маъқул келган ва ёдимда қолган шеърлардан бири – машҳур замондош шоиримиз Эркин Воҳидовнинг Изтироб шеъридир [1, 3-ж., 102-б.]. Масалан, шу шеърнинг биинчи тўртлигидаги «бетабфиқ» сўзига эътибор берайлик ва унинг маъносини «Ўзбек тилининг имло луғати»дан келтириб ўтай.

« Б е т а б ф и қ [форс-тожикча + арабча] – 1. Динга, диний ақидаларга, Худога ишонмайдиган, табфиқи, имони йўқ; мункир, муртад. Калима келтир, бетабфиқ! Ойбек, Қутлуғ қон.
2. кўчма Беҳаё, шармсиз; уятсиз, виждонсиз» [108, 1-ж., 106-б.]

Эркин ака шеърларида ишлатилган биттагина сўзнинг маъноси мана шу даражада кенг ва чуқурдир, биттагина сўз билан баъзи бир раҳбарларнинг бутун ички дунёсини очиб бера олган. Мен инсон ҳуқуқлари ва демократия учун курашим давомида турли амалларда ўтирган раҳбарлар билан муносабатда бўлишимга тўғри келган. Бу шеърни ўқиб сиз ҳам завқ олинг.

ЭРКИН ВОҲИДОВ

ИЗТИРОБ

Бетабфиқ раҳбарни сўкканим учун
Уч йил ётар бўлсам ётганим бўлсин,
Унинг йўқ обрўсини тўкканим учун
Тўлов берсам борим сотганим бўлсин.

Халқимга қадрингни бил десам агар,
Кураш, ҳақни ошкор қил десам агар,
Бу қутқу аталса давлатга зарар
Қанча азоб бўлса тортганим бўлсин.

Амалдор дер эса, тузум – мен ўзим,
Фармон фармонимдир, сўз менинг сўзим,
Мен бундай тузумдан ўгириб юзим
Тамом жиноятга ботганим бўлсин.

Тифлисда* халқ узра танк юборган зот
Шаънин қилар бўлса қонун эҳтиёт,
Ўша зот коммунист бўлса, мен, ҳайҳот,
Фирқа дафтаримни отганим бўлсин… [1, 3-ж., 102-б.]

1989 йил
------------------------------------------
* Тбилиси (1936 йилгача русча транскрипцияда – Тифлис) шаҳрида 1989 йилда меҳнаткашларнинг тинч митингги бўлди. Ушбу қуролсиз халқни бостириш ва тарқатиш мақсадида Тбилисига Совет Империяси раҳбарияти ҳарбий бўлинмалар ва танкларни киритди. Улар кечаси майдондаги халқни қонга ботириш орқали тарқатишга эришди.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  2022: БИРЛИКЧИЛАР китоб

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 9)

Среда, 10 Мая 2023 г. 20:23 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 9)

Китобнинг тузатилган ва тўлдирилган тўртинчи нашри

5.15. ПОЕЗД ҲАЛОКАТИ

Бу билан саргузаштлар тугамади. Поездда икки кеча ухлаб, учинчи кун эрталаб навбатдаги станция номини ўқисам, бундай станция вагонда илинган жадвалдаги номлар орасида йўқ. Вагон хизматчиси (проводниги)дан сўрасам бундай деди: “Айтишларича, бошқа поезддан катта бир нарса поезд йўлига тушиб қолган экан. Биздан олдинда бораётган юк поезди шу нарсага тўқнашиб катта авария (ҳалокат) содир бўлибди. Бизнинг поездни бошқа айланма йўл орқали жўнатишди”.

У вақтлар поездлар Тошкентдан Москвагача жадвалдагига нисбатан бир соатдан тўрт соатгача кечикиб борган пайтлар кўп бўларди. Темир йўл диспетчери йўловчи ва юк поездларини ўтказиш кетма-кетлиги устида бош қотирарди. Қайси поезд олдин, қайсиси кейин кетишини навбатчи диспетчер ҳал қиларди. Диспетчер ўзи билмаган ҳолда биздан олдинга юк поездини ўтказиб юбориб, йўловчи поезддагиларни ҳалокатдан сақлаб қолди.

Нима бўлганда ҳам Аллоҳ ўшанда бизнинг поезддагиларни даҳшатли ҳалокатдан сақлаб қолди. Аллоҳга шукурлар бўлсин. Шундай қилиб бизнинг тезюрар (скорий) поезд Москвага саккиз соатдан зиёдроқ кечикиб борди.

5.16. “РОССИЯ” МЕҲМОНХОНАСИ ОЛДИДА

Мен ва Учқунжон қовун-тарвуз, мева-чева солинган кўчимиз билан “Россия” меҳмонхонаси олдига соат 16-ларда келдик. Бу ерда БХҲ раиси Абдурахим Пўлатов, журналист Анвар Усмонов (1993 йилдан бери Германиянинг Мюнхен шаҳрида яшамоқда), кинооператор Абдулазиз Махмудов, шоир Ёдгор Обид, Озод Деҳқонлар партиясидан уч-тўрт нафар қария, Эркин Ёшлар ташкилотидан бир йигитни учратиб салом-алик қилдик. Улар билан биргаликда Абдурахим Пўлатов ёнида доимо бирга юрувчи провокатор ҳуқуқшунос Миролим Одилов ҳам бор эди. Мен қариялардан биридан Москвага қачон келишганини сўрадим. У Тошкентдан шу кун эрталаб учқичда биргаликда келишганини айтди.

Улар кейинги саккиз кун давомида Москвадаги хонадонларда ва меҳмонхоналарда, мен ва Учқунжон иккаламиз чодирда тунадик.

Биз борганимизда “Россия” меҳмонхонаси олдидаги тадбирларда 25-28 ёшлардаги ўшлик ўзбек эр-хотин ҳам қатнашди. Улар фақат кундузи келиб қатнашишарди. Чодирда тожикистонлик 40 ёшлардаги ўзбек киши олти ёшлардаги ўғли билан тунаб иштирок этди. У Москвага Совет Иттифоқи раҳбариятига ўз юртида қандайдир тазйиқлар сабабли шикоят билан келганди (уларнинг исми шарифлари эсимда йўқ). Чодир олдида Ўш-Узган қирғинига доир аянчли фотосуратлар асфалтга ёйилган мато устига ташлаб қўйилганди.

5.17. БИРЛИК РАҲБАРИЯТИ МАБЛАҒНИ ҚАЕРДАН ОЛАРДИ?

Мен Москвага боргач “Россия” меҳмонхонаси олдида Ўзбекистондан келган бирданига ўн кишилик гуруҳни учратиб бир оз ҳайрон бўлдим. Сабаби – ушбу каттагина гуруҳнинг Москвага учқичда келиши ва ҳафта-ўн кун давомида Москва меҳмонхоналарида ҳамда ижарада яшашига маблағни қаердан олишди экан, деган савол пайдо бўлди. Чунки мен ҳамда ҳамроҳим Узганга боришимиз ва Москвага кетишимиз учун Бирлик раҳбарияти котиба Васила Иноятова орқали сўраб-суриштириб, тегишли билет ва ҳужжатларни текширибгина мен ҳамда ҳамроҳим учун 50-100 рубл пул ажратди. Харажатларнинг каттагина қисмини ўз чўнтагимиздаги пулдан қилардик.

Пул масаласи мухолифат учун оғриқли масала бўлганлиги сабабли буни суриштирмасдим. Бу масала билан Совет Иттифоқи махсус хизмат органи бўлмиш Давлат хавфсизлиги қўмитаси (ДХҚ-КГБ) жуда қизиқарди ва суриштирарди.

Бу масалага 2006 йилда бирликчилардан бири билан бўлган суҳбат пайти айтган факти бир оз аниқлик киритди. Ушбу бирликчи 1989-1990 йилларда ҳам, ҳозир ҳам Тошкент шаҳрида магазинда сотувчи бўлиб ишлайди. У 2006 йилдаги суҳбатлардан бирида Бирлик раҳбариятига бир даста пул олиб бориб берганини гапириб берди. Пул олиб борганида Абдураҳим Пўлатов ва Миролим Одилов бўлган.

Энди ўша йиллардаги воқеалар ривожига бир оз эътибор берайлик. Бирлик халқ ҳаракати 1988 йил ноябрдан бошлаб очиқ ҳаракат бошлагани ва дастлабки митингини 1989 йил 19 мартда ўтказганини эслайлик. 1989 йил 16 октябрида Коммунистик партиянинг Тошкент шаҳар Куйбишев (ҳозирги Мирзо Улуғбек) туман ташкилоти раҳбарияти коммунист Абдураҳим Пўлатовни коммунистик партия сафидан ўчириш ҳақида қарор қабул қилди. Шундан кўп вақт ўтмай у Кибернетика институтидаги ишдан кетишга мажбур бўлди.

Савол туғилади: Абдураҳим Пўлатов 1989 йил кузидан бошлаб ўзи ва оиласини боқиш учун маблағни қаердан оларди?

Давлат хавфсизлиги қўмитаси демократик ташкилотнинг маблағларини назорат остига олишга ва бунинг учун маблағ билан боғлиқ вазифага ўз одамини қўйишга ҳаракат қилади. Бунинг учун бой ва пулдор фуқарони ташкилот раҳбарияти ишончига кириши учун барча йўллар ва усулларни ишга солади. Қарабсизки, бу одам вақти билан демократик ташкилотнинг ташкилий ишлари раҳбари, яъни пул маблағлари устидан назорат қилувчи вазифага тайинланади. Мана шу кундан бошлаб демократик ташкилотнинг пул масалаларига доир, кимлар ёрдам бераётгани ва кимларга ишлатилаётгани ҳақидаги ахборот ва маълумотлар 1991 йилгача ДХҚга, 1991 йил 26 сентябридан Ўзбекистон Миллий хавфсизлик хизмати раҳбариятига етказиб турилди.

Мендаги маълумотларга кўра Миролим Одилов Тошкент адвокатурасида адвокат бўлиб ишларди.
Менга Ислом Холбоев 2001 йил 15 октябр кунги суҳбат пайтида айтганига кўра Миролим Одиловни Бирлик халқ ҳаракатига 1989 йил баҳорида у қабул қилиб олган. Абдураҳим Пўлатовга молиявий ёрдам бериш орқали Миролим Одилов унинг яқин кишисига айланди ва Ҳаракатни парчалаш ҳамда барбод қилишда каттагина ҳисса қўшди, деб ҳисоблайман.

Фикримча, ДХҚ мана шундай магазинчи ва бошқа маблағи бор кишиларга аввалига жиноий иш очиш, сўнгра кўрсатма бериш орқали зарур пайтда Ҳаракат раҳбариятига дасталаб пул олиб бориб беришни уюштирарди. Қарабсизки, бу худди бир инсоннинг сахийлиги каби кўринарди.

Албатта, Бирлик ва бошқа деократик партия ҳамда ташкилотларга чин дилдан моддий ёрдам берган фуқаролар ҳам бор эди ва ҳозир ҳам бор. Масалан, таниқли шоирамиз ва Ўзбекистон хотин-қизлари Тумарис халқ ҳаракати раҳбари Гулчеҳра Нуруллаева ўз ижоди учун берилган Ленин комсомоли мукофотини давлатга қайтариб берди. Лекин мукофот пули бўлмиш 1000 (минг) рублни Бирлик халқ ҳаракати ҳисобига ўтказди ([101-га қаранг).

Мухолифат ташкилоти, унинг маблағлари ва МХХ ходимлари ҳамда жосусларининг саъй-ҳаракати – бу алоҳида катта мақола учун мавзудир. Асосий мавзумизга қайтсам.

5.18. УЗГАНЛИК ҚОЧҚИНЛАРГА ДОИР МОСКВАДАГИ ФОТОМОНТАЖИМ

Узган қочқинларидан олган маълумотлар ва туширган фотосуратларимдан катта фотомонтажни Москва шаҳрида яшаётган Ҳамид Зокирович Расулов хонадонида тайёрладим. Москвада куз ойларида ёмғир тез-тез ёғишини ҳисобга олиб, магазиндан эни 1,5 метр ва бўйи 2,5 метр клеёнка сотиб олдим. Ватман қоғоз юқорисига “Ош-Узгенская трагедия: в чем их вина?” (“Ўш-Узган фожиаси: уларнинг айби нимада?”) деб сарлавҳа ёздим.

Узган яқинидаги қайси қишлоқдан қанча киши ҳалок бўлгани, бу фожеа гувоҳларининг айтиб берган гаплари ва фактларини рус тилида машинкада чоп қилиб ёпиштирдим. Шунингдек Узгандаги қочқинлар лагерида туширган кўпгина фотосуратларимни ҳам клеёнкага елимлаб ёпиштирдим.

Мен фотомонтаж тайёрлаб келгач матога битта муҳим талабни шиор қилиб ёзиб илиб қўйиш тадбири бошланди. 1989 йил 23 июнгача Ўзбекистон раҳбари бўлган, 1989 йил ёзидан бери Совет Иттифоқи Миллатлар Совети палатасининг раиси бўлиб ишлаётган Рафиқ Нишонов ва Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов истъефосини талаб қилиб ўзбек тилида қоғозчага ёзилган шиор матнини мен у ёқ-бу ёғини тузатиб рус тилига ўгирдим. Адашмасам, шиор сўзлари бундай эди: “В Ферганской трагедии виноват Рафик Нишанов. Ислам Каримов идет по его стопам. Требуем их отставку!”

Сафдошлар фотомонтажга чиройли қилиб ёзиб келганимни кўргач, қизил матога шиорни катта ҳарфлар билан ёзишни менга илтимос қилишди. Учқунжонга қараб: “Мен фотомонтаж тайёрладим. Бу шиорни сиз ёзсангиз бўларди. Сиз ҳам Техника институтида ўқияпсиз, шрифт ёзишни яхши биласиз” дедим. У рози бўлди ва катта ҳарфлар билан ёзди. Кейин уни “Россия” меҳмонхонаси тарафига қаратиб сим билан тортиб илиб қўйдик.

Яъни биз Президент Ислом Каримов истеъфосини 1990 йил сентябридаёқ катта ҳарфлар билан ёзиб, Москвадаги Совет Иттифоқи раҳбарларидан талаб қилгандик.

Ўзим тайёрлаган фотомонтажни арқонли ипга илиб қўйдим. Клеёнканинг ярмини бўш қолдирдим ва бу қисмини арқоннинг орқа томонига ташлаб қўйдим. Ёмғир ёға бошлаганда клеёнканинг бўш қисмини кўтариб, фотомонтаж қилинган қисми устига ташлардим ва ёмғир томчилари фотомонтажга тегмай клеёнка бўйлаб оқиб кетарди.

Москваликлар ҳамда хорижлик меҳмонлар Ўш-Узган фожиаси ва қочқинлар аҳволи ҳақида ёзганларимни кўп ўқишди ҳамда фотосуратларни томоша қилишди.

БХҲ раҳбари билан бирга келганлар чодир ва фотомонтаж олдида туриб, москвалик фуқаролар ва хориж меҳмонларига Ўш-Узган фожиаси ва айбдорлари ҳақида тушунтириш ишларида қатнашдилар. Бу вазиятларни Абдулазиз Махмудов видеотасмага, мен эса фотоаппаратим билан фотосуратга олдим. Абдулазиз ака кейинчалик саккиз қисмли “Норасмийлар” видео сериалини тайёрлади ва www.youtube.com сайтига жойлаштирди. Ушбу сериалнинг саккизинчи қисми “Кремл остонасида” деб номланган ва унда Москвадаги “Россия” номли меҳмонхона олдидаги тадбирлар ҳам кўрсатилган. У тўрт қисмдан иборат бўлиб, уни www.yangidunyo.com сайти раҳбари Юсуф Расул ўз сайтига 2011 йил 31 март куни жойлаштирди ([102]-га қаранг). Ушбу сайт 2011 йилда йўқ қилинганлиги сабабли уни ҳозир томоша қилиш иложи йўқ. Бугунги кунда “Кремл остонасида” номли видеонинг раҳматли Абдулазиз Махмудов 2020 йил 7 сентябр куни [103]-да келтирган варианти бор.

5.19. ОЧЛИК АКЦИЯСИ БИЛАН БОҒЛИҚ КУЛГИЛИ ВОҚЕА

Ўзбекистондан борган айрим кишилар “Ўш-Узган қирғини текширилиб айбдорлар жавобгарликка тортилсин” деган маънода Москвада очлик эълон қилишгани ҳақида ушбу мақоламнинг саккизинчи бандида ёзгандим. Ушбу очлик акциясини бошлаганлар орасида Сафар Бекжон ҳам бор эди.

Мен Москвага борганимга қадар Сафар Бекжоннинг соғлиги ёмонлашиб (ошқозони касалланиб), қаергадир кетган экан. У бу акцияни жиддий ўтказишга ҳаракат қилганди.

Битта қизиқ воқеани эсласам ҳалигача кулгим қистайди. Учқунжон иккаламиз ватандошларга совға деб Тошкентдан поездда қовун-тарвузлар, ширин-шакар мевалар олиб бордик. Борганимизнинг эртаси куни кундузи чодирга кирсам, янгийўллик Қўчқор Аҳмедов (унинг ёши 25 ларда эди) “Э, ёпинг, ёпинг” дейди. Чодир ичига кириб, орқамдан чодир латтасини туширдим. Кейин сабабини сўрадим. Қўчқор қовунни нон билан еятуриб деди: “Биз очлик эълон қилганмиз. Одамлар кўрмасин”.

Маълум бўлишича, катта шов-шувлар билан очлик эълон қилган Қўчқор каби айримлари чодирга кириб қорнини тўйғизиб чиқишар экан. Очлик эълон қилганлардан баъзилари Москвадаги тадбир тугагач, Тошкентга анчагина семириб қайтишди. (Қўчқорни 1990-йиллар охирида Тошкентдаги Чилонзор буюм бозори (Ипподром)да аравакашлик қилиб юрганида кўриб салом-алик қилгандим.)

5.20. МЕНГА ДОЛЛАР БЕРМОҚЧИ БЎЛДИ

Крeмл яқинида, “Россия” номли мeҳмонхона олдидаги майдончадаги чодирда саккиз кeча тунаб норозилик акциясида Учқунжон билан бирга қатнашдим. Москвада куз ёмғирлари ёққанлиги ва кечалари салқин бўлганлиги сабабли кечаси чодирда уйқуга ётаётганда, устимдаги иссиқ курткамни ва оёғимдаги пойабзални ечмай ухлардим.

Оқшомлардан бирида эътиборга лойиқ воқеа бўлди. Оқшом соат 21-ларда палатка олдида ёлғиз ўтирсам, “Россия” меҳмонхонасидан яхши кийинган 50 ёшлардаги эркак чиқиб келди ва фотомонтажни бир оз томоша қилди. Кейин инглиз тилида саломлашиб, менга бир даста чет эл сигаретасини “Олинг” деб узатди. У пайтлар Совет Иттифоқида кўпгина истеъмол товарлари, жумладан хориж сигареталари камёб эди. Мен ўнг кафтимни силтаб “I am no smoking” (“Мен чекмайман”) дедим (Самарқанд Давлат университетида 1973-74 йилларда инглиз тилини ҳам ўқитишганди ва инглиз тили имтиҳонини “4” баҳога топширгандим, ўша даврдан айрим инглизча сўзлар ёдда қолганди).

Кейин у ҳамёнини очиб менга шиқирлаб турган янги долларлик қоғоз пул узатди. Бу 20, 50 ёки 100 долларлик пул эди, у пайтлар долларда тасвирланган АҚШ президенти суратига қараб ажратишни билмасдим ва бунга ҳожат ҳам йўқ эди. Бу биздек оддий фуқаролар учун анчагина катта пул эди.

Лекин олиш хавфли эди. Чунки АҚШ доллари бирор жойда очиқ сотилмасди. Бу провокация бўлиб, Давлат хавфсизлиги қўмитаси ходимлари мени валюта бўлмиш доллар билан ҳибсга олишлари мумкин эди. Уни “Қаердан ва кимдан олдинг?” деган саволга жавоб бера олмай қамалиб кетишим ҳам ҳеч гап эмасди. Шу сабабли мен “Thank you” (“Раҳмат”) дедим. У бир неча марта айтди. Мен бир неча марта “Thank you” дея ўнг қўлимни силкитиб рад қилдим.

5.21. ЮЗ МИНГ КИШИЛИК МИТИНГ

Ўша кунлари Россия демократлари Москвада юз минг киши қатнашган намойиш ва митинг ташкил этишди. Биз – Ўзбекистонлик демократлар, жумладан БХҲ раиси Абдурахим Пўлатов бу тадбирда қатнашдик.

Митинг бошланишидан олдин бир стакан қаҳва ичиб, озроқ тамадди қилиш керак бўлди. Шу сабабли чодир олдидаги тадбирларда бирга қатнашиб юрган 28 ёшлардаги ўзбек йигити билан бирга “Россия” меҳмонхонасига кириб, қайсидир қаватига лифтда кўтарилдик. Биз кирган тамаддихонада 8-9 киши тамадди қилаётганди. Ҳар биримиз ўз хоҳишимизга қараб қаҳва, булочка ва яна нимадир сотиб олиб тамадди қилдик. Кейин пастга тушиб, митингга борувчи ватандошлар сафига қўшилдик.

Бораётганда йўлда аста-секин қорним оғрий бошлади. Кейин буралаб оғрий бошлади. Қизиғи шундаки, уч-тўрт дақиқа оғримай турадида, кейин яна бураб оғрий бошлайди ва тўхтайди. Бундай ҳолат билан аввалги 36 йиллик ва кейинги 32 йиллик умримда бир марта дуч келдим. Мен юз минг кишилик митинг тадбири муҳим эканлигини ҳисобга олиб бу оғриқ ҳақида бошқаларга айтмадим.

Намойишчилар ўтиши режалаштирилган катта йўл бўйига бориб бир оз суҳбатлашиб турдик. У ерда Россиянинг ҳар хил партия ва ташкилотларидан ҳам кишилар тўпланишда давом этишди. Бир оз вақт ўтгач намойиш бошланди ва биз ҳам Москва маркази сари бораётган намойишчиларга қўшилдик. Абдулазиз Махмудов намойишда қатнашаётган Абдураҳим Пўлатов ва яна бир-иккита ватандошларимиздан иштервюни видеокамерасига ёзиб олди. Мен ҳам фотоаппаратим билан намойишчиларни бир неча марта суратга олдим.

Абдулазиз ака: “Мен намойишни видеога олишим керак. Шу сабабли кетишим керак. Ким менинг сумкамни кўтаришга ёрдам беради?” деб сўради. Бу тарихий воқеалар авлодлар учун муҳим эканлиги ва мен ҳам фотосуратга туширишим кераклигини ҳисобга олиб унга ёрдам беришга рози бўлдим.

Абдулазиз Махмудов митингни тасвирга олаётганида мен унинг видеокамера солинадиган катта сумкасини елкамга осиб олиб, ёнида гоҳ юриб, гоҳ югуриб ёрдам бердим. Масалан, намойишчилар бир ерда кўприк тагидан ўтиб боришарди. Биз иккаламиз шу кўприкка тезроқ етиб боришимиз учун югуришга ҳам тўғри келди. Биз етиб борганимизда у ерда 50 нафарга яқин хориж ва Россия фото ҳамда телерепортерлари кўприк устидан туриб ҳар хил шиорлар ҳамда байроқлар кўтариб бораётган намойишчиларни суратга ва видеога олишаётганди. Абдулазиз ака ҳам видеога олди. Мен ҳам ўз фотоаппаратим билан суратларга олдим.

Митинг охирроғида Абдулазиз ака кўпқаватли бинолардан бирининг ичига кириб, у ерда митинг ташкилотчилари билан нималар ҳақидадир гаплашиб чиқди. Мен эса уни кутиб, ҳар замонда буралаб оғриганида қорнимни ушлаб сал букилишимга тўғри келганини эслайман. Бир оз вақт ўтгач Абдулазиз ака бинодан чиқиб келди. У бугунги тадбир асосан тугагани, у бошқалар билан қаергадир кетиши кераклигини айтди ва сумкасини қайтариб олди.

Мен у билан хайрлашдим ва “Россия” меҳмонхонаси олдига қайтиб келдим. Қорнимнинг буралаб оғриши ўз-ўзидан тўхтади ва ҳеч қандай ич кетишлар ҳам бўлмади.

Менимча, митинг арафасида меҳмонхона кафесига кириб, қаҳфа буюрганимизда Давлат хавфсизлиги қўмитаси ходимининг имоси билан қаҳва сотувчи аёл қаҳвамга қандайдир заҳар қўшган. Токи мен буралаб оғриётган қорнимни ушлаб, митингда қатнашмасдан тез ёрдам чақиришим ёки чодирга қайтиб келишимни улар режалаштиришган.

Митингда ўзбекистонлик ўндан ортиқ фуқаролар қатнашди. Нега заҳарни айнан менга қарши ишлатишди? Сабаби: мен одатдагидек тарихий намойиш ва митингни фотосуратга оламан ва бу ҳақда Тошкентга боргач фотомонтаж тайёрлаб, ватандошларга ўрнак сифатида кўрсатаман. Шунга йўл бермаслик учун менга қарши заҳар ишлатишди, деб ҳисоблайман. Бошқа кўпчиликнинг мақсади эса намойишчилар билан қўшилиб қатнашса етарли эди.

Мен оғриққа чидаб, намойиш ва митингда бошдан охир қатнашдим ҳамда фотосуратларга олдим. Тошкентга қайтгач ушбу ва бошқа фотосуратлар билан биргаликда катта фотомонтаж тайёрлаб “Бирлик” маркази деворига илиб қўйдим. Суратлар орасида Россиянинг қайсидир вилоятидан келган 70 ёшлардаги бобойча (бўйи паст эди) Чодирлар шаҳарчасидаги ўз чодири олдидаги бетон бардюрда хомуш тарзда хаёл суриб ўтирганида олган суратим ҳам бор эди. Шу суратни фотомонтажда кўрган раҳматли профессор Олимжон Каримов алоҳида завқ олганди ва шу суратни менга кўрсатиб “Бобойчанинг ўтиришига қаранг” деб айтганди.

Шундай қилиб, Москвадаги акция ва митинг ҳақида БХҲ фаоли, СССР Киномотография уюшмаси аъзоси Абдулазиз Махмудов япон кинокамераси ёрдамида видеога олди. У кейинчалик “Кремл остоналарида” номли видеофилмни тайёрлагани ва уни www.yangidunyo.com сайтида чоп қилгани ҳақида 5.17-параграфда ёзгандим ([102]-га қаранг).

5.22. ГОРБАЧЕВГА ЁЗГАН ХАТИМ

Москвада “Россия” меҳмонхонаси олдида ўтказган пикет, СССР Олий Кенгашига Ўзбекистондан сайланган депутатлар йўлида туриб, улардан Ўш-Узган қирғини айбдорларини жавобгарликка тортиш масаласида талабларни баён қилиш ва бошқа тадбирлар яхши. Лекин бу тадбирлар билан Узган яқинида чодирларда яшашга мажбур бўлган 1500 миллатдошларимизнинг қийин шароитларини ҳал қилиб бўлмас эди.

Бу муаммони ҳал қилиш учун бевосита мамлакат раҳбариятига, Совет Иттифоқи Президенти Михаил Горбачевга мурожаат қилиш керак эди. Шу сабабли Узган қочқинларига доир рус тилида 2,5 бeтлик хатни Совeт Иттифоқи Прeзидeнти Михаил Горбачeв номига ёздим. Бу хат матнини Москвага келаётиб поездда ёза бошлагандим. Кейин Москвадаги Рязан проспектидаги Аспирантлар ётоқхонасига бориб, ўзбекистонлик аспирантлардан биридан илтимос қилиб, унинг ёзув машинкасида ўзим чоп этиб тайёрладим.

Хатимда Узган яқинидаги қочқинлар лагери тарихи ва қочқинлар муаммолари, қийинчиликлари ҳақида кўпгина аниқ фактларни ёздим. Жумладан катталарга иш жойи ва даромад йўқлиги, болалар мактабда ўқиш имкониятидан маҳрум қилинганлиги, уй ва усти-бош кийими йўқлиги ҳақида ёздим.

Агар Ўш-Узган фожеаси қурбонлари ва қочқинлари муаммоси тездан ҳал қилинмаса, Марказий Осиёда худди Кавказдаги Қорабоғ фожеасига ўхшаш қирғиз ҳамда ўзбеклар орасида катта миллатлараро уруш бошланиши ва бу кўп йилларга чўзиладиган муаммога айланиши мумкинлиги ҳақида хатимда огоҳлантирдим.

Хатим охирида бундай ёздим (маъноси):

“Ўш-Узган фожеасидан уч ойдан зиёд вақт ўтди, куз бошланди. Ҳаволар салқин бўла бошлади. Агар қочқинлар муаммоси тездан ҳал қилинмаса, юпун кийинган ва чодирларда яшаётган болакайлар касал бўлишади ҳамда кўзларидан дув-дув ёш оқа бошлайди. Улуғ рус ёзувчиси Федор Достоевский бундай деб ёзганди: «Счастье всего мира не стоит одной слезы на щеке невинного ребёнка» (“Дунёнинг ҳамма бахти гуноҳсиз болакай ёноғидаги битта кўз ёшига арзимайди”) [94]”.

2,5 бетлик хатимни, Узган яқинидаги қочқинлар Михаил Горбачев номига ёзган ҳамда 276 киши имзолаган шикоят аризасини, шунингдек чодирларда яшаётган чолу–кампир, бола–чақа, ногиронлар туширилган 13-18 см ва 18-24 см катталикдаги 13 та фотосуратни Совeт Иттифоқи Прeзидeнти Михаил Горбачeв Девонхонасига 1990 йил 18 сeнтябр куни кечқурун топширдим. Хатимни 19 сентябр санаси билан рўйхатга олишди.

5.23. АЙҒОҚЧИ

Совeт Иттифоқи Прeзидeнти Михаил Горбачeв Девонхонасидан 1990 йил 18 сентябр соат 19-ларда “Россия” меҳмонхонаси олдидаги чодиримизга қайтиб келдим. Хатни тайёрлаш ва Президент девонига олиб бориб бериш ташвишлари билан бўлиб тушлик ҳам қилмабман. Шу сабабли Учқунжон билан меҳмонхона ичидаги кафеда иссиқ кофе ичиб сал тамадди қиладиган бўлдик. Мен ўз қоғозларим ва ҳужжатларимни қулфланадиган дипломат сумкамга солиб юрардим. Овқатланишга кетаётганимиз ҳақида акцияда қатнашаётган ўзбеклардан бирига айтдик. У: “Дипломатингизни кўтариб юрманг. Палаткада қолдириб кетинг” деди.

“Россия” меҳмонхонаси хорижликлар вақтинча яшайдиган яхши меҳмонхона бўлганлиги сабабли кираётганда эшик олдидаги швейцар бу ерда яшашга рухсат берувчи ҳужжатни текширарди. Агар қўлда нарсангиз бўлмаса кириб чиқиш осонроқ бўларди. Шу сабабли мен дипломатимни чодир ичига, кўрпа остига қўйдим ва меҳмонхонага Учқунжон иккаламиз кириб кетдик. еттинчи ёки саккизинчи қаватда кофе ичиб, енгил тамадди қилдик.

Қайтиб келиб дипломатимга қарасам, кимдир қулфини бузиб очибди. Ичини очиб қарасам, Президент Михаил Горбачев номига ёзган хатимнинг битта нусхаси йўқ. Чодир олдида турган ўзбеклардан сўрасам “Билмаймиз” дейишди.

Бу воқеа шундан далолат эдики, акцияда қатнашаётганлардан бири Давлат Хавфсизлик Қўмитаси (ДХҚ – КГБ) айғоқчиси эди. У менинг СССР Президенти Михаил Горбачев номига ёзган хатимни ўз раҳбарларига етказиш учун дипломатимни бузиб очиб, битта нусхасини ўғирлаганди.

5.24. СОВЕТ ИТТИФОҚИ ОЛИЙ КЕНГАШИНИНГ ҚАРОРИ

1990 йил 18 сентябр кечасидаги поездга билетимиз бор эди. Учқунжон билан бирга жўнаб кетдик ва Тошкентга 1990 йил 22 сентябр куни етиб келдик.

1990 йил 26 сентябр куни “Правда”, “Известия” номли Совет Иттифоқи марказий газеталарида Ўш-Узган жабрдийдаларига катта ёрдам маблағини ажратиш ҳақида Совет Иттифоқи Олий Кенгашининг Қарори эълон қилинди.

Қарорнинг алоҳида бандида Москвадаги “Россия” меҳмонхонаси олдидаги Чодирлар шаҳарчасида норозилик акциясини ўтказаётганлар шикояти Москва раҳбарияти томонидан ўрганилиб, зарур чора-тадбирлар кўрилсин ва Чодирлар шаҳарчаси тугатилсин, деб ёзилганди.

5.25. АСҚАР АҚАЕВ - ҚИРҒИЗИСТОН ПРЕЗИДЕНТИ

Шу билан бирга Москва раҳбариятига нотўғри рапортлар жўнатган Қирғизистон раҳбари Масалиев Абсамат Масалиевични (1933-2004) ўз лавозимидан демократик йўл билан олиш масаласи кўтарилди ва шу йўналишда тадбирлар бошлаб юборилди. Унинг ўрнига Қирғизистон Фанлар академияси президенти бўлиб ишлаётган Асқар Ақаев мақбул номзод деб қабул қилинди.

Қирғизистон парламенти депутатлари Асқар Ақаевнинг Бишкекдаги уйига қўнғироқ қилишади. Телефон гўшагини унинг турмуш ўртоғи Майрам Акаева кўтаради ва Асқар ака бу гаплардан бехабар Академия ишлари билан боғлиқ ташвишлар билан Москвада эканлигини айтади. Майрам опа бу ҳақда ўзининг “У надежды не бывает ночи: Записки жены Президента” номли китобида ёзган ([104]).

Мен 2008 йил 4 ноябрдан 2010 йил 20 январгача Алмати шаҳрида яшадим. Ўшанда ушбу китобни китоб магазинида олиб варақлагандим ва кутубхонада ўқигандим. Бугунги кунда – 2022 йил 5 октябр куни ушбу китобнинг электрон варианти йўқлиги сабабли ундан бевосита иқтибос келтира олмадим.

Адашмасам, 1990 йил 27 октябр куни Қирғизистон парламенти Абсамат Масалиев ва Асқар Ақаев номзодларини овозга қўйди. Асқар Ақаев кўпроқ овоз олиб Қирғизистон президенти этиб сайланди. [105]

Асқар Ақаевнинг Қирғизистон президенти этиб сайланиши шу давлатнинг демократик йўлдан ривожланишига йўл очди ва сал кейинроқ халқаро майдонда “Қирғизистон – демократия оролчаси” деган ном олишига сабабчи бўлди.

Жаноб Асқар Ақаев қандай воқеалар сабабли Қирғизистон президенти бўлиб сайланганини яхши билади. Шу сабабли у 1990 йил 7 декабр куни Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракати раҳбари Абдураҳим Пўлатов билан Бишкек шаҳрида учрашиб суҳбатлашди. Мен китобимнинг 2.9-параграфида тегишли манба асосида қуйидаги фактни ёзгандим: “(Абдураҳим Пўлатов) 1990 йил 7 декабрда Қирғизистон Президенти Асқар Ақаев билан учрашиб, Ўш-Ўзгандаги каби воқеаларнинг қайтарилмаслиги учун қилиниши керак бўлган ишларни маслаҳатлашди.” [44, 60-б.]

5.26. БИШКЕКДАН ҲУКУМАТ ТЕЛЕГРАММАСИ

1990 йил октябр ойи бошида Бишкекдан Қирғизистон компартияси Марказий Қўмитасининг иккинчи котиби, яъни Қирғизистоннинг иккинчи раҳбари Паришкура Михаил Ивановичдан (1938) ҳукумат телеграммасини олдим. Бу телеграмма қизил рангда эди. Телеграммада Узган қочқинлари муаммолари ҳал қилинаётгани ва шу тадбирда қатнашиш учун Узганга 7 октябр куни етиб келишим кераклиги ёзилганди.

Яна Рустамжон билан бирга борадиган бўлдик. Ҳукумат телеграммасини кўрсатиб Бирлик халқ ҳаракати республика ташкилоти ҳисобидан иккаламизга йўлкира учун юз рубл олдик ва поездда жўнаб кетдик.

5.27. УЗГАНГА ИККИНЧИ САФАРИМ

1990-йилларда Узган кичик шаҳар бўлиб, у туман маркази эди. 7 октябр куни Узганга келиб, телеграммада ёзилганидек Узган ижроия қўмитаси раиси кабинетига кирдик. Раис қирқ ёшлардаги ўзбек киши экан (исми шарифи эсимда қолмаган). Мен раисга телеграммани кўрсатдим. Ўзимизни таништиргач у келганимиздан хурсанд бўлди. Бир оз суҳбатлашдик.

5.28. УЗГАНДАГИ ДХҚ РАҲБАРИ БИЛАН СУҲБАТ

Раис телефон орқали Узган Давлат хавфсизлиги қўмитаси (ДХҚ – КГБ) раҳбарини чақирди. 28 ёшлардаги рус кишиси экан. Суҳбатимиз асосан Узган қирғини ҳақида бўлди.

Мен имкониятдан фойдаланиб ДХҚ раҳбарига рус тилида савол бердим (саволим маъноси): “ДХҚ яхши ишлаши ва кўпгина яширин воқеаларни олдиндан фош этганини биламан. Шунча қирғизлар Ўш ва Узганга уюшган ҳолда тездан йиғилиб келиши бу қирғин олдиндан уюштирилганлигини кўрсатмоқда. Нима учун ДХҚ Ўш-Узган қирғинидан бехабар қолди?”

У бундай деди: “Биз тайёрланаётган ушбу фожеа ҳақида икки ҳафта олдин Ўш вилоят ва Қирғизистон жумҳурият раҳбарларимизга, ҳатто Москвадаги раҳбарларимизга (ДХҚ – КГБ раҳбарларига, А.Ш.) расман хабар бердик. Лекин улар ҳеч қандай чора кўришмади. Биз – ДХҚ Узган ташкилоти ходимлари барча чораларни кўрдик, хабар бердик. Бизда бошқа имкониятлар йўқ эди”.

Шундай катта миқёсда қирғин тайёрланади-ю, Қирғизистон ДХҚси бехабар қолиши мумкин эмаслигини мен яхши билардим. Лекин бевосита ДХҚ Узган туман раҳбари оғзидан бу аниқ фактларни эшитиш жуда муҳим эди. Бу факт қирғинни бевосита ДХҚнинг Қирғизистон ва Совет Иттифоқи миқёсидаги юқори мансабли айрим раҳбарлари ташкиллаштиргани ва шу сабабли Қирғизистон ҳамда Совет Иттифоқи раҳбарларига хабар бериб огоҳлантиришмаганлиги, яъни атайлаб яширишганини кўрсатиб турибди.

Шу ерда Озарбайжоннинг Қорабоғ мухтор вилоятидаги миллатлараро можарони кимлар ва қандай ташкиллаштирганини эслатиб ўтай. 1988 йил 20 март куни Қорабоғ маркази бўлмиш Степанакерт шаҳрида Қорабоғни Арманистонга қўшмоқчи бўлган бир гуруҳ арман миллатчилари провокацион йиғилишни ташкил этганида, бу зални ДХҚнинг қуролланган ходимлари қўриқлаб туришди.

ДХҚ Узган ташкилоти раҳбари Қирғизистоннинг иккинчи раҳбари бўлмиш Михаил Паришкура эртага келишини ҳам айтди. У биз билан бир оз суҳбатлашгач ўз ишига жўнаб кетди.

5.29. ЖАБРДИЙДАЛАР ВА МАШРАБ ҒАЗАЛИ

Узган туман раҳбари кабинетига анчагина одамлар кириб, муаммоларини айтиб, қоғозларига имзо қўйдириб, раис тавсиясини эшитиб чиқиб кетиб туришди. Келганлар орасида Узган қирғинидан жабр кўрганлар ҳам анчагина эди.

Қирғин пайти яраланган, чап қўли бинт билан ўраб бўйни орқали осиб олган аёллардан бири кабинетга кириб, муаммоси ҳал қилинишини кутиб раис столидан чап томонидаги креслонинг баланд суянчиғига ўнг қўлини қўйиб жуда маюс ҳолда ўтирганди. Мен уни шу ҳолда фотосуратга туширдим.

Тошкентга қайтгач учрашувлар, Узгандаги аҳвол ҳақида, қочқинлар муаммоси асосан ҳал бўлгани, сафар таассуротлари ва фотосуратлардан иборат учта фотомонтаж тайёрладим. Бу аёл сурати остига буюк шоир Бобораҳим Машрабнинг 1990 йили нашр этилган “Меҳрибоним қайдасан» китобидан “Мени йўқлар кишим борму” ғазалининг еттита байтидан тўрттасини (адашмасам иккинчи, 5-7-байтларни) ёзиб қўйдим. Ушбу ажойиб ғазални тўлиғича келтириб ўтсам.

Бобораҳим МАШРАБ (1640-1711)

МEНИ ЙЎҚЛАР КИШИМ БОРМУ?

Намангондин кетар бўлсам, мени йўқлар кишим борму?
Ғариблик шаҳрида ўлсам, мени йўқлар кишим борму?

Қани қавму қариндошим, бу йўлда бўлса йўлдошим,
Кўзумдин оқизиб ёшим, мени йўқлар кишим борму?

Муҳаббат шарбатин ичтим, қазондек қайнабон тоштим,
Бу фоний дунёдин кечтим, мени йўқлар кишим борму?

Тушубдур бошима савдо, рамузу ишқдин ғавғо,
Ўзига айлади шайдо, мени йўқлар кишим борму?

Турарга тоқатим йўқтур, юрарга ҳолатим йўқтур,
Юракда ишқ ўти чўқдур, мени йўқлар кишим борму?

Қарорим йўқ турай десам, Намангонда юрай десам,
Жаҳонни сайр этиб кезсам, мени йўқлар кишим борму?

Бу мискин зор Машрабни киши ҳолини билмайдур,
Бу ердин бош олиб кетсам, мени йўқлар кишим борму? [106]

5.30. ТАЛАНГАН ВА ЁНГАН УЙЛАР

Узган ижроқўми кабинетига келган аёллардан бири Узгандан 15-20 чақирим нарида жойлашган қишлоғидаги таланган уйига бориб хабар олмоқчи эканлиги ва бунинг учун машина беришини илтимос қилди. Раис, адашмасам, ижроқўм ходимларидан бири бўлмиш қирғиз фуқаросига “Виллис” маркали машинада бориб келишга буйруқ берди. Кейин менга юзланиб: “Сизлар ҳам бирга бориб кўриб келсаларингиз яхши бўларди” деди. Табиийки, мен рози бўлдим. Натижада Рустамжон иккаламиз жабрдийда аёл билан бирга қишлоққа ёндирилган уйини кўргани “Виллис”да жўнаб кетдик.

Аёлнинг айтишича, кечаси шовқин-сурон, тус-тўполон бошлангач, ўз фарзандлари билан бирга уйидан қочиб чиққан. Босқинчилар тўдаси келиб, ушбу ўзбек хонадонига киришса, ҳеч ким йўқ. Улар уйдаги деярли барча мебеллар, гиламлар, сандиқ ичидаги айрим қимматбаҳо материаллар ва ҳоказоларни олиб чиқиб ўз машиналарига ортишган. Кетаётиб уй полига ва сандиқ ичига қоғозни ёқиб ташлаб кетишган. Куйган ҳид чиқаётгани ва ўтни зудлик билан ўчиришмаса, ушбу ўзбек уйи билан бирга қўни-қўшни қирғизларнинг ҳам уйи ёниб кетишини тушунган қирғиз қўшнилар уйга кириб ўтни тездан ўчиришган.

Биз борганимизда уй ичида ҳеч қандай мебел ва нарсалар йўқ эди. Уй ичида бурчакда темир сим каравот (крават) устида ярми ёнган кўрпа ҳамда кўрпача, чап томонда эскироқ сандиқ ичида каттагина қисми ёниб қорайиб қолган матолар қолдиқлари бор эди. Мен бу аянчли аҳволни суратларга олдим.

Жабрланган аёл ўтган сафар ўз уйига келганида қирғиз қўшниларнинг айрим болалари девор оша тош отгани, тош уйи ойнасини синдириб хонага тушгани, болалар: “Ўзбек, қишлоғимиздан кет” деб қирғизчалаб бақиришгани хақида ҳам гапирди. Шу сабабли аёл ўша куниёқ Узгандаги чодирига қайтиб боришга мажбур бўлгани ҳақида қўшимча қилди.

Биз қишлоқ фуқаролар йиғини раиси (домком) бўлмиш 28 ёшлардаги қирғиз киши билан ҳам учрашиб гаплашдик ва аёл хонадонидан хабар олиб туришни тайинладик. Унинг бир-иккита қўпол жавоблари ҳақида Тошкентга қайтгач деворий газетадаги мақоламда ёздим.

5.31. ИЖРОҚЎМ РАИСИ УЙИДА

Қишлоқдан Узганга қайтгач кечроққа томон ижроқўм раиси мени ва Рустамжонни ўз уйига таклиф қилди. Бордик. Кечки овқатланиш давомида уй эгаси бўлмиш раис билан суҳбатлашдик. У ҳам Узгандаги қирғин кунлари ҳақида кўпгина воқеаларни гапириб берди. Унинг турмуш ўртоғи фарзандлари билан қўшниларидан бирининг ертўласида кўп вақт давомида қўрқиб яшириниб ўтиришгани ҳақида айтди. Раис эса ўзбек фуқаролар билан биргаликда ҳимоя тадбирларини уюштириш билан шуғуллангани, ўша отишма пайтида елкасидан ярадор бўлгани ҳақида ҳам айтиб берди ва яраланган ўнг елкасидаги ўқдан қолган чандиқ изини ҳам кўрсатди. Адашмасам, мен уни орқадан фотосуратга ҳам олдим.

Икки кундан кейин Узганга ҳарбий қисмлар киритилиб, қирғин тугагач, у раислик вазифасини давом эттирган. Ижроқўмга келиб ёрдам сўраган жабрдийда миллатдошларига ижроия қўмитасининг бўлинмас жамғармаси ҳисобидан озми-кўпми ёрдам пулини берган. Бундан хабар топган Ўш вилоят ва Қирғизистон жумҳурият раҳбарияти комиссия юбориб текширишган.

Натижада раисга “Давлат маблағларини ноқонуний ишлатганлик”да айблаб унга партиявий йўналишда “Ҳисоб варағига ёзма ҳолда киритиш билан қаттиқ хайфсан бериш” (“Строгий выговор с занесением в учетную карточку”) ҳақида жазо беришган. Бундай хайфсан олган киши сал вақтдан кейин хизмат вазифасидан четлаштирилиш, яъни ишдан ҳайдалиш эҳтимоли катта эди.

Менинг СССР Президенти Михаил Горбачевга 1990 йил 18 сентябрда берган хатимдан кейин ва СССР Вазирлар Маҳкамаси Ўш-Узган жабрдийдаларига катта миқдорда ёрдам маблағи ажратиш ҳақидаги қароридан кейин ихроқўм раисига берилган ушбу жазо Бишкекдаги жумҳурият раҳбарияти томонидан бекор қилинди. Шу сабабли ижроқўм раиси мен ва Рустамжондан жуда миннатдор эди. Натижада мен Москвадаги хатим билан Узган ижроқўмининг халқпарвар раисини ҳам ҳимоя қилган эдим.

Эртаси куни – 1990 йил 8 октябр эрталаб раис ва унинг турмуш ўртоғини ишга кетиш олдидан ҳовлида фотосуратга олдим. Тошкентга қайтгач, суратларни ишладим ва бир неча кундан кейин раиснинг уй манзилига фотосуратларни почта орқали буюртма хат билан Узганга жўнатиб юбордим.

5.32. ҚОЧҚИНЛАР МУАММОСИ ҲАЛ ЭТИЛИШИ

1990 йил 8 октябр куни соат 10-11 ларда Узган раҳбариятининг йиғилиши бўлди. Мен ва Рустамжон кабинетга кириб борганимизда катта стол атрофида 15 нафарга яқин раҳбарлар ўтиришар, Қирғизистон Компартияси Марказий қўмитасининг иккинчи котиби Михаил Паришкура стол тўрида туриб гапираётганди. Иккаламиз кимлигимизни унга айтишгач, у бизни стол атрофидагиларга таништирди. Биз ўз исми шарифимизни айтдик ва стол олдида турган иккита бўш креслога ўтирдик.

Михаил Паришкура Совет Иттифоқи раҳбарияти Узган қочқинлари учун 1,5 миллион рубл маблағ ажратгани, бу пул бугун қочқинларга тарқатилиши ҳақида гапирди. У қочқинларни уй-жой билан таъминлаш масаласини ҳам муҳокамага қўйди. Қурилган нечта уй борлиги, ҳар бирига икки-учтадан оила, яъни қайси оила қайси уйга жойлаштирилиши режалаштирилганлиги, барча қочқинлар оила бошлиқлари шу бугуноқ уй калитларини олишлари ҳақида аниқ маълумотлар айтилди. Мажлис охирида Михаил Паришкура бугун (1990 йил 8 октябр куни) соат 14.00 дан бошлаб қочқинларга ёрдам пули чодирлар яқинида тарқатилиши ҳақида эълон қилди.

1990 йил 8 октябр куни соат 14.00-ларда иккита ГАЗ-24 маркали машинада ўтириб қочқинларга рўйхат бўйича ёрдам пули тарқатилди. Адашмасам, уйи куйган ва қирғин кунлари ярадор бўлган оилаларга 2,5 минг рублдан, ҳалок бўлганлар оила аъзоларига беш минг рублдан тарқатилди. У пайтлар 2,5 минг рублга қўлдан яхши енгил машина сотиб олиш мумкин эди. Шунингдек кўпгина қочқинлар оила бошлиқлари янги уй калитини олишди ва уйни бориб кўриб хурсанд бўлиб келишди. Ёрдам пули тарқатилаётганда Михаил Паришкура, милиция генерали ва бошқа раҳбарлар ўша чодирлар яқинида туришди. Мен уларни, жумладан Михаил Паришкурани масофадан туриб суратга олдим.

5.33. ОНАХОН ДУОСИ

Ўшанда эсда қоларли яна битта воқеа бўлди. 1990 йил сентябр ойи бошида Узганга келганимизда эллик ёшлардаги аёл кўзларидаги алам ёшлари билан қирғин кунлари ҳақида, бугунги муҳтожлик, иш ҳам, уй ҳам йўқлиги ҳақида, фарзандлари билан қаерга бориб яшашини билмаётгани ҳақида куюниб гапирганди.

Шу аёл 8 октябр кечроққа томон ёнимга келди ва янги уй калити ҳамда ёрдам пулини олганини айтди. Кейин қўлларини дуога очиб, кўзларидан оқаётган қувонч ёшлари билан мени кўп дуо қилди (бу вақтда ҳокимият вакиллари машинада ўтириб пул тарқатишни давом эттираётганди).

Ушбу ўзбек қочқин аёлининг қувонч кўз ёшлари ҳали ҳам кўз ўнгимда. Мен 1974 йилдан бери инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш билан шуғулланиб, олган энг катта мукофотим шу аёлнинг қувонч кўз ёшлари ва унинг чин дилдан қилган дуоси бўлди.

Ота-боболаримиз, жумладан раҳматли дадамлар Аҳмаджон Юсупов (1920-1977) “Олтин олма дуо ол, дуо олтин эмасму” дер эди.

Шу ерда буюк бобомиз Алишер Навоийнинг қуйидаги ҳикматли сўзлари эсимга келади.

Кимки бир кўнгли бузуғнинг хотирин шод айлагай,
Онча борким, Каъба вайрон бўлса, обод айлагай. [107]

Яъни кимки бузилган, ҳасратда қолган кўнгилга қувонч ва шодлик бахшида эта олса, вайрон этилган Каъбани тиклаганчалик савоб олади. Менга ҳам шундай катта савоб олиш насиб қилганга ўхшайди. Аллоҳга шукр!

Айрим демократлар ва инсон ҳуқуқлари ҳимоячилари каби мен кўп йилга қамалиб кетмаганлигим ёки ҳозирча майиб-мажруҳ қилинмаганлигим аввало Аллоҳдан, қолаверса миллатдошларимизнинг мана шундай дуолари сабабли бўлса керак, деб ўйлайман.

5.34. УЗГАНЛИК УЙИДАГИ ҲИКОЯ

Қоронғи бўла бошлагач, шу яқин жойда яшовчи узганлик киши (исми шарифи эсимда қолмаган) Рустамжон билан мени ўз уйига таклиф қилди. У қирғин кунлари аҳоли ҳимоясини уюштирган фаоллардан бири экан.

Қочқинлар муаммоси ҳал бўлганидан уй эгаси ва бекаси жуда хурсанд бўлишди. Мен Москвадаги саргузаштлар ҳақида гапириб бердим. Уй эгаси қирғин кунларидаги воқеаларни гапириб берди. У гапириб берган воқеалардан бири бугунги кунгача ёдимда қолган.

Бир томонда тоғлардан тушиб келган ва ов милтиқлари билан қуролланган қирғиз безорилари. Иккинчи тарафда ўзларини ҳимоя қилаётган узганлик ўзбеклар гуруҳи. Иккала гуруҳ ўртасида қанчадир масофа бор. Орада ҳар замонда отишма давом этмоқда. Бундай қарама-қарши туриш икки кунча давом этган.

Ана шундай отишма пайти ўқлардан бири шу суҳбатлашаётган ташкилотчига (уй эгасига) келиб теккан. У “Энди тамом бўлдим” деб ўйлаб: “Алвидо ватандошлар!” деб йиқилган. Ерда ётганича қараса ҳали тирик. Кейин маълум бўлишича ўқ унинг думбасига тегибди. Унга бошқа ўзбеклар ёрдам бериб, четроққа олиб чиқишибди, ярасига дори, малҳам қўйишибди, уйига олиб боришибди.

Икки кундан кейин ҳарбий қисмлар Узганга кириб келишибди. Тирик қолган босқинчилар ўз жойларига жўнашибди.

Кейин узганликлар ўша 1500 қочқин кишиларга ҳам у ёки бу кўринишда ёрдам ташкил этишибди. Фарғона водийсидаги ўзбеклар ҳам кўпгина ёрдамлар қилишибди.

Мен уй эгасини фарзандлари билан бирга қоронғи бўлсада чақин (вспишка) ёрдамида фотосуратга олдим. Суҳбатимиз анча вақт давом этиб, ўша хонадонда тунадик. Эртасига хайрлашиб Андижон орқали Тошкентга қайтдик.

Тошкентга қайтгач, фотосуратларни ишладим ва уй эгаси ўз оила аъзолари билан тушган фотосуратларни буюртмали хат қилиб Узганга жўнатиб юбордим.

5.35. УЗГАНЛИКЛАРГА ДОИР ТОШКЕНТДАГИ ФОТОМОНТАЖИМ

Тошкентга қайтгач фотосуратларни ишладим. Узгандаги учрашувлар ва фактлар ҳақида мақола ёзиб, машинкада чоп қилдим. Кейин фотомонтажга Узганда ва Узган яқинидаги қишлоқда олган фотосуратларни ҳамда мақола матнларини ёпиштириб, учта фотомонтаж тайёрладим.

Ушбу фотомонтажларни Тошкентнинг Дархон даҳаси яқинида, Пишпек кўчаси 21-уйда жойлашган Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракати марказига олиб бориб деворга илдим. БХҲ марказига келган ватандошларимиз фотомонтаждаги матнлар ва Машраб шеърини ўқишарди ҳамда суратларни томоша қилишарди.

Шундай қилиб, Узган яқинидаги 1500 нафар қочқинларга Совeт Иттифоқи раҳбарияти қарори билан маблағ ажратилиб, 1990 йил 8 октябр куни ҳамма қочқинлар уй–жой ва маблағ билан таъминланди. Ўша 8 октябр куни қочқинларнинг чодирларда вақтинчалик яшаши ниҳоясига етди. Аллоҳга шукр!

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  2022: БИРЛИКЧИЛАР китоб

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 8)

Среда, 10 Мая 2023 г. 20:18 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

2022: БИРЛИКЧИЛАР (КИТОБ ДАВОМИ 8)

Китобнинг тузатилган ва тўлдирилган тўртинчи нашри

Фарзандларингизнинг кўз ёшларини қабрингизга тўкишлари учун сақланг. [94]
ПИФАГОР (милоддан аввалги 585-495 йиллар)

5-ҚИСМ. 1990: ЎШ-УЗГАН ҚИРҒИНИ

Совет Иттифоқи Давлат хавфсизлиги қўмитаси (ДХҚ) 1990 йил 4-6 июн кунлари Қирғизистоннинг Ўш вилоятида ўзбеклар ва қирғизлар орасида миллатлараро қирғинни уюштирди ва у тарихда Ўш-Узган қирғини деб номланди. Мен ўша қирғиндан кейинги амалий ишларимизга доир “1990 йилги Ўш-Узган қирғинига доир хотираларим” номли катта мақоламни 2011 йил апрелда ёзиб сайтларда чоп қилдим ([95]). Ўша мақолам асосида китобимнинг бешинчи қисмини ёзмоқдаман.

5.1. МАРКАЗИЙ ОСИЁДА УЧТА МИЛЛАТЛАРАРО ҚИРҒИН

Яқин тарихимизда махсус хизмат органлари, яъни Давлат хавфсизлиги қўмитаси биринчи миллатлараро қирғинни 1989 йил 3-7 июнда Фарғона водийсида ўзбеклар ва месхети турклари ўртасида атайлаб уюштирди.

Иккинчи миллатлараро қирғинни ҳам махсус хизмат органлари, яъни Давлат хавфсизлиги қўмитаси 1990 йил 4-6 июн кунлари Қирғизистоннинг Ўш вилоятида атайлаб уюштирди ва у тарихда Ўш-Узган қирғини деб номланди.

Учинчи миллатлараро қирғинни ҳам махсус хизмат органлари 2010 йил 10-14 июн кунлари Қирғизистоннинг Ўш ва Жалолобод вилоятларида атайлаб уюштирди.

Бу яқин тарихимизда мен гувоҳ бўлган ва инсон ҳуқуқлари ҳимоячиси сифатида у ёки бу даражада қатнашган, махсус хизмат органлари атайлаб уюштирган Марказий Осиёдаги учинчи миллатлараро қирғин эди.

5.2. 1989 ЙИЛГИ ФАРҒОНА ВОДИЙСИДАГИ ҚИРҒИН

Яқин тарихимиздаги биринчи миллатлараро қирғин 1989 йил 3-7 июнда Фарғона водийсида ўзбеклар ва месхети турклари ўртасида уюштирилгани ҳақида 5.1-параграфда таъкидлагандим. Ўшанда ҳам юзлаб бегуноҳ мусулмон ватандошларимиз ўлдирилди ва майиб-мажруҳ қилинди.

Ўша провокацион қирғиндан омон қолган месхети туркларининг каттагина қисми Россияга кўчиб ўтишди. Россияда ўн йилдан ортиқ яшагач, уларни у ердан ҳам қувғин қилишди. Уларнинг катта қисмини АҚШ ҳукумати қабул қилиб, АҚШда яшашга шароит яратиб берди. Мен Бойсига 2010 йил январида келгач, бу ерда кўпгина месхети туркларини учратиб, улар билан ўзбек ёки рус тилида салом-алик қилиб турдим.

Миллатлараро қирғиннинг ёмон томонларидан бири – фожиалар ўша қирғин кунлари ўтгач тугамайди, яъни унинг асорати натижасида бегуноҳ фуқароларни ўлдириш, майиб-мажруҳ қилиш, зўрлаш, таҳқирлаш анча вақт давом этади. Буни 2010 йил 10-14 июнда Ўш-Жалолобод фожеасидан кейин бўлган аянчли воқеалар мисолида ҳам кўрдик.

Москвадаги Кремлда ўтирган раҳбарлар Совет Иттифоқи махсус хизмат органи бўлмиш Давлат хавфсизлиги қўмитасининг тавсияси билан Қашқадарё вилоят раҳбари бўлган, қўпол усуллар билан раҳбарлик қилувчи шахс – Ислом Каримовни Ўзбекистон раҳбари этиб 1989 йил 23 июнда тайинлашди.

Москвада Кремлда бу масала муҳокама бўлаётганида айрим раҳбарлар қарши чиқишган ва Ислом Каримов таржимаи ҳолидаги баъзи бир маълумотларни ўқиб кулиб ўтиришган. Шу сабабли Ислом Каримов минбарга чиқиб, қисқача гапириб йиғилишни ташлаб чиқиб кетган. Мен бу ҳақда 2018 йилда “Каримов ҳужжатларни қандай сохталаштирганди?” номли мақоламда манбаларни кўрсатиб ёзгандим ([96]-га қаранг). Шундай бўлсада уни Ўзбекистон раҳбари этиб тайинлашди.

5.3. МАХСУС ХИЗМАТ ОРГАНЛАРИ ҚИРҒИН АЙБИНИ БОШҚА МИЛЛАТГА АҒДАРИШИ

Миллатлараро қирғинни махсус хизмат органлари ташкиллаштирганлиги ҳақидаги сирлар ошкор бўлишидан ва натижада қамалиб кетиш хавфидан сақланиш учун махсус хизмат органлар раҳбарлари ўзлари билан ҳамкорлик қилаётган айрим журналистларга интервюлар бериш ва мақолалар ёздириб матбуотда чоп эттириш орқали можарода қатнашган миллатлардан бирига барча айбларни тункай бошлайди.

Шундай ҳолат 1989 йил ёзида бўлди: “Фарғона водийсидаги қирғиннинг асосий айбдори ўзбеклар” деган маънодаги мақолалар Москвада нашр этиладиган марказий газеталар ва журналларда чоп этила бошланди, радио эшиттиришларида ва марказий телевидение кўрсатувларида берилди, яъни ўзбекларга қарши кампанияни бошлаб юборишди.

У пайтлар Совет Иттифоқининг деярли 2,5 миллионли армияси бор эди. Армияда ҳар бир ўзбек йигити ҳам икки йил хизмат қилиши мажбурий эди. Совет Иттифоқидаги моддий ва маънавий қийинчиликлар сабабли армияда бош-бошдоқликлар, бобойчилик авж олганди (дедовшина – бир йил олдин ҳарбий хизматга келган аскарлар томонидан янги хизматга келган аскарларни таҳқирлаш, калтаклаш, хўрлаш).

Мана шу шароитда рус тилида чоп этиладиган марказий матбуотдаги ўзбекларга қарши мақолалар ёниб турган оловга ёғ сепиш билан баробар бўлди. Оқибатда ёш ўзбек аскарларини армияда уриб мажруҳ қилиш ва ўлдириш кескин ошди. Ҳар куни Ўзбекистонга бир неча ўзбек аскарининг темир тобутини олиб кела бошлашди, бевақт ўлимдан сақланиш учун ўнлаб ўзбек аскарлари хизмат қилаётган ҳарбий қисмларни тарк этиб, пулсиз ва кўпгина қийинчиликлар билан Ўзбекистонга қочиб кела бошладилар. Ҳар куни бир неча ўзбек оиласи ва қариндош-уруғларида мотам.

Президент Ислом Каримов 1990 йилдаги мажлислардан биридаги нутқида айтганига кўра, 1989 йилнинг ўзида Ўзбекистонга 430 аскар темир тобути келтирилди. Агар расмий маълумотлар ҳақиқий маълумотлардан камайтириб кўрсатилишини ҳисобга олсак ўлдирилган ўзбек аскарлари сони бундан анча кўпроқ эканлиги аён бўлади.

5.4. АСКАР ТОБУТИ ВА ПРЕЗИДЕНТ БИЛАН УЧРАШУВ

Ўзбек зиёлилари бундай фожеаларга чек қўйиш учун кўпгина демократик услубларни қўллаб кўришди: ўзбек матбуотида қатор мақолалар чоп этилди, Москвадаги давлат раҳбарлари номига оммавий хатлар жўнатилди, пикетлар, норозилик акциялари уюштирдик. Натижа ўзгармади.

Энди аскар темир тобутини Президент Ислом Каримов ишлаётган бино олдига олиб бориб қўйиб, бевосита Президент билан юзма-юз гаплашиш чора-тадбирларини излай бошладик.

Юз нафардан кўпроқ бирликчилар, жумладан мен ҳам Тошкентнинг Олмазор маҳалласига олиб келинган аскар Мухамедов Ҳусниддиннинг темир тобутини 1990 йил 26 апрел (якшанба) куни эрталаб кўтариб, Президент девони сари йўл олганимиз ва алал-оқибат уни Чарх Камолон қабристонига олиб бориб кўмганимиз ҳақида ушбу китобимнинг 4-қисм, 4.4-параграфида ёзгандим.

1990 йил 28 апрел (сешанба) куни Тошкент аэропортига яна учта ўзбек аскарининг темир тобути келтирилди. Темир тобутни Президент девони олдига олиб борганимиз ва Президент Ислом Каримов билан учрашиб суҳбатлашганимиз ҳақида ушбу китобимнинг тўртинчи қисмида ёздим. Ўзбек аскарларини ҳимоя қилишга доир чора-тадбирлар кўриши ҳақида Президент Ислом Каримовнинг ваъдасини олдик. Ҳақиқатдан, ўша учрашувдан кейин айрим чора-тадбирлар кўрилди ва ўзбек аскарлари тобутлари келиши кескин камайди.

5.5. 1990 ЙИЛГИ ЎШ-УЗГАН ҚИРҒИНИ АРАФАСИДА

1990 йил май охири-июн ойи бошида Ўш вилоятида қирғизлар ва ўзбеклар ўртасида катта жанжал рўй бериши мумкинлиги ҳақидаги хабарлар Тошкентга етиб келди. Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракати раҳбарияти, жумладан Абдурахим Пўлатов фалсафа фанлари номзоди Абдуқодир Зоҳидов ва яна бир-икки кишини Ўш шаҳрига сафарбар қилди. Улар Тошкентдан Фарғона водийсига бориб, у ердан ҳам БХҲ фаолларидан бир-икки кишини олиб Ўш шаҳрига етиб боришди.

Улар борганларида Ўшда таранг вазият ҳукм сурган: Ўш шаҳри кўчаларида ўзбек ва қирғиз йигитлари ҳамда кишилари уч-тўрт нафардан бўлиб нималарнидир муҳокама қилаётганини енгил автомашина ичидан кўриб ўтиб кетганлар. Машинадан тушиб, ўша кишилар ва ёшлар билан суҳбатлашиб улар фикр-мулоҳазаларини ўрганишга ҳаракат қилмаганлар, аниқроғи қўрқоқлик қилганлар.

Улар Ўшда ўзбек фаоллари билан учрашиб суҳбатлашган. Ўшлик ўзбек фаоллари ўзлари тайёрлаган 15-20 банддан иборат Талабнома матнини Бирлик халқ ҳаракати раҳбарияти аъзоларига берган. Шу бандлар охирроғида Ўшга мухторият (автономия) ҳуқуқини бериш ҳақидаги банд ҳам бўлган. Лекин сиёсат борасида фалсафий, заминдан узоқ фикрлайдиган киши бўлмиш Абдуқодир Зоҳидов ва бошқалар мухторият талаби жуда нотўғри эканлиги ва буни ўша талаблар рўйхатидан чиқариб ташлаш кераклиги ҳақида чурқ этишмаган.

Менимча, Ўзбекистондан борган БХҲ вакиллари зудлик билан Ўш вилояти ўзбеклар фаоллари йиғилишини ташкил этиши, ушбу йиғилишда мухторият талаби нотўғри эканлигини тушунтириши ва дарҳол буни тузатувчи Мурожаатнома Қирғизистон раҳбарияти ҳамда ҳалқаро ташкилотлар номига қабул килиб, эълон этиш масаласи билан жиддий шуғулланишлари керак эди. Уларнинг фаҳми шунга етмаган. Улар ўшлик ўзбеклардан олган қоғозлар билан Тошкентга қайтишган.

Абдуқодир Зоҳидов раҳбарлигидаги БХҲ вакиллари Тошкентга қайтганидан бир неча кун ўтгач – 1990 йил 4-6 июн кунлари Ўш-Узган қирғини рўй берди. Шу қирғиндан бир-икки кун ўтгач БХҲ маркази (Тошкент шаҳри, Пишпек кўчаси, 21-уй)да Ўш-Узган қирғини масаласи муҳокама қилинди. Йиғилишни БХҲ раиси Абдураҳим Пўлатов очиб, сўзни Ўшга қирғин арафасида борган Абдуқодир Зоҳидовга берди. У Ўш сафарига доир ҳозир юқорида ёзган гапларни гапирди.

Мен шунда қўл кўтариб, ўрнимдан туриб унга савол бердим: “Кўчаларда уч-тўрт нафардан йиғилиб турганларни кўрибсиз. Автомашинадан тушиб улар билан суҳбатлашишга ҳаракат қилмадингизми, сўраб-суриштирмадингизми? Ахир мухторият талаби жуда нотўғри талаб, қирғинга сабаб бўладиган талабку. Шуни Ўшда йиғилиш қилиб ўзбек фаолларига айтмадингизми?”

Абдуқодир Зоҳидов фалсафа фанидаги каби умумий гапларни гапиришдан нарига ўтмади ва аниқ-тиниқ жавоб бера олмади.

Бирлик халқ ҳаракати раиси Абдураҳим Пўлатов авваламбор Ўшга ўзи бориши керак эди. Унинг фаҳми шунга етмаган. У қайси кадр нимага қодир эканлигини яхши билмасди. Шу сабабли Ўшга сиёсий воқеалар ва Давлаи хавфсизлик қўмитаси провокацияси усулларидан бутунлай бехабар бўлган Абдуқодир Зоҳидовдек фалсафачи-сафсатачини юборган.

Абдураҳим Пўлатов Ўшга ҳеч бўлмаганда БХҲ Марказий Кенгаши аъзоси профессор Олимжон Каримовни (1925-2006) сафарбар қилиши керак эди. Олимжон Каримов ҳақида [9]-мақоламда ўзбек тилида ва [52]-мақоламда рус тилида ёзганман. Лекин кибернетик олим бўлмиш Абдураҳим Пўлатовнинг сиёсат борасидаги ғўрлиги сабабли Ўшга масъулиятли раҳбарни юбормади ва Ўш-Узган қирғини олдини олиш имкониятлари бой берилди.

Йиғилишда Ўш-Узган қирғини борасида нима ёрдам беришимиз ва айбдорларни қандай қилиб жавобгарликка тортиш масаласи ҳам муҳокама қилинди. Мен йиғилиш охирроғида туриб бундай дедим (маъноси): “Биз Ўзбекистондан туриб қўшни Қирғизистон жумҳурияти ички ишларига, айбдорларни жавобгарликка тортиш масаласида аралаша олмаймиз. Бизга ким ҳам қўлоқ соларди. Қирғин айбдорларини жавобгарликка тортиш масаласида Москвадаги Совет Иттифоқи раҳбариятига мурожаат қилишимиз ва Москвага бориб пикет ҳамда бошқа акцияларни ташкил қилмоғимиз керак”.

Йиғилишда қатнашган бошқа бирликчилар ҳам ўз таклиф-мулоҳазаларини айтди ва йиғилиш умумий бир қарорга келмасдан тугади. Ўш-Узган қирғини масаласи Бирлик халқ ҳаракати раҳбариятида муҳокама қилиниб қарор қабул қилиниши ҳақида айтилди.

5.6. ҚИРҒИН ВА УЗГАНДАГИ ҚОЧҚИНЛАР ЛАГЕРИ

Китобимнинг ушбу бешинчи қисмида 1990 йил 4-6 июн кунлари рўй берган Ўш–Узган қирғинидан кейин ватандошларимизни ҳимоя қилганимизга доир айрим хотираларни баён қилмоқчиман.

1990-йиллардаги воқеалар ҳам миллатимиз, ватанимиз тарихи саҳифаларидан биридир. Ўшанда ҳам юзлаб, норасмий маълумотларга кўра минглаб, ўзбeклар ҳалок қилинди, минглаб миллатдошларимиз қочқин бўлиб чодирларда яшашга мажбур бўлди.

Ўш вилоятидаги қадимий Узган шаҳри аҳолисининг катта қисмини ўзбеклар ташкил этади. 1990 йил июн қирғини кунлари Узган шаҳри атрофидаги қишлоқларда яшаётган ўзбеклар уйларини айрим провокатор қирғизлар талон-тарож қилишди ва ўт қўйишди, уй эгаларини эса қаттиқ калтаклашди. Оқибатда айримлари ярадор, айримлари ҳалок бўлди. Ўша қирғин ва ёнғинлардан юпун кийинган ҳолда қочиб келиб, 1500 нафарга яқин ўзбеклар Узган шаҳри яқинида қўним топишди ва чодирлар қуриб яшай бошлашди.

5.7. ЎЗБЕК ЙИГИТЛАРИ ЎШ САРИ ЙЎЛДА

1990 йил июн ойи бошларида Ўш–Узган қирғинидан хабар топгач Фарғона водийсида яшаётган беш минг нафарга яқин ўзбек йигитлари ўшлик ўзбекларга ёрдам бериш учун Ўш сари йўл олишди.

Лекин бунга йўл қўйиб бўлмасди: шу ҳолда қирғизлар ва ўзбеклар ўртасидаги миллатлараро катта қонли можарога айланиб кетиб, Озорбайжон Қорабоғ мухтор вилоятидаги озорбайжонлар ва арманилар ўртасидаги миллатлараро қонли можаро каби 30 минглаб фуқаронинг ўлиши, миллионлаб кишиларнинг қочқин бўлишига олиб келиши мумкин эди.

Шу сабабли Ўзбекистон кучишлатар органлар ва ҳокимият органларининг раҳбарлари, мухолифат раҳбарларидан айримлари, масалан раҳматли профессор Олимжон Каримов Ўзбекистон-Қирғизистон чегарасида уч кечаю уч кундуз туриб, ушбу 5000 кишилик оломонга тушунтириш ишларини олиб боришди. Мен бу ҳақда [9]- ва [52]-мақолаларимда ёзганман.

Натижада 1990 йилда Ўш–Узган қирғини Давлат хавфсизлик қўмитаси режалаштиргани каби, яъни икки қардош ҳамда қондош халқ бўлмиш ўзбеклар ва қирғизлар ўртасидаги миллатлараро катта қонли можарога айланиб кетиш олди олинди.

5.8. ЎЗБЕК МУХОЛИФАТИ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИНИНГ БОШЛАНИШИ

Қонли можаро бошланганидан уч кун ўтиб ҳарбий қисмлар Ўш ва Узганга киритилди ва қирғин тўхтатилди. Лекин Ўш-Узган қирғини сабабларини ўрганиш бўйича комиссия тузиш ва ҳақиқий айбдорларни жиноий жавобгарликка тортиш муаммоси ҳал бўлмаётганди.

Ўша йиллари Совет Иттифоқини, жумладан Қирғизистонни ҳам, Ўзбекистонни ҳам Москвада, Кремлда ўтирган раҳбарлар бошқаришарди. Мен Ўш-Узган қирғинидан икки-уч кун ўтгач, Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракати (БХҲ) Тошкент шаҳар ташкилоти раисининг биринчи ўринбосари сифатида БХҲ раҳбарларидан айримларига ва сафдошларга бу масалада Москвага бориб, Совет Иттифоқи раҳбариятидан чора-тадбирлар кўрилиши ва айбдорлар жазога тортилишини талаб қилиш керак, шундай талаблар билан Москвада акциялар, пикетлар ташкил этиш керак, деган фикрни айтдим.

Ўш-Узган қирғинидан икки ойдан ортиқроқ вақт ўтгачгина Москвада шундай акциялар ўтказиш тадбирлари бошланди. Ўзбекистондан борган айрим кишилар “Ўш-Узган қирғини текширилиб айбдорлар жавобгарликка тортилсин” деган маънода Москвада очлик эълон қилишганини Тошкентда эшитдим. Ушбу очлик акциясини бошлаганлар орасида Ўзбекистон Эрк демократик партияси фаоли, ёзувчи Сафар Бекжон ҳам бор эди. Маълумот учун: Сафар Бекжон 1961 йилда туғилган, 1993-1996 йилларда қамалган, 1996 йилдан бери Швецияда қочқин сифатида яшамоқда ([97]).

Бу ҳақда Сафар Бекжон ўзининг “Нариги дунё дарчаси олдида” номли китобида қуйидагича ёзган.

“1990 йилнинг ёзи худди 1989 нинг ёзи каби, фожеали бошланди. 140 йиллик таланишлар, маънавий ўпирилишлар даврида миллиятидан айрилаёзган турк қавмлари бир-бирига қарши гиж-гижланди. Қирғизистоннинг Ўш вилоятида ўзбеклар билан қирғизлар ўртасида қонли тўполонлар бошланди.

1989 йилдаги Фарғона фожеаси пайтида мен бир гуруҳ Москвалик, Ленинградлик демократлар ва журналистлар билан оломоннинг бошқарилмас жазавасини кўрганман. Бундай пайтда кимнингдир тарафдори бўлиш, ўзини демократ санаган ташкилот учун камида фаросатсизлик бўларди. Ўша пайтда Ёзувчилар Союзи котиби бўлган Муҳаммад Солиҳни ва у раислик қилаётган Эрк партияси фаолларини ҳам Ўш воқеалари ташвишлантираётганди.

Муҳаммад Солиҳ Бишкекдаги демократик ташкилотларга телефон очиб, Тошкентга вакиллар юборишларини илтимос қилди. Тошкентда ҳам бир гуруҳ ёшлар йиғилиб, Ўш фожеаларининг ҳақиқий ташкилотчилари ўтирган Москва шаҳрига жўнашга тайёргарлик кўра бошлашди. Мен Москвадаги ташкилий ишларда ёрдам беришни сўраб, аввалдан таниш дўстларга телефон қилдим.

Хуллас, қирғиз ва ўзбек йигит-қизлардан ташкил топган бир гуруҳ вакиллар Москвага етиб келдик.

АҚШ элчихонаси биринчи котиби Розмари Форсайт хоним билан учрашдик.

Қизил майдонда митинг ўтказиб, кейин сиёсий очлик бошлашга келишиб олдик. Горбачевнинг фармонига кўра, Қизил майдонда митинг килиш маън этилганди. Лекин ўн дақиқа ичида митинг тўпланиб, кейин тарқалиб кетилса, митингчиларни жавобгарликка тортиш мумкин эмасди. Шунинг учун ҳам матбуот, телевидение вакиллари билан бир вақтда Қизил майдонда учрашишни ташкил қилдик ва гуруҳимиз ўн дақиқа ичида Ўш воқеалари тўғрисидаги ўзбек-қирғиз баёнотини ўқиб эшиттирдик.

Гуруҳни милиция ўраб олди ва машиналарга ўтказиб, қаёққадир олиб кета бошлади. Мени журналистлар ўраб, сўроққа тутаётгани учун, унутиб қолдиришди. Қўлимда диктафон, фотоаппарат борлигидан мени ҳам журналист бўлса керак, деб ўйлашган бўлса, ажаб эмас. Ёки кўришмагандир. Хуллас, мен ўз гуруҳимдан ажралиб қолдим. Бу яхши бўлган экан, мен гуруҳни озод қилиш учун фаолият кўрсатиш имкониятига эга бўлдим.

Биз Горбачевнинг маслаҳатчиларидан Дмитрий Ярин билан учрашдик. У киши гуруҳни самолёт билан Тошкентга жўнатишга буйруқ берилганини айтди ва менга ҳам тезда Москвадан чиқиб кетишимни маслаҳат қилди. Аммо мен Тошкентга кетмадим. Москвада турган квартирамизга келиб, тўсатдан касалланиб қолдим. Ошқозонимдаги яра қайтадан очилган эди. Узоқ вақт кўнглим айниди ва ҳожатхонага кирганимда, хушдан кетибман. Реанимация бўлимида ўзимга келдим” [98]

Битта эътироз: Сафар Бекжон хотиралар ёзгану, лекин ушбу акцияда қатнашган бирор кишининг исми шарифини келтирмаган.

Москвага бориш арафасида эшитишимча бир гуруҳ ўзбек демократлари Қизил майдонда пикет ўтказиш учун борганларида рухсат беришмаган, бир оз тортишув ва муҳокамалардан кейин пикет ҳамда бошқа норозилик акцияларини ўтказиш учун Москва раҳбарияти Кремл яқинида жойлашган “Россия” номли меҳмонхонаси олдидаги майдончага рухсат берган.

Шундай қилиб, бир гуруҳ ўзбек ва қирғиз демократлари 1990 йил август ойи охирларидан бошлаб Кремл яқинида, “Россия” номли меҳмонхона олдидаги майдончада чодир қуриб, Ўш-Узган қирғинига йўл қўйган раҳбарларни жавобгарликка тортиш талабларини қўйишди. Бу майдончада Совет Иттифоқининг турли бурчакларидан келган фуқаролар ўзларининг айрим муаммолари юзасидан норозиликларини плакатларга ёзиб, ўз чодирларида тунашарди.

5.9. МОСКВАДАГИ АКЦИЯДА ҚАТНАШИШГА ТАКЛИФ

Мен ўша пайтлари Ўзбекистон Бирлик халқ ҳаракати (БХҲ) Тошкент шаҳар ташкилоти раисининг биринчи ўринбосари сифатида бошқа бирликчилар билан биргаликда ватандошларимиз ҳақ-ҳуқуқларини ҳимоя қилардик ва бошқа кўпгина демократик тадбирларни амалга оширардик.

Ўзбекистон демократлари бўлмиш БХҲ ва Эрк демократик партияси раҳбарияти Ўш-Узган қирғинидан кейин икки ой (!) давомида қандайдир аҳамиятсиз ишлар билан банд бўлишди. Охир-оқибат Москвага бориб акциялар ўтказиш фикрига келдилар ва бу борада амалий ишларни бошлашди.

БХҲ Маркази бўлмиш Пишпек кўчаси 21-уйдаги идорада Васила Иноятова БХҲ котибаси бўлиб ишларди. БХҲ раҳбариятининг барча таклиф ва тадбирлари ҳақида Василадан ахборот олардик. Шунингдек биз амалга ошираётган ишларимиз ҳақидаги маълумот БХҲ раҳбариятига кўпинча Васила орқали етиб борарди.

1990 йил августида БХҲ раҳбарияти Москвадаги норозилик акцияларида Тошкент шаҳар ташкилоти вакиллари ҳам қатнашиши кераклиги ҳақида менга айтди.

Мен бу таклифни Тошкент шаҳар фаолларига айтдим ва Москвага бориб, чодирда яшаб акцияда қатнашишга розилар борми, деб сўрадим. Кўнгиллилар топилмади. Бундай пайти раҳбар масъулиятни ўз бўйнига олиб, ўзи бориши керак. Шу сабабли Москвага ўзим борадиган бўлдим.

Москвага бораётганимни билгач, Тошкент Трактор заводидаги ташкилотимиз фаолларидан Учқунжон деган йигит мен билан бирга бориш истагини билдирди. У кундузи заводда ишларди, кечқурун эса Тошкент Техника институти (ҳозирги Техника университет)нинг кечки факултетида ўқирди. БХҲ жумҳурият ташкилоти ҳисобидан иккаламизга Москвага поездга иккита билет харид қилдим. (БХҲ Уставига асосан Тошкент шаҳар аъзоларидан йиғилган бадал пулининг бир қисмини жумҳурият ташкилоти ҳисобига ўтказардим, бир қисми эса Тошкент шаҳар туманлар ташкилоти ҳисобида қоларди).

5.10. БОСҚИНЧИЛАР ҲУЖУМИ

Тошкент Трактор заводи (ТТЗ)нинг еттита кўпқаватли ётоқхонасидан олтитасида Бирлик халқ ҳаракати аъзолари ва хайрихоҳлари бўлиб, у ерда бошланғич гуруҳларга уюшганди. ТТЗ ётоқхоналарига деярли ҳар куни бориб суҳбатлашардим, БХХ аъзолари аҳволидан хабар олардим ва Бирлик марказидаги ҳамда бошқа янгиликларни айтардим.

Москвага кетиш арафаси кунлари эди. Адашмасам Гулсанам кўчаси яқинидаги ТТЗнинг тўққиз қаватли ётоқхонаси олдида босқинчилик рўй берди. Ётоқхона олдида трамвай бекати бўлиб, бундан кейинги бекат охиргиси эди. Шу ётоқхона олдидан ўтиб, йўлак бўйлаб бораётгандим. Бир нотаниш рус йигити дипломат номли сумкамни қўлимдан тортиб олмоқчи бўлиб тортқилай бошлади. Мен бермадим. Улар уч киши экан. Менга зарба туширишга ҳаракат қила бошлашди. Мен чап қўлимдаги дипломат сумкам билан қалқон сифатида ўзимни ҳимоя қилиб, ўнг қўлим билан яқинлашганини урмоқчи бўла бошладим. Шунда биттаси иккала қўли билан дипломатимга ёпишиб устига ётиб олди ва ўзига тортди. Чап қўлим кучи етмади ва дипломатни қўйиб юборишга мажбур бўлдим. Улар дипломатимни олгач қочиб кетишди.

Уч киши орқасидан бир ўзим қувишим хавфли эканлигини тушуниб ётоқхонага югуриб кирдим. Ётоқхонага кираётган ва чиқаётган бир неча йигитга дипломатимни уч босқинчи олиб қочиб кетишганини айтиб ёрдам беришларини илтимос қилдим. Биз ётоқхонадан қайтиб чиққанимизда босқинчилар аллақачон қочиб кетишганди. Уларни излаб Буюк Ипак йўли четида жойлашган янги милицияхона олдигача бордик. Милицияхонага кириб босқинчилик бўлгани ҳақида ариза ёзиб топширдим. Аризада Бирликчи эканлигим ва зарур бўлсам Бирлик марказига қўнғироқ қилишлари мумкинлигини айтиб аризамда Бирлик маркази телефон рақамини ҳам ёздим. Дипломатимда “Бирлик” ва “Тумарис” газеталарининг барча сонлари бор эди.

Эртаси куни Учқун билан Бирлик марказига борганимизда котиба вазифасида ишлаётган Васила Иноятова милицияхонадан қўнғироқ бўлгани, милиция ходимлари икки кишини тутишгани, уларни кўриб аниқлаш учун боришим кераклигини айтди. Учқун билан бирга бордик.

Давлат хавфсизлик қўмитаси (ДХҚ) зобитлари Москвага кетаётганлигимни билиб, бирор баҳона билан мени Тошкентда ушлаб қолмоқчи эканлигини тушундим. Агар мен юзлаштирилаётганлардан бирортаси босқинчилардан бирига ўхшашини айтсам, протоколга имзо қўйдириб, суриштирув бўлаётган кунларда Тошкентдан бошқа жойга кетмаслигим кераклиги ҳақида мени ёзма огоҳлантиришарди. Шу сабабли мен юзлаштирилганлардан биттаси босқинчилардан бирига сал ўхшаган бўлса ҳам “Уларни мен танимайман” дедим. Ушбу юзлаштириш жараёнларини Учқун ҳам кузатиб турди.

5.11. БИР ГУРУҲ БИРЛИКЧИЛАРНИНГ УЗГАНГА ЁРДАМ САФАРИ

БХҲ фаол аъзоларидан бири, Тошкент Кибернетика институтининг илмий ходими, шоир Муслиддин Маликов (1950) институтдаги БХҲ фаоллари билан бирга Ўш-Узган қирғинидан кейин Ўзбекистон Фанлар академияси илмий ходимларидан хайрия тўплади. 1990 йил август охирида йиғилган ёрдам пули ҳисобидан нарсалар ва озиқ-овқатлар харид қилди. Кейин юк машинасини кира қилиб, бир неча фаол аёллар билан бирга ёз иссиғида анча машаққатлар билан Тошкентдан Узганга бориб товарларни ўзбек қочқинларига бериб келишди.

Муслиддин ака Тошкентга қайтиб келгач, Узган яқинида чодирларда яшаётган 1500 га яқин миллатдошларимизнинг оғир аҳволи ҳақида менга гапириб берди. Муслиддин Маликовнинг ўша йилларда ёзган битта шеърини [99]-мақоламда келтиргандим.

5.12. ҚИРҒИЗИСТОН РАҲБАРИЯТИНИНГ ЁЛҒОН ҲИСОБОТЛАРИ

1990 йил 4-6 июн қирғини ҳақида матбуотда кўп ёзилди. Лекин қирғиндан уч ой ўтгач қочқинлар аҳволи қандай эканлиги ҳақида аниқ маълумотлар деярли йўқ эди. Қирғизистон Компартияси Марказий Қўмитасининг биринчи котиби, яъни Қирғизистон раҳбари Масалиев Абсамат Масалиевич (10.04.1933 – 01.08.2004, [100]) бошчилигидаги айрим коммунист раҳбарлар кучишлатар органлар билан биргаликда “Ўш-Узган жабрдийдаларининг барча муаммоларини ҳал қилдик” деган мазмундаги ярми чин ярми ёлғон ҳисоботларни Москва раҳбариятига жўнатиб, Совет Иттифоқи раҳбарлари ва жамоатчилик фикрини чалғитишга ҳаракат қиларди.

Шу сабабли мен Узганга бориб аниқ маълумотларни тўплаб келишга қарор қилдим. Мен билан бирга Тошкент Маданият институтининг иккинчи курс талабаси, Бирлик халқ ҳаракати фаоли Рустамжон (фамилияси эсимда йўқ) бориш истагини билдирди.

5.13. УЗГАНГА ДАСТЛАБКИ САФАРИМ

1990 йил сентябр бошида Рустамжон иккаламиз Тошкентдан Андижонгача поездда, Андижондан Узгангача йўловчи билан тўлган автобусда тик туриб бордик.

Узганга боргач қочқинлар лагерига бориб ўзимизни таништирдик ва аҳволни ўргандик. Мен қочқинлар фаоллари билан савол-жавоб қилдим. Уларга индинга Москвага кетаётганим, бу ердаги ҳақиқий аҳвол ҳақида Совет Иттифоқи Президенти Михаил Горбачевга ёзма шикоят кўринишда етказиш кераклиги, бунинг учун шикоят матнини рус тилида ёзиб, қочқинлардан имзо тўплаш кераклиги ҳақида маслаҳат бердим.

Совет Иттифоқи, жумладан Ўзбекистон ва Қирғизистон матбуотида Ўш-Узган қирғинида жабр кўрган кишиларга катта миқдорда ёрдам маблағлари ажратилганлиги ҳақида ёзилганди. Узганда шундай маблағлар ҳисобидан 15-20 та бир қаватли янги уйлар қурилган экан. Лекин шундан ҳам фойда кўрмоқчи бўлган амалдорлар қочқинлардан уй суммасининг бир қисмини тўлашни талаб қилишарди. Бу бечоралар кечаси ёнғин пайти устидаги куйлаги билан қочиб келган, мол-мулки ёниб кетган эди. Ўлганни устига тепгандай қилиб бечора қочқинлардан уй учун катта маблағ талаб қилишаётган экан. Мен бу ва шунга ўхшаш барча фактларни блокнотимга ёзиб олдим. Қочқинлар фаолларига шикоят аризасида бу гапларни айтган раҳбарлар фамилияларини ва бу ҳақдаги аниқ рақамларни кўрсатиб ёзишни тавсия қилдим.

Ўзим сураткаш бўлганлигим сабабли қочқинларнинг яшаш шароитларини учта фотоплёнкани тўлдириб фотосуратларга олдим. Ўша ерда юрган хотин-қизлар ва ногиронларни ҳам, ўчоқ бошида чодирлар ёнини кўтариб қўйиб шу атрофда юпун кейинган ёш болакайлар билан бирга умумий аҳволни ҳам суратга олдим.

Айниқса битта сурат алоҳида ёдимда қолди. Ёш жувон мени чодирлардан бирига бошлаб борди. Ичкарида, кўрпача устида етмиш ёшлардаги, иккала кўзи кўр, оппоқ соқолли отахон ўтирганди. Менимча, бу ўша жувоннинг отаси эди. Мен отахон билан саломлашиб, кейин шу аҳволни Москвага, Совет Иттифоқи раҳбариятига етказмоқчи эканлигимни айтиб, суратга олишга ижозат сўрадим. Отахон рози бўлди ва мен суратга олдим.

Мен қочқинлар билан яна суҳбатлашиб, фактларни ёзиб олдим. Улар фаоллари Президенти Михаил Горбачев номига ёзган икки бетлик шикоят аризасига адашмасам 276 қочқин ўз исми шарифини ёзиб имзо қўйиб берди. Бу шикоят аризаси жами уч варақ, яъни беш бет бўлди (3-5-бетлари имзолар эди).

Ўша куни соат 16-17-ларда фаоллар ва қочқинлар билан хайрлашиб, Рустамжон билан бирга Узгандан Андижонга автобусда, Андижондан Тошкентга поездда жўнаб кетдик.

Ахборотларни тўплаб ўша куниёқ Узгандан жўнаб кетганимиз яхши бўлган экан. Акс ҳолда Қирғизистон кучишлатар органлари ўз тилчиларидан хабар топиб, биз йиққан маълумотларни тортиб олган бўларди. Бундай дейишимга асос бор ва бу ҳақда 5.14-параграфда ёзаман.

5.14. МОСКВА САФАРИГА ТАЙЁРГАРЛИК

Тошкентга кечга томон етиб келдик. Эртаси куни эрталаб Москвага поездда кетиш учун билетимиз бор эди. Шу сабабли кечаси билан фотоплёнкаларни ювдим ва кўпгина сурат ишладим. Суратларни электр сурат қуритгич (глянцевател)да эрталабгача қуритдим. Яъни эрталабгача ухламадим.

Москвага жўнашдан аввал Муслиддин Маликовга учрашиб кетишга ваъда берганим учун эрталаб Тошкентдаги Академиклар шаҳарчасига – Кибернетика институтига бордим. Узганда қилган ишларимиз ҳақида қисқача гапириб бердим ва ишлаган фотосуратларимдан айримларини кўрсатдим.

Муслиддин ака Ўш-Узган қирғини масаласида Москвага кетаётганимиз учун хайрия қилиб йиғилган пул ҳисобидан Учқун иккаламизга юз рубл берди. Маълумот учун: Муслиддин ака 1990 йиллар бошида номзодлик диссертациясини ёқлаб, 2011 йил апрелида Тошкентдаги институтлардан бирида домулла бўлиб ишлаётганди.

Уйдан тонг саҳарлаб Кибернетика институтига жўнаб кетганим яхши бўлган экан. Саккиз кун ўтгач Москвадан қайтиб келганимда қўшнимиз рус аёли бундай деди: “Сиз кетган кунингиз эрталаб “Виллис” (енгил автомашина, А.Ш.)да икки нафар милиция офицери келишди, бири майор эди. Сизни жуда суриштиришди ва қидиришди”.

Маълум бўлишича, мен Узганда олган суратларим ва шикоят хатларим ҳақидаги ахборот тилчилар орқали Бишкекдаги раҳбарларга сал кечроқ етиб борибди.

Улар зудлик билан чора кўриб, Тошкентга хабар бериб, Тошкентдаги ҳамкасбларидан, яъни кучишлатар органларидан Москвага жўнаб кетишимга халақит бериш, тўхтатиб қолишни илтимос қилган, деб ўйлайман. Шу сабабли улар мени роса излашган. У пайтлар Тошкентдаги кучишлатар органлари раҳбарларининг ўз ташвишлари кўп эди ва шу сабабли мен Тошкентдан эсон-омонгина жўнаб кетдим.

Улар мен Москвага кетаётганимни билишган, лекин менда шу кун тонгдаги поездга билетим борлигини аввалига билишмаган. Кейин сўраб-суриштириб, сотилган билетлар рўйхатидаги фамилияларни ўқиб, мен қайси поездда кетаётганлигимни аниқлаштирган бўлсалар керак. Чунки поездга билет сотаётган кассир аёл йўловчи паспортини сўраб олиб, махсус бланкага паспортдаги маълумотларни, шунингдек ушбу йўловчига берилган билетда поезд рақами, вагони ва ўрин рақамини ёзарди.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  2022: БИРЛИКЧИЛАР китоб

(Статья 11 от 12 июня 2005 года) ВЛАСТИ УЗБЕКИСТАНА ХОТЯТЬ ВНОВЬ ПРИМЕНИТЬ КАРАТЕЛЬНУЮ ПСИХИАТРИЮ

Вторник, 25 Апреля 2023 г. 01:50 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(Статья 11 от 12 июня 2005 года) ВЛАСТИ УЗБЕКИСТАНА ХОТЯТЬ ВНОВЬ ПРИМЕНИТЬ КАРАТЕЛЬНУЮ ПСИХИАТРИЮ

Как и был запланирован, автор 31 мая 2005 года в 10.00 часов пришел перед здание Министерства по делам культуры и спорта РУз. Из-за сильного преследования правозащитников, в том числе содержание их под домашнем арестом, на место пикета удалось дойти только автору. Автор в данной ситуации применил нестандартный ход: зная, что сотрудники милиции с ночи будут караулить перед домом и с утра 31 мая могут задержать автора, 30 мая не возвратился домой. Он поехал навестить друга, с которым познакомился 29 лет назад и там переночевал Поэтому автору удалось дойти до место пикета. (Участковый инспектор, капитан милиции Муким Алиев в беседе с автором 1 июня 2005 года с сожалением сказал, что 31 мая утром проспал и пришел с опозданием в дом автора. Пришлось его успокоить, сказав, что в тот день не ночевал дома и в случае прихода с ночи все равно не застал бы автора дома).

Автором был подготовлен плакаты для пикета следующего содержания.
1) Требуем построение нового здания Национальной библиотеки Узбекистана!
2) Требуем предоставления условия для выступления в концертных залах и стадионах хофизу Дадахон Хасану!
3) Требуем предоставления условия для выступления в концертных залах и стадионах хофизу Шерали Жураеву!
4) Требуем присвоение почетного звания Народной артистки Узбекистана Кларе Жалиловой!
5) Хватить пускать народные деньги на бездарные художественные фильмы!
6) Требуем отставки с поста президента Федерации футбола Республики Узбекистан генерал-полковника милиции Зокиржон Алматова!
7) Требуем заключения договора на несколько лет с тренером по футболу из Бразилии!
8) Требуем финансового обеспечения клубам высшей лиги по футболу с целью заключения договора с легионерами из Латинской Америки и Африки!
9) Просим пригласить в гости короля футбола Пеле в солнечный Узбекистан!
10) Халк севган Шерали хофизлар кани?
Халк суйган мард ноиблар кани?
Халк хайрону лол, аник жавоби кани?
Хакикий сабабин айтинг, жаноб Президент!

Один из отличительных сторон пикета в том, что количество участников не имеет большого значения и даже отдельный гражданин может проводить такой акцию протеста. Автор достал из большой папки четыре плаката: плакаты номер 2 и 3 по проблеме культуры и их присоединил с помощью скоча; таким же образом отдельно объединил плакаты номер 5 и 6 по проблеме спорта. Затем встал напротив здания Министерство по делам культуры и спорта РУз, держа 4 плаката в двух руках. Через три минуты к автору подошли двое мужчин крепкого телосложения где-то 30 лет. Один из них сказал: "Что вы тут делаете? Дайте сюда!" и отобрал плакаты. Автор спросил: "Кто вы? Представьтесь!" Он сложив плакаты, передал другому. Затем из кармана достал удостоверение и открыв сказал: майор из ГУВД и назвал свою фамилию и имя. (Автор его данные написал на листке бумаги, но позже этот листок вместе с двумя папками бумаг автора был отобран сотрудниками Мирабадского РУВД). Автор достал из сумки копию заявления о проведение пикета с подписью хокимията г.Ташкента и передав тому майору, спросил: "Мы о проведение пикета сообщили в хокимият и руководству МВД, СНБ 20 мая. Почему вы запрещаете пикет?" Майор ответил: "Есть специальный приказ Министра МВД о запрете всяких пикетов". Автор спросил: "Вы не могли бы показать данный приказ?" Он ответил: "Этот приказ вам покажут в ГУВД".

Автора препроводили к автомашине "ГАЗ-31" белого цвета, припаркованный у обочине этой же улицы – улицы имени А.Навоий. Когда подошли к машине, сотрудники увидели стоящий на тротуаре журналиста "Би-би-си" Усен Аскарова, который смотрел в эту сторону. Сотрудник спросил автора: "Это ваш человек, он тоже участник пикета?" Он не дожидаясь ответа, начал махать руками и приказывать подойти к нему. У.Аскаров спокойно ответил: "Если я вам нужен, то подойдите вы сами". Тут к нему подошли двое в гражданской одежде и стали расспрашивать. Он сказал им, что журналист из "Би-би-си". Сотрудник громко сказал, что он журналист "Би-би-си" и его оставили в покое. В это время вокруг автора и журналиста находились более десяти сотрудников силовых структур.

Сотрудникам силовых структур пришлось смириться задержанием только одного человека – автора. Тут один из сотрудников в гражданском 55-летнего возраста, ростом 165 см, полный и полулысый мужчина приказал автору сесть в автомашину "Волга" ("ГАЗ-31"), а другим двум сотрудникам – увезти. За руль сел старший лейтенант милиции, а рядом с автором – сотрудник в гражданской одежде. Привезли возле здания Ташкентский архитектурно-строительного института (это сто метров от место задержания) и приказали пересесть в поддержанный автомашину марки РАФ. Когда автор зашел и сел, за ним входить тот полулысый 55-летний мужчина и начал орать, махая руками перед лицом автора: "Кто ты такой? Кто тебе дал право выступать от имени народа? Зачем ты выступаешь от моего имени и моих детей?" Автор спокойно ответил: "Мы – правозащитники выступаем от своего имени". Он повторяя слова, ругался, махал руками, угрожал, но до автора не дотронулся. Затем он приказал другому старшему лейтенанту милиции сесть рядом с автором, а водителю – отвести в Мирабадский РУВД. Когда отъехали, автор спросил: "Кто этот крикун?" Старший лейтенант ответил: "Начальник РУВД".

Автора препроводили в приемную начальника Мирабадского РУВД. Сообщив ему, затем автора пригласили в кабинет. Автор, зайдя кабинет в сопровождение двух офицеров милиции, поздоровался. Начальник Мирабадского РУВД, подполковник милиции А.Муллажонов, выйдя из-за стола, спросил: "Сегодня какой пикет проводили?" Автор ответил: "Требовали предоставления условия для концертов Шерали Жураеву". Он ответил: "Шерали Жураеву никто не запрещает. Вот недавно он в концерте исполнил песню". В каком-то концерте Шерали Жураеву разрешили исполнить одну песню и они – силовики считают, что умилостивили, разрешив ему спеть одну песню …

Вообще-то, сотрудники, особенно начальствующий состав силовых структур являются сторонниками запрета концертов народом любимых хофизов Шерали Жураева и Дадахон Хасана. Они не желают, не хотят, ненавидят, если кто-то честен и богат, более авторитетен в народе, чем начальство, генералы от СНБ, МВД. Поэтому если кто-то из поклонников хочет и старается защитить права и свободу слова – концертных выступлений хофизов Д.Хасана и Ш.Жураева, то начальники правоохранительных органов, особенно силовиков, стараются наказать его различными способами.

Начальник РУВД А.Муллажонов приказал: "Посмотрите, что у него в сумке?" Автору приказали вынут из сумки папки с бумагами, три коробки дискет (там находились 20 штук дискеток) и положить на стол. А.Муллажонов подошел к автору, у него взял большую папку формата А3, где находились другие плакаты. Другой подполковник и майор милиции открыли папки с бумагами, начали ознакамливаться с текстами. Они также заглянули во внутрь сумки, достали три блокнота, пролистав, их автору возвратили.

Начальник РУВД А.Муллажонов, листая и читая плакаты, сказал: "Я тот раз (4 мая, А.Ш.) вас пригласил и поговорил по-человечески, а вы обо мне написали в Интернете. Зачем вы написали?" Автор ответил: "Я кратко написал и там ничего плохого не писал". А.Муллажонов пригрозил: "Если вы еще раз напишите обо мне в Интернете, то я вам покажу (мен сизга курсатиб куяман)" Ой, как они не любят гласности …

А.Муллажонов, листая прочел плакат 6, где был написан требование об отставке генерал-полковника милиции З.Алматова с поста президента Футбольной федерации Узбекистана. Он прочел этот плакат вслух и раздраженно спросил: "Почему вы требуете отставку З.Алматова?". Автор ответил: "В 1994 году в 12-Азиатских играх сборная Узбекистана по футболу стала чемпионом Азии. В августе 1995 года президентом Федерации футбола был назначен Зокиржон Алматов. С того времени прошло около десяти лет и наш профессиональный футбол переживает глубокий кризис. Ведь у З.Алматова, как министра МВД очень много дел и зачем ему еще президентства Федерации футбола. Мы – правозащитники считаем, что будет лучше, если он передаст этот пост другому человеку – специалисту и организатору в области футбола". Подполковник А.Муллажонов сказал: "Он является главным спонсором футбола. Он оказывает большую помощь развитию футбола путем финансовой поддержки". В это время обыскивающий подполковник (начальник отдела профилактики) заглянул в сумку и показывая на блокноты, спросил: "Что за книжки? Покажите!". Автор из сумки достал блокноты и передал ему. В результате автор отвлекся и не смог ответить на последние слова начальника РУВД А.Муллажонова. На самом деле министр МВД З.Алматов финансовую помощь футболу оказывает не из личных сбережений, а за счет огромных бюджетных денег МВД, выделяемых силовым структурам авторитарным политическим режимом. Такие финансы необходимо передать непосредственно Федерации футбола и пусть специалисты по футболу решат, как лучше их использовать для развития профессионального футбола Узбекистана. Видимо начальник Мирабадского РУВД А.Муллажонов и его окружающие чиновники из силовых структур решили спасать честь мундира министра МВД, генерал-полковника Зокиржон Алматова по линии его "руководящих способностей по футболу" и наказать автора основательно.

Начальник РУВД А.Муллажонов приказал вызвать Мамедова (Жамбул Мамедов – майор милиции, сотрудник отдела уголовного розыска). Когда пришел Ж.Мамедов, он ему приказал: "Заберите все эти папки с бумагами, дискеты и плакаты. Пусть он напишет объяснительную. Ему ничего не возвращать". Затем А.Муллажонов листая паспорт автора, подполковнику милиции (видимо он работает начальником отдела профилактики РУВД) приказал: "У него срок временной прописки паспорта истек в декабре 2002 года. Оформляйте штраф по статье".

Ж.Мамедов и другие автора препроводили в один из комнат уголовного розыска. Автору дали листок бумаги и потребовали написать объяснительную насчет сегодняшнего пикета, кто написал текст и где набирал слова плакатов, где размножил текст обращения. В комнате находились семь-восемь сотрудников и практикантов. Пока автор писал объяснительную, в комнате был большой шум, каждый старался что-то громко говорить, задавал провокационные вопросы (например, один из них задал вопрос: "Сколько тебе заплатил Шерали Жураев, чтобы ты вышел на пикет?") и критиковал автора (например, один из них громко прочел плакат 4 о Клара Жалиловой, поднял над собой плакат и смеялся). Во время этого шума в комнату вошел участковый инспектор, капитан милиции М.Алиев. В соседней комнате работал один из сотрудников, который 5 мая 2005 года задавал вопросы и автор тогда попросил представиться. Ответил, что он Жамол Ахмедов, из министерства и имеет звание полковник милиции. Один из молодых сотрудников этому полковнику сказал, что автор из Джизака, то есть ваш земляк (из разговоров понял, что он родом из Фаришского района Джизакской области). Он подходит к столу и начинает громко, чуть ли не окриком десять минут читал мораль: "Зачем ты позоришь джизакцев? Ты знаешь какие люди вышли из Джизака? …" Автор молча слушал и ничего ему не ответил. Вообще, автор категорически против местничества!

Участковый инспектор М.Алиев тоже начал кричать на автора. Затем заполнил бланк ТН 183178, где был изложен постановление о наложение штрафа в размере 3920 сум (половина минимальной заработной платы) из-за нарушение статьи 223 Об административном кодексе РУз. Он приказал написать объяснительную и там указать, что временную прописку решить в течение трех дней. М.Алиев также настаивал, чтобы автор в течение трех дней оплатил штраф. Но автор возразил, напомнив ему, что по закону гражданин имеет право в течение десяти дней обжаловать это постановление участкового в суд. Немного спустя автора вызвали в кабинет начальника РУВД.

Здесь автор вынужден привести некоторые сведения из своего биографии. Это поможет читателю немного понять причину одинокой, холостяцкой жизни автора, а также почему паспортная прописка автора остается в Джизаке, хотя он в городе Ташкенте проживает почти 28 лет. Автор в 1975 году закончил механико-математический факультет Самаркандский гос. университета. Он 1975-1977 годы работал инженер-программистом в Самаркандском филиале СПКБ АСУ УзНПО "Кибернетика" АН РУз. 1 декабря 1977 года автор поступил в очную аспирантуру Ташкентский Институт кибернетики и с того времени проживает в городе Ташкенте. Автор летом 1979 года письменно обратился к Генеральному директору УзНПО "Кибернетика", академику АН РУз Восил Кобилову с просьбой разрешить уехать в Москву на учебу в МВТУ имени Н.Баумана, с целью получить технические знания и научиться опыту конструирования принципиально новых сельхозмашин. С разрешения акад. В.Кобилова автор уехал в Москву и с 1 сентября 1979 года был зачислен в вечернее отделение конструкторско-механического факультета МВТУ. Вот тогда – осенью 1979 года автор впервые столкнулся с проблемой паспортной прописки. Летом 1980 года в Москве был запланирован летние Олимпийские игры. Поэтому паспортная прописка в Москве и Московской области была максимальна усложнена. Автор познакомился с москвичкой по имени Наташа и женился. 21 ноября 1980 года в семье автора родился сын! Но в сложных московских условиях Наташа послушалась матери и подала исковое заявление в суд о фиктивности нашего брака. В этих тяжелых условиях автор вынужден был на год приостановить учебу в МВТУ и самому пришлось защищаться в суде (именно в те дни и месяцы автор прошел жизненный урок по законодательству и это помогло в дальнейшем стать правозащитником). В марте 1982 года суд признал наш брак действительным. В мае 1982 года пришлось развестись с ней. В июле 1983 года автора лишили право на жил. площадь в городе Москве, то есть московскую прописку и автор после окончания четвертого курса МВТУ, в августе 1983 года переехал в Ташкент. Прописав свой паспорт в Янгиюльском районе Ташкентской области (в 25-километровом радиусе), автор 1983-1984 годы работал инженер-конструктором 2- и 1-категории в Институте кибернетики, в 1985-1986 годы – ведущим конструктором в Институте механики АН РУз в области разработки принципиально новых хлопкоуборочных машин. 1987-1988 годы работал инженер-конструктором 1-категории в Ташкентском тракторном заводе и его паспортная прописка находился в общежитие ТТЗ. Автор в марте 1988 года выступил в заводской многотиражке "Тракторостроитель" большой критической статьей "Хороша ли наша кабина?" Скоро автору пришлось уйти из ТТЗ. В 1989 году автор свой паспортную прописку сделал в сельсовете имени Маткобулова Кибрайского (тогда Орджоникидзевского) района Ташкентской области. В 1997 году власти начали требовать замены старых и получения новых паспортов Республики Узбекистан. Поэтому автору пришлось перевести свой паспортную прописку в Джизак и там получил новый паспорт. Вот с тех пор – с февраля 1997 года постоянная паспортная прописка автора находится в Джизаке.

Следует подчеркнуть, что автор много лет добивается отмены паспортной прописки в Узбекистане (об истории и проблеме паспортной прописки автор написал и опубликовал в портале ЦентрАзия статью: Ш.Ахмаджонов. Пережиток Советской империи: паспортная прописка в Узбекистане). После неудачной попытки сделать автора стукачом и доносчиком в декабре 2001 года, спецслужбы через отдел терроризма и участковых инспекторов с января 2002 года начали сильное преследование под предлогом требования Ташкентской городской паспортной прописки. Автор летом 2002 года подал исковое заявление в Мирабадский межрайонный суд по гражданским делам о незаконности преследования сотрудников милиции путем требования Ташкентской прописки. Этот неравный судебный бой с силовиками до сих пор продолжается и данное дело в 2004 году был подан в Верховный суд Узбекистана. Даже Верховный суд отправил дело в МВД и из Ташкентского горГУВД автор получил очередную отписку. Тогда был много дел и автор не смог продолжить дело. Вот теперь – когда подвергли очередному штрафу по статье 223 по Административному кодексу РУз, автор постарается возобновить тот дело в Верховном суде РУз и возможно одновременно подаст заявление в Конституционный суд РУз.

У кого-то из читателей может возникнуть вопрос: за 28 лет автор почему не решил квартирный вопрос, то есть не купил себе квартиру? Излагая ниже некоторые аспекты квартирного и семейного вопроса, автор приводит такие факты незаконного, грубого, вопиющего вмешательства спецслужб на личную интимную сторону жизни граждан Узбекистана, в том числе автора и тех людей, с которыми он имел близкие отношения. Ниже излагаемые аспекты нарушения прав человека пока не рассматривался правозащитными организациями Узбекистана и автор надеяться, что эти факты послужить толчком для изучения аналогичных случаев.

Автор осенью 1997 года решил немного приостановить свой правозащитную деятельность, заработать и накопить денег, купить квартиру в городе Ташкенте, а также решить семейный вопрос. В то время однокомнатная квартира стоила 1200-1500 долларов США. Занимаясь цветной фотографией в рынках города Ташкента, автор накопил около 900 долларов (в те годы в рынках и вокруг них почти не было фотосалонов). Он в конце декабря 1997 года познакомился с молодой женщиной-узбечкой, у которой была 6-летняя дочь. У нас с января 1998 года были половые контакты. В начале весны 1998 года она где-то на месяц исчезает из Ташкента. Позже сказала, что она ездила в Кашкадарьинскую область. После возвращения ее – в марте 1998 года автор через нее заболел сифилисом. Автор думает, что сотрудники спецслужб хотели наказать и сломать автора, и с этой целью ее специально сделали больным сифилисом (конечно ей об этом не сказали). Автор провожая ее, сказал о произошедшим и распрощался. Автор срочно занялся лечением от данной венерической болезни у специалиста путем оплаты большой суммы и за короткое время излечился. (Следует добавить: автор достаточно начитан и в области секса, у него имеется 700-страничная книга на эту тему, которая издана в России.)

Он с лета 1997 года по 31 мая 1998 года снимал комнату в двухкомнатной квартире в массиве Лисунова-1, дом 88, квартира 8. Автор по натуре оптимист и продолжая поиск пути решения семейной проблемы, решил снять отдельную однокомнатную квартиру. 31 мая 1998 года он снял и переехал в однокомнатную квартиру в массиве Лисунова-2, дом 36, квартира 35. В этой квартире часть стены были покрашены зеленой краской и в комнате чувствовался запах краски. Хотя автор днем находился на работе (фотографировал) и в квартиру приходил только ночевать, через несколько дней у автора начался сильная кашель. Он срочно начал искать другую квартиру и 26 июня 1998 года переехал в однокомнатную квартиру в массиве Чиланзар-6, дом 23, квартира 44. Но к тому времени автор основательно заболел и до 3-4 часов ночи его мучил сильная кашель, а постель становился весь мокрым от пота. Автор с помощью доцента Института повышения квалификации врачей Хамидулла Убайдуллаев (с ним 1991-1993 годы были соратниками в Демократической партии "Эрк") в Министерстве здравоохранение РУз получил направление в НИИ туберкулеза и пульмонологии Минздрава РУз. Там отказались указать отравление от неизвестного химического элемента (газа) и постарались поставить диагноз "астма". Автор около месяца посещал этот институт и проходил курс лечения, но улучшение не было. Поэтому пришлось пойти за советом знакомому врачу, кандидату медицинских наук, доценту Талъат Холикову (1940 года рождения). Он оказался специалистом именно по болезням легких. Он провел курс лечения путем введения лекарств в два раза больше, чем в НИИ туберкулеза и пульмонологии. После два курса лечения, то есть к началу июня 1999 года автор вылечился.

После такой годичной болезни и возвращения буквально от нескольких шагов от смерти, автор решил махнут рукой на квартирный вопрос и направил все свои усилия и финансовые возможности на написания книг и статьей, разоблачающий этот полицейское государство Узбекистана, на оплату компьютерных услуг, размножения на ксероксном аппарате и распространения их среди граждан с демократическими взглядами. Во второй половине 1999 года еще одна попытка автора продолжить поиск решения семейного вопроса закончился очередным венерическим болезнью – сифилисом. Автор опять срочно лечился. После этого автору пришлось отодвинуть и решение семейного вопроса. В итоге лечение от трех болезней автору обошлось на 690 (шестьсот девяносто) долларов.

Автор уверен, что за этими тремя болезнями стояли некоторые сотрудники спецслужб Узбекистана, с целью сломать или довести вроде до естественной смерти автора. Но в этих обстоятельствах Бог помог и автор вылечился.

Если у кого-то из читателей есть сомнения в вышеизложенных фактах, то автор может привести следующий факт. В 2000 году был убить один из Ташкентских учеников известного певца, с 1999 года заслуженного артиста Узбекистана Охунжон Мадалиева (он 1963 года рождения). В похоронах своего ученика он узнал историю, обещал докопаться до истинных причин и вывести виновников убийства. Через два дня Охунжон Мадалиева приглашают на свадьбу в Олтиарикский район Ферганской области (он сам родом оттуда). Во время свадьбы его отравляют. Он доходить до дома и утром его обнаруживают мертвым. Просто и нагло его о т р а в и л и! Такие уголовные дела никогда не раскрываются! Думаю, что читатель догадывается, по какой причине такие дела не раскроются.

Продолжим изложение событий 31 мая 2005 года. Итак, после шумного допроса, написания объяснительного и подписи под постановления о штрафе, автора очередной раз препроводили в кабинет начальника Мирабадского РУВД, подполковника милиции А.Муллажонова. Справа от него сидел мужчина 55-лет. А.Муллажонов автору предложил сесть слева. Мужчина задал первый вопрос, кажется он спросил фамилию и имя автора (точно не запомнился). Автор ответив, попросил мужчине представиться. Он ответил: "Хусанходжаев Хайрулла Нуруллаевич, главный психиатр города Ташкента" и пристально смотрел в глаза автора, видимо хотел определить как отреагирует автор. (Автор еще в 1980- и 1981-годы собирал универститетских однокурсников в Самарканде и Джизаке, с ними обсуждал вопросы создания новой политической партии в Узбекистане. С тех пор сперва советские спецслужбы (КГБ), а с 1991 года узбекские спецслужбы автора подвергли столько разновидностям преследования, что теперь его трудно чем-нибудь удивить.)

Встретившись главным психиатром города Ташкента Х.Хусанходжаевым в кабинете начальника Мирабадского РУВД, автор понял, по какой причине там – в комнате РУВД около часа шумели, кричали, орали, махали руками, тем самым оказывали сильнейшее психологическое давление на автора те семь-восемь сотрудников: они из-за всех сил старались вывести из психологического равновесия автора перед встречей с главным психиатром города Ташкента!

Главный психиатр задал второй вопрос: "Где вы работаете? На что живете?" Автор: "Я фотограф, зарабатываю на проживание фотографированием". Психиатр: "У вас фотостудия? Есть ли у вас патент?" Автор: "Я работаю индивидуально и фотографирую людей на рынках города Ташкента. Что касается патента, то я в августе 2000 года жил в Акмал Икрамовском районе Ташкента и письменно обращался к хокиму А.Икрамовского района, попросил выдать патент. Заместитель хокима написал отказное письмо, где указал, что мне необходимо получить патент и оплачивать налоги по месту постоянной паспортной прописке, то есть в Джизаке. Я последние 28 лет проживаю в Ташкенте и теперь, чтобы платить налоги, ежемесячно должен ездить в Джизак? В Налоговом кодексе РУз написан, что гражданин должен платить налоги по месту проживания, а не по месту постоянной паспортной прописке".

Психиатр: "Вы женаты? Дети есть?" Автор: "Я женился в 1980 году в Москве. У нас родился сын в 1980 году. Обстоятельства сложились так, что в мае 1982 года развелся с женой. Она с сыном осталась в Москве. В настоящее время живу один". Психиатр: "Вы поддерживаете связь с родственниками?" Автор: "Родственники живут в Джизаке и Самарканде. Каждый 1-2 года езжу и некоторых родственников навещаю"
Психиатр: "Сегодня в пикете какие были ваши требования?".
Автор: "Требовали, например, предоставления условий для концерта хофизам Шерали Жураеву, Дадахон Хасану. С 1991 года не состоялись концерты Шерали Жураева в Ташкенте" Тут в разговор вмещался заместитель начальника РУВД, сидящий на диване слева от автора: "Вы расскажите про недавний пикет с требованием о птицах, о птицах". Психиатр: "Да, какие тогда были ваши требования?" Автор: "Да, 4 мая мы провели пикет по экологическим проблемам. Тогда мы требовали, например, прекратить резку деревьев, чинар в городе Ташкенте. Чинар занесен в Красную книгу Узбекистана и по закону для срезание каждого чинара нужен разрешение Кабинет Министров Узбекистана. Но у тех чиновников, сидящих в городском хокимияте и дающие команду срезать сотни чинар, никаких таких разрешений не имеют. Вот одна из причин нашего выхода на пикет 4 мая". Психиатр усмехнулся: "Ну, на срезание каждого чинара получать разрешение в Кабинете Министров? Но это слишком уж". Автор: "Чинары занесены в Красную книгу Узбекистана и все, что перечислены в Красной книге, перед срезанием должны получать разрешение в Кабинет Министров. Иначе за своеволие и злоупотребление служебными обязанностями такие чиновники должны нести соответствующее наказание по закону".

Далее главный психиатр Х.Хусанходжаев спросил: "Вы член какой-нибудь партии?" Автор: "Я не член зарегистрированных политических партий. Я правозащитник". Психиатр: "Вы в своих требованиях подписывались от имени организаций. У вас есть организация?" Автор: "Да, я председатель негосударственной некоммерческой организации (ННО) "Круг демократов". Психиатр: "Ваша организация зарегистрирована?" Автор: "Нет, наша организация в отделе юстиции не регистрирована". Психиатр Х.Хусанходжаев обратился к начальнику РУВД А.Муллажонову: "Они имеют ли право вести свою деятельность без регистрации?" А.Муллажонов ответил: "Нет, не имеют право". Затем добавил: "Они получают деньги из-за рубежа и действуют на зарубежные гранты". Автор ответил А.Муллажонову так: "Лично я до сегодняшнего дня не каких зарубежных денег или грантов, не одного доллара не получал". Далее автор обратился к психиатру Х.Хусанходжаеву: "Если вам важен государственная регистрация, то наша организация не зарегистрирована. Поэтому можете считать, что под требования каждый правозащитник подписал от своего имени". Психиатр начал возражать. Тогда автор из сумки достал журнал, где были написаны протоколы собрания правозащитников и сказал: "Прежде чем выйти на сегодняшний пикет, мы – правозащитники 20 и 27 мая провели собрание. Там обсудили наши требования по пунктам и проголосовали. Вот здесь есть протоколы собрании". Психиатр журнал взял, посмотрел, пролистал и положил на стол перед собой. Затем главный психиатр города Ташкента Х.Хусанходжаев сказал: "У меня больше вопросов нет". Подполковник А.Муллажонов автору приказал: "Выйдите (Чикиб туринг)". Тут же он зам. начальнику приказал: "Пусть он там подождет". Автора препроводили в одну из комнат отдела уголовного розыска РУВД. К тому времени майор Ж.Мамедова в комнате не было. Автору заставили ждать до 14.30 часов. Затем разрешили уйти.

Автор ушел в Фридом Хаус, поработал на компьютере и в 17.30 часов вернулся в Мирабадский РУВД. Постовой милиционер позвонил в отдел уголовного розыска. Скоро вышел майор Ж.Мамедов. На просьбу автора возвратить папки с бумагами и дискеток, он сказал, что закрыл сейф и велел прийти 1 июня к 10 часам утра.

Автор с 28 октября 2002 года снимает комнату в частной двухкомнатной квартире по адресу: ул. Нарходжаева, дом 17, квартира 9 (дом дворового типа и во дворе живут около 15 семей). Хозяин квартиры Вадим Глушков (ему около 30 лет) до переезда автора занимался бизнесом, его сломали, подвели под судебную ответственность. Когда автор снял комнату, у него в квартире кроме одной железной кровати, постели, стола и тумбочки почти ничего не было (видимо была конфискация имущества). Ежемесячно 28 числа автор оплачивал за аренду комнаты. Но 28 мая 2005 года хозяин квартиры В.Глушков сказал: "Частый приход участковых мне надоел. Вы договоритесь с участковым. Если договоритесь, тогда оплату за аренду возьму, иначе ищите для себя другую квартиру". Вечером 31 мая 2005 года В.Глушков сказал автору: "Сегодня опять приходил участковый, я вас последний раз предупреждаю. Они приходят за вами и говорят мне. Они мне надоели. Я не хочу, чтобы под моими дверями стояли сотрудники милиции. Вот утром придет участковый, вы как с ним будете договариваться, дадите ему денег или еще как, это ваши проблемы. Но решайте, чтобы они больше под моими дверями не стояли. Иначе я вас больше в квартиру не пушу".

1 июня 2005 года в 7.15 часов в дверь квартиры постучал старший лейтенант из Мирабадского РУВД Искандар Одилов и приказал одеться, пойти с ними. Автор продолжив завтракать, оделся и в 7.40 часов вышел. Возле ворот дома автора ждали двое: И.Одилов и участковый инспектор, капитан милиции Муким Алиев. Они автора препроводили в участковый пункт милиции. В комнате милицейская рация М.Алиева была установлена вертикально на стуле, а шнур от нее был присоединен в электрическую розетку (видимо, это делали с целью передачи нашей беседы к спецслужбам, которые сидя в другом помещение или в автомобиле, записывают и затем анализируя коллективно, принимают решения и действия карательного характера). М.Алиев разговор начал по поводу паспортной прописки, показал и дал прочесть приказ номер 240 подписанный министром МВД, генерал-полковником З.Алматовым 10 сентября 2004 года "Об утверждение положения о наведение порядка временной регистрации в городе Ташкенте граждан Республики Узбекистан", а также это Положение, который состоял из 21 пунктов. Автор полистав, попросил разрешение взять ксерокопию, но М.Алиев не согласился. Капитан милиции М.Алиев постепенно перешел на другие темы.

Его вопросы охватывали широкий спектр, в том числе отношение автора к Хизбут-тахрировцам, акромийцам и его учению (хотя как такого учения нет), Андижанским событиям, к рассказам и высказываниям людей и арестованных в ходе Андижанских событий, которых показывали по узбекскому телевидению и так далее. В ходе беседы было заметно, что он хочет получить определенные ответы из уст автора, путем переспроса или задавая вопросы так, что если ответить кратко "Да", то человек окажется высказавшим неправильную, спецслужбам выгодный и дающий повод для преследования ответ. Стоило автору обоснованно говорить так, которое не выгоден спецслужбам, то в дверном проеме (дверь был открыть) появлялся человек (так был два раза) и М.Алиев приостановив нашу беседу, выходил из комнаты на улицу и там беседовал с пришедшим человеком. Также несколько раз в рации М.Алиева появлялся характерный стук "трр, трр" и он сказав "Подождите!", выходил на улицу и возле спортивной школы с несколькими людьми начинал что-то обсуждать. Капитан М.Алиев своим частым приходом в квартиру и такими вопросами автора достал. В 9.30 часов автор ему начал говорить так: "Я 28 лет живу в Ташкенте. За эти годы мне некоторые старались цепляться и сделать неприятности. Причем среди них были чиновники с двумя-тремя большими звездочками на погонах, и они получали по своим заслугам. Когда меня трогают и надоедают, я откладываю свои дела и начинаю себя защищать. Просто я вас по человечески хочу предупредить: если я начну защищаться, то те кто приказывают вам делать незаконные действия против меня, будут стоять в стороне и вы можете оказаться крайним. Я вас об этом предупреждаю" Но автору не удалось до сказать до конца: тут очередной раз от рации стал исходить звук "трр-трр". М.Алиев сказал: "Подождите, подождите!" и вышел на улицу. Автор подождал десять минут и не дождавшись вышел за дверь. М.Алиев сидел на корточки возле спортивной школы и беседовал с тремя неизвестными мужчинами. Автор позвал его и сказал, что к 10.00 часов в РУВД обещал ждать майор Ж.Мамедов. М.Алиев сказал: "Я сейчас переоденусь и мы в моем машине поедим в РУВД". Автор по пути в РУВД в машине досказал свое предупреждение капитану М.Алиеву.

Когда мы приехали в РУВД, во дворе встретились с майор Ж.Мамедовым и полковником Ж.Ахмедовым. Автор обратился Ж.Мамедову с просьбой вернут папки и дискеты. Ж.Мамедов показав рукой в сторону Ж.Ахмедову сказал: "Обращайтесь к начальнику". Автор повторил свою просьбу полковнику Ж.Ахмедову. Он ответил: "Ничего вы не получите!" и даже хотел выдворить из двора РУВД. Но участковый М.Алиев сказал, что его надо задерживать. Затем М.Алиев препроводил автора на 2-этаж, комнату уголовного розыска, где пришлось ждать до 14.30 часов. Затем разрешили уйти. Он выйдя за территорию РУВД, с ближайшего телефона позвонил правозащитнику Сурат Икрамову. Он попросил написать о случившемся. Автор пешком пришел в офис Human Rights Watch, встретился и рассказал о случившемся сотруднику Карло Боэм и консультанту Жанна Алексанян (офис расположен по адресу: г.Ташкент, улица Усмон Носира, дом 11, квартира 15; телефон 56 02 53).

Вечером 1 июня в 18.30 часов автор вернулся в квартиру. В.Глушков сказал: "Все, ищите себе квартиру!", и закрыл дверь. Автор понимает, что силовики очень хотят создать конфликтную ситуацию между автором и хозяином квартиры, тем самым желают показать, что это конфликт между двумя гражданами, и не гражданином и властью. Поэтому не споря, автор повернулся и ушел. Вот с 1 июня по сегодняшний день – 11 июня автор ночует в квартирах друзей и знакомых. (Автор с 1 июня находится вдали от своих книг, личного архива и поэтому в статье все данные приводит на основе памяти.)

Итак, в Мирабадском РУВД от автора без протокольного оформления изъяли, просто отобрали две папки бумаг со статьями, 20 дискеток с объемом памяти 1,4 мегабайт и одну СД-дискету с объемом памяти 700 мегабайт. В этих дискетах имеется более двухлетний труд автора. Ко всему этому еще подвергли допросу главного психиатра города Ташкента Х.Хусанходжаева.

В конце статьи уместно напомнить читателям о применение карательной психиатрии против известной правозащитницы Узбекистана Елена Михайловна Урлаевой (1957 года рождения). После преследований и репрессий демократических сил в Узбекистане 1992-2000 годы, Елена Урлаева была первой женщиной, которая вышла на пикет перед зданием Ташкентский городской хокимият и других государственных учреждений. 6 апреля 2001 года, когда она шла на пикет, ее задержали на улице и отвезли в Ташкентскую городскую психиатрическую больницу. Там ей поставили диагноз "паронойальная шизофриния" и в течение четырех месяцев (!) ее подвергали принудительному лечению, применяя специальных таблеток и уколов. 18 августа 2002 года во время пикета перед зданием Кабинет Министров РУз Е.Урлаевой опять задержали силовики, опять заключили в Ташкентскую городскую психиатрическую больницу и в течение трех месяцев (!) принудительно лечили от инакомыслия! Вот так власти полицейского государства Узбекистана до сих пор применяли и вновь хотят применить карательную психиатрию против свободолюбивых граждан и правозащитников!

18 мая 2003 года правозащитница Елена Урлаева была в Москве, в Российском исследовательском центре по правам человека (г. Москва, 103982, Лучников переулок, дом 4). Там она прошла психиатрическую комиссию под председательством профессора Савенко. Авторитетная комиссия Е.Урлаевой выдала заключение о том, что: "Елена Урлаева абсолютно здоровый человек". (Эти сведения автор получил от Е.Урлаевой по телефону 9 июня 2005 года.)

Ахмаджонов Шухрат.
11 июня 2005 года. Г. Ташкент.

P.S. 1. Уместно привести последние "достижения" сборной Узбекистана по футболу под "великолепным руководством" президента Федерации футбола Узбекистана, генерал-полковника З.Алматова в ходе отборочных игр Чемпионата Мира по футболу, который состоится летом 2006 года в Германии: 1) 3 июня 2005 года в Ташкенте состоялся отборочная встреча сборных Узбекистана и Южной Кореи, которая закончилась со счетом 1:1; 2) 8 июня 2005 года в столице Саудовской Аравии – Эр-Рияде сборная Узбекистана по футболу проиграла со счетом 3:0! Итак, после пяти туров сборная Узбекистана по футболу занимает последнею строчку в своей группе с лишь двумя очками из 15 возможных!

2. Известно, что после Андижанской трагедии 13 мая 2005 года усилились преследования правозащитников со стороны силовых структур полицейского государства Узбекистана. Стараются создать дополнительные трудности в получение и распространение правозащитной информации. С 2 по 7 июня 2005 года Ресурсный центр отделения Freedom Haus в Ташкенте был закрыть в связи проведением тренингов, а с 7 июня по 20 июня – по техническим причинам. (Напоминаем, что один час компьютерного времени Интернет-кафе в Ташкенте стоит от 600 до 800 сум. Например, автор данную статью набрал в одном из интернет-кафе и потратил из собственных средств более 13 тысяч сумов.)

3. В связи беззаконным изъятием руководством Мирабадского РУВД г.Ташкента 21 компьютерных дискетов, двух папок личных бумаг и журнала с протоколами собрания правозащитников, автор 7 июня 2005 года написал Обращение, которую приводим ниже.

Президенту Республики Узбекистан И.Каримову
Министру Министерства внутренних дел РУз З.Алматову
В посольства аккредитованные в Узбекистане
В СМИ аккредитованные в Узбекистане
В международные организации аккредитованные в Узбекистане

О Б Р А Щ Е Н И Е
правозащитника Шухрат Ахмаджонова

На собрание правозащитников, состоявшийся 20 мая 2005 года было решено провести пикет 31 мая 2005 года с 10.00 часов до 12.00 часов возле здания Министерства по делам культуры и спорта РУз. Об этом написали заявление и копии были переданы руководству МВД РУз, СНБ РУз, хокиму города Ташкента и другим, а многим был отправлен через Интернет по электронной почте. Требования пикетчиков изложены в статье: Узбекские правозащитники хотят завтра пикетировать министерство культуры. Требуют условий для хофиза Дадахона Хасана (постоянный адрес статьи – http://centrasia.org/newsA. статья опубликован 30 мая 2005 года в 20.50 часов).

Из-за сильного преследования правозащитников, в том числе содержание их под домашнем арестом, на место пикета удалось дойти только Ш.Ахмаджонову. Как только он раскрыл плакаты, двое сотрудников из Ташкентского гор. ГУВД отняли плакаты. Затем по приказу начальника его привезли в Мирабадский РУВД. Сотрудники Мирабадского РУВД Ш.Ахмаджонову оказывали психологическое давление, они задавали различные вопросы окриком. Также в кабинете начальника РУВД, подполковника милиции А.Муллажонова главный психиатр города Ташкента Хайрулла Хусанходжаев его подверг 30-минутному допросу в виде вопросов и ответов. Там же - в кабинете без составления протокола изъяли две папки личных бумаг, 20 компьютерных дискеток объемом памяти 1,4 мегабайт и одну CD-дискету объемом памяти 700 мегабайт, один журнал протоколов собрания правозащитников, а также десять плакатов формата А3. В 21 дискеток находится более двухлетний труд Ш.Ахмаджонова, часть из которых – около десяти статьей были опубликованы в портале CentrAsia. Данные материалы до сих пор Ш.Ахмаджонову не возвращены. О случившемся Ш.Ахмаджонов сообщил в тот же день – 31 мая сотруднику Human Rights Watch Карло Боэм и Freedom Haus Бахтиеру (фамилию не знаю).

Прошу Вас не допустить беззаконное изъятие и уничтожение интеллектуального труда (две папки личных бумаг и 21 компьютерных дискеток) и помочь возвратить этот более двухгодичный труд автору – Шухрат Ахмаджонову!

Напомню, что правозащитник Ш.Ахмаджонов 21 апреля 2005 года был задержан сотрудниками Мирабадского РУВД с 6.20 до 10.00 часов, 22 апреля с 9.55 часов до 12.45 часов, 4 мая с 10.10 до 14.00 часов за активную правозащитную деятельность. Об этом Ш.Ахмаджонов писал в статьях в портале CentrAsia 21 апреля (23.26 часов), 23 апреля (00.41 часов), 5 мая (19.37 часов), а о задержание и изъятиях 31 мая 2005 года Ш.Ахмаджонов заканчивает статью и ближайшее время постарается отправить в портал CentrAsia.

Заранее с благодарностью Шухрат Ахмаджонов.
7 июня 2005 года. Г.Ташкент.

-----------------------------------------------

АХМАДЖОНОВ Ш. Власти Узбекистана хотят вновь применить карательную психиатрию
(Ўзбекистон маъмурлари яна жазолаш психиатриясини қўлламоқчи). -
http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1118523480 ( www.centrasia.ru 12.06.2005 00:58).
Рубрики:  Статьи 2005 года
ПРАВОЗАЩИТА

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ (1-ҚИСМ, ОХИРИ)

Вторник, 04 Апреля 2023 г. 02:17 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ (1-ҚИСМ, ОХИРИ)

16. ПОЛАТ ШАМШЕТОВ ВА УНИНГ ЎЛИМИ
ШАМШЕТОВфото1 (680x453, 33Kb)
Фото 4. Полат Шамшетов суд залида. 2023 йил январ. Бухоро шаҳри. [37]

Ички ишлар вазирлиги ҳузуридаги Жазони ижро этиш департаментига қарашли 4-сонли тергов ҳибсхонасида сақланаётган Нукус воқеалари бўйича судланган маҳкум Полат Шамшетов (Қорақалпоғистон Республикаси ИИВ собиқ ходими) 2023 йил 4 февраль куни тўсатдан вафот этди.

“2023 йил 31 январь куни Бухоро вилояти судида ўқиб эшиттирилган ҳукмга кўра, Полат Шамшетов Жиноят Кодексининг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилди. Унга ЖКнинг 45 (Муайян ҳуқуқдан маҳрум қилиш), 57-моддалари қўлланиб, 3 йил мансабдорлик лавозимларида ва ички ишлар тизимида ишлаш ҳуқуқидан маҳрум қилинган ҳолда 6 йилга озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланганди.

Январ ойида суддаги мунозара пайтида унинг адвокати Парахмат Маратов (видео) Шамшетовга ЖКнинг 244-моддаси бўйича эълон қилинган айбловни нотўғри деб атаганди, чунки унинг Даулетмурат Тажимуратов (ишдаги асосий фигурант) билан алоқаси, қолаверса, ҳокимиятга қаршилик кўрсатиш мақсадида тартибсизликларни ташкиллаштириш юзасидан ҳеч қандай далил йўқ, деганди. Бундан ташқари, ҳимоячининг сўзларига кўра, Шамшетовга қарши ҳеч ким гувоҳлик бермаган” [38]

Полат Шамшетов Қорақалпоғистон Республикасининг 1991-1992 йиллардаги раҳбари Даулетбай Шамшетов (1948-1998) нинг ўғли, Қорақалпоғистон Ички ишлар вазирлиги Жиноят қидирув бошқармасининг собиқ бошлиғи бўлиб ишлаган. Полат Шамшетов «22-Иш» бўйича суддаги нутқи (аудио) суд жараёнидаги мавжуд онлайн видеоёзувдан деярли бутунлай олиб ташланган ягона айбланувчи эди.

Бундай юрак ҳуружини махсус хизматлар заҳар ёрдамида уюштириши мумкин. Мен шунга доир “Заҳар ва юрак ҳуружи” номли таҳлилий мақоламни 2015 йил 25 март куни ёзиб сайтларда чоп қилгандим ([39]-га қаранг). Заҳарнинг ишлаш услубини оддийроқ қилиб бундай тушунтиришим мумкин: заҳар қўшилган овқатни еган ёки суюқликни ичган инсон ошқозонида овқат ҳазм бўлиб қонга ўта бошлагач у қонни қуюқлаштиради. Қуюқ қонни юрак ҳайдай олмайди ва юрак ҳуружи рўй беради. Овқат егандан бошлаб қон қуюқлашгунича одатда бир неча соат ўтади.

Савол: нега уни ўлдиришди? Қорақалпоқ фаоли Ақилбек Муратовнинг айтишича, Полат Шамшетов Нукусда қурол қўлланилган-қўлланилмагани бўйича асосий гувоҳ эди ([40]).

Таниқли инсон ҳуқуқлари ҳимоячиси Виталий Понамаревнинг фикри бундай.

“Эслатиб ўтамиз: Шамшетов “22-иш” бўйича суддаги нутқи (товуши) суд жараёнидаги мавжуд онлайн видео ёзувдан деярли бутунлай олиб ташланган ягона айбланувчи эди. 2022 йил 1-2 июл воқеалари пайтида у таътилда бўлган. Бироқ биринчи (июл) куни кечқурун Нукус шаҳридаги парламент ёнидаги майдонда бўлган ва намойишчиларга қарши қурол ғайриқонуний ишлатилаётганига гувоҳ бўлган. У қурол-яроғни асоссиз қўллашаётганига доир Ўзбекистон ва Қорақалпоғистон кучишлатарлари ўртасида бўлаётган ихтилоф ҳақида ва “халқ қўзғолон кўтармоқда”, “орқага чекиниб бўлмайди, фақат олға” деган телефон орқали гапирган гапларини Давлат хавфсизлик хизматидагилар ёзиб олишган.

Томонлар баҳси чоғида ва сўнгги сўзида у фақат президент ва халқдан кечирим сўрашини айтиб батафсил нутқдан воз кечди. У ўзининг ёзма шаклдаги нутқини “ўқиб вақтни олмаслик учун” дея ўқимади ва уни судга топширди. Тахминларга кўра, кучишлатар тизимлар ичидаги ихтилофлар билан боғлиқ фактларнинг ошкор этилишига йўл қўймасликка уринаётган расмийларнинг талабига биноан у шундай қилди.

2023 йил 31 январ куни суд Шамшетовни оммавий тартибсизликларда қатнашганликда (Жиноят кодекси 244-моддаси 3-қисми) айбдор деб топди ва 6 йилга озодликдан маҳрум этиш ҳақида ҳукм қилди” [41]

2022 йил июль ойи бошида Қорақалпоғистонда юз берган ҳолат ва воқеаларни ўрганиш бўйича парламент комиссияси Қорақалпоғистон Республикаси ИИВ Жиноят қидирув бошқармаси собиқ бошлиғи, 6 йилга озодликдан маҳрум этилган Полат Шамшетовнинг тергов ҳибсхонасидаги ўлими ҳолатини ўрганиш якунлари бўйича баёнот эълон қилди. Ушбу баёнотни қуйида тўлиқ келтираман.

“Марҳум Полат Шамшетовнинг бевақт ўлими юзасидан Мустақил комиссиянинг расмий баёноти

Аввал хабар берилганидек, Қорақалпоғистон Республикасида юз берган ҳолат ва воқеаларни ўрганиш бўйича комиссия аъзолари Полат Шамшетовнинг ўлими сабабларини аниқлаш мақсадида 4-сонли Тергов ҳибсхонасига бориб, у ердаги шароитлар, камера ёзувлари, дастлабки тиббий хулоса ва бошқа тегишли ҳужжатларни ўрганишди. Шунингдек, марҳум билан битта камерада бўлган шахслар ва тергов ҳибсхонаси ходимлари билан суҳбат ўтказишди.

Марҳум П.Шамшетов билан бир камерада бўлган Б.М. ва Ш.С.лар билан суҳбатда, улар 3 февраль куни нонуштадан кейин камерада суд ҳукмини қайта-қайта ўқиган, муҳокама қилишган, тушликдан сўнг сайр қилишгач, камерага қайтишган. Уларнинг айтишича, шу кунларда П.Шамшетов кўп тамаки чеккани туфайли нафас олиши оғирроқ бўлиб қолган. Хонадошларнинг сўзларига кўра, ўша куни марҳум кўп безовталанган, тўсатдан уларнинг кўз ўнгида хушини йўқотган.

Камера ёзувларида марҳум Шамшетовнинг ўша кундаги ҳаракатлари, санитария-гигиена ходими ва тез тиббий ёрдамнинг оператив ҳаракатлари аниқ акс этган.

4 февраль куни соат 01:50да П.Шамшетовнинг соғлиги ёмонлашганлиги сабабли камерадошлари ҳибсхона тиббиёт бўлими шифокорини чақиртирган. Ҳибсхона тиббиёт бўлими фельдшери катта сержант Д.Темиров камерага келган вақтида маҳкум П.Шамшетов ҳушсиз ҳолатда бўлган. Соат 02:15 да РШТТЁИМ Бухоро вилояти филиали тез ёрдам шифокори А.Ғафуров ва фельдшер М.Рахмонов етиб келган вақтда маҳкум П.Шамшетовни биологик ўлим ҳолатида эканлигини аниқланган.

Ўрганиш давомида Бухоро вилоят суд тиббий экпертизаси томонидан ўтказилган текширувларнинг видеоёзувлари ҳам таҳлил қилинди.

Шунингдек, Комиссия аъзолари марҳум вафот этган кунда ўлим сабабларини аниқлаш мақсадида Республика шошилинч тез тиббий ёрдам илмий марказининг Бухоро вилоятидаги филиалидан жалб қилинган тез ёрдам шифокори А.Ғафуров ва фельдшер М.Рахмоновлар ҳамда суд-тиббий экспертизасини ўтказган Республика Суд тиббий экспертиза маркази Бухоро вилоят филиали мутахассислари билан ҳам суҳбатлашиб, керакли маълумотларни олишди.

Бундан ташқари, маҳбусларга тасдиқланган меню асосида берилган таомлар кўриб чиқилди ва ошхонадаги шароитлар ўрганилди. Ўрганиш давомида, марҳумга нисбатан руҳий ёки жисмоний қийноқ қўлланилиши мумкинлигига оид маълумотлар ассосиз эканлиги аниқланди.

Марҳумнинг оила аъзолари ва яқинларига Комиссия аъзолари номидан таъзия изҳор этамиз» [42]

Ўзбекистон Бош прокуратурасининг 2023 йил 6 феврал кунги баёнотида бундай дейилган.

“Бош прокуратура Нукус воқеалари бўйича судланган Полат Шамшетов ўлими юзасидан тайинланган суд-тиббий экспертизаси натижасини эълон қилди. Унга кўра марҳум ўпка артерияси тромбоэмболияси, ўткир юрак-қон томири етишмовчилиги оқибатида вафот этган” [38]

Мустақил комиссиянинг расмий баёнотида марҳум ўпка артерияси тромбоэмболияси, ўткир юрак-қон томири етишмовчилиги оқибатида вафот этганлиги ҳақида ҳеч нарса ёзилмаган. Аслида комиссия “тоғни урса талқон қиладиган” 45 ёшли Полат Шамшетовдек йигитнинг ўпка артерияси тромбоэмболияси, ўткир юрак-қон томири етишмовчилиги нима сабабдан келиб чиққанига асосий эътиборни қаратиши ва шу саволга жавоб топиши керак эди, менимча.

17. 2023: ФОЛКЕР ТЮРКНИНГ “МАХСУС МУРОЖААТИ”

Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг (БМТ) Инсон Ҳуқуқлари бўйича Олий комиссари Фолкер Тюрк Ўзбекистон ҳукуматининг таклифи билан 2023 йил 13-15 март кунлари Ўзбекистон ва Қорақалпоғистонга келди. Унинг бу ташрифи олдидан ижтимоий тармоқларда “Олий комиссар Фолькер Тюркнинг Коракалпогистонга ташрифи олдидан махсус мурожаати” тарқатилди ([43], [44]). Видеолавҳада кимдир инглиз тилидан ўзбек тилига ўгирган. Мен шу таржимани www.youtube.com дан сўзма-сўз ярмини ёзиб олиб таҳлил қилдим ва бу ёлғон видеолавҳа деган хулосага келдим.

Биринчидан, видеолавҳа ўртасида жаноб Фолкер Тюркнинг 4-5 та гапи такрор ёзилган. Бунга сабаб ушбу ёлғон мурожаат учун танланган жаноб Фолкер Тюркнинг бошқа маърузаси керагидан давомлироқ бўлган, менимча. Шу сабабли унинг 4-5 та гапини такрор ёзишган.

Иккинчидан, жаноб Фолкер Тюркнинг “махсус маърузасида” Ўзбекистон раҳбариятини геноцидда айблаган. Бу жуда оғир айблов. У Тошкентда ва Нукусда Ўзбекистон ҳамда Қорақалпоғистон раҳбарлари, жамоатчилик вакиллари ва оммавий-ахборот воситалари фаоллари билан учрашувларда нутқлар сўзлади, саволларга жавоб берди. Лекин бирор марта геноцид сўзи каби оғир жиноятларда Ўзбекистон раҳбариятини айбламади.

Учинчидан, жаноб Фолкер Тюрк [43]- ва [44]-да келтирилган махсус мурожаати ҳақида бирор марта гапирмади.

Тўртинчидан, мен жаноб Фолкер Тюркнинг Қорақалпоғистон воқеаларига доир аввалги маърузалари ва баёнотларини изладим. Бунга ўхшаш бирорта баёнот ёки маърузани топмадим.

Бешинчидан, Бухородаги суд жараёнлари очиқ ва ошкора ўтказилди ва ўтказилмоқда, «Қорақалпоғистонда юз берган ҳолат ҳамда воқеаларни ўрганиш»га оид Комиссия ишламоқда ва у ёки бу даражада назорат қилмоқда. Яъни у ёки бу даражада халқаро талаблар доирасида олиб борилмоқда.

Ўз-ўзидан савол туғилади: бундай ёлғон (фейк) маълумот ва маърузани ким тайёрлаган?

Бундай ёлғон (фейк) маърузани Қорақалпоғистон мухолифати тайёрлаб тарқатолмайди. Мабода шундай қилса, у ҳолда халқаро ташкилотлар, оммавий-ахборот воситалари бундай Қорақалпоғистон мухолифати раҳбарлари билан алоқаларни буткул узади.

Менимча, ушбу махсус мурожаат Ўзбекистон Давлат хавфсизлик хизмати раҳбарларининг тавсияси билан провокация учун тайёрланган. Бундан мақсад айрим инсон ҳуқуқлари ҳимоячилари ва журналистларни бадном қилишдир.

Демак, инсон ҳуқуқлари ҳимоячилари ва журналистлар ДХХ зобитлари мана шунақа ва шунга ўхшаш фейк (ёлғон) хабарлар ҳамда маълумотлар тарқатиши мумкинлигини доимо ёдида тутишлари ва ақл элагидан ўтказиб таҳлил қилишни билишлари керак.

18. САГИДУЛЛАЕВ ВА УРАЗБАЕВ УСТИДАН СУД ЖАРАЁНИ

7xxh5KjP7T3zOI8BDy4BaDxuBPzJ7AX0 (700x457, 53Kb)
Фото 5. Аманбай Сагидуллаев (1967) ва Ниетбай Уразбаев (1969). [45]

2023 йил 25 март куни маълум бўлдики, Қорақалпоғистон судининг Жиноят ишлари бўйича судлов ҳайъати Аманбай Сагидуллаев ва Ниетбай Уразбаевга нисбатан жиноят ишини кўриб чиқишга киришибди.

“Қорақалпоғистон судининг Жиноят ишлари бўйича судлов ҳайъати Аманбай Сагидуллаев (Норвегияда яшайди) ва Ниетбай Уразбаевга (Қозоғистонда яшайди) нисбатан жиноят ишини кўриб чиқишга киришди. Олий суд ахборот хизмати суд жараёни очиқ тарзда бўлиб ўтаётганини маълум қилди.

Айни пайтда Норвегияда яшовчи 55 яшар Аманбай Сагидуллаев ҳамда Қозоғистонда истиқомат қилувчи 53 яшар Ниетбай Уразбаев Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 28 орқали (жиноят иштирокчилик), 104- (Баданга қасддан оғир шикаст етказиш), 158- (Ўзбекистон Республикаси Президентига тажовуз қилиш), 159- (Ўзбекистон Республикасининг конституциявий тузумига тажовуз), 244- (Оммавий тартибсизликлар) ва 244-1-моддаларида (Жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибига таҳдид соладиган материалларни тайёрлаш, сақлаш, тарқатиш ёки намойиш этиш) назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбланмоқда.

Қайд этилишича, судланувчилар Ўзбекистон Республикаси ҳудудидан ташқарида бўлганлиги ва уларни судга келтириш имкони йўқлиги сабабли Жиноят-процессуал кодексининг 410-моддасига асосланиб, ушбу жиноят иши бўйича суд муҳокамаси судланувчиларнинг иштирокисиз ўтказилмоқда.

Маълумот учун, Жиноят процессуал кодексининг 410-моддасига кўра судланувчи суд мажлисига келмаса, ишни муҳокама қилиш кейинга қолдирилиши лозим. Судга келмаган судланувчини суд мажбурий келтиришга, шунингдек унга нисбатан эҳтиёт чорасини қўллашга ёки эҳтиёт чорасини ўзгартиришга ҳақлидир.

Ишнинг судланувчи иштирокисиз муҳокама қилинишига судланувчи Ўзбекистон Республикаси ҳудудидан ташқарида бўлган ва судга келишдан бўйин товлаган, унинг йўқлиги иш бўйича ҳақиқатни аниқлашга монелик қилмаган тақдирдагина йўл қўйилиши мумкин.

Ички ишлар вазирлиги (ИИВ) сайтидаги қидирувдаги шахслар рўйхатида келтирилишича, Сагидуллаевга нисбатан Жиноят кодексининг 167- (Ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш), 205- (Ҳокимият ёки мансаб ваколатини суиистеъмол қилиш) ва 209- (Такроран ёки хавфли рецидивист томонидан содир этилган мансаб сохтакорлиги) моддаларида кўзда тутилган жиноятларни содир этишда гумонланаётгани учун қидирув эълон қилинган” [45]

Менимча «Алга, Каракалпакстан» демократик партияси етакчиси Аманбай Сагидуллаев Жиноят кодексининг 167-, 205- ва 209-моддаларида кўзда тутилган жиноятларни содир этишда гумонланаётгани учун қидирув 2014 йилда эълон қилинганди ([46]).

Маълумки, Тошкент портлашлари 1999 йил 16 феврал куни содир бўлганди. Баҳром Абдуллаев портлаш ташкилотчиларидан бири бўлиб, уни Миллий хавфсизлик хизмати раҳбарияти 6-7 кун олдин ҳибсга олишди. Баҳром Абдуллаев Тошкентда портлаш уюштирилаётганини айтсада, МХХ раҳбарияти ушбу портлашлар рўй беришига имкон беради. Чунки МХХ портлашлардан кейин минглаб намозхонларни қамаши, ўзбек мухолифати етакчиси Муҳаммад Солиҳга қарши жиноий иш очиб уни судлаш режалаштирилганди. У хорижда яшаётганлиги сабабли 1999 йилда Муҳаммад Солиҳ иштирокисиз суд муҳокамаси ўтказилди ва уни кўп йилга қамаш ҳақида суд ҳукми ўқилди. Шу суд ҳукмидан кейин МХХ Муҳаммад Солиҳга қарши фаолиятни кучайтириш учун катта маблағ олди. Унга қарши бир неча марта суиқасд ўтказишга ҳаракат қилинди. Айтмоқчидек, 1999 йил 16 феврал кунги Тошкент портлашларига доир мен 2019 йилда учта катта мақола ёзганман ([47], [48], [49]).

Худди шунга ўхшаш Аманбай Сагидуллаев ва Ниетбай Уразбаевга қарши улар иштирокисиз суд муҳокамаси ўтказишдан мақсад суд ҳукмидан кейин МХХ таркибида бўлим очиб маблағ олишдир ва кўп йиллар давомида бир гуруҳ ходимларни маблағ ва иш билан таъминлашдир.

Мен ушбу мақоламнинг 10-параграфида “Давлатнинг кучишлатар тизимлари бўлмиш Давлат хавфсизлик хизмати (ДХХ), Ички ишлар вазирлиги (ИИВ), Прокуратура раҳбарияти давлат бюджетидан миллиардлаб доллар маблағни ҳар хил йўллар билан олиб мазза қилиб яшаш йўлини қидиришади. Бунинг учун уларга душман керак” деб ёзгандим. МХХ ва Прокуратура Қорақалпоғистон мухолифатидан душман ясаш фаолиятини қатъий давом қилмоқда.

ЭСЛАТМА. Ушбу катта мақоламнинг иккинчи қисмида Қорақалпоғистон муаммосини тинч йўллар билан ҳал қилишни таклиф қиламан, иншааллоҳ. Бироқ Вашингтонда ўзимнинг хавфсизлигим билан боғлиқ 250-бетлик шикоятимни тугатишим ва уни АҚШ президенти Джо Байдинга ва халқаро ташкилотларга жўнатишим керак. Шу сабабли мақоламнинг иккинчи қисмини сал кейинроқ ёзиб чоп қиламан, иншааллоҳ.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Қорақалпоғистон. – www.wikipedia.org/w/index.php?title=Qoraqalpog’iston&variant=uz-cyrl (www.uz.wikipedia.org/w/ From Vikipediya).

2. АЛЕКСАНДР ВЕРЕТИЛЬНЫК. Проблемы становления и развития государственности Республики Каракалпакстан (Қорақалпоғистон Республикаси давлатчилиги ташкил топиши ва тараққиёти муаммолари). – www.czasopisma.marszalek.com.pl/images/pliki/npw/26/npw2607.pdf (www.czasopisma.marszalek.com Март 2020);
- Nowa Polityka Wschodnia 2020, nr 3 (26), стр. 114-131.

3. АҲМАДЖОНОВ Ш. Мустақиллик Декларацияси тарихи. - www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6974575/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2022 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2022.23.06).

4. Декларация о Государственном Суверинитете Республики Каракалпакстан - Декларация Независимости. - www.algakarakalpakstan.com/declaration (www.algakarakalpakstan.com ).

5. АҲМАДЖОНОВ Ш. Ислом Каримов ва МХХнинг салбий ишлари. –
https://www.liveinternet.ru/users/4799013/blog#post454174374 (www.liveinternet.ru “Турон Шухратжони” кундалиги (дневник), 2019.01.05);
https://siyosat.wordpress.com/2018/11/02/%d0%b8%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%bc-%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%b8%d0%bc%d0%be%d0%b2-%d0%b2%d0%b0-%d0%bc%d1%85%d1%85%d0%bd%d0%b8%d0%bd%d0%b3-%d1%81%d0%b0%d0%bb%d0%b1%d0%b8%d0%b9-%d0%b8%d1%88%d0%bb%d0%b0%d1%80/ (www.siyosat.wordpress.com 2018.02.11).

6. Қорақалпоғистон Республикасининг Конституцияси. Қорақалпоғистон Республикаси Олий Кенгаши томонидан 1993 йил 9 апрелда қабул қилинган. – www.lex.uz/docs/4953674 (www.lex.uz ).

7. Заявление Партии национального возрождения “Еркин Каракалпакстан» (“Эркин Қорақалпоғистон” Миллий Тикланиш партияси Баёноти). - FREE KARAKALPAK-ЕРКИН КАРАКАЛПАК: ноября 2007

8. Политический комитет Демократический выбор Республики Каракалпакстан. Решение о создание правительство в изгнании суверенной независимой Республики Каракалпакстан (Қорақалпоғистон Республикаси Демократиявий танлови сиёсий қўмитаси. Суверен мустақил Қорақалпоғистон Республикасининг сургундаги ҳукуматини ташкил этиш тўғрисидаги қарор). - www.algakarakalpakstan.com/karakalpakstan (www.algakarakalpakstan.com 24.10.2019).

9. АЗИЗ ЯКУБОВ. Karakalpakexit. Лидер партии «Алга Каракалпакстан» — о борьбе за отделение республики от Узбекистана.
- Karakalpakexit. Лидер партии «Алга Каракалпакстан» — о борьбе за отделение республики от Узбекистана (mediazona.ca) (www.mediazona.ca 15.08.2022);
- www.mediazona.ca/article/2022/08/13/alga (www.mediazona.ca 15.08.2022).

10. АҲМАДЖОНОВ Ш. АҚШда 1,5 соатлик иш билан боғлиқ провокация.
- 130-maqolam. АҚШда 1,5 соатлик иш билан боғлиқ провокация (September 10, 2010). Обсуждение на LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “СТАТЬИ 2010 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 3, 2021);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6801766/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “СТАТЬИ 2010 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 3, 2021);
- http://yangidunyo.com/?p=14737#more-14737 (www.yangidunyo.com 2010.10.09).

11. Провокация.
- Провокация | это... Что такое Провокация? (academic.ru) (www.dic.academic.ru Эта отметка установлена 14 мая 2011);
- www.dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/158351 (www.dic.academic.ru Эта отметка установлена 14 мая 2011.)

12. Провокация.
- Провокация — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Провокация (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

13. Agent provocateur (Агент-провокатор).
- Agent provocateur - Wikipedia (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia);
- www.en.wikipedia.org/wiki/Agent_provocateur#Russia (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

14. Шекспир, Уильям. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%80 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

15. Отелло. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BB%D0%BE (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

16. Нерон. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

17. Поджог Рейхстага. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B6%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B5%D0%B9%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%B0 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

18. Глейвицкий инцидент. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B5%D0%B9%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

19. Майнильский инцидент. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B9%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

20. Операция «Сусанна»
- Операция «Сусанна» — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии):
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Операция_«Сусанна» (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

21. ГУЛЯМОВ Шухрат Тураджанович /GULYAMOV Shuxrat/. - ГУЛЯМОВ Шухрат Тураджанович | ЦентрАзия (centrasia.org) (www.centrasia.org Рубрика “Персоны”);
- www.centrasia.org/person2.php?st=1313563345 (www.centrasia.org Рубрика “Персоны”).

22. Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси.
- https://www.lex.uz/acts/20596 (www.lex.uz 2021);
- www.lex.uz/acts/20596 (www.lex.uz 2021).

23. Протесты в Каракалпакстане (2022) (Қорақалпоғистонда норозилик намойишлари (2022)).
- Протесты в Каракалпакстане (2022) — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Протесты_в_Каракалпакстане_(2022) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

24. АЛЕКСЕЙ ВОЛОСЕВИЧ. Правозащитники: при подавлении протестов в Каракалпакстане погибло более 50 человек (списки) (Ҳуқуқ ҳимоячилари: Қорақалпоғистонда намойишларни бостириш пайтида 50 дан ортиқ одам ҳалок бўлди (рўйхатлар).
- Правозащитники: при подавлении протестов в Каракалпакстане погибло более 50 человек (списки) (asiaterra.info) (www.asiaterra.info August 15, 2022);
- www.asiaterra.info/etnicheskie-menshinstva/pravozashchitniki-pri-podavlenii-protestov-v-karakalpakstane-pogiblo-bolshe-50-chelovek-spiski (www.asiaterra.info August 15, 2022).

25. Тажимуратов, Даулетмурат Мырзамуратович.
- Тажимуратов, Даулетмурат Мырзамуратович — Википедия (wikipedia.org)
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Тажимуратов,_Даулетмурат_Мырзамуратович (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

26. Тажимуратов митинг ўтказишга даъват қилгунига қадар нималар бўлгани ҳақида гапириб берди.
- Тажимуратов митинг ўтказишга даъват қилгунига қадар нималар бўлгани ҳақида гапириб берди – Ўзбекистон янгиликлари – Газета.uz (gazeta.uz) (www.gazeta.uz/uz/ 2022.03.12);
- www.gazeta.uz/uz/2022/12/03/tajimuratov/ (www.gazeta.uz/uz/ 2022.03.12).

27. GAZETA.UZ. LIVE: Показания Даулетмурата Тажимуратова по делу о событиях в Нукусе / Tajimuratovning ko'rsatmasi.
- LIVE: Показания Даулетмурата Тажимуратова по делу о событиях в Нукусе / Tajimuratovning ko'rsatmasi - YouTube (www.youtube.com December 1, 2023. 2 соат 37 дақиқа 17 сониялик видео);
- www.youtube.com/watch?v=gYEbAbbZJbE (www.youtube.com December 1, 2023. 2 соат 37 дақиқа 17 сониялик видео).

28. Давлетмурат Тажимуратов 16 йилга озодликдан маҳрум қилинди.
- Давлетмурат Тажимуратов 16 йилга озодликдан маҳрум қилинди (kun.uz) (www.kun.uz 2023.31.01);
- www.kun.uz/news/2023/01/31/davletmurat-tajimuratov-16-yilga-ozodlikdan-mahrum-qilindi (www.kun.uz 2023.31.01).

29. Қорақалпоғистон: Фавқулодда ҳолат "муддатидан аввал" тугатилмоқда. - www.ozodlik.org/a/qoraqalpog-iston-favqulodda-holat-/31952389.html (www.ozodlik.org/a/ 2022.20.07).

30. Комиссия аъзолари («Қорақалпоғистонда юз берган ҳолат ҳамда воқеаларни ўрганиш»га оид Комиссия таркиби).
- Комиссия аъзолари (ombudsman.uz) (www.ombudsman.uz/uz/);
- www.ombudsman.uz/uz/managements/ekspertlar (www.ombudsman.uz/uz/ ).

31. АЗИЗ ЯКУБОВ. Karakalpakexit. Лидер партии «Алга Каракалпакстан» — о борьбе за отделение республики от Узбекистана («Олға Қорақалпоғистон” партияси етакчиси республиканинг Ўзбекистондан ажралиб чиқиши ҳақида гапирди).
- Karakalpakexit. Лидер партии «Алга Каракалпакстан» — о борьбе за отделение республики от Узбекистана (mediazona.ca) (www.mediazona.ca 15.08.2022);
- www.mediazona.ca/article/2022/08/13/alga (www.mediazona.ca 15.08.2022).

32. Каракалпакские лидеры предложили Ташкенту диалог (Қорақалпоғистон раҳбарлари Тошкентга мулоқот қилишни таклиф этишди). – www.centre1.com/uzbekistan/karakalpakskie-lidery-predlozhili-tashkentu-dialog/ (www.centre1.com/uzbekistan/ July 5, 2022).

33. Нукус воқеалари бўйича 22 кишига суд ҳукми эълон қилинди.
- Нукус воқеалари бўйича 22 кишига суд ҳукми эълон қилинди (kun.uz)
- www.kun.uz/news/2023/01/31/nukus-voqealari-boyicha-22-kishiga-sud-hukmi-elon-qilindi (www.kun.uz 2023.31.01).

34. Нукусдаги тартибсизликлар бўйича 39 нафар судланувчига суд ҳукми эълон қилинди.
- Нукусдаги тартибсизликлар бўйича 39 нафар судланувчига суд ҳукми эълон қилинди (kun.uz) (www.kun.uz 2023.17.03);
- www.kun.uz/news/2023/03/17/nukusdagi-tartibsizliklar-boyicha-39-nafar-sudlanuvchiga-sud-hukmi-elon-qilindi (www.kun.uz 2023.17.03).

35. В Бухаре оглашен приговор участникам июльских протестов в Каракалпакстане.
- В Бухаре оглашен приговор участникам июльских протестов в Каракалпакстане (asiaterra.info) (www.asiaterra.info February 1, 2023);
- www.asiaterra.info/etnicheskie-menshinstva/v-bukhare-oglashen-prigovor-uchastnikam-iyulskikh-protestov-v-karakalpakstane (www.asiaterra.info February 1, 2023).

36. Расправа над защитниками Конституции Каракалпакстана: Об осуждении в Бухаре второй группы участников «Нукусских событий».
- Расправа над защитниками Конституции Каракалпакстана: об осуждении в Бухаре второй группы участников «нукусских событий» (asiaterra.info) (www.m.asiaterra.info 23.03.2023);
- www.m.asiaterra.info/etnicheskie-menshinstva/rasprava-nad-zashchitnikami-konstitutsii-karakalpakstana-ob-osuzhdenii-v-bukhare-vtoroj-gruppy-uchastnikov-nukusskikh-sobytij (www.m.asiaterra.info 23.03.2023).

37. Скончался Полат Шамшетов, осуждённый по делу о нукусских событиях (Нукус воқеалари иши бўйича қамалган Полат Шамшетов вафот қилди). - www.gazeta.uz/ru/2023/02/04/polat-shamshetov/?fbclid=IwAR19m2QHWFKm91aDVIW2DCs_8J1gPMmt-dNjpJNmVbHCsrrOWwmnBO5CsE4 (www.gazeta.uz/ru/ 04.02.2023).

38. Полат Шамшетов юрак хуружидан вафот этган — Бош прокуратура. - www.gazeta.uz/uz/2023/02/06/polat-shamsheto/ (www.gazeta.uz/uz/ 2023.06.02).

39. АҲМАДЖОНОВ Ш. Заҳар ва юрак ҳуружи. –
http://www.liveinternet.ru/showjournal.php?journalid=4799013&jday=25&jyear=2015&jmonth=3 (www.liveinternet.ru/showjournal.php?journalid=4799013 2015.25.03);
http://birdamlik.info/news/%d0%b7%d0%b0%d2%b3%d0%b0%d1%80-%d0%b2%d0%b0-%d1%8e%d1%80%d0%b0%d0%ba-%d2%b3%d1%83%d1%80%d1%83%d0%b6%d0%b8/?lang=uz www.birdamlik.info/news/ 2015.26.03);
https://siyosat.wordpress.com/2015/04/04/%D0%B7%D0%B0%D2%B3%D0%B0%D1%80-%D0%B2%D0%B0-%D1%8E%D1%80%D0%B0%D0%BA-%D2%B3%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8/ (www.siyosat.wordpress.com 2015.04.04).

40. Қорақалпоқ фаоли Ақилбек Муратов: Пўлат Шамшетов Нукусда қурол қўлланилган-қўлланилмагани бўйича асосий гувоҳ эди.
- Қорақалпоқ фаоли Ақилбек Муратов: Пўлат Шамшетов Нукусда қурол қўлланилган-қўлланилмагани бўйича асосий гувоҳ эди (ozodlik.org) (www.ozodlik.org/a/ February 7, 2023. 3 дақиқа 13 сониялик видеолавҳа);
- www.ozodlik.org/a/32259692.html (www.ozodlik.org/a/ February 7, 2023. 3 дақиқа 13 сониялик видеолавҳа).

41. ВИТАЛИЙ ПОНАМАРЕВ. Каракалпакстан: Смерть Шамшетова подтверждена. Жители Республики высказывают сомнения в достоверности официальной версии. - www.facebook.com/profile.php?id=100000445668286 (www.facebook.com 05.02.2023).

42. Марҳум Полат Шамшетовнинг бевақт ўлими юзасидан Мустақил комиссиянинг расмий баёноти. - Telegram: Contact @commissionuz (February 8, 2023).

43. СОЛИЖОН АБДУРАХМОНОВ. Олий комиссар Фолькер Тюркнинг Коракалпогистонга ташрифи олдидан махсус мурожаати.
- Олий комиссар Фолькер Тюркнинг Коракалпогистонга ташрифи олдидан махсус мурожаати - YouTube (www.youtube.com 7 дақиқа 2 сониялик видео мурожаат, 2023.12.03);
- www.youtube.com/watch?v=IJRzc-Psjkw (www.youtube.com 7 дақиқа 2 сониялик видео мурожаат, 2023.12.03);
- www.youtube.com/watch?v=0WXdOWCR0lo (www.youtube.com 7 дақиқа 2 сониялик видео мурожаат, 2023.12.03).

44. ВОДИЙ ТВ. Олий комиссар Фолькер Тюркнинг Коракалпогистонга ташрифи олдидан махсус мурожаати.
- Олий комиссар Фолькер Тюркнинг Коракалпогистонга ташрифи олдидан махсус мурожаати - YouTube (www.youtube.com 7 дақиқа 2 сониялик видео мурожаат, 2023.12.03);
- www.youtube.com/watch?v=IJRzc-Psjkw (www.youtube.com 7 дақиқа 2 сониялик видео мурожаат, 2023.12.03).

45. Сепаратистик ҳаракат етакчисига нисбатан Нукус воқеалари бўйича сиртдан айблов эълон қилинди.
- Сепаратистик ҳаракат етакчисига нисбатан Нукус воқеалари бўйича сиртдан айблов эълон қилинди (kun.uz) (www.kun.uz 2023.25.03);
- www.kun.uz/news/2023/03/25/separatistik-harakat-yetakchisiga-nisbatan-nukus-voqealari-boyicha-sirtdan-ayblov-elon-qilindi (www.kun.uz 2023.25.03).

46. Лидера сепаратистского движения «Алга Каракалпакстан» объявили в розыск («Алга Каракалпакстан» сепаратистик ҳаракати етакчисига қидирув эълон қилинди).
- Лидера сепаратистского движения «Алга Каракалпакстан» объявили в розыск: Общество: Бывший СССР: Lenta.ru (www.lenta.ru 04.07.2014);
- www.lenta.ru/news/2014/07/04/algawanted/ (www.lenta.ru 04.07.2014).

47. АҲМАДЖОНОВ Ш. 1999 йилги Тошкент портлашлари: Воқеалар тафсилоти (1-мақола) (Ташкентские взрывы 1999 года: Подробности событий (Статья 1)).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6817215/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “1999 YILGI TOSHKENT PORTLASHLARI”, “2019 YILGI MAQOLALAR” рукнлари, 2019.22.01);
– https://siyosat.wordpress.com/2019/01/19/1999-%d0%b9%d0%b8%d0%bb%d0%b3%d0%b8-%d1%82%d0%be%d1%88%d0%ba%d0%b5%d0%bd%d1%82-%d0%bf%d0%be%d1%80%d1%82%d0%bb%d0%b0%d1%88%d0%bb%d0%b0%d1%80%d0%b8-%d0%b2%d0%be%d2%9b%d0%b5%d0%b0%d0%bb%d0%b0%d1%80/#more-12126 (www.siyosat.wordpress.com 2019.19.01).

48. АҲМАДЖОНОВ Ш. 1999 йилги Тошкент портлашлари: Россия аралашуви (2-мақола) (Ташкентские взрывы 1999 года: Вмешательство России (Статья 2)). - https://siyosat.wordpress.com/2019/02/06/1999-%d0%b9%d0%b8%d0%bb%d0%b3%d0%b8-%d1%82%d0%be%d1%88%d0%ba%d0%b5%d0%bd%d1%82-%d0%bf%d0%be%d1%80%d1%82%d0%bb%d0%b0%d1%88%d0%bb%d0%b0%d1%80%d0%b8-%d1%80%d0%be%d1%81%d1%81%d0%b8%d1%8f-%d0%b0%d1%80/#more-12148 (www.siyosat.wordpress.com 2019.06.02).

49. АҲМАДЖОНОВ Ш. 1999 йилги Тошкент портлашлари: Кимлар ва қандай қилиб уюштирди? (3-мақола) (Ташкентские взрывы 1999 года: Кто и как организовал (Статья 3)).
– www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6817215/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “1999 YILGI TOSHKENT PORTLASHLARI”, “2019 YILGI MAQOLALAR” рукнлари, 2019.15.02);
- https://siyosat.wordpress.com/2019/02/15/1999-%d0%b9%d0%b8%d0%bb%d0%b3%d0%b8-%d1%82%d0%be%d1%88%d0%ba%d0%b5%d0%bd%d1%82-%d0%bf%d0%be%d1%80%d1%82%d0%bb%d0%b0%d1%88%d0%bb%d0%b0%d1%80%d0%b8-%d0%ba%d0%b8%d0%bc%d0%bb%d0%b0%d1%80-%d0%b2%d0%b0/#more-12168 (www.siyosat.wordpress.com 2019.15.02).

E-mail: havassh54@gmail.com , jiz54@mail.ru

2023 йил 3 апрел

АҚШ, Вашингтон шаҳри
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
QORAQALPOQ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ (1-ҚИСМ, ДАВОМИ 3)

Вторник, 04 Апреля 2023 г. 02:11 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ 1-ҚИСМ, ДАВОМИ 3)
13. ВОҚЕАЛАР РИВОЖИ

Воқеалар ривожини Озодлик радиосининг www.ozodlik.org/a/ сайтида 2023 йил 20 июл куни чоп қилинган “Қорақалпоғистон: Фавқулодда ҳолат "муддатидан аввал" тугатилмоқда” номли [29]- мақоладан келтирай.

“2023 йил 26 июн куни жамоатчилик муҳокамасига қўйилган Ўзбекистон конституцияси янги таҳририда Қорақалпоғистоннинг суверен мақоми ва рефрендум орқали Ўзбекистондан ажралиб чиқишига доир моддаларга таклиф қилинган ўзгариш шу куннинг ўзида ижтимоий тармоқларнинг қорақалпоқ сегментида қизғин муҳокама ва норозиликларга сабаб бўлди;

- 1 июль куни Нукус марказида конституциявий ўзгартишларга қарши тинч намойишларга чақирган «Эл хызметинде» газетаси редактори ва фаол Даулетмурат Тажимуратов ҳибсга олинди. Нукус марказида тўпланган кўп сонли оломоннинг норозиликлари ортидан Тажимуратов қўйиб юборилди;

- Ўзбекистон Бош прокуратураси версиясига кўра, Тажимуратов "ноқонуний намойишларга чақиргани учун ҳибсга олинган. Тарафдорлари у қўйиб юборилганидан сўнг ҳам "тартибсизликларни давом эттиришган, куч тизимларига фаол қаршилик кўрсатганлар ва Ўзбекистон Республикасининг амалдаги давлат тузумини ўзгартириш ва ҳокимиятни очиқча босиб олишга уринганлар";

- 1 июль кечаси Ўзбекистон Ички ишлар вазирлиги Нукусдаги намойишлар юзасидан баёнот бериб, юз берган воқеаларга “конституциявий ислоҳотлар моҳиятини нотўғри талқин қилиш” сабаб бўлганини билдирди. Вазирлик жамоат тартибини сақлаш учун қўшимча кучлар юборилганини тасдиқлади;

- 2 июль куни Нукусга етиб борган президент Шавкат Мирзиёев Конституция лойиҳасидаги Қорақалпоғистон Республикасининг ҳуқуқий мақомига оид 70, 71, 72, 74, 75-моддалари ўзгаришсиз қолдирилишини эълон қилди. Аммо 2 июль тунида тармоқларда тарқаган видеолардан президентнинг ён бериши норозилик намойишларини тўхтата олмагани кўрилади;

- Президент Мирзиёев Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида 2022 йил 3 июль куни соат 00:01 дан фавқулодда ҳолат эълон қилиш ҳақидаги фармонни имзолади. Фавқулодда ҳолат 2022 йил 2 август куни соат 00:00 га қадар давом этиши билдирилди;

- 4 июль куни Миллий Гвардия ва Бош прокуратура Нукусдаги воқеааларда 18 киши ҳалок бўлгани ва 243 киши яраланганини маълум қилди; тан жароҳати олганларнинг 38 нафари ҳуқуқ-тартибот ходимлари; 500 дан ортиқ одам ушланган;

- Европа Иттифоқи, БМТ, АҚШ ва халқаро инсон ҳуқуқлари ташкилотлари Қорақалпоғистондаги воқеалар юзасидан очиқ, ҳар томонлама ва шаффоф тергов ўтказишга чақирди.

- 6 июль куни президент Мирзиёев Қорақалпоғистондаги воқеалар юзасидан терговга жамоатчилик вакиллари жалб қилиниши, куч тузилмаларининг ҳаракатлари таҳлил қилинишини айтди;

- 16 июль куни Ўзбекистон Олий Мажлисининг қонунчилик палатаси воқеаларни ўрганиш учун мустақил комиссия тузилганини эълон қилди» [29]

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Инсон ҳуқуқлари бўйича Вакили — Омбудсманнинг «Қорақалпоғистон Республикасида инсон ҳуқуқлари ва эркинликларини таъминлаш»га доир Мурожаатига асосан «Қорақалпоғистонда юз берган ҳолат ҳамда воқеаларни ўрганиш»га оид Комиссия ташкиллаштирилди. Комиссия раиси этиб Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Инсон ҳуқуқлари бўйича вакили (омбудсман) Эшматова Феруза Фарходовна тайинланган. Комиссия таркибига "Ҳуқуқий таянч" нодавлат нотижорат ташкилоти раиси Фармонов Аъзам Турғунович
ҳам киритилган. [30]

Менинг ушбу Комиссия аъзоларига, жумладан Аъзамжон Фармоновга илтимосим: Қорақалпоғистон парламентида Қорақалпоғистоннинг суверенитетини бекор қилиш бўйича ўзгаришни ким таклиф қилганини аниқлаштирсаларингиз яхши бўларди (мақоламнинг 12-параграфидаги учинчи изоҳга қаранг). Унга бу таклифни киритиш ҳақидаги буйруқ даражасидаги тавсияни ким берганини аниқлаштирсаларингиз аъло иш бўларди, иншааллоҳ.

14. 2022: ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН МУХОЛИФАТИНИНГ ТАКЛИФИ
c91704c81ad8113e60e7e4430ca7a19e_1400x850 (700x425, 82Kb)
Фото 3. «Алга, Каракалпакстан» демократик партияси раҳбари Аман Сагидуллаев (1967). У 2016 йилдан сиёсий бошпана олиб Норвегияда яшамоқда. [31]

2022 йил 5 июл куни www.centre1.com/uzbekistan/ сайтида “Каракалпакские лидеры предложили Ташкенту диалог (Қорақалпоғистон раҳбарлари Тошкентга мулоқот қилишни таклиф этишди)” мақола чоп қилинди. Унда Қорақалпоғистон мухолифат фаоллари Ўзбекистон раҳбариятига мулоқот қилишни таклиф этишди ([32]). Унинг тўлиқ матнини аввал рус тилида, кейин ўзбек тилида келтираман. Ушбу таклифни мақоламда келтиришим сабабларидан бири – унинг охирида Қорақалпоғистон мухолифатининг бугунги кундаги раҳбарлари ва фаоллари рўйхати бор.

“Каракалпакские лидеры предложили Ташкенту диалог

Лидеры ряда политических партий и общественных движений Каракалпакстана обратились к президенту Узбекистана с предложениями для урегулирования ситуации в республике.

Протесты в Каракалпакстане их насильственное подавление, продолжающиеся в республике с 1 июля, далеки от завершения.

Единоличное провокационное решение властей Узбекистана лишить каракалпакскую республику суверенного статуса и права на отделение на основании всенародного референдума, гарантированных Конституцией РУз, всерьез взбудоражило народ Каракалпакстана.

По словам многих каракалпаков, Ташкент может сколько угодно врать, что реагировал на инициативы и просьбы снизу, никто в это не верит. Но все видят и понимают, что за всей конституционной «реформой» узбекских властей стоит ничто иное, как попытка окончательно захватить и колонизировать Каракалпакстан.

Власти Узбекистана для подавления протестов в Каракалпакстане, в которых участвовали безоружные люди, ответил огнем на поражение, арестами, избиениями в застенках силовых структур.

По предварительным данным партии «Алга, Каракалпакстан», за последние пять дней в республике были убиты 250-300 человек, около 12 тысяч получили ранения, около 5000 находятся под арестом.

Чтобы снизить эскалацию насилия, предотвратить новые жертвы, лидеры каракалпакских политических и общественных объединений обратились к президенту Узбекистана Шавкату Мирзиёеву со своими предложениями, которые должны стать началом для диалога представителей двух суверенных республик.

Ц-1 публикует полный текст данного обращения.

«Президенту Республики Узбекистан
Шавкату Миромоновичу Мирзиёеву

От гражданского общества Каракалпаков

Уважаемый господин президент,

Мы, представители гражданского общества Каракалпакстана и каракалпакских диаспор за рубежом, обращаемся к Вам в связи с последними событиями, вызванными попытками исключить из Конституции Узбекистана положение о суверенитете Республики Каракалпакстан.

Мы, как и все каракалпакстанцы, считаем правильным Ваше решение отказаться от предлагаемых поправок к соответствующим статьям Конституции Узбекистана.

Тем не менее целый ряд вопросов требует скорейшего решения как условие для дальнейшей стабилизации ситуации в Каракалпакстане.

Большинство из них разрешимы на уровне административных актов государственных органов, другие требуют обсуждения на основе широкого политического диалога с участием представителей гражданского общества Республики Каракалпакстан.

Мы выдвигаем Вам следующие предложения:

1) Граждане, задержанные за участие в недавних уличных акциях в защиту суверенитета нашей республики, гарантированного Конституциями Узбекистана и Каракалпакстана, должны быть освобождены;

2) Необходимо дать оценку действиям силовых ведомств в ходе последних событий, в том числе необоснованному и непропорциональному применению силы, приведшему к человеческим жертвам, пыткам, произвольным задержаниям и т.п.

3) Нужна амнистия участников событий, прекращение сфабрикованных уголовных дел в отношении каракалпакских активистов, обеспечение возможности безопасного возвращения в страну политических эмигрантов;

4) Должны быть опубликованы имена погибших в ходе последних событий;

5) Жокаргы Кенес и Правительство Республики Каракалпакстан, ни один из членов которых не выступил в защиту суверенитета республики, потеряли моральное право представлять народ Каракалпакстана. Они должны быть распущены, в республике должны быть проведены новые выборы и сформировано новое правительство;

6) Должна быть обеспечена возможность регистрации новых политических партий и гражданских движений Каракалпакстана и их полноценное участие в политической жизни;

7) Взаимоотношения Республики Узбекистан и Республики Каракалпакстан в области политики, экономики и других сферах должны быть приведены в соответствие с положениями, предусмотренные Статьей 75 Конституции Узбекистана и Статьей 1 Конституции Каракалпакстана, то есть должны регулироваться договорами и соглашениями двух стран;

8) Блокировка Интернета и связи в Каракалпакстане, введенные в дни событий, должны быть немедленно сняты, необходимо обеспечить допуск в республику представителей международных СМИ;

9) Должны быть приняты меры по недопущению разного рода ограничений, направленных на вытеснение каракалпакского языка из официальной сферы, умолчаний и искажения истории нашей республики.

Надеемся, что эти наши предложения не останутся не услышанными Вами и станут основой для дальнейшего политического диалога, направленного на разрешение сложившейся ситуации.

1. Аман Сагыдуллаев — Лидер демократической партий «Алга, Каракалпакстан»
2. Наурызбай Менлибаев — Лидер демократической партий «Оян Каракалалпакстан»
3. Жангельди Жаксымбетов — Лидер демократической партий «Азатлык»
4. Тилеубийке Юлдашева — Гражданский активист,Правозащитница
5. Косшыбай Кожаков — Гражданский активист, член корреспондент Международной и Кыргызской инженерной Академии.
6. Насратдин Нуратдинов — Председатель Каракалпакской диаспоры в Кыргызыстане
7. Казахбай Бекмуратов — Гражданский активист, председатель Каракалпакской диаспоры в Атырау, Казахстан
8. Ниетбай Уразбаев — Гражданский активист, председатель Каракалпакской диаспоры в Актау, Казахстан
9. Шамшет Аимбетов — Гражданский активист
10. Кошкарбай Торемуратов — Гражданский активист
11. Зийуар Мирминбетова — Гражданский активист, правозащитница
12. Максет Даулетмуратов — Гражданский активист

Электронная почта для обратной связи: rulerkarakalpak@gmail.com » [32]

Ушбу таклифни рус тилидан ўзбек тилига мен ўгирдим.

“Ўзбекистон Республикаси Президенти
Шавкат Миромонович Мирзиёевга

Қорақалпоқларнинг фуқаролик жамиятидан

Ҳурматли Президент жаноблари,

Биз, Қорақалпоғистон фуқаролик жамияти ва хориждаги қорақалпоқлар диаспоралари вакиллари, Ўзбекистон Конституциясидан Қорақалпоғистон Республикасининг суверенитети тўғрисидаги низомни чиқариб ташлашга уринишлар натижасида юзага келган сўнгги воқеалар муносабати билан Сизга мурожаат қиламиз.

Биз, барча қорақалпоғистонликлар қатори Ўзбекистон Конституциясининг тегишли моддаларига таклиф этилаётган ўзгартиришларни рад этиш тўғрисидаги қарорингизни тўғри деб ҳисоблаймиз.

Шунга қарамай, Ўзбекистондаги вазиятни янада барқарорлаштириш шарти сифатида бир қатор масалаларни имкон қадар тезроқ ҳал этиш зарур.

Уларнинг аксарияти давлат органларининг маъмурий ҳужжатлари даражасида ҳал этилган бўлса, қолганлари Қорақалпоғистон Республикаси фуқаролик жамияти вакиллари иштирокида кенг сиёсий мулоқот асосида муҳокама қилишни талаб этади.

Сизга қуйидаги таклифларни таклиф қиламиз:

1) Ўзбекистон ва Қорақалпоғистон Конституциялари билан кафолатланган республикамиз суверенитетини ҳимоя қилиш бўйича яқинда ўтказилган кўча ҳаракатларида қатнашгани учун қамоққа олинган фуқаролар озод қилинсин;

2) Охирги воқеалар жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларнинг ҳатти-ҳаракатларига, жумладан, одамларнинг қурбон бўлишига, қийноқларга, ўзбошимчалик билан ҳибсга олишга олиб келган асоссиз ва номутаносиб равишда куч ишлатишга баҳо бериш зарур;

3) Воқеалар иштирокчиларига амнистия эълон қилиниши, қорақалпоқ фаолларига нисбатан қўзғатилган уйдирма жиноят ишларига чек қўйилиши, сиёсий муҳожирларнинг мамлакатга хавфсиз қайтиши имкониятини таъминлаш;

4) Сўнгги воқеаларда ҳалок бўлганларнинг исм-шарифлари эълон қилиниши керак;

5) Қорақалпоғистон Республикаси Жуқорғи Кенгеси ва ҳукумати, уларнинг бирортаси ҳам республика суверенитетини ҳимоя қилмаган, Қорақалпоғистон халқи вакили бўлиш маънавий ҳуқуқидан маҳрум бўлган. Улар тарқатиб юборилсин, республикада янги сайловлар ўтказилиб, янги ҳукумат тузилсин;

6) Қорақалпоғистоннинг янги сиёсий партиялари ва фуқаролик ҳаракатларини рўйхатга олиш ва уларнинг сиёсий ҳаётда тўлиқ иштирок этишини таъминлаш;

7) Ўзбекистон Республикаси билан Қорақалпоғистон Республикаси ўртасидаги сиёсат, иқтисодиёт ва бошқа соҳалардаги муносабатлар Ўзбекистон Конституциясининг 75-моддасида ва Қорақалпоғистон Республикаси Конституциясининг 1-моддасида назарда тутилган қоидаларга мувофиқлаштирилсин, яъни улар икки давлат ўртасидаги шартнома ва битимлар билан тартибга солиниши керак;

8) Қорақалпоғистондаги воқеалар кунларида жорий қилинган интернет ва алоқа блокировкалари зудлик билан бекор қилинсин, халқаро оммавий ахборот воситалари вакилларининг республикага киритилишини таъминлаш зарур;

9) Қорақалпоқ тилини расмий доирадан сиқиб чиқаришга, ресубликамиз тарихини сукут сақлашга, бузиб кўрсатишга қаратилган ҳар хил чеклашларнинг олдини олиш чоралари кўрилсин.

Умид қиламизки, бизнинг бу таклифларимиз эътибордан четда қолмайди ва мавжуд вазиятни ҳал этишга қаратилган кейинги сиёсий мулоқотлар учун асос бўлади.

1. Аман Сағдуллаев - «Алға, Қорақалпоғистон» демократик партияси раҳбари.
2. Науризбай Менлибоев - «Оян, Қорақалпоғистон» демократик партияси раҳбари.
3. Жангелди Жаксимбетов - «Азатлик» демократик партияси раҳбари.
4. Тилеубийке Юлдашева – Фуқаролик фаоли, инсон ҳуқуқлари ҳимоячиси.
5. Косшибай Кожаков – Фуқаролик фаоли, Халқаро ва Қирғизистон Муҳандислик академияси мухбир аъзоси.
6. Насратдин Нуратдинов – Қирғизистондаги Қорақалпоқ диаспораси раиси.
7. Казахбай Бекмуратов – Фуқаролик фаоли, Қозоғистоннинг Атирау шаҳридаги Қорақалпоқ диаспораси раиси.
8. Ниетбай Ўразбоев - Фуқаролик фаоли, Қозоғистоннинг Актау шаҳридаги Қорақалпоқ диаспораси раиси.
9. Шамшет Аимбетов - Фуқаролик фаоли.
10. Қошқарбай Тўремуратов - Фуқаролик фаоли.
11. Зиюар Мирминбетова - Фуқаролик фаоли, инсон ҳуқуқлари ҳимоячиси.
12. Максет Даулетмуратов - Фуқаролик фаоли.

Фикр-мулоҳаза учун электрон почта: rurkarakalpak@gmail.com” [32]

Албатта, Ўзбекистон раҳбарияти Қорақалпоғистон мухолифатининг шу кўринишдаги таклифини қабул қилмайди. Менимча Ўзбекистон раҳбарияти Қорақалпоғистон муаммосини тинч йўллар билан ҳал қилиш чора-тадбирлари рўйхатини ишлаб чиқиши ва кейин Қорақалпоғистон раҳбарияти, жамоатчилик ҳамда мухолифат вакилларини таклиф қилиб музокаралар ўтказса яхши иш бўларди. Қорақалпоғистон муаммосини тинч йўллар билан ҳал қилиш чора-тадбирлари ҳақида мақоламнинг иккинчи қисмида ёзаман, иншааллоҳ.

15. 2023: СУД ЖАРАЁНЛАРИ

Нукус воқеалари бўйича 2023 йил 31 январ куни 22 кишига, 17 март куни 39 кишига суд ҳукми Бухорода эълон қилинди.

“Бугун, 2023 йил 31 январ куни, Бухоро вилоят суди биносида 2022 йил 1-2 июл кунлари Нукус шаҳридаги оммавий тартибсизликларни содир этганликда айбланаётган 22 нафар судланувчига оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича суд жараёни тугаб, суд ҳукми эълон қилинди.

Ушбу жиноят иши Қорақалпоғистон Республикаси судининг жиноят ишлари бўйича судлов ҳайъати судьяси Елубай Абибуллаев раислигида биринчи инстанция судида кўриб чиқилди.

Эълон қилинган суд ҳукмига кўра:

Саламат Калилаев Жиноят кодекси (ЖК)нинг 244-моддаси (оммавий тартибсизликлар) 3-қисмида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси (енгилроқ жазо тайинлаш) қўлланилиб, 3 йил озодликдан маҳрум қилиш жазосига судланиб, ЖКнинг 62-моддаси (ушлаб туриш, қамоққа олиш ёки уй қамоғи вақтини ҳисобга олиш қоидалари) га асосан дастлабки уй қамоғида ўтирган 6 ой 4 куни тайинланган жазодан чегирилиб, ўташ учун 2 йил 5 ой 26 кун озодликдан маҳрум қилиш жазоси қолдирилиб, ЖКнинг 72-моддаси (шартли ҳукм қилиш) қўлланилиб, жазо 3 йил синов муддати билан шартли деб белгиланди;

Бердақ Генжебаев ЖКнинг 164-моддаси (босқинчилик) 2-қисми «б» банди, 227-моддаси (ҳужжатлар, штамплар, муҳрлар, бланкаларни, автомототранспорт воситаларининг ва улар тиркамаларининг (ярим тиркамаларининг) давлат рақам белгиларини эгаллаш, нобуд қилиш, уларга шикаст етказиш ёки уларни яшириш) 2-қисми «а» банди ва 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, ЖКнинг 59-моддаси (бир неча жиноят содир этганлик учун жазо тайинлаш) тартибида 5 йил озодликни чеклаш жазосига судланиб, ЖКнинг 62-моддаси тартибида, дастлабки қамоқда сақланган 1 ой 19 куни чегирилиб, ўташ учун 4 йил 10 ой 11 кун озодликни чеклаш жазоси қолдирилиб, унга нисбатан қўлланган уй қамоғи эҳтиёт чораси бекор қилинди.

Нурлан Султамуратов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, 3 йил;

Полат Нурниязов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, 4 йил;

Қаҳарман Сейтимов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, 5 йил;

Саипназар Калимов билан Арислан Темирханов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, хар бири 6 йилдан;
Полат Шамшетов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 45 (муайян ҳуқуқдан маҳрум қилиш), 57-моддалари қўлланилиб, 3 йил мансабдорлик лавозимларида ва ички ишлар тизимида ишлаш ҳуқуқидан маҳрум қилинган ҳолда 6 йил;

Амирбек Адилбеков ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, 7 йил;

Бахтияр Кадирбергенов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисми ва 277-моддаси (безорилик) 1-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида 7 йил;

Сейдабулла Медетов билан Нурлан Найипов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси (жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибига таҳдид соладиган материалларни тайёрлаш, сақлаш, тарқатиш ёки намойиш этиш) 3-қисми «а», «г» бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида, ҳар бири 7 йилдан;

Разбек Бекмуратов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисми ва 247-моддаси (ўқотар қуролни, ўқ-дориларни, ўқотар қуролнинг асосий қисмларини, портловчи моддаларни, портлатиш воситаларини ёки портлатиш қурилмаларини қонунга хилоф равишда эгаллаш) 3-қисми «а» бандида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида 8 йил;

Султанбек Каипов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми «а» бандида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида 8 йил;

Даулетмурат Жиемуратов ЖКнинг 159-моддаси (Ўзбекистон Республикасининг конституциявий тузумига тажовуз қилиш) 4-қисми билан айбсиз деб топилиб, Жиноят-процессуал кодекси (ЖПК)нинг 83-моддаси (реабилитация асослари) 3-бандига асосан оқланиб, ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, 8 йил;

Байрам Сейтниязов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми «а», «г» бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида 8 йил;

Аллабай Тоқимбетов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, 8 йил 6 ой озодликдан маҳрум қилиш жазоларига судланди.

Озодликдан маҳрум қилиш жазосига судланганларга нисбатан тайинланган жазо муддатларини улар қамоққа олинган кундан бошлаб ҳисобланиши белгиланиб, жазони умумий тартибли колонияларда ўташ белгиланди.

Азамат Нуратдинов ЖКнинг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми «а» бандида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида 5 йил, ЖКнинг 62-моддасига асосан дастлабки қамоқда ўтириган 6 ой 13 куни чегирилиб, ўташ учун 4 йил 5 ой 17 кун;

Аҳмад Исматуллаев ЖКнинг 159-моддаси 4-қисми билан айбсиз деб топилди ва оқланди, ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб 5 йил, ЖКнинг 62-моддасига асосан дастлабки қамоқда ўтириган 6 ой 22 куни чегирилиб, ўташ учун 4 йил 5 ой 8 кун;

Азамат Турданов ЖКнинг 159-моддаси 4-қисми билан айбсиз деб топилди ва оқланди, ЖКнинг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 45, 57-моддалари қўлланилиб 3 йил мансабдорлик лавозимларида ишлаш ҳуқуқидан маҳрум қилган ҳолда 5 йил, ЖКнинг 62-моддасига асосан дастлабки қамоқда ўтирган 6 ой 25 куни чегирилиб, ўташ учун 4 йил 5 ой 5 кун озодликни чеклаш жазосига судландилар.

Озодликни чеклаш жазосига судланган А. Нуратдинов, А. Исматуллаев ва А. Турданов суд залида қамоқдан озод қилинди.

Лолагул Қаллиханова ЖКнинг 159-моддаси 4-қисми, 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми «а», «б», «г» бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 57-моддаси қўлланилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида 8 йил озодликдан маҳрум қилиш жазосига судланиб, ЖКнинг 62-моддасига асосан дастлабки қамоқда ўтирган 6 ой 24 куни тайинланган жазодан чегирилиб, ўташ учун 7 йил 5 ой 6 кун озодликдан маҳрум қилиш жазоси қолдирилиб, ЖКнинг 72-моддаси қўлланилиб, жазо 3 йил синов муддати билан шартли деб белгиланиб, суд залида қамоқдан озод қилинди.

Даулетмурат Тажимуратов ЖКнинг 159-моддаси 4-қисми, 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) 3-қисми «а» банди, 243-моддаси (жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштириш), 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми «а», «б», «г» бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида 16 йил озодликдан маҳрум қилиш жазосига судланиб, жазонинг дастлабки 2 йилини турмада, қолган қисмини қаттиқ тартибли колонияда ўташ белгиланди.

Шунингдек, судланганлар Д. Тажимуратов, Л. Қаллиханова, А. Турданов, А. Исматуллаев ва Д. Жиемуратовнинг айбидан ЖКнинг 28,104-моддаси 3-қисми «а» банди, судланганлар Р. Бекмуратов билан С. Каиповнинг айбидан ЖКнинг 104-моддаси 3-қисми «а» банди (ушбу ҳаракатлар ЖКнинг 244-моддаси 3-қисми билан қамраб олинганлиги сабабли), судланган А. Нуратдиновнинг айбидан ЖКнинг 244-1-моддаси 3-қисми «г» банди (қўйилган айблов ўз тасдиғини топмаганлиги сабабли) чиқарилди.

Бундан ташқари, содир этилган жиноятлар оқибатида етказилган 6,8 миллиард сўмдан ортиқ зарарнинг 256 миллион сўми қопланганлиги инобатга олиниб, қопланмаган 6,5 миллиард сўмдан зиёд миқдордаги моддий зарарларни судланганлардан солидар тартибда ундириш, ўзлаштириш йўли билан талон-торож қилинган 228 миллион сўм зарарни судланган Д. Тажимуратовдан ундириш, судланганларга тегишли бўлиб жиноят иши доирасида хатловга олинган мол-мулкларни келтирилган зарарни қоплашга қаратиш белгиланди.

Мазкур ҳукмдан норози тарафлар Қорақалпоғистон Республикаси суди орқали Олий суднинг Жиноят ишлари бўйича судлов ҳайъати апелляция инстанциясига процессуал қонунчиликда белгиланган тартиб ва муддатларда шикоятлар беришга, прокурор эса протест билдиришга ҳақли эканлиги маълум қилинади.

Шунингдек, жиноят ишини тергов қилиш давомида йўл қўйилган айрим хато-камчиликларга нисбатан хусусий ажрим чиқарилди» [33]

«Бугун, 2023 йил 17 март куни, Бухоро вилоят суди биносида 2022 йил 1-2 июль кунлари Нукус шаҳрида оммавий тартибсизликларни содир этганликда айбланаётган 39 нафар судланувчига оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича суд жараёни тугаб, суд ҳукми эълон қилинди.

Олий суд хабарига кўра, жиноят иши Қорақалпоғистон Республикаси судининг жиноят ишлари бўйича судлов ҳайъати судьяси Даулетбай Разов раислигида биринчи инстанция судида кўриб чиқилди.

(Шу ерда 7 дақиқа 15 сониялик видео лавҳа бор. А.Ш.)

Эълон қилинган суд ҳукмига кўра:
Ислам Полатов Жиноят кодексининг 244-моддаси (оммавий тартибсизликлар) 3-қисми ва 244-1-моддаси (жамоат хавфсизлиги ва жамоат тартибига таҳдид соладиган материалларни тайёрлаш, сақлаш, тарқатиш ёки намойиш этиш) 3-қисми “а”, “г” бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 57-моддаси (енгилроқ жазо тайинлаш) қўлланиб, 59 (бир неча жиноят содир этганлик учун жазо тайинлаш), 60 (бир неча ҳукм юзасидан жазо тайинлаш) моддалари тартибида 5 йил;

Полат Есенгелдиев Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми “а” бандида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 59-моддаси тартибида 6 йил;

Камал Ешжанов ва Исламбек Аитмуратов Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, уларнинг ҳар бирига Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 6 йилдан;

Нурсултан Байлепесов ва Алпамыс Жумабеков Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 28,247-моддаси (ўқотар қуролни, ўқ-дориларни, ўқотар қуролнинг асосий қисмларини, портловчи моддаларни, портлатиш воситаларини ёки портлатиш қурилмаларини қонунга хилоф равишда эгаллаш) 3-қисми “а” бандида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, уларнинг ҳар бирига Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 59-моддаси тартибида 6 йилдан;

Даулеткелди Надирбаев, Адилбек Сариев, Конгратбай Бекполатов, Руслан Баимбетов, Қуанышбай Бахиев, Ислам Сапаров, Заирбек Пиржанов, Рахимжан Жумабаев, Айдос Есемуратов, Куанышбай Бегалиев ва Манас Рахманов Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, уларнинг ҳар бирига Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 7 йилдан;

Нусрет Бауетдинов Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 7 йил 6 ой;

Нурсултан Дуйсенбаев Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 28,247-моддаси 3-қисми “а” бандида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 59-моддаси тартибида 7 йил 6 ой;

Рустам Досимбетов, Нуратдийин Хабипов ва Замирбек Таджимуратов Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, уларнинг ҳар бирига Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 8 йилдан;

Азамат Алланазаров Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 247-моддаси 3-қисми “а” бандида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 59-моддаси тартибида 8 йил;

Асилбек Омирзаков Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 166-моддаси (талончилик) 2-қисми “а”, “в” бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 59-моддаси тартибида 8 йил;

Шарапат Аширбеков Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми “а”, “г” бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 59-моддаси тартибида 8 йил;

Даўранбек Раманов Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми “а”, “г” бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 59-моддаси тартибида 9 йил;

Омирбек Курбанов Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми “а”, “г” бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 59-моддаси тартибида 10 йил 6 ой;

Оралбай Досназаров Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми “а”, “г” бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, унга Жиноят кодексининг 59-моддаси тартибида 11 йил озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланди.

Озодликдан маҳрум қилиш жазосига ҳукм этилганларга нисбатан тайинланган жазо муддатларини улар қамоққа олинган кундан бошлаб ҳисобланиб, 1 нафар судланувчи жазони қаттиқ тартибли колонияда, 27 нафар судланувчи жазони умумий тартибли колонияларда ўташ белгиланди.

Алимбай Мырзамбетов, Муратбай Пирлепесов, Алишер Шарапов, Онгарбай Мамутов, Тимурбек Исмаилов, Расул Султаниязов, Абзал Науризбаев, Нурмухаммед Генжебаев ва Амантай Сейтмуратов Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, уларнинг ҳар бирига Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 5 йилдан;

Абдималик Хожаназаров ва Есимқан Қанаатов Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми “а”, “б”, “г” бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, уларнинг ҳар бирига Жиноят кодексининг 57-моддаси қўлланиб, 59-моддаси тартибида 5 йилдан озодликни чеклаш жазоси тайинланди.

Озодликни чеклаш жазосига ҳукм этилганларнинг дастлабки қамоқда ўтирган кунлари Жиноят кодексининг 62-моддаси (ушлаб туриш, қамоққа олиш ёки уй қамоғи вақтини ҳисобга олиш қоидалари) га асосан тайинланган жазодан чегирилиши белгиланди ва улар суд залида қамоқдан озод қилинди.
Р. Досимбетов, А. Алланазаров, Н. Дуйсенбаев, Н. Байлепесов, А. Жумабеков, К. Бекполатов, Р. Баимбетов, Қ. Бахиев, И. Сапаров, Н. Хабипов ва З. Пиржановнинг айбидан дастлабки тергов органи томонидан қўйилган Жиноят кодексининг 104-моддаси (қасддан баданга оғир шикаст етказиш) 3-қисми “а” банди (ушбу ҳаракатлар Жиноят кодексининг 244-моддаси 3-қисми билан қамраб олинганлиги сабабли) ҳамда П. Есенгелдиевнинг айбидан Жиноят кодексининг 244-1-моддаси 3-қисми “г” банди (қўйилган айблов ўз тасдиғини топмаганлиги сабабли) чиқарилди.

Содир этилган жиноятлар оқибатида етказилган 6,5 миллиард сўмдан зиёд миқдордаги моддий зарарларни судланувчилардан солидар тартибда ундириш, судланувчиларга тегишли бўлиб жиноят иши доирасида хатловга олинган мол-мулкларни келтирилган зарарни қоплашга қаратиш белгиланди. Ҳукмдан норози тарафлар Қорақалпоғистон Республикаси суди орқали Олий суднинг Жиноят ишлари бўйича судлов ҳайъати апелляция инстанциясига процессуал қонунчиликда белгиланган тартиб ва муддатларда шикоятлар беришга, прокурор эса протест билдиришга ҳақли эканлиги маълум қилинади» [34]

Ушбу суд ҳукмларига нисбатан Қорақалпоғистон мухолифати фаолларининг эътирозлари www.asiaterra.info сайтида 2023 йил 1 феврал куни чоп қилинган “В Бухаре оглашен приговор участникам июльских протестов в Каракалпакстане» номли мақолада ва 2023 йил 23 март куни чоп қилинган «Расправа над защитниками Конституции Каракалпакстана: Об осуждении в Бухаре второй группы участников «Нукусских событий»» номли мақолада ёзилган ([35]-[36]-га қаранг).

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
QORAQALPOQ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ (1-ҚИСМ, ДАВОМИ 2)

Вторник, 04 Апреля 2023 г. 02:06 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ (1-ҚИСМ, ДАВОМИ 2)

9. ПРОВОКАЦИЯ ТУШУНЧАСИ

Провокация тушунчасини ёритишдан аввал айрим сўзлар ҳақида тўхталиб ўтсам. Ўзбeк тилида “провокация” ва “провокатор” тушунчасига энг яқин сўз – бу “иғво” ва “иғвогар” сўзидир. “Провоцируемый” сўзига “иғволанувчи” сўзи мос кeлади.

Замондошимиз бўлган 21-аср иғвогарлари махсус хизмат органлари билан боғлиқ ҳолда фаолият олиб бормоқда ва ўзларининг қабиҳ мақсадлари йўлида фан-тeхника янгиликлари бўлмиш турли тeхник мосламалар ҳамда аппаратуралардан кeнг фойдаланмоқда. Шу сабабли биз “иғво” ва “иғвогар”, сўзларини 21-аср шарт-шароитлари ва талабларидан кeлиб чиқиб кeнгроқ маънода бўлган “провокация” ва “провокатор” сўзлари орқали ишлатишимиз маъқулроқдир.

Мен провокация тушунчаси ҳақида 2010 йил 9 сентябр куни “АҚШда 1,5 соатлик иш билан боғлиқ провокация” номли мақоламда ёзгандим ([10]). Мен ўшанда Википедиядаги “Провокация” мақоласидан маълумотларни ёзган эдим. Кейинги йилларда Россияда диктатор Президент Владимир Путин раҳбарлигида кучишлатар органлар Иосиф Сталин давридагидек яна кучая борди. Оқибатда улар Википедиядаги “Провокация” мақоласини олдириб ташлаб, “провокация услублари фақат Чор Россияси даврида охранка томонидан қўлланилган” деган маънодаги “Секретные сотрудники Департамента полиции» деган мақолани қолдиришган. Олдинги мақоладаги “Знаменитые провокации” (“Машҳур провокациялар”) рўйхатини Википедиядан чиқариб ташлашган.

Мен икки кун излаб Интернетда Википедияда 2011 йилда чоп қилинган ва бугунги кун бўлмиш 2023 йил 21 март кунига қадар сақланган ўша мақола матнини топдим ([11]-га қаранг). Шундай қилиб [11]-да ёзилган “Провокация” мақоласи ва “Знаменитые провокации” (“Машҳур провокациялар”) рўйхатини аввал рус тилида, кейин ўзбек тилида келтираман.

“Провока́ция - действие или ряд действий с целью вызвать ответное действие / бездействие провоцируемого(ых), как правило, с целью искусственного создания таким образом тяжелых обстоятельств или последствий для провоцируемого(ых). Субъект, совершающий провокации, называется провокатором. Так как провокации основываются на особенностях психологии человека и его поведении как социального существа, они изучаются психологией и социологией.

Провокация может быть одним действием или рядом взаимосвязанных действий. В свою очередь действия могут быть направлены как непосредственно на провоцируемого, так и на его окружение. Ряд разнонаправленных провокационных действий позволяют определить взаимосвязи, а также силу и принципы работы таких взаимосвязей между провоцируемым и его окружением. Провокационные действия, проводимые в определенный промежуток времени, позволяют определить порог восприимчивости провоцируемого к раздражителям и силе раздражителей.

Провокации занимают важное место в маркетинге, военном деле, искусстве, политике, в отношениях между отдельными людьми, группами людей, между юридическими лицами и государствами. В политике провокации часто ориентированы на реакцию общественного мнения, негативную в отношении противника. В частности, среди методов провокации может быть совершение неблаговидных действий под видом своего противника, нанесение урона его известным оппонентам, с целью вызвать реакцию сочувствия в общественном мнении.

В военном деле провокацией может быть ложное отступление, создание иллюзии незащищенности какого-либо своего фланга, с целью заманить противника в ловушку. В политических целях государства могут жертвовать частью войск, провоцируя противника на открытую атаку, чтобы получить повод к войне.

Провокации применяются и правоохранительными органами, хотя во многих странах это незаконно. Примеры таких провокаций — проверочная закупка или продажа наркотических средств, когда инициатором совершения преступления выступает не подозреваемый, а правоохранители. Провокатором преступления является то лицо, от которого исходит инициатива на его совершение.

Провокаторами называли обычно секретных сотрудников специальных служб (в особенности охраннқх отделений Российской империи), которые подстрекали революционеров совершить какие-либо преступные действия для того, чтобы они затем были арестованы и осуждены. Зачастую революционеры называли провокаторами всех секретных сотрудников (осведомителей) охранных отделений, даже если их роль сводилась только к сообщению информации о революционерах.

Знаменитые провокации

- Шекспировское Яго провоцировал ревность Отелло, которая закончилась печальным образом для Дездемоны.

- Поджог Рима Нероном считается классической провокацией с целью развязать репрессии против христиан.

- Поджог Рейхстага аналогичным образом был использован властями Третьего рейха для борьбы с коммунистами, евреями и другими противниками власти нацистов.

- Глейвицкий инцидент - провокация, инсценированная СС и послужившая поводом к нападению Германии на Польшу 1 сентября, ставшему началом Второй мировой войны.

- Майнильский инцидент стал поводом для начала советско-финской войны 1939 года.

- Погром в Кракове начался с провокации.

- Операция «Сусанна» - провокация, инсценированная изпраильской военной разведкой АМАН в июле 1954 года и направленная против Египта» [11]

Провокацияга доир ушбу матнни рус тилидан ўзбек тилига мен ўгирдим.

“Провокация – бу иғволанувчи шахс (шахслар) жавоб ҳаракати/ҳаракатсизлигини қилишга олиб бориш (даъват этиш) мақсадида қилинадиган ҳаракат ёки бир қатор ҳаракатлар мажмуидир: одатда бундан мақсад – шу йўл билан иғволанувчи шахс (шахслар) учун оғир шарт-шароитлар ёки оқибатларга олиб кeладиган ҳатти-ҳаракатлар қилишига сунъий равишда имконият яратишдир. Провокация (иғво) қилувчи шахс провокатор (иғвогар) дeб аталади.

Провокация битта ҳаракат ёки ўзаро боғлиқ бир қатор ҳатти-ҳаракатлар мажмуи бўлиши мумкин. Ўз навбатида ҳаракат бeвосита иғволанувчига қарши, шунингдeк унинг атрофидагиларга қарши йўналтирилган бўлиши мумкин. Ҳар хил йўналишдаги қатор иғвогорона ҳаракатлар ўзаро алоқаларни, шунингдeк иғволанувчи ва атрофидагиларнинг ўзаро алоқалар кучи ҳамда ишлаш принципларини аниқлашга имконият бeради. Маълум бир вақт оралиғида қилинадиган иғвогорона ҳаракатлар иғволанувчининг таъсир қилувчи (қўзғовчи)ларга ҳамда таъсир этувчилар кучининг таъсир этиш даражасини аниқлашга имкон бeради.

Провокация (иғво) маркeтинг, ҳарбий соҳа, санъат, сиёсатда, алоҳида кишилар, гуруҳ-гуруҳ кишилар ўртасидаги муносабатларда, юридик шахслар ва давлатлар ўртасида муҳим ўрин тутади. Сиёсатда иғво кўпинча рақибга нисбатан салбий (нeгатив) жамоатчилик фикри рeакцияси (жавоб муносабати) яратишга йўналтирилгандир. Хусусан, жамоатчилик фикрида ҳамдардлик рeакциясини кeлтириб чиқариш мақсадида ўз рақиби кўринишида хунук (жиноий, А.Ш.) ҳаракатлар қилиш, унинг таниқли мухолифатчиларига зарар етказиш кабилар провокация (иғво) услублари орасида бўлиши мумкин.

Ҳарбий соҳадаги провокация (иғво) душманни қопқонга тушириш мақсадида ёлғондакамига чeкиниш, бирорта қаноти заиф эканлиги ҳақида ёлғон тасаввур уйғотиш кабилар бўлиши мумкин. Давлатлар сиёсий мақсадлар йўлида уруш бошлашга баҳона топиш учун қўшиннинг бир қисмини қўрбон этиши ва шу йўл билан душман очиқ ҳужум бошлашига провокация қилиши мумкин.

Махсус хизмат органлари (айниқса Россия импeрияси охранка (посбон) бўлимлари) махфий ходимларини провокаторлар дeйишган: улар инқилобчиларни ҳибсга олиш ва маҳкум этиш мақсадида нқилобчиларни қандайдир жиноий ҳаракатлар содир этишга ғаламислик қилганлар. Инқилобчилар кўпинча охранка бўлимлари ҳамма махфий ходимлари (хабарчилари, тилчилари)ни провокаторлар дeб аташган, гарчи агар улар роли инқилобчилар ҳақидаги ахборотни бeришдангина иборат бўлсада.

Провокация (иғво) инсон психологияси хусусиятлари ва унинг ижтимоий вужуд сифатидаги ҳаракатларига асосланганлиги сабабли уларни психология (руҳшунослик фани) ва социология (ижтимоий фан) ўрганади” [11]

Ҳозирги Википедияда ёзилган провокация таърифини ҳам келтирай.

“Провокация – бу провокаторнинг манфаатларини кўзлаб, мухолифни салбий оқибатларга олиб келадиган муайян ҳаракатларга ундаш учун амалга ошириладиган психологик манипуляция (руҳий ҳолат билан боғлиқ алдам-қалдам) тури” [12]

Провокация ва провокатор янада тушунарли бўлиши учун инглиз тилидаги Википедияда ёзилган «Agent provocateur» («Агент-провокатор») мақоласидаги таърифни ҳам келтирай.

«An agent provocateur (French for 'inciting agent') is a person who commits, or who acts to entice another person to commit, an illegal or rash act or falsely implicates them in partaking in an illegal act, so as to ruin the reputation of, or entice legal action against, the target, or a group they belong to or are perceived to belong to. They may target any group, such as a peaceful protest or demonstration, a union, a political party or a company. In jurisdictions in which conspiracy is a serious crime in itself, it can be sufficient for the agent provocateur to entrap the target into discussing and planning an illegal act. It is not necessary for the illegal act to be carried out or even prepared» [13]

Уни ўзбек тилига мен ўгирдим.

«Агент-провокатор (французча «қўзғатувчи») – обрў-эътиборга путур етказиш учун қонуний чора кўриш мақсадида бошқа шахсни қонунга хилоф ёки эҳтиётсизлик ҳаракатига ундайдиган ёки уни ғайриқонуний ҳатти-ҳаракатда қатнашишга сохта ундайдиган ёки ҳаракат қиладиган шахс. Улар тегишли бўлган ёки тегишли деб ҳисобланган мақсад ёки гуруҳга қарши таъқиб қилиш. Улар тинч намойиш, касаба уюшмаси, сиёсий партия ёки компания каби исталган гуруҳни нишонга олишлари мумкин. Конспиратсиянинг ўзи оғир жиноят бўлган юрисдикцияларда агент-провокатор мақсадни, ноқонуний ҳаракатни муҳокама қилиш ва режалаштиришга жалб қилиш учун етарли бўлиши мумкин. Ноқонуний ҳаракат қилиш ёки ҳатто тайёрланишнинг ҳожати йўқ» [13]

Кўпинча провокация ортида махсус хизмат органлари турганлиги, у яширинча тайёрланиши ва амалга оширилиши, аксарият ҳолларда аянчли ва қонли оқибатларга олиб кeлиши билан хавфли жиноятлар туркумига киради. Провокация бир киши, бир нeча киши, бир гуруҳ кишилар, мамлакатдаги этник озчиликка қарши, икки давлат ўртасидаги муносабатларга қарши қаратилган бўлиши мумкин ва кeлтирган зарар миқёси билан ажралиб туради.

Ўзбeкистоннинг яқин тарихига эътибор бeрсак 1999 йил фeвралида Тошкeнтда уюштирилган портлашлар ҳам бу катта провокациянинг қонли натижасидир. 2010 йил 10-13 июн кунлари Қирғизистоннинг Ўш ва Жалолобод вилоятларида ўзбeкларга қарши уюштирилган провокация қай даражада қонли ҳамда фожиали бўлиши мумкинлигини яна бир марта кўрсатди. Қорақалпоғистонда 2022 йил июн-июл ойларида уюштирилган сиёсий провокациянинг аянчли оқибатларига ҳаммамиз гувоҳ бўлиб турибмиз.

Айрим машҳур провокацияларни эслайлик.

“- Шекспирнинг Ягоси ([14]) Отеллонинг рашкини қўзғотади ([15]) ва бу Дездемона учун қайғули тарзда якунланади.

- Нерон томонидан Римга ўт қўйилиши ([16]) насронийларга қарши репрессияни бошлаб юбориш учун классик провокация ҳисобланади.

- Рейхстагга ўт қўйилиши ([17]) шундай тарзда Учинчи рейх ҳукумати томонидан нацистлар ҳокимиятининг коммунистлар, яхудийлар ва бошқа рақибларига қарши курашда ишлатилган.

- Глейвицк тўқнашуви ([18]) – SS (Германиянинг фашист махсус ҳарбийлари, А.Ш.) томонидан уюштирилган провокация ва 1939 йил 1 сентябр куни Германиянинг Полшага ҳужуми Иккинчи Жаҳон урушининг бошланишига айланди.

- 1939 йил 26 ноябрдаги Майнил тўқнашуви ([19]) Совет-Фин урушининг бошланишига сабаб бўлди.

- «Сусанна» операцияси ([20]) Исроил ҳарбий разведкаси бўлмиш АМАН томонидан 1954 йилда уюштирилди ва у Мисрга қарши қаратилган провокация бўлди» [11]

10. СИЁСИЙ ПРОВОКАЦИЯ

Мен ушбу параграфда Қорақалпоғистоннинг қонуний эркинликларини йўққа чиқариш тадбирлари қандай режалаштирилгани ва амалга оширилганига доир ўз фикрим-версиямни ёзмоқдаман.

Давлатнинг кучишлатар тизимлари бўлмиш Давлат хавфсизлик хизмати (ДХХ), Ички ишлар вазирлиги (ИИВ), Прокуратура раҳбарияти давлат бюджетидан миллиардлаб доллар маблағни ҳар хил йўллар билан олиб мазза қилиб яшаш йўлини қидиришади. Бунинг учун уларга душман керак.

Ўзбекистон 1991 йил 1 сентябр куни Мустақилликка эришгач диктатор президент Ислом Каримов ва ДХХ раиси Рустам Иноятов раҳбарлигида ДХХ ва прокуратура ходимлари турли хил провокациялар ёрдамида минг-минглаб намозхонларни қамай бошлади. Улар шунга ўхшаш услуб билан дунёвий мухолифат фаолларини ҳам тазйиқ қилиб, уларнинг бир қисмини қамади, бир қисмини синдирди ва яна бир қисми хориж мамлакатларига кетиб жон сақлашди ва курашни у ёки бу кўринишда давом қилишди. Диктатор президент Ислом Каримов давлат бюджетидан уларга миллиардлаб доллар маблағ берди. У 2007 йилда Ўзбекистон Миллий хавфсизлик хизмати раисининг биринчи ўринбосари генерал-лейтенант Шуҳрат Ғуломовга (1966) Ўзбекистон Қаҳрамони унвонини берди ([21]).

2016 йил 2 сентябр куни диктатор президент Ислом Каримов вафот қилди. 2016 йил 4 декабр кунги сайловларда Шавкат Мирзиёев Ўзбекистон президенти қилиб сайланди. 2017 йил 10 август куни Ўзбекистон Олий ҳарбий судининг ҳукми билан Ўзбекистонга 1,5 миллиард долларлик зарар келтиргани ва бошқа жиноятлари учун Шуҳрат Ғуломов бир умрга қамалди ([21]).

Президент Шавкат Мирзиёев қўшни мамлакатлар билан муносабатларни яхшилади, чегараларни очди. Диний мухолифат ҳам деярли тугатилди. Дунёвий мухолифатнинг қамоқдан тирик қайтганлари ва хориждаги фаоллари қариди, бир қисми вафот қилди. Хуллас калом, диний ва дунёвий мухолифатга қарши кураш баҳонасида давлат бюджетидан миллиардлаб доллар маблағ олиш имконияти тугади. Мана шу шароитда янги душман яратиш керак бўлиб қолди.

Шу ерда Ўзбекистон Конституциясида Қорақалпоғистон Республикаси ҳақида ёзилган 17-бобдаги бешта моддани келтириб ўтай.

“XVII боб. Қорақалпоғистон Республикаси
70-модда.
Суверен Қорақалпоғистон Республикаси Ўзбекистон Республикаси таркибига киради.
Қорақалпоғистон Республикасининг суверенитети Ўзбекистон Республикаси томонидан муҳофаза этилади.
71-модда.
Қорақалпоғистон Республикаси ўз Конституциясига эга.
Қорақалпоғистон Республикасининг Конституцияси Ўзбекистон Республикасининг Конституциясига зид бўлиши мумкин эмас.
72-модда.
Ўзбекистон Республикаси қонунлари Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида ҳам мажбурийдир.
73-модда.
Қорақалпоғистон Республикасининг ҳудуди ва чегаралари унинг розилигисиз ўзгартирилиши мумкин эмас. Қорақалпоғистон Республикаси ўз маъмурий-ҳудудий тузилиши масалаларини мустақил ҳал қилади.
74-модда.
Қорақалпоғистон Республикаси Ўзбекистон Республикаси таркибидан Қорақалпоғистон Республикаси халқининг умумий референдуми асосида ажралиб чиқиш ҳуқуқига эга.
75-модда.
Ўзбекистон Республикаси билан Қорақалпоғистон Республикасининг ўзаро муносабатлари Ўзбекистон Республикаси ва Қорақалпоғистон Республикаси ўртасида Ўзбекистон Республикаси Конституцияси доирасида тузилган шартномалар ҳамда битимлар билан тартибга солинади.
Ўзбекистон Республикаси ва Қорақалпоғистон Республикаси ўртасидаги низолар муросага келтирувчи воситалар ёрдамида ҳал этилади» [22]

2021 йил 24 октябр кунги сайловларда Шавкат Мирзиёев иккинчи муддатга Ўзбекистон Президенти этиб сайланди. Демак, 2026 йил октябрида унинг Президентлигининг иккинчи муддати тугайди. Уни 2026 йилда қайта сайланишига эришиш баҳонасида Ўзбекистон Конституциясига 17-марта ўзгартириш киритиш тадбирларини бошлаб юборишди. Менимча ДХХдаги айрим амалдорлар ана шу босқичда Қорақалпоғистоннинг Мустақиллик Декларацияси ва Қорақалпоғистон Мустақилликка эришиш имкониятини берувчи муҳим моддаларини йўққа чиқарувчи сиёсий таклифни киритишни, яъни сиёсий провокацияни режалаштиришди. Бу – биринчидан.

Иккинчидан, дастлабки Конституциямиз диктатор Ислом Каримов даврида қабул қилинган. 2023 йилга келиб айрим моддалари эскириб, Ўзбекистонда айрим ислоҳотларни амалга оширишда халақит бермоқда. Ўша моддаларга айрим тузатишлар киритиш бугунги кун талабларидан биридир.

Давлат хавфсизлик хизмати (ДХХ)нинг сиёсий провокациясига доир мулоҳазаларимни давом қилай. Одатда ДХХ ва прокуратура ўз номидан таклиф киритмайди. Улар бундай таклифни киритувчи депутат, олим, зиёли бир инсонни топишади ва унга шу вазифани оғзаки юклашади. Менимча, бу вазифа Қорақалпоғистон Жўқорғи Кенгеси депутатларидан бирига юклатилди ва у шу таклифни киритди. Бундай провокацияли таклифни тушуниб, қарши овоз берадиган депутатлар Жўқорғи Кенгесда топилмади.

Ушбу таклиф Тошкентга, Конституцион комиссияга келиб тушгач унга қарши чиқувчи комиссия аъзолари ҳам бўлмади. Ушбу провокацияли таклиф Қорақалпоғистон Жўқорғи Кенгесдан келгани сабабли Тошкентда ҳеч ким, жумладан Акмал Саидов ҳам қарши чиқаолмади. ДХХ ва прокуратура раҳбарияти бу босқичларни қатъий кузатаётганди.

Алал оқибат 2022 йил 24 июн куни Ўзбекистон Олий Мажлиси Ўзбекистон Конституциясига киритилаётган ўзгаришларга доир қонун лойиҳасини бир овоздан маъқуллади. 26 июн куни лойиҳа матбуотда эълон қилинди. Лойиҳанинг 17-боби тўлиғича Қорақалпоғистонга бағишланган бўлиб, у ердаги Қорақалпоғистон суверен республика ва халқи умумий референдум орқали Ўзбекистондан ажраб чиқиш ҳуқуқига эга деган муҳим бандлари йўқ қилинди. Лойиҳа муҳокамаси 2022 йил 4 июлгача давом этиб, кейин Олий Мажлис референдум кунини белгилаши режалаштирилганди. [23]

11. ДАУЛЕТМУРАТ ТАЖИМУРАТОВНИНГ ТАРЖИМАИ ҲОЛИ
DAULETMURATfoto2 (650x433, 593Kb)
Фото 3. Даулетмурат Тажимуратов – Қорақалпоқ халқининг зиёли фарзанди. [24]

Даулетмурат Тажимуратовнинг қисқача таржимаи ҳолини Википедиядан келтираман. Уни рус тилидан ўзбек тилига мен ўгирдим.

“Тажимуратов, Даулетмурат Мирзамуратович (қорақалпоқча Тәжимуратов Дәўлетмурат Мырзамуратович) – қорақалпоқ ҳуқуқшуноси, журналисти, блогери ва жамоат арбоби. У 2022 йилги норозилик намойишлари етакчиси.

Тажимуратов Даулетмурат Нукусда қорақалпоқ тилида чиқадиган «Ел хызметинде» («Эл хизматида») газетаси таҳририятида ишлаган (аввалроқ шу газетанинг бош муҳаррири бўлиб ишлаган, А.Ш.).

Даулетмурат Қорақалпоғистон Ресубликасининг чекка ҳудудларига газ олиб келишда ёрдам берган, муҳтож одамларга бепул адвокатлик қилган, Қорақалпоғистондаги меҳрибонлик уйларига ёрдам берган. Шу туфайли у Қорақалпоғистонда журналист ва блогер сифатида шуҳрат қозонди.

Даулетмурат судга берган даъволари юзасидан бошқа оммавий ахборот воситаларида тилга олинган. Хусусан, 2019 йил январ ойида Тожимуратов Zo‘rTV телеканалини болалар учун жинсий тарбия ҳақидаги кўрсатув туфайли судга бериш ниятида эканлигини маълум қилган бўлса, 2021 йилда «қорақалпоқлар ўзбеклар чопони ичида яшаётган халқ” сўзлари учун қўшиқчи Ю. У.га қарши судга ариза берди. У 2022 йилга келиб машҳур Телеграм каналнинг маъмури бўлди, ўзини «мустақил журналист» сифатида кўрсата бошлади.

2022 йил июн ойи охирида Ўзбекистон ҳукумати Қорақалпоғистон суверен республика мақомидан маҳрум қилинган Конституцияни янгилаш тўғрисида қарор қабул қилганида, Тожимуратов ўз тарафдорларини 5 июл куни ўтказиладиган митингга таклиф қилган ва бу митинг ҳокимият органлари билан келишилганини айтган. Кейинроқ, унинг сўзларига кўра, Тожимуратовни хавфсизлик кучлари шантаж қила бошлаган: у ЕХҲТ, БМТ, АҚШ, Буюк Британия ва Германия элчихоналари, Ню-Йоркдаги Журналистлар ҳуқуқини ҳимоя қилиш қўмитасига шикоят юборди. Кейинроқ блогер ҳибсга олинди ва норозилик акциялари қатнашчилари уни озод қилишни талаб қила бошладилар. Тожимуратов озодликка чиқарилди. 1 июл куни Қорақалпоғистон Жуқори Кенгеси (парламент) раиси Мурат Камолов билан бирга намойишчилар олдида нутқ сўзлади. У аввал эълон қилган митинг ҳали ҳам бўлиб ўтишини айтди. Шундан сўнг Ўзбекистон марказий ҳокимияти норозиликларни зўравонлик билан бостирди ва Тожимуратовни ишга (Нукус воқеаларига, А.Ш.) асосий гумондор сифатида жалб қилишди. Ўзбекистон (суди) уни икки йилга қамоққа ва 14 йилга колония қамоқхонасига ҳукм қилди” [25]

ИЗОҲ 1. Даулетмурат Тажимуратовнинг қуйидаги гапларига эътибор беринг: “Тожимуратов ўз тарафдорларини 5 июл куни ўтказиладиган митингга таклиф қилган ва бу митинг ҳокимият органлари билан келишилганини айтган. Кейинроқ, унинг сўзларига кўра, Тожимуратовни хавфсизлик кучлари шантаж қила бошлаган: у ЕХҲТ, БМТ, АҚШ, Буюк Британия ва Германия элчихоналари, Ню-Йоркдаги Журналистлар ҳуқуқини ҳимоя қилиш қўмитасига шикоят юборди”.

Мен Қорақалпоғистоннинг қонуний эркинликларини йўққа чиқариш тадбирлари Ўзбекистон Давлат хавфсизлик хизматидаги (ДХХ) айрим раҳбарларининг сиёсий провокацияси эканлиги ҳақидаги версиямни 10-параграфда ёзгандим. Даулетмурат Тажимуратовнинг Ўзбекистон қонунлари доирасидаги 5 июл кунги митинги ДХХнинг яширин сиёсий провокациясини йўққа чиқарган бўларди. Чунки шу митинг талаблари асосида Қорақалпоғистоннинг қонуний эркинликларига доир ўзгаришлар тўхтатиларди. Шу сабабли ДХХ раҳбарияти Даулетмурат Тажимуратов ўтказмоқчи бўлган 5 июл кунги митингни барбод қилиш чоралари сифатида унга қарши шантаж қўллай бошлади. Даулетмурат ҳам бўш келмай бунга жавобан халқаро ташкилотларга шикоят юборди ва жуда тўғри иш қилди.

12. ТАЖИМУРАТОВНИНГ СУДДАГИ КЎРСАТМАСИ

DAULETMURATv5MgjU16699579048068_l (700x466, 98Kb)
Фото 4. Даулетмурат Тажимуратов судда кўрсатма бермоқда. Бухоро шаҳри. 2022 йил 1 декабр. [27]

Даулетмурат Тажимуратовнинг 2023 йил 1 декабр куни Бухоро шаҳрида бўлган судда Нукус воқеаларига доир қорақалпоқ тилида берган муҳим кўрсатмаси www.youtube.com сайтида 2 соат 37 дақиқа 17 сониялик видеода бор ([26]). Унинг кўрсатмасидаги муҳим фактларга алоҳида изоҳларимни ҳам қўшаман.

“Даулетмурат Тажимуратов суддаги (2022 йил 1 декабр кунги, А.Ш.) кўрсатувида Қорақалпоғистон депутатлари нима учун суверенитетдан воз кечиш ҳақида қарор қабул қилганини аниқлашга қандай урингани ва митинг ўтказишга қандай чорлагани ҳақида гапириб берди.

... Шундан сўнг Тажимуратов (2022 йил) 17−18 июнь кунлари халқ орасида Қорақалпоғистоннинг суверенитетини бекор қилиш бўйича референдум ўтказилиши ҳақида миш-мишлар тарқалгани ҳақида гапириб берди. У 19 июнь куни сенатор Улуғбек Жалменовга қўнғироқ қилган. Сенатор уни мақтай бошлаган. Тажимуратов ундан референдум режалаштириляптими ёки йўқ, шунга аниқлик киритишни сўраган.

Тажимуратовнинг сўзларига кўра, Жалменов референдум бўлишини тасдиқлаб, бу яхшиликка эканини ҳам қўшимча қилган. У, шунингдек, Конституцияга Қорақалпоғистон ва Ўзбекистон бир бутун мамлакат экани ва Қорақалпоғистон Ўзбекистоннинг ҳимояси остида бўлиши ёзиб қўйилишини ҳам айтиб ўтган. Тажимуратовнинг ҳайрон қолганига жавобан, сенатор шундай давом этган: бу Оролбўйи минтақаси, Ўзбекистон шу минтақа ҳақида қайғуряпти.

«Энди нима қилмоқчисиз, фикрингиз қандай бўлди», дедим.
«Ҳамма қўллаганидан кейин, мен нима ҳам дердим» деди.
«Улуғбек оға, келажак авлодга нима деб жавоб берасиз» дедим.
«Мен буни кўтара олмайман, деб айтдим», — дейди Тажимуратов.

Шундан сўнг ДХХга бориб, «шунақа гаплар бўлаётган экан, ростми-ёлғонми» деб Жалғас Жумабековдан сўраган. У бундай гаплар йўқлигини айтган. «У мени тинчлантирди», — дейди Тажимуратов» [26], [27]

ИЗОҲ 2. Жалғас Жумабеков Давлат хавфсизлик хизмати (ДХХ)нинг Қорақалпоғистондаги раҳбарларидан бири бўлса керак. У Тажимуратов ҳамда унинг ҳамфикрларини тинчлантириш ва бирорта пикет, митинг ва бошқа норозиликлар уюштирмаслиги учун атайлаб ёлғон гапирмоқда.

«Қарасам, 24 июнь куни шундай ўзгариш бўлади, деб чиқди (аслида ўзгартишлар лойиҳаси 25 июнь куни эълон қилинган — таҳр.). Мен ҳайрон бўлдим. Уйга бориб, бу нарса яхши эмас, мен яқинда бу масалани кўтараман, қамаламан», — деди Тажимуратов.

Айтишича, у адвокатлар учрашувини ташкиллаштирган. 1 июль куни учрашув ҳақида видеони эълон қилган. Кейинроқ «онасининг ҳурмати учун» видеони ўчириб ташлаган. Кейинроқ бу видеони, унинг сўзларига кўра, Лолагул Каллиханова эълон қилган. У бошқа одамлар орқали Лолагулга видеони ўчириш кераклиги, акс ҳолда қамалиб кетиши мумкинлиги ҳақидаги хабарни етказишга уринган.

1 июль куни жума намозидан сўнг Тажимуратов шундоққина масжид олдида баёнот билан чиқиш қилган. У ўз баёнотида 5 июль куни қонуний митинг ўтказиш учун рухсат сўраб мурожаат қилишини айтган (бу ҳақда аввал хабар берилган эди) ва уни «қорақалпоқларга бош» қилишни сўраган.

Бундан аввал, 30 июнь куни эса, ўзининг таъкидлашича, Жўқорғи Кенгесда бўлган. Айтишича, учрашув уюштириш ҳақида Қорақалпоғистон парламентининг ўша вақтдаги раҳбари Мурат Камаловнинг ўзи кўрсатма берган. Учрашувда қўмита раисларидан бири Зуҳра Реимова, сенатор Жалменов, Тажибай Романов ва Ботир Матмурадов бўлган. «Мен Ботир Матмурадовнинг чиқиб кетишини талаб қилдим. Кейин Зуҳра Реимовадан бу ўзгаришни ким таклиф қилганини сўрадим, у буни айтолмаслигини билдирди», — деди судланувчи» [26], [27]

ИЗОҲ 3. Қорақалпоғистон парламентининг қўмита раисларидан бири Зуҳра Реимова Қорақалпоғистоннинг суверенитетини бекор қилиш бўйича ўзгаришни ким таклиф қилганини билсада айтолмаслигига эътибор беринг. Одатда сенаторлар ҳам қўрқадиган Ўзбекистонда ва Қорақалпоғистонда битта давлат ташкилоти бор: унинг номи Давлат хавфсизлик хизмати (ДХХ)дир. Демак, ушбу ўзгаришни таклиф қилган шахс ё ДХХ зобити ёки ДХХ билан боғлиқ шахсдир.

Унинг сўзларига кўра, Реимова суверенитетдан воз кечиш тўғрисида референдум ўтказилишини қўллаб-қувватлашини айтган, Романов бўлса ўз фикрини референдумда билдиришини маълум қилган.
Чиқиб кетаркан, у Жалғасдан Мурат Камаловни огоҳлантиришни сўраб, «тўхтамаслигини, давоми урушга айланиши»ни айтиб кетган. «Мени қамасангизгина қутуласиз, дедим», — дея ўз сўзларидан иқтибос келтирди у.

«Тажимуратов судья Бахрам Қитайбеков билан бўлган суҳбат ҳақида гапириб берди (Қитайбеков Ўзбекистон Конституциясини ислоҳ қилиш бўйича конституциявий комиссияси раҳбари Олий Мажлис депутати Акмал Саидов иштирокидаги мажлисда қатнашган). Тажимуратовнинг сўзларига кўра, Қитайбеков Саидовдан Қорақалпоғистоннинг суверенитетидан воз кечиши ҳақидаги ғоя кимдан чиққанини сўраган. Депутат, унинг сўзларига кўра: «Бу фикр ўзингиздан чиққан», деб жавоб берган.

Акмал Саидовнинг гўёки айтишича, унга Қорақалпоғистон ўз суверенитетидан воз кечиши ҳақидаги хат келиб тушган. У жавоб хати ёзиб, унда бу Қорақалпоғистоннинг ўз ички масаласи эканини кўрсатиб ўтган. Сўнг Жўқорғи Кенгесдаги Зуҳра Реимовадан бошқа хат келган, унда ҳам, гўёки, суверенитетдан воз кечиш ҳақида сўралган. Саидов янги жавоб хати ёзган: «Бу бизнинг ваколатимизга кирмайди, қарорни ўзингиз қабул қилинг».

Қитайбеков навбатдаги саволни берган: «Бизда митинглар сабаб қанчадан-қанча одамларни қамашди, сиз бу воқеаларга қандай баҳо берасиз?». Саидов гўёки шундай жавоб берган: «Мен сизни тушунмай қолдим. Суд раиси ўринбосари экансиз, ўз қўлингиздаги масала-ку бу. Мен сиздан қамашни сўрамаяпман, қамаманг, қўйиб юборинг. Ички ишлар органлари қамашга ҳақли эмас, қамаш деганингиз нимаси?».

Тажимуратовнинг таъкидлашича, судьядан бас қилишни сўрашганига қарамай, судья Акмал Саидовга учинчи саволни ҳам берган. Савол нима учун Жўқорғи Кенгес қарори «ноқонуний» ўтказилгани, нима учун журналистлар бундан бехабар қолгани ҳақида бўлган. «Депутатлар ҳаммаси қарор қабул қилган. Депутатлар буни имзолаган. Қалбаки-ку», — деган судья гўёки. Саидов бунга ҳам жавоб берган, аммо Тажимуратов унинг жавоблари ҳақида гапирмади.

«Менинг қўлимда ахборот бор. Қорақалпоғистон Республикаси суверенитетидан воз кечиш тўғрисидаги қарор бўйича хулосани Қорақалпоғистон Республикаси Конституциявий назорат қўмитаси раиси Парахат Айтниязов берган. Хулосада шундай сўзлар бор: бизга, Қорақалпоғистонга суверенитет керак эмас, биз [Ўзбекистон билан] бир мамлакатмиз, аждодларимиз бир, илдизимиз бир», — деди Даулетмурат Тажимуратов.

«Қорақалпоғистон Республикаси адлия вазири Сайлаубай Мамбетқадиров хулоса берган. Қатъий бўлмаган хулоса… Ички ишлар вазирлиги ва ҳоказо. Ҳаммаси жўнатган. Жўқорғи Кенгес ҳаммасини тасдиқлаб берган», — дея қайд этди у.

Судланувчининг маълум қилишича, у сенатор Ўрал Атаниёзовага қўнғироқ қилган: «Қаерга қараб ўтирибсиз, опа, дедим. Сизга ишониб ўтирибди-ку халқ, дедим». Сенатор гўёки шундай жавоб берган: «Даулетмурат, Жўқорғи Кенгесда мажлис ўтган вақтда барча кнопкаларда „ҳа“, „ҳа“, „ҳа“ деган нарса бўлган. Масалан, мен қаршиман деб боссам ҳам таблода барибир „ҳа“ деган сўз чиқади».

«19-санада (19 июнда, Ш.А.) мажлис, 30-сессия бўлди, деди у. 30-сессияда депутатларнинг ҳаммаси розимиз деди. Мен нима қилай, Даулетмурат», — дея сенаторнинг сўзларидан иқтибос келтирди. Тажимуратовнинг «Энди нима қилиб ўтирибсиз?» деган саволига, сенатор гўёки шундай жавоб берган: «Даулетмурат, мен халқ учун ўлишга ҳам розиман, бироқ ўлимдан фойда йўқ».

«Фойдаси йўқ бўлса, гапиришсин, президентга мурожаат қилинг, бошқа чоралар кўринг, Ўрал опа», — деб гапирган Тажимуратов сенаторга.

Шундан сўнг у 1 июль куни видеони эълон қилган. Унда, Тажимуратовнинг сўзларига кўра, шу гапларни айтган: «Мен шу пайтгача шунча иш қилдим, деб юрсам, ҳеч нарса қилмаган эканман. Бугун Қорақалпоғистон суди раҳбари Бахрам [Қитайбеков], юрист бўла туриб, лавозимидан воз кечди. Ҳаммаси аён бўлди. Яъни референдумда суверенитетдан воз кечиш ғояси ўзимиздан чиққан бало экан».

Видеони эълон қилгач, Тажимуратовнинг айтишича, интернет ишламай қолган. Кўп ўтмай ижтимоий тармоқларда унинг гей экани ҳақида видео пайдо бўлган (у бу видеони сохта деб атади). Яна бироз вақт ўтгач, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларнинг ходимлари келиб, уни уйидан олиб кетган.
Тажимуратов ўз кўрсатуви давомида уни қўлга олишганидан сўнг дўппослашганини маълум қилди. Шундан сўнг, кўчага одамлар чиқиб кетганини айтиб, халқни тинчлантириш учун уни одамларнинг олдига олиб боришган. У одамлар Жўқорғи Кенгесга қандай келгани, Азамат Турданов уни елкасида қандай кўтариб юргани (бу ҳолат айбловда ҳам тилга олинган), у ярим тунда қандай қилиб уйига етиб келгани ҳақида гапириб берди.

У уйига келганида, таъкидлашича, ташқарида «ўқ овози, отишма овози» эшитилаётган бўлган. У яширинишга муваффақ бўлганини айтди. У танишлари Мадиёр ва Руслан Ибрагимовларнинг уйига (аввалроқ уларнинг вафот этгани ҳақида хабар берилган эди), кейин бошқаларникига борган. Жўқорғи Кенгес раиси билан учрашишга ҳаракат қилган. 4 июль куни эса у топилиб, қўлга олинган. Тажимуратов уни ва Азамат Турдановни қандай дўппослаб, сўнг Хоразмга олиб кетишгани ҳақида сўзлаб берди» [26], [27]

ИЗОҲ 4. Даулетмурат Тажимуратов 2022 йил 1 июл куни адвокатлар учрашувини ташкиллаштирган ва шу куни учрашув ҳақидаги видеони сайтда эълон қилган. Видеони эълон қилгач, Тажимуратовнинг айтишича, интернет ишламай қолган. Кўп ўтмай ижтимоий тармоқларда унинг гей экани ҳақида видео пайдо бўлган (у бу видеони сохта деб атади). Интернетни доимий равишда ДХХ назорат қилади. Видео эълон қилингач айнан ДХХ буйруғи билан интернет ишлаши тўхтатилган ва интернетдаги ижтимоий тармоқларда Тажимуратовнинг гей экани ҳақидаги туҳмат видео жойлаштирилган, менимча. 2022 йил 4 июл куни Даулетмурат Тажимуратовни топиб ҳибсга олганлар ва дўппослаганлар ҳам ДХХ ходимлари ёки ДХХ билан боғлиқ шахслардир.

Хуллас калом, ДХХдаги айрим амалдорлар Қорақалпоғистоннинг Мустақиллик Декларацияси ва Қорақалпоғистон Мустақилликка эришиш имкониятини берувчи муҳим моддаларини йўққа чиқарувчи сиёсий таклифни киритишни, яъни сиёсий провокацияни режалаштириб амалга оширишди ва қонли воқеаларда бош-қош бўлишди, менимча.

Даулетмурат Тажимуратов 2023 йил 31 январ куни суд ҳукми билан 16 йилга қамалди.

“Қорақалпоғистондаги намойишлар ташкилотчиси Даулетмурат Тажимуратов 16 йилга қамалди. У жазонинг дастлабки 2 йилини турмада, қолган қисмини қаттиқ тартибли колонияда ўташи белгиланди.
Тажимуратов уюшган гуруҳ ташкил қилиб, Қорақалпоғистон Республикасининг амалдаги ҳукуматини ағдариб, ўзини Жўқорғи Кенгес раиси лавозимига тайинлаш мақсадида 2022 йилнинг 1-2 июл кунлари оммавий тартибсизликларни ташкиллаштиришда айбланганди.

Судда прокурор Тажимуратовга 18 йил беришни сўраганди.
«Даулетмурат Тажимуратов ЖКнинг 159-моддаси 4-қисми, 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) 3-қисми «а» банди, 243-моддаси (жиноий фаолиятдан олинган даромадларни легаллаштириш), 244-моддаси 3-қисми ва 244-1-моддаси 3-қисми «а», «б», «г» бандларида назарда тутилган жиноятларни содир этганликда айбли деб топилиб, ЖКнинг 59-моддаси тартибида 16 йил озодликдан маҳрум қилиш жазосига судланиб, жазонинг дастлабки 2 йилини турмада, қолган қисмини қаттиқ тартибли колонияда ўташ белгиланди», дейилади Олий суд матбуот хизмати хабарида.

Ўзлаштириш йўли билан талон-торож қилинган 228 миллион сўм зарарни судланган Тажимуратовдан ундириш, судланганларга тегишли бўлиб жиноят иши доирасида хатловга олинган мол-мулкларни келтирилган зарарни қоплашга қаратиш белгиланган” [28]

Менимча, Даулетмурат Тажимуратов бир неча йилдан кейин қамоқ муддати тугашидан анча олдин озод қилинади, иншааллоҳ.

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
QORAQALPOQ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ (ДАВОМИ 1)

Понедельник, 27 Марта 2023 г. 20:35 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ (ДАВОМИ 1)
5. 1993: ДИКТАТОР ИСЛОМ КАРИМОВНИНГ ВАЪДАБОЗЛИГИ

“1993-йилда Қорақалпоғистон Республикаси Ўзбекистон таркибида 20 йил муддатга қолишга, сўнг 2013-йили референдум йўли билан мустақил давлат бўлишга икки томонлама шартнома тузилади.” [1]

Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов (1938-2016) ва Қорақалпоғистон раҳбарияти 1993 йилда имзолаган ва ўзаро муносабатларни қонунлаштирган давлатлараро шартнома ҳеч қаерда эълон қилинган эмас ва у ҳамон сир тутилмоқда. Диктатор Ислом Каримов 1993 йилда ушбу шартномага имзо қўйиб Қорақалпоғистон раҳбариятига катта ваъдалар берган. Лекин ваъдабоз Ислом Каримов ушбу ваъдаларни бажариш учун деярли ҳеч бир иш қилмади. Қорақалпоғистондаги ижтимоий-сиёсий вазият эса 2013 йилдан кейин янада мураккаблаша борди.

Мен “Ислом Каримов ва МХХнинг салбий ишлари” номли катта таҳлилий мақоламни 2018 йил 2 ноябр куни ёзиб сайтларда чоп қилганман ([5]-га қаранг). Мен ўша мақоламда диктатор Ислом Каримов президентлиги даврида йўл қўйган элликта камчилигини фактлар асосида ёздим. Қорақалпоғистон масаласида ваъда бериб ваъдасини бажармагани унинг 51-камчилигидир.

Ўзбекистон Президенти Ислом Каримов ва Қорақалпоғистон раҳбарияти 1993 йилда имзолаган давлатлараро шартномани очиқ матбуотда эълон қилмоқ керак.

6. ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН КОНСТИТУЦИЯСИ КАМЧИЛИКЛАРИ

Қорақалпоғистон Конституциясидаги жиддий камчиликлар “Проблемы становления и развития государственности Республики Каракалпакстан (Қорақалпоғистон Республикаси давлатчилиги ташкил топиши ва тараққиёти муаммолари)» номли [2]-мақоланинг “Қорақалпоғистон Конституциясида таҳлили” номли параграфида рус тилида яхши ёзилган. Уни ўзбек тилига мен ўгирдим.

[2]-мақолада Қорақалпоғистон Конституциясидан олинган иқтибослар қисқача ёзилган. Мен ўша моддалар матнини “Қорақалпоғистон Республикасининг Конституцияси” дан тўлиғича келтирдим ([6]).

“Мустақил Қорақалпоғистон Конституцияси 1993 йил 9 апрел куни қабул қилинган. Унга 1994, 1995, 1997, 2003 ва 2014 ( 2019, А.Ш.) йилларда ўзгартиришлар киритилган. Расмий жиҳатдан бу республиканинг ҳуқуқий базасини такомиллаштириш учун қилинган. Бироқ мухолифат бу ўзгаришлардан асосий мақсад Ўзбекистон Марказий ҳукуматининг мухториятни ҳар қандай мустақил қарорлар қабул қилиш имкониятидан маҳрум этишни ўз ичига олган режаларни амалга ошириш эди, деб ҳисоблайди.

Конституциянинг 1-моддасида “Қорақалпоғистон - Ўзбекистон Республикаси таркибига кирадиган суверен демократик республика. Давлатнинг «Қорақалпоғистон Республикаси» ва «Қорақалпоғистон» деган номлари бир маънони англатади. Ўзбекистон Республикаси билан Қорақалпоғистон Республикасининг ўзаро муносабатлари Ўзбекистон Республикаси ва Қорақалпоғистон Республикаси ўртасида Ўзбекистон Республикаси Конституцияси доирасида тузилган шартномалар ва битимлар билан тартибга солинади. Қорақалпоғистон Республикаси Ўзбекистон Республикаси таркибидан Қорақалпоғистон Республикаси халқининг умумий референдуми асосида ажралиб чиқиш ҳуқуқига эга. (Қорақалпоғистон Республикасининг Конституцияси, [6]-га қаранг)

3-моддада шундай дейилган: «Қорақалпоғистон Республикаси ўз маъмурий-ҳудудий тузилиши масалаларини мустақил ҳал қилади, давлат ҳокимияти ва бошқарув органлари тизимини белгилайди, Ўзбекистон Республикаси сиёсатига мос сиёсатни олиб боради. [6]» Демак, Қорақалпоғистон, давлат суверенитети бўлишига қарамай, мустақил ташқи ва ички сиёсат юритмайди, балки уни Ўзбекистон манфаатларига тўлиқ бўйсундиради. Бу эса, ўз навбатида, Қорақалпоғистон Республикаси асосий қонунининг бошқа моддаларига зиддир, яъни 7-моддасида шундай дейилган: «Қорақалпоғистон Республикасида давлат ҳокимияти [Қорақалпоғистон] (Ўзбекистон эмас) халқи манфаатларини кўзлаб ва Қорақалпоғистон Республикаси Конституцияси ҳамда унинг асосида қабул қилинган қонунлар ваколат берган идоралар томонидангина амалга оширилади [6]» ва 10-моддага кўра «Қорақалпоғистон халқи номидан фақат у сайлаган Республика Жўқорғи Кенгеси иш олиб бориши мумкин [6]» (Ўзбекистон давлат ҳокимияти органлари эмас).

Қорақалпоғистон Республикаси Конституциясининг IV боби Қорақалпоғистоннинг халқаро ва ташқи иқтисодий алоқаларига бағишланган бўлиб, унинг фақат битта моддаси (17-модда) мавжуд. Бу Қорақалпоғистоннинг Ўзбекистонга тўлиқ сиёсий ва иқтисодий қарамлигидан далолат беради. Бу Қорақалпоғистон ҳукуматининг Шотландия (Буюк Британия ва Шимолий Ирландия Бирлашган Қироллиги таркибига кирувчи) ёки Ироқ Курдистони мисолида халқаро майдонда мустақил, ҳеч бўлмаганда соф вакиллик сиёсатини олиб боришга қаратилган сиёсий иродаси йўқлигидан далолатдир. Ироқ Курдистони Ироқ таркибидаги мухторият, шунга қарамай, минтақада ва ундан ташқарида катта ташқи сиёсий ва ташқи иқтисодий фаолликни кўрсатмоқда.

Қорақалпоғистон парламент республикасидир (бошқарув шакли президентлик республикаси бўлган Ўзбекистондан фарқли ўлароқ). 68-моддада (Бешинчи бўлим, XVII боб) “Қорақалпоғистон Республикасининг Жўқорғи Кенгеси олий давлат вакиллик органи бўлиб, қонун чиқарувчи ҳокимиятни амалга оширади” деб белгиланган. Жўқорғи Кенгес беш йил муддатга сайланадиган 65 депутатлардан иборат (69-модда).

Асосий қонуннинг 70-моддасида Жўқорғи Кенгеснинг ваколатлари санаб ўтилган. Улардан: Қорақалпоғистон Республикаси Конституциясини қабул қилиш, унга ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш; Қорақалпоғистон Республикаси қонунларини қабул қилиш, уларга ўзгарттириш ва қўшимчалар киритиш, Қорақалпоғистон Республикасининг қонунларини шарҳлаш; Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгеси Раисини ва унинг ўринбосарини сайлаш; Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгесининг Президиумини тузиш; Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгеси Раисининг таклифига мувофиқ Ўзбекистон Республикаси Президенти билан келишилган ҳолда Қорақалпоғистон Республикаси Вазирлар Кенгаши Раисини тайинлаш ва лавозимидан озод қилиш; Қорақалпоғистон Республикаси Вазирлар Кенгаши Раисининг ўринбосарларини, Қорақалпоғистон Республикаси Вазирлар Кенгаши аъзоларини тайинлаш ва лавозимидан озод қилиш, Қорақалпоғистон Республикаси вазирликларини, давлат қўмиталарини ҳамда бошқа давлат бошқарув органларини тузиш ва тугатиш; Қорақалпоғистон Республикасининг Конституциявий назорат қўмитасини, Қорақалпоғистон Республикаси фуқаролик ишлари бўйича суди раиси ва унинг ўринбосарини, Қорақалпоғистон Республикаси жиноят ишлари бўйича судининг раиси ва унинг ўринбосарини, Қорақалпоғистон Республикаси иқтисодий суди ва Қорақалпоғистон Республикаси маъмурий судининг раисларини сайлаш; Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгеси Президиумининг тақдимига мувофиқ Ўзбекистон Республикаси Бош прокурори билан келишилган ҳолда Қорақалпоғистон Республикасининг Прокурорини тайинлаш ва лавозимидан озод қилиш; халқ депутатлари маҳаллий Кенгашларининг қарорларини тўхтатиб қўйиш ва бекор қилиш; маъмурий-ҳудудий тузилиш масалаларини қонун йўли билан тартибга солиш; республика ва маҳаллий давлат ҳокимияти органлари тизимини ҳамда вакилликларини белгилаш; Қорақалпоғистон Республикаси Вазирлар Кенгашининг тақдимига биноан Қорақалпоғистон Республикасининг давлат бюджетини ва унинг ижроси бўйича ҳисоботларни тасдиқлаш; Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгеси ва маҳаллий вакиллик органларига сайлов тайинлаш Марказий сайлов комиссиясини тузиш; Ўзбекистон Республикасининг олий давлат ҳокимияти ва бошқарув органлари ҳужжатларининг Ўзбекистон Республикаси Конституциясига мувофиқлиги ҳақида Ўзбекистон Республикаси Конституциявий судига таклифлар киритиш; парламент назоратини ва ушбу Конституцияда назарда тутилган бошқа ваколатларни амалга ошириш. (Қорақалпоғистон Республикаси Конституцияси ... ([6])).

Қорақалпоғистон Республикаси Конституциясининг ушбу моддаси Қорақалпоғистон Республикаси суверенитети чекланганлигининг яна бир далилидир. Бундан келиб чиқадики, республика ҳокимият органларининг барча муҳим кадрлар тайинлашлари Тошкент шаҳридаги ҳукумат билан келишилган ҳолда амалга оширилиши керак.

80-моддада (XVIII боб) Жўқорғи Кенгеси раиси (Парламент Спикери) “Қорақалпоғистон Республикасининг раҳбари ва Қорақалпоғистон Республикасининг олий мансабдор шахси” деб эълон қилинган. Жўқорғи Кенгеси раисининг номзоди Ўзбекистон Республикаси Президенти билан келишилганидан кейингина Жўқорғи Кенгеси томонидан сайланади (80-модда).

(80-модда. Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгесининг Раиси Қорақалпоғистон Республикаси Раҳбари ва энг юқори лавозимли шахсидир.
Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгесининг Раиси Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгеси томонидан Ўзбекистон Республикаси Президентининг розилиги билан Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгесининг депутатлари орасидан яширин овоз бериш йўли билан Қорақалпоғистон Республикаси Жўқорғи Кенгесининг ваколати муддатига сайланади. [6] А.Ш.)

Қорақалпоғистон Республикасининг ушбу моддаси, худди 3-модда ва 79-моддалари каби, 1993-йилдаги давлатлараро шартнома Қорақалпоғистон Республикаси билан Ўзбекистон Республикаси (иккита суверен давлатлар) ўртасидаги муносабатлар субъектларнинг тенг ҳуқуқлиги тамойилларига асосланиб эмас, балки “марказ-вилоят” формуласига кўра, бунда Қорақалпоғистон чекланган мухториятга эга бўлган ва марказга (Тошкентга) тўлиқ қарам вилоят сифатида бўлаётганини таъкидлашга асос бўлади.

Қорақалпоғистон Республикаси Конституцияси таҳлили шуни таъкидлаш имконини берадики, асосий қонуннинг биринчи таҳририга киритилган ўзгартишлар (1994, 1995, 1997, 2003 ва 2014 (ҳамда 2019, А.Ш.)) республиканинг давлат суверенитетини ҳақиқатда йўқ қилди, Ўзбекистон марказий ҳокимиятига муҳим ваколатларни бериш орқали республика ҳокимият органларига мустақил ички сиёсат юритиш, республика раҳбарлари ва бошқа мансабдор шахсларни сайлаш ва тайинлаш имкониятидан маҳрум қилди.” [2]

7. 2007: “ЭРКИН ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН” МИЛЛИЙ ТИКЛАНИШ ПАРТИЯСИНИНГ БАЁНОТИ

Қорақалпоғистон мухолифатининг эзгу мақсадларини билиш учун улар фаолиятига доир айрим маълумотларни келтирай.

2007 йил ноябрда “Эркин Қорақалпоғистон” Миллий Тикланиш партияси Баёнот эълон қилди ([7]). Ушбу қарорни аввал рус тилидаги матнини, кейин унинг ўзбек тилидаги таржимасини келтираман.

«ЗАЯВЛЕНИЕ ПАРТИИ НАЦИОНАЛЬНОГО ВОЗРОЖДЕНИЯ "ЕРКИН КАРАКАЛПАКСТАН"

Мы категорически осуждаем порочную практику лишения права на самоопределение-независимость Республики Каракалпакстан.

Мы выступаем за проведение всеобщего референдума и принятие Декларации о государственном суверенитете, что предполагает полную независимость государства.

Мы выступаем за безотлагательную ликвидацию колониального узбекистанского режима и его администрации во всех видах, и требуем ликвидировать гнет колониализма в Республике Каракалпакстан.

Мы выступаем за свободный и независимый Каракалпакстан!

Мы выступаем за решение вопроса административно-территориального устройства, социально-экономической и внутренней, внешней, оборонной политики Республики Каракалпакстан самостоятельно.

Мы категорически осуждаем воцарившийся хаос в экономике Каракалпакстана, прежде всего, по причине безропотного подчинения руководителей Каракалпакстана всем указаниям Ташкента.

Мы категорически осуждаем рукотворную экологическую катастрофу, геноцид, целенаправленно уничтожающий каракалпаков -как народ по сценарию Ислама Каримова и его вассалов.

Мы выступаем за мирное сосуществование с другими братскими народами, проживающими на территории Республики Каракалпакстан.

Мы призываем всех сотрудников СНБ, МВД, солдат и сержант, офицеров Вооруженных сил Республики Узбекистан подумать над тем, против кого они направляют оружие и свои силы? Остановитесь, так не может продолжаться бесконечно,вы часть народа, сыновья и дочери узбеков, каракалпаков, туркмен, таджиков, казахов. Мы единное целое,нам жить вместе и умирать на родной земле. Подумайте над тем, что и как будут говорить о вас потомки-назовут палачами своего народа или сынами Отечества, которые в трудное время защитили свой народ.

МЫ ВЕРИМ, РЕСПУБЛИКА КАРАКАЛПАКСТАН БУДЕТ НЕЗАВИСИМОЙ!

Да здравствует наш родной ничем ни сравненный и свободный, независимый Каракалпакстан!

Да здравствует свободная независимая Республика Каракалпакстан!” [7]

Ушбу қарорни рус тилидан ўзбек тилига мен ўгирдим.

“ЭРКИН ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН” МИЛЛИЙ ТИКЛАНИШ ПАРТИЯСИНИНГ БАЁНОТИ

Биз Қорақалпоғистон Республикасининг ўз тақдирини ўзи белгилаш ва мустақиллик ҳуқуқидан маҳрум қилишдек ёмон (ахлоқсиз) амалиётни қатъий қоралаймиз.

Биз умумхалқ референдумини ўтказиш ва давлатнинг тўлиқ мустақиллигини назарда тутувчи Давлат суверенитети тўғрисидаги декларасияни қабул қилиш тарафдоримиз.

Биз мустамлакачи Ўзбекистон режими ва унинг ҳар қандай кўринишидаги бошқарувни зудлик билан йўқ қилиш тарафдоримиз, ва Қорақалпоғистон Республикасида мустамлакачилик зулмининг йўқ қилинишини талаб қиламиз.

Биз озод ва мустақил Қорақалпоғистон тарафдоримиз!

Биз Қорақалпоғистон Республикасининг маъмурий-ҳудудий тузилиши, ижтимоий-иқтисодий ва ички, ташқи, мудофаа сиёсати масаласини мустақил ҳал этиш тарафдоримиз.

Биз Қорақалпоғистон иқтисодиётида, биринчи навбатда, Қорақалпоғистон раҳбарларининг Тошкентнинг барча кўрсатмаларига юмшоқ итаоткорлиги туфайли ҳукм сураётган тартибсизликни қатъий қоралаймиз.

Биз қўлбола экологик ҳалокатни, Ислом Каримов ва унинг вассаллари ссенарийси бўйича қорақалпоқларни халқ сифатида мақсадли равишда йўқ қилаётган геносидни қатъий қоралаймиз.

Биз Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида истиқомат қилувчи бошқа қардош халқлар билан тинч-тотув яшаш тарафдоримиз.

Биз Миллий хавфсизлик хизмати, Ички ишлар вазирлигининг барча ходимларини, Ўзбекистон Республикаси Қуролли Кучлари аскар ва сержантларини, офисерларини қурол-яроғ ва ўз кучларини кимга қарши йўналтираётгани ҳақида ўйлашга чақирамиз. Тўхтанг, бу абадий давом эта олмайди, сизлар ўзбек, қорақалпоқ, туркман, тожик, қозоқнинг ўғил ва қизлари бўлган халқнинг бир қисмисиз. Биз бир бутунмиз, биз бирга яшаймиз ва она юртимизда ўламиз. Сизнинг авлодларингиз сиз ҳақингизда нима ва қандай дейишини ўйлаб кўринг – улар сизни ўз халқининг жаллодлари ёки оғир дамларда ўз халқини ҳимоя қилган Ватан ўғлонлари деб аташади.

БИЗ ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ МУСТАҚИЛ БЎЛИШИГА ИШОНАМИЗ!

Яшасин жонажон, беқиёс ва озод, мустақил Қорақалпоғистонимиз!

Яшасин озод мустақил Қорақалпоғистон Республикаси!” [7]

8. 2019: СУВЕРЕН МУСТАҚИЛ ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ СУРГУНДАГИ ҲУКУМАТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРОР

Қорақалпоғистон Республикаси Демократиявий танлови сиёсий қўмитаси 2019 йил 24 октябр куни “Суверен мустақил Қорақалпоғистон Республикасининг сургундаги ҳукуматини ташкил этиш тўғрисидаги қарор”ни рус тилида эълон қилди ([8]). Ушбу қарорни аввал рус тилидаги матнини, кейин унинг ўзбек тилидаги таржимасини келтираман.

«ПОЛИТИЧЕСКИЙ КОМИТЕТ ДЕМОКРАТИЧЕСКИЙ ВЫБОР
РЕСПУБЛИКИ КАРАКАЛПАКСТАН

РЕШЕНИЕ О СОЗДАНИЕ ПРАВИТЕЛЬСТВА В ИЗГНАНИИ СУВЕРЕННОЙ НЕЗАВИСИМОЙ РЕСПУБЛИКИ КАРАКАЛПАКСТАН

В связи с беспрецедентным нарушением суверенитета Независимой Республики Каракалпакстан, с беззаконием оккупационного режима Правительства Узбекистана в Республике Каракалпакстан, запретом в регистрации политических партий и общественных организаций Каракалпакстана, в связи со всеобщим обнищанием народа Республики Каракалпакстан, ущемлении интересов граждан Республики Каракалпакстан, запретом соблюдении веками установленных традиций граждан Каракалпакстана при погребении усопших и организации свадебных мероприятий, преследовании политических и гражданских активистов, их незаконных арестов, пыток и осуждений по сфабрикованным уголовным делам, организации заказных убийств политических лидеров Каракалпакстана и членов их семей, в связи с организацией Правительством Узбекистана массовых принудительных работ в Республике Каракалпакстан включая принудительный детский труд, в связи с массовой дискриминацией коренного населения Республики Каракалпакстан при приеме на работу, выдаче льгот, жилья, автомобилей, пенсий и пособий, а также при установлений тарифов на коммунальные и другие услуги в связи с массовым переселением граждан Узбекистана в Республику Каракалпакстан и вытеснением своих граждан за пределы Каракалпакстана, в связи с организацией незаконных выборов партий Узбекистана на территории Республики Каракалпакстан которые противоречат статье 1 основного закона, Декларации о Суверенитете Республики Каракалпакстан, в связи с несоблюдением элементарных санитарных норм при очистке и подаче населению питьевой виды и а также полным отсутствием нормальных услуг с сфере медицинских услуг, услуг скорой помощи что приводит к гибели мирных граждан Республики Каракалпакстана а также расцветом коррупции, расхищении бюджетных фондов, природных ресурсов, валютно-денежных поступлений и фондов спасения Арала ПОЛИТИЧЕСКИЙ КОМИТЕТ «ДЕМОКРАТИЧЕСКИЙ ВЫБОР РЕСПУБЛИКИ КАРАКАЛПАКСТАН» созданный 24 Октября 2019 года ОБЪЯВЛЯЕТ:

О создании легитимного Правительства Республики Каракалпакстан в ИЗГНАНИИ для представления интересов народа Республики Каракалпакстан, для восстановления суверенитета и Независимости Республики Каракалпакстан, для представления интересов жителей Каракалпакстана в международных организациях, в ООН, в ОБСЕ и ходатайствования полноправного членства Республики Каракалпакстан в Организации Объединённых Нации и ведения общественно хозяйственной и политической деятельности Республики Каракалпакстан на основании Декларации Независимости Республики Каракалпакстан принятой 14 декабря 1990 года. Депутаты Правительства Республики Каракалпакстан в ИЗГНАНИИ представляют интересы всего населения Республики Каракалпакстан.

ПОДПИСЬ ЧЛЕНА КОМИТЕТА «ДЕМОКРАТИЧЕСКИЙ ВЫБОР» РЕСПУБЛИКИ КАРАКАЛПАКСТАН, ЧЛЕНА ПРАВИТЕЛЬСТВА В ИЗГНАНИЙ СУВЕРЕННОЙ НЕЗАВИСИМОЙ РЕСПУБЛИКИ КАРАКАЛПАКСТАН:

(Подписали 278 депутатов, лидеров демократических партий, лидеров общественных и политических движений, представителей культурных центров, объединений, Правозащитники Республики Каракалпакстан, аксакалы и лидеры групп и гражданские активисты)

“24” Октября 2019 года» [8]

Ушбу қарорни рус тилидан ўзбек тилига мен ўгирдим.

“ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ДЕМОКАТИЯВИЙ ТАНЛОВИ СИЁСИЙ ҚЎМИТАСИ

СУВЕРЕН МУСТАҚИЛ ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ СУРГУНДАГИ ҲУКУМАТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ ТЎҒРИСИДАГИ ҚАРОР

Мустақил Қорақалпоғистон Республикаси суверенитети мисли кўрилмаган даражада бузилганлиги, Ўзбекистон Ҳукуматининг Қорақалпоғистон Республикасидаги босқинчилик режимининг қонунсизлиги, Қорақалпоғистоннинг сиёсий партиялари ва жамоат ташкилотларини рўйхатдан ўтказиш тақиқланганлиги муносабати билан, Қорақалпоғистон Республикаси халқининг умумий қашшоқлашуви, Қорақалпоғистон Республикаси фуқаролари манфаатларига путур етказилиши, Қорақалпоғистон Республикаси фуқароларининг ўликларни дафн этиш ва тўй-маъракаларни ташкил этишда асрлар давомида ўрнатилган анъаналарга риоя қилишларини тақиқлаш, сиёсий ва фуқаролик фаолларини таъқиб қилиш, уларни ноқонуний ҳибсга олиш, қийноққа солиш ва уйдирма жиноят ишлари бўйича судлаш ҳамда жазолаш, Қорақалпоғистоннинг сиёсий етакчилари ва уларнинг оила аъзоларини буюртма асосида ўлдиришни ташкил этиш, Ўзбекистон Ҳукумати томонидан Қорақалпоғистон Республикасида оммавий мажбурий меҳнат, шу жумладан мажбурий болалар меҳнати ташкил этилганлиги муносабати билан, Қорақалпоғистон Республикасининг туб аҳолисини ишга қабул қилиш, имтиёзлар, нафақалар, уй-жой, автомашиналар, пенсиялар беришда, шунингдек коммунал ва бошқа хизматларнинг тарифларини белгилашда оммавий камситиш содир этилганлиги муносабати билан, Ўзбекистон фуқароларининг Қорақалпоғистон Республикасига оммавий кўчириш ва ўз фуқароларимизни Қорақалпоғистондан сиқиб чиқариб юборилиши муносабати билан, Қорақалпоғистон Республикаси асосий қонунининг 1-моддасига, Қорақалпоғистон Республикаси Мустақиллик Декларасиясига зид бўлган ҳолда Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида Ўзбекистон партияларига ноқонуний сайловлар ташкил қилиниши муносабати билан, аҳолига ичимлик сувини тозалаш ва етказиб беришда бошланғич санитария меъёрларига риоя қилмаганлиги ва Қорақалпоғистон Республикаси тинч фуқароларининг ўлимига олиб келадиган тиббий хизмат, тез тиббий ёрдам ҳизматлари соҳасида нормал хизмат кўрсатишнинг тўлиқ йўқлиги, шунингдек коррупсиянинг авж олиши, бюджет маблағлари, табиий бойликлар, валюта-пул тушумлари ва Оролни асраш жамғармасини талон-тарож қилиш муносабати билан 2019 йил 24 октябр куни ташкил қилинган ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ДЕМОКАТИЯВИЙ ТАНЛОВИ СИЁСИЙ ҚЎМИТАСИ ЭЪЛОН ҚИЛАДИ:

Қорақалпоғистон Республикаси халқи манфаатларини ҳимоя қилиш учун, Қорақалпоғистон Республикасининг суверенитети ва мустақиллигини тиклаш учун, халқаро ташкилотларда, Бирлашган Миллатлар Ташкилотида, Европада хавфсизлик ва ҳамкорлик ташкилотида (ЕХҲТ) Қорақалпоғистон аҳолиси манфаатларини ифодалаш ва Қорақалпоғистон Республикасининг Бирлашган Миллатлар Ташкилотига тўлақонли аъзо бўлиши ва Қорақалпоғистон Республикасининг ижтимоий-хўжалик ва сиёсий фаолиятини 1990 йил 14 декабрда қабул қилинган Қорақалпоғистон Республикасининг Мустақиллик Декларацияси асосида олиб бориш учун СУРГУНДАГИ Қорақалпоғистон Республикасининг қонуний ҳукуматини ташкил этиш тўғрисида. Қорақалпоғистон Республикасининг СУРГУНДАГИ Ҳукуматининг депутатлари Қорақалпоғистон Республикаси бутун аҳолиси манфаатларини ифодалайди.

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ “ДЕМОКАТИК ТАНЛОВИ” ҚЎМИТАСИ ВА СУВЕРЕН МУСТАҚИЛ ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ СУРГУНДАГИ ҲУКУМАТИ АЪЗОСИНИНГ ИМЗОСИ:

(278 депутат, демократик партиялар етакчилари, ижтимоий-сиёсий ҳаракатлар етакчилари, маданият марказлари, бирлашмалар вакиллари, Қорақалпоғистон Республикаси инсон ҳуқуқи ҳимоячилари, оқсоқоллар, гуруҳ раҳбарлари ва фуқаролик фаоллари имзолаган.)

2019 йил 24 октябр” [8]

“Сургундаги Қорақалпоғистон Республикаси ҳукумати тўққизта сиёсий партиялар раҳбарларидан иборат: “Олға Қорақалпоғистон”, “Азатлиқ”, “Алпамис”, “Уян Қорақалпоғистон”, “Қириқ қиз”, “Қорақалпоғистон демократик танлови”, “Дослиқ”, “Бирлик” жамоат бирлашмаси, “Орол тўлқини”. Ҳукумат таркибида ҳуқуқ ҳимоячилари, фуқаролик фаоллари, Қорақалпоғистоннинг барча 16 ҳудуди вакиллари ҳам киради. Айни пайтда (2022 йил августда, А.Ш.) сафимизда 275 киши бор” [9]

“Олға Қорақалпоғистон” ташкилоти 2008 йилда халқ ҳаракати сифатида пайдо бўлган. Ўн йил ўтгач, биз партия тузишга қарор қилдик. Бизнинг асосий мақсадимиз Қорақалпоғистон Конституциясини бузмасдан, республикамиз мустақиллигига эришиш ва Марказий Осиёнинг барча қўшни давлатлари, хусусан, Қозоғистон, Туркманистон ва Ўзбекистон билан тинч йўл билан тенг ҳуқуқли муносабатлар ўрнатишдир.

Ўзбекистоннинг босқинчи ҳукумати қорақалпоқ партиялари фаолиятини тақиқлайди. Партиялар ва ижтимоий ҳаракатларнинг етакчилари таъқиб қилинмоқда ва шунинг учун хорижда қолишга мажбур. Ҳатто республика парламентида маҳаллий бирлашмалардан бирорта ҳам депутат йўқ.

Биз 2018 йилдан бери “Олға Қорақалпоғистон”ни рўйхатдан ўтказиш учун Қорақалпоғистон Адлия вазирлигига бир неча марта мурожаат қилганмиз. Мурожаат қабул қилинган, бироқ партияни рўйхатдан ўтказишга рухсат берилмаган, чунки Адлия вазирлиги Ўзбекистон томонидан назорат қилинади. Қонунга кўра, жамоат ташкилотлари рўйхатдан ўтказиш ҳаракатга Қорақалпоғистоннинг 12 та ҳудудидан камида 300 нафар вакили бўлса мумкин. Биз бу мезонга жавоб берамиз, лекин юқорида айтганимдек, Тошкент республикада сиёсий кучлар пайдо бўлишига тўсқинлик қилмоқда.

Ўзбекистон Президенти қабулхонасига ҳам мурожаат қилдим - “Олға Қорақалпоғистон”ни рўйхатдан ўтказишга рухсат беришни сўраб мурожаат қилдим, аммо натижа бўлмади” [9]

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
QORAQALPOQ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ

Понедельник, 27 Марта 2023 г. 20:28 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН: МУАММО ВА УНИНГ ЕЧИМИ
Flag_of_Karakalpakstan.svg (700x350, 9Kb)
Фото 1. Қорақалпоғистон Республикаси байроғи. [1]

МУНДАРИЖА

Кириш сўзи.
1-қисм. Қорақалпоғистон муаммоси
1. Умумий маълумотлар.
2. Муаммо тарихи.
3. 1990: Декларация о государственном суверенитете Республики Каракалпакстан.
4. 1990: Қорақалпоғистон Республикаси Давлат Мустақиллиги ҳақидаги Декларация.
5. 1993: Диктатор Ислом Каримовнинг ваъдабозлиги.
6. Қорақалпоғистон Конституцияси камчиликлари.
7. 2007: “Эркин Қорақалпоғистон” Миллий Тикланиш партияси Баёноти.
8. 2019: Суверен Мустақил Қорақалпоғистон Республикасининг сургундаги ҳукуматини ташкил этиш тўғрисидаги қарор.
9. Провокация тушунчаси.
10. 2022: Сиёсий провокация.
11. Воқеалар ривожи.
12. 2022: Қорақалпоғистон мухолифатининг таклифи.
13. 2023: Суд жараёнлари.
14. 2023: Фолкер Тюркнинг Қорақалпоғистонга ташрифи.

2-қисм. Қорақалпоғистон муаммосининг ечими.
15. Қатағон услуби нимага олиб келади?
16. АҚШ мустақиллиги тарихидан сабоқ.
17. Муаммонинг сиёсий ечими.
18. Муаммонинг иқтисодий ечими.
19. Муаммонинг ижтимоий ечими: тоза ичимлик суви муаммосини ҳал қилиш.
20. Айрим хулосалар.
Фойдаланилган адабиётлар.

КИРИШ СЎЗИ

Қорақалпоғистонда 2022 йил июн охири – июл бошида рўй берган норозиликлар ва қонли воқеалар кўпчилик учун, жумладан мен учун ҳам кутилмаган воқеалар бўлди. Уларнинг сабаби нимада? Қорақалпоғистон мухолифати ва унинг қандай мақсадлари бор?

1990 йил 14 декабр кунги Қорақалпоғистон Мустақиллиги Декларацияси, диктатор президент Ислом Каримовнинг 1993 йилдаги ваъдабозлиги ва бошқа муаммоларни ушбу мақоламнинг биринчи қисмида таҳлил қиламан. Қорақалпоғистон мухолифатининг ҳужжатлари қорақалпоқ, рус ва инглиз тилларидадир. Мен рус тилидаги ҳужжатларини ўзбек тилига ўгириб келтираяман. “Ҳужжатларни атайлаб нотўғри таржима қилган” деб айбламасликлари учун ҳужжатларни рус тилида ҳам келтирдим.

Мақоламнинг иккинчи қисмида Қорақалпоғистон муаммосини ҳал қилиш йўлларини таклиф қиламан. Ушбу таклифларни қисқача тезис кўринишида баён қиламан. Чунки батафсил таҳлил қилиб ёзишга вақт масаласида имкониятларим чегараланган.

1-ҚИСМ. ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН МУАММОСИ

1. УМУМИЙ МАЪЛУМОТЛАР

“Қорақалпоғистон — Ўзбекистон Республикаси таркибидаги парламент бошқарув шаклига эга бўлган Суверен демократик Республика. Майдони 166,6 минг км². Аҳолиси 2 миллионга яқин (2022). Республика пойтахти — Нукус шаҳри. Таркибида 16 туман, 12 шаҳар, 14 шаҳарча ва 124 фуқаролар йиғини бор.” [1]

Қорақалпоқлар давлатчилиги XIV аср охирида Нуғай хонлигидан бошланган. XVIII аср бошида қорақалпоқлар бирлашиб Қорақалпоқ хонлигига асос солишган. Кийинроқ улар Хива хонлиги таркибида бўлди. 1873 йилда Чор Россияси Хива хони қўшинларини мағлубиятга учратгач Хива хонлигининг учдан икки қисм ҳудудини, жумладан қорақалпоқлар яшаётган ҳудудларни Россия таркибига қўшиб олди. [2]

1924 йилда Совет Иттифоқи раҳбарияти Марказий Осиёдаги, яъни Туркистон ҳудудидаги халқлар ўз миллий давлатини тузишлари мумкин дея Ўрта Осиё республикаларини ташкил қилди. Кўп миллатли Хоразм республикаси ҳам тугатилди. Асосан қорақалпоқлар яшаётган унинг Хужайли ва Қунғирот туманларини Амударё вилояти билан қўшишди ва Россия таркибидаги Қорақалпоқ миллий вилояти деб эълон қилишди. 1925 йилда Қорақалпоқ мухтор (автоном) вилояти РСФСРдан чиқарилиб Қозоғистон Мухтор Республикасига берилди. 1930 йилда уни Қозоғистондан олиб яна Россия таркибига қўшишди ва унга 1932 йилда Россия таркибидаги Мухтор республика мақоми берилди. 1936 йилда Совет Иттифоқининг янги конституцияси қабул қилиниши арафасида Қорақалпоғистон Мухтор Республикаси Ўзбекистон ССР таркибига берилди. Совет Иттифоқи 1991 йилда парчаланганига қадар вазият ўзгармади. [2]

2. МУАММО ТАРИХИ

1990-1991 йилларда Совет Иттифоқи таркибида бўлган 15 иттифоқчи жумҳуриятлар, жумладан Ўзбекистон (1991 йил 31 августда) ўз мустақиллигини эълон қилди. Шунингдек иттифоқчи жумҳуриятлар таркибида бўлган кўпгина мухтор жумҳуриятлар ва вилоятлар ҳам ўз мустақилликларини эълон қилди. Масалан, Россиядаги Татаристон Республикаси, Бошқирдистон Республикаси, Чечен (Ичкерия) Республикаси, Марий (Марий Эл) Республикаси, Қалмиқ Республикаси ва бошқа республикалар, Грузиядаги Абхазия ва Жанубий Осетия мухтор вилоятлари, Молдова Республикасидаги Приднестр ҳудуди, шунингдек Ўзбекистон ССР таркибидаги Қорақалпоғистон Автоном Республикаси парламенти 1990 йил 14 декабр куни Мустақиллик Декларациясини қабул қилди.

“1936-йилдан бошлаб Қорақалпоғистон АССР Ўзбекистон ССР таркибига киради. Қорақалпоғистон АССР 1990-йил 14-декабр санасида давлат суверенитетини эълон қилади. 1992-йилидан Қорақалпоғистон АССР Қорақалпоғистон суверен Республикаси мақомига эга бўлади.

1993-йилда Қорақалпоғистон Республикаси Ўзбекистон таркибида 20 йил муддатга қолишга, сўнг 2013-йили референдум йўли билан мустақил давлат бўлишга икки томонлама шартнома тузилади.” [1]

Маълумки, Ўзбекистон Олий Кенгаши 1990 йил 20 июн куни Ўзбекистон Республикаси Мустақиллик Декларациясини қабул қилди. Унинг тарихи ва учта матнини мен ўзимнинг [3]-мақоламда келтирганман.

Қорақалпоғистон Автоном Республикаси парламенти 1990 йил 14 декабр куни Мустақиллик Декларациясини қабул қилди. Ўзбеклар учун Ўзбекистон Мустақиллик Декларацияси қанчалик қадрли бўлса қорақалпоқлар учун уларнинг Мустақиллик Декларацияси шунчалик қадрлидир.

3. 1990: ДЕКЛАРАЦИЯ О ГОСУДАРСТВЕННОЙ СУВЕРИНИТЕТЕ РЕСПУБЛИКИ КАРАКАЛПАКСТАН

Қорақалпоғистон Республикаси Мустақиллик Декларациясининг матни “Декларация о Государственном Суверинитете Республики Каракалпакстан - Декларация Независимости» номли [4]-мақолада инглиз, рус ва қорақалпоқ тилларида бор. Мен унинг рус тилидаги вариантини 1-фотода келтирдим.

DEKLARrus1 (549x700, 203Kb)
Фото 2. Қорақалпоғистон Республикаси Мустақиллик Декларацияси. 1990 йил 14 декабр. [4]

Қорақалпоғистон Республикаси Мустақиллик Декларациясининг 2-фотодаги матнини ўзбек тилига ўгириш учун аввал унинг рус тилидаги матнини компютерда тердим ва қуйида келтираяман.

ДЕКЛАРАЦИЯ
О ГОСУДАРСТВЕННОЙ СУВЕРИНИТЕТЕ РЕСПУБЛИКИ КАРАКАЛПАКСТАН

Верховный Совет Каракалпакской Автономной Советской Социалистической Республики:
Для определение судьбы многонационального народа, принимая историческую значимость, утверждая свою независимость, уважая суверенитет всех народов СССР, опираясь на исключительное право всех народов на самоопределение, на основании всего того, что относится к Каракалпакской Автономной Советской Социалистической Республике, пересмотрев все ранее принятые положения и законы противоречащие текущим отношения между СССР, Узбекской ССР и Каракалпакской АССР, поставив в известность Верховный Совет Узбекской ССР принята эта настоящая Декларация Независимости для политического развития, для социально-экономического и культурного развития народа Автономной Республики Каракалпакстан, для решения проблем Аральской экологической катастрофы, приняв на себя заботу о народе Автономной Республики оказавшегося в эпицентре экологической катастрофы и в бедственном положении, являясь субъектом федерации СССР декларируется Независимый Государственный Суверенитет Республики Каракалпакстан, которая находилась в составе Узбекской ССР.

Все взаимоотношения между Республикой Каракалпакстан, СССР и Узбекской ССР строятся на основе договоров, соглашений и контрактов.

1. Республика Каракалпакстан берет под свое правовое управление все договора и соглашения, которые Советская Республика Каракалпакстан заключила с Союзом ССР и Узбекской Социалистической Республикой и делегирует себе все полномочия. Строит необходимую структуру Государственного управления на всех административных уровнях на своей территории.

Республика Каракалпакстан далее именуемая Республика строит все свои административные округи, создает необходимые административно хозяйственные разделения и органы государственного управления, такие как судебный, арбитражный и прокурорский надзор и другие исключительно самосмоятельно.

2. Республика Каракалпакстан проводит государственное управление, принятие законов и указов и назначает судебные органы, осуществляющие надзор над исполнением принятого законодательства.

Верховный Совет Республики Каракалпакстан является верховным органом государственного управления, осуществляющий принятие необходимых законов, управление и надзор над исполнением принятых законов.

Совет Министров Республики Каракалпакстан является верховным исполнительным органом и органом управления.

Верховный Суд Республики Каракалпакстан является Высшим Судом.

Верховный Совет Республики Каракалпакстан назначает Генерального Прокурора осуществляющего надзор над исполнением закона, правопорядок и равного права всех перед законом.

3. Многонациональный народ Республики Каракалпакстан определяет и составляет Государство на своей суверенной территории.

Народ, опираясь на Конституцию и законы непосредственно и однозначно через избранных депутатов осуществляет государственное управление. Правительство Республики Каракалпакстан уполномоченный властью осуществляет укрепление дружбы народов.

Государство всем своим гражданам проживающим на территории Республики Каракалпакстан, не смотря на их политические взгляды, веру исповедания и другие отличия, всех обеспечивает равными правами и свободами.

4. Определяется верховентство законов и Конституции на территории Республики Каракалпакстан.

Если со стороны правительств СССР и Узбекской ССР нарушаются права граждан суверенитет Республики Каракалпакстан, то на основании существующих соглашений и законов СССР и УзССР, Республики Каракалпакстан вправе приостановить все принятые все межгосударственные соглашения и договора и предъявить им ноту протеста.

5. Республика Каракалпакстан осуществляет защиту Конституционных прав своих граждан, защиту их свобод, защиту их права на труд, защиту их собственности и определяет меры по осуществлению защиты, осуществляет внешне экономическую деятельность, создание свободных экономических зон, осуществляет управление финансов бюджетной системой, определяет основы оплаты труда и ценообразование, налоговое управление, защиту своей территории и управление природными ресурсами.

6. Территория Суверенной Республики Каракалпакстан является неделимый и цельной территорией Республики Каракалпакстан и его границы не подлежат изменению без решения Верховного Совета и народа Республики Каракалпакстан.

Территория Республики Каракалпакстан, его природные богатства, богатства ее недр и подземные ископаемые, растения, животный мир, созданное на территории Каракалпакстан народно хозяйственная инфраструктура, культурные и исторические наследия, научно технический и культурный потенциал является исключительной собственностью Республики Каракалпакстан и основой его Суверенитета.

7. Выход Республики Каракалпакстан из состава СССР у Узбекской ССР является исключительным правом Республики Каракалпакстан.

8. Граждане Республики Каракалпакстан, которые являлись гражданами СССР и Узбекской ССР являются теперь гражданами Республики Каракалпакстан.

9. Республика Каракалпакстан имеет свой герб, флаг и гимн.

10. На территории Республики Каракалпакстан Каракалпакский язык является Государственным языком. Все нации и народности компактно проживающие на территории Республики Каракалпакстан имеют возможность изучать свой родной язык и изучать русский язык как язык межнационального общения.

11. Эта Декларация Независимости определяющая сувереннитет Республики Каракалпакстан, является основой новой Конституции Республики Каракалпакстан и предопределяющей основой развития законов Республики Каракалпакстан.

12. До принятия новой Конституции Суверенной Республики Каракалпакстан и законов Республики Каракалпакстан, действующие законы и нормативные акты остаются в силе.


Декларация Независимости Республики Каракалпакстан был принят на 4 сессии Верховного Совета Республики Каракалпакстан 14 декабря 1990 года.

Подписали 186 депутата Парламента Республики Каракалпакстан.

Разделение от Узбекской ССР и разъяснения переданы Верховному Совету Узбекской ССР и Верховному Совету СССР.

Разработан Ноябрь Декабрь 1990 года, ратифицирован 14 декабря 1990 года в г. Нукус Республики Каракалпакстан. [4]

4. 1990: ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ДАВЛАТ МУСТАҚИЛЛИГИ ҲАҚИДАГИ ДЕКЛАРАЦИЯ

Қорақалпоғистон Республикасининг Мустақиллик Декларасиясининг ўзбек тилидаги матнини келтираман. Уни рус тилидан ўзбек тилига мен ўгирдим.

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ДАВЛАТ МУСТАҚИЛЛИГИ ҲАҚИДАГИ ДЕКЛАРАЦИЯ

Қорақалпоқ Мухтор Совет Социалистик Республикаси Олий Кенгаши:
Кўп миллатли халқ тақдирини белгилаш, тарихий аҳамиятини тасдиқлаб, ўз мустақиллигимизни жорий этиб, СССРдаги барча халқларнинг мустақиллигини ҳурмат қилиб, ҳамма халқларнинг ўз тақдирини ўзи белгилаш ҳуқуқига таянган ҳолда, Қорақалпоқ Мухтор Совет Социалистик Республикаси билан боғлиқ бўлган барча нарсалар асосида, СССР, Ўзбекистон ССР ва Қорақалпоғистон АССР ўртасида амалдаги муносабатларга зид бўлган, аввал қабул қилинган барча низомлар ва қонунларни қайта кўриб чиқиб, Ўзбекистон ССР Олий Кенгашига маълум қилган ҳолда мазкур Мустақиллик Декларацияси сиёсий тараққиёт учун, Қорақалпоғистон Мухтор Республикаси аҳолисининг ижтимоий-иқтисодий ва маданий ривожланиши учун, Орол денгизи экологик ҳалокати муаммоларини ҳал этиш, экологик ҳалокат марказида бўлган ва мушкул аҳволда қолган Мухтор Республика аҳолисига ғамхўрлик қилиш учун СССР федерацияси субъекти ва Ўзбекистон ССР таркибида бўлган Мустақил Қорақалпоғистон Республикасининг Давлат Суверенитетини тантанали равишда эълон қиламиз.

Қорақалпоғистон Республикаси, СССР ва Ўзбекистон ССР ўртасидаги барча муносабатлар шартнома, битим ва контракт асосида қурилади.

1. Қорақалпоғистон Республикаси Қорақалпоғистон Совет Республикасининг ССР Иттифоқи ва Ўзбекистон Социалистик Республикаси билан тузган барча шартнома ва битимларни ўзининг ҳуқуқий бошқарувига олади ҳамда барча ваколатларни ўзига беради. Ўз ҳудудида барча маъмурий даражадаги давлат бошқарувининг зарур тузилмасини қуради.

Қорақалпоғистон Республикаси, бундан буён Республика деб юритилади, ўзининг барча маъмурий туманларини барпо этади, зарур маъмурий-хўжалик бўлинмаларини ҳамда давлат бошқаруви органларини, жумладан суд, ҳакамлик (арбитраж), прокурор назорати ва бошқаларни мустақил равишда тузади.

2. Қорақалпоғистон Республикаси давлат бошқарувини амалга оширади, қонунлар ва қарорлар қабул қилади, қабул қилинган қонун ҳужжатлари ижросини назорат қилувчи суд органларини тайинлайди.

Қорақалпоғистон Республикаси Олий Кенгаши давлат бошқарувининг олий органи бўлиб, зарур қонунлар қабул қилади, қабул қилинган қонунлар ижросини бошқаради ва назорат қилади.

Қорақалпоғистон Республикаси Вазирлар Кенгаши олий ижро этувчи ва бошқарув органи ҳисобланади.

Қорақалпоғистон Республикаси Олий суди энг юқори суддир.

Қорақалпоғистон Республикаси Олий Кенгаши қонуннинг бажарилиши, қонун устуворлиги ва барчанинг қонун олдида тенглигини назорат қилувчи Бош Прокурорни тайинлайди.

3. Қорақалпоғистон Республикасининг кўп миллатли халқи ўз суверен ҳудудида давлатни белгилайди ва ташкил қилади.

Халқ Конституция ва қонунларга таянган ҳолда бевосита ва бир хил маънода сайланган депутатлар орқали давлат бошқарувини амалга оширади. Қорақалпоғистон Республикаси ҳукумати ваколатли органлар томонидан халқлар дўстлигини мустаҳкамлайди.

Давлат Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида истиқомат қилаётган барча фуқароларига, уларнинг сиёсий қарашлари, эътиқоди ва бошқа фарқларидан қатъий назар, тенг ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлайди.

4. Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида қонунлар ва Конституциянинг устуворлиги белгиланади.

Агар СССР ва Ўзбекистон ССР ҳукуматлари суверен Қорақалпоғистон Республикаси фуқароларининг ҳуқуқларини бузган бўлса, у ҳолда СССР ва Ўзбекистон ССРнинг амалдаги шартномалари ва қонунлари асосида Қорақалпоғистон Республикаси барча давлатлараро битим ва шартномаларни тўхтатиб туришга ва уларга норозилик нотаси билан даъво қилишга ҳақли.

5. Қорақалпоғистон Республикаси ўз фуқароларининг конституциявий ҳуқуқларини ҳимоя қилади, уларнинг ркинликларини, меҳнатқилиш ҳуқуқини, мулкини ҳимоя қилади ва ҳимоя қилишни амалга ошириш чора-тадбирларини белгилайди, ташки иқтисодий фаолиятни амалга оширади, ркин иқтисодий зоналар ташкил тади, бюджет тизимининг молиясини бошқаради, меҳнатга ҳақ тўлаш асосларини ва нарх-навони белгилайди, солиқ бошқарувини, ўз ҳудудини муҳофаза қилиш ва табиий ресурслар бошқарувини белгилайди.

6. Мустақил Қорақалпоғистон Республикаси ҳудуди Қорақалпоғистон Республикасининг бўлинмас ва ажралмас ҳудуди ҳисобланади ҳамда унинг чегаралари Қорақалпоғистон Республикаси Олий Кенгаши ва халқининг қарорисиз ўзгартирилиши мумкин мас.

Қорақалпоғистон Республикаси ҳудуди, унинг табиий бойликлари, унинг ер ости бойликлари ва фойдали қазилмалари, ҳайвонот дунёси, Қорақалпоғистон ҳудудида яратилган халқ хўжалиги инфратузилмаси, маданий ва тарихий мероси, илмий-техникавий ва маданий салоҳияти Қорақалпоғистон Республикасининг мутлақ мулки ҳисобланади ва унинг мустақиллиги асосларидир.

7. Ўзбекистон ССР (таркибида бўлатуриб) Қорақалпоғистон Республикаси СССР таркибидан чиқиши Қорақалпоғистон Республикасининг мутлақ ҳуқуқидир.

8. СССР ва Ўзбекистон ССР фуқаролари бўлган Қорақалпоғистон Республикаси фуқаролари энди Қорақалпоғистон Республикаси фуқаролари ҳисобланади.

9. Қорақалпоғистон Республикаси ўз герби, байроғи ва мадҳиясига эга бўлади.

10. Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида қорақалпоқ тили давлат тили ҳисобланади. Қорақалпоғистон Республикаси ҳудудида ғуж (ихчам) яшовчи барча миллат ва элатлар ўз она тилини ўрганиш, рус тилини миллатлараро мулоқот тили сифатида ўрганиш имкониятига эга бўлади.

11. Қорақалпоғистон Республикаси мустақиллигини белгиловчи мазкур Мустақиллик Декларасияси Қорақалпоғистон Республикаси янги Конституциясининг асоси ва Қорақалпоғистон Республикаси қонунларини ишлаб чиқишнинг олдиндан белгилаб берувчи асосидир.

12. Мустақил Қорақалпоғистон Республикасининг янги Конституцияси ва Қорақалпоғистон Республикаси қонунлари қабул қилингунига қадар амалдаги қонунлар ва меъёрий ҳужжатлар ўз кучини сақлаб қолади.


Қорақалпоғистон Республикасининг Мустақиллик Декларасияси Қорақалпоғистон Республикаси Олий Кенгашининг 4-сессиясида 1990 йил 14 декабр куни қабул қилинган.

Қорақалпоғистон Республикаси Парламентининг 186 нафар депутати имзо чекди.

Ўзбекистон ССР таркибидан ажралиб чиқиш ва тушунтириш учун Ўзбекистон ССР Олий Кенгаши ва СССР Олий Кенгашига топширилди.

1990 йил ноябр-декабрда ишлаб чиқилди. Қорақалпоғистон Республикаси Нукус шаҳрида 1990 йил 14 декабр куни тасдиқланди. [4]

ДАВОМИ БОР
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2023 YILGI MAQOLALARIM
QORAQALPOQ

(218-мақолам. 2016 йил 17 март) ШУНДАЙ ЯШАР ОДАТДА ОДАМ

Суббота, 18 Марта 2023 г. 03:18 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(218-мақолам. 2016 йил 17 март) ШУНДАЙ ЯШАР ОДАТДА ОДАМ

Улуғ шоир Абдулла Орипов таваллудининг 75 йиллигига
2094035_0_0_1492_844_600x0_80_0_0_69d7aa8eae7397dd2af54132eeec6c42 (600x339, 33Kb)
Йўқ керакмас, қўйинг, керакмас,
Менга ором истаманг, дўстлар
Хилват соз деб қистаманг, дўстлар,
Қўйинг, бундай ором керакмас.
Ногаҳонда ҳаёлга ботсам,
Ё ухласам, уйғотинг дарров.
Номим тутиб, сўз қотинг дарров.
Беҳудага бир ёққа борсам,
Қўлларимдан ушлаб ўшал дам
Курашларнинг сафига қўшинг.
Қур, ярат денг,
Ҳайқир денг,
Жўш денг,
Шундай яшар одатда одам. [1]
Абдулла ОРИПОВ (1964 йилда ёзган шеър)

Аввал Абдулла ака ҳақида қисқача маълумот келтирай.

«Абдулла Орипов — Ўзбекистон халқ шоири, Ўзбекистон Қаҳрамони. 1941 йили 21 мартда Қашқадарё вилояти Некўз қишлоғида таваллуд топган. Ўзбек адабиётини кўпдан кўп лирик шеърлари, “Ҳаким ва ажал”, “Ранжком” каби достонлари, “Жаннатга йўл” драматик достони, “Соҳибқирон”(1996) шеърий драмаси билан бойитди.

Илк шеърий тўплами “Митти юлдуз” 1965 йилда нашр этилган. Кейин шоирнинг «Кўзларим йўлингда» (1967), «Онажон» (1969), «Руҳим» (1971), «Ўзбекистон», «Қасида» (1972), «Хотирот» (1974), «Юртим шамоли» (1974), «Ҳайрат» (1979), «Нажот қалъаси» (1981), «Йиллар армони» (1983), "Муножот" (1992), «Ҳаж дафтари» (1992), «Сайланма» (1996) шеърий тўпламлари босилиб чиқди.

Дантенинг “Илоҳий комедия”дек шоҳ асарини, Пушкин, Шевченко, Некрасов, Чаренс, Р. Ҳамзатов, Қ. Қулиев, Л. Украинка шеърларини ўзбек тилига ўгирди. Шу кунга қадар унинг қирқдан ортиқ китоби эълон қилинган. 2000-2001 йилда тўрт жилдлик танланган асарлари китобхонлар қўлига етиб борди.
Мустақил Ўзбекистон Республикаси Давлат мадҳиясининг муаллифи ҳам. Ватан олдидаги хизматлари учун шоир қуйидаги Давлат мукофотлари билан тақдирланган: Ҳамза номидаги Республика Давлат мукофотининг лауреати, Мустақиллигимизнинг етти йиллигида унга биринчилардан бўлиб «Ўзбекистон Қаҳрамони» деган юксак унвон берилди

1994 йил "А.Навоий" давлат мукофоти, 1994 йил "Дўстлик" ордени, 1998 йилда "Ўзбекистон Қаҳрамони" унвони ва Олтин Юлдуз медали соҳиби.

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг собиқ аъзоси. Калифорния (АҚШ) Фан, Таълим, Саноат ва Санъат халқаро академиясининг ҳақиқий аъзосидир.

МЕҲНАТ ФАОЛИЯТИ

1963-1963 йй. "Шарқ Юлдузи" журналида адабий ҳодим
1963-1968 йй. "Ёш гвардия" нашриётида муҳаррир
1968-1972 йй. "Ғафур Ғулом" нашриётида муҳаррир
1972-1976 йй. "Ёш гвардия" драматик театрида бадиий бўлим мудири
1977-1982 йй. Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасида адабий маслаҳатчи,катта адабий маслаҳатчи (Ўриндошлик бўйича А.Қодирий номидаги Тошкент давлат маданият институтида ўқитувчи)
1982-1982 йй. "Шарқ Юлдузи" журналида бўлим муҳаррири
1983-1985 йй. "Гулҳан" журналида бош муҳаррир
1985-1987 йй. Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси Раёсати раисининг ўринбосари
1987-1989 йй. Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг котиби
1989-1995 йй. Ўзбекистон Республикаси муаллифлик ҳуқуқини ҳимоя қилиш Давлат агентлиги раиси
1995-2009 йй. Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг раиси
30.04.2009 йилдан ҳозирги вақтгача Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг Фахрий раиси» [2]

«2015 йилнинг 9 декабрь куни Италия элчисининг Тошкентдаги резиденциясида Данте Алигъери қаламига мансуб “Илоҳий комедия” таржимони Абдулла Ориповга “Италия Олтин Юлдузи” олий мукофоти топширилди» [3]

Мен 1954 йилда туғилганман. 1970 йилда мактабни тугатиб шу йили Самарқанд Давлат университети механико-математика факултетига ўқишга киргандим. 1970 йил кузида пахта даврида Абдулла аканинг шеърлар китобчасини ўқидим. Ундаги кўпгина шеърлар ёқди. Унинг айниқса «Шундай яшар одатда одам» шеъри кўнглимдаги шеър эди. Мен уни ўша куниёқ ёдлаб олдим. Бу шеър менинг ҳаёт йўлимда бир шиордек, йўлчи юлдуздек доим ёдимда сақланди.

Абдулла аканинг чоп этилган ҳар бир шеърлар тўпламини харид қилиб ўқирдим ва шахсий кутубхонамдаги яхши китоблар сирасидан эди.

Мен 62 йиллик умримда шоирлардан фақат Абдулла Ориповга гулдаста совға қилганман. 1980-йиллар ўрталарида Тошкентдаги Халқлар дўстлиги катта санъат саройида Абдулла Орипов билан ижодий учрашув бўлди. Шунда саҳнага чиқиб унга шахсан гулдаста тутиб «Сиздай йигитлар билан халқимиз фахрланади» дегандим.

1993-94 йилларда бир гуруҳ ҳамфикрлар билан асосан ёшлардан иборат Ўзбекистон Республикачилар партиясини тузиш ҳаракатларини олиб бордик. Ўзбекистоннинг 10 та вилоятига бориб партиянинг бошланғич ташкилотларини тузиб келгандим. Шундан кейин Тошкент шаҳар ҳокимиятининг рухсати билан 1994 йил 12 ноябр куни Ўзбекистон Республикачилар партиясининг Таъсис қурултойи бўлди. Шу қурултойда асосий маърузани қилдим. Маърузамни Абдулла аканинг «Шундай яшар одатда одам» шеъри билан якунлагандим. Қурултой мени Ўзбекистон Республикачилар партияси раиси этиб сайлади. Ушбу қурултой арафасида ва айниқса қурултойдан кейин Ўзбекистон Миллий хавфсизлик хизмати прокуратура билан биргаликда ЎзРП раҳбариятидаги фаолларни қаттиқ тазйиқ қилишди ва ташкилий ишларни давом эттиришга ҳамда кейинги қурултойларни ўтказишга имкон бермади.

Ҳар бир инсонда камчилик бўлгани каби Абдулла аканинг ҳам камчиликлари, мураккаб ҳаёт йўлида йўл қўйган хатолари бор. Шунинг учун доно халқимиз «Беайб – Парвардигордир» дейди. Менимча, биз ҳар бир шахсга баҳо бераётганимизда унинг ҳаёт йўлида қилган ишларига, амалий фаолиятига, ижодига умумий баҳо беришимиз ўринлидир. Бунда айниқса ўша ижод қилинган сатрлар, шеърлар, асарлар қайси йилларда, қандай тузум шароитида ёзилганига алоҳида эътибор беришимиз керак.

Агар Абдулла ака «Биринчи муҳаббатим», «Сен баҳорни соғинмадингми?» ва шу каби ўнлаб яхши шеърларини ёзмаганида бундай ажойиб қўшиқлар бўлармиди? Мана деярли 50 йилдан бери халқимиз бу қўшиқларни тинглаб завқ олади.

Ўзбекистондаги диктаторлик режимининг асосий таянчи ва бошқарувчиси – бу Ўзбекистон Миллий хавфсизлик хизматидир. Бу қора ташкилотнинг иккита катта раҳбари бор: унинг бевосита раҳбари МХХ раиси Рустам Иноятов ва Ўзбекистон Президенти Ислом Каримовдир.

МХХ раҳбариятининг Абдулла Ориповга бугунги кундаги муносабати унинг 75-йиллик юбилейини ўтказишга тиш-тирноғи билан қаршилик қилаётганида кўришимиз мумкин. Бу ҳақда [4]-мақолада яхши ёзилган.

Абдулла ҳожи ака Орипов 21 март куни 75 ёшга тўлади. Абдулла ака ижодининг 46 йиллик мухлиси сифатида Аллоҳ унга мустаҳкам соғлик, узоқ умр беришини ва инсон ҳамда халқ дарди баён этилган янги-янги шеърлар ва тўпламлари чоп этилишини тилайман.

---------------------------------------

ИЛОВА

Абдулла ОРИПОВ

ҲАЁТ МУАММОЛАРИ

Ота-бола кезарди сарсон,
Юраклари тўлганча оҳга.
Яқин бориш эмасдир осон,
Иш берувчи бирор даргоҳга.

Кимларгадир ялинмоқ учун,
Зўр ирода керакдир, ростдан.
Унут энди илмнинг кучин,
Ақча сени кўтаргай пастдан.

Ноёб эрур авлиё қадар,
Саҳоватли, бетаъма одам.
Имконини тополса агар,
Ҳақ сўрашар чумолидан ҳам.

Таъмирласанг Каъбани ҳатто,
Кўрмаганга оларлар ўзин.
Фазилатинг пайқашмас асло,
Нуқсонингга тикарлар кўзин.

Тафаккурдан мосуво инсон,
Нафснинг қули бўлгайдир, наҳот.
Бир чеккада Инсоф ва Виждон,
Секингина чекади фарёд. [5]

2016 йил 1 феврал

------------------------------------------------

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. АБДУЛЛА ОРИПОВ. Митти юлдуз. Шеърлар. – Тошкент, 1964 (2002 йилда қайта нашр этилган). - http://en.calameo.com/read/0012671523e8e868aa6e6
http://turonlib.uz/ru/metodichki/1.html

2. Абдулла Орипов. - http://persona.uz/index.php/qiyofalar/136-abdulla-oripov (www.persona.uz Сайт “Ҳаммаси одамлар ҳақида”).

3. Абдулла Ориповга Италиянинг олий мукофоти топширилди. - http://dunyouzbeklari.com/archives/123386 (www.dunyouzbeklari.com 2015.10.12).

4. МХХ Абдулла Орипов юбилейини ўтказишга рухсат бермади. - http://www.ozodlik.org/content/article/27619175.html (www.ozodlik.org 2016.17.03).

5. АБДУЛЛА ОРИПОВ. Ҳаёт муаммолари: Шеър. - http://dunyouzbeklari.com/archives/128438 (www.dunyouzbeklari.com 2016.16.02).

E-mail: jiz54@mail.ru , ergash1955@yahoo.com

2016 йил 17 март

АҚШ, Вашингтон шаҳри
Рубрики:  2016 YILGI MAQOLALAR

(179-мақолам. 2012 йил 26 сентябр) ҚУРЪОН ВА ПАЙҒАМБАРГА ҚАРШИ ПРОВОКАЦИЯЛАР

Среда, 08 Марта 2023 г. 00:17 + в цитатник
Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ

(179-мақолам. 2012 йил 26 сентябр) ҚУРЪОН ВА ПАЙҒАМБАРГА ҚАРШИ ПРОВОКАЦИЯЛАР

Мен Муҳаммад динига юксак ҳаётийлиги учун доимо катта ҳурмат билан муносабатда бўлганман. Менимча, бу ўзгарувчан дунёга мослаша олиш қобилиятига эга бўлган ягона диндир, бу эса ҳар қандай ёшдаги инсонларга ёқиши шубҳасиз. Мен унинг ҳаётини ўргандим – менимча у ҳайрон қоларли кишидир – антихрист эмаслиги жуда аниқ, аксинча – уни инсониятни халоскори деб аташ мумкин. [1]
БЕРНАРД ШОУ (1856.26.07-1950.02.11)
1FOTOqur’on1 (320x210, 26Kb)
Фото 1. Усмон Қуръони нусхаси. [2]

МУНДАРИЖА

Кириш
1. Ёзувчи Салмон Рушдий провокацияси.
2. Рассом Курт Вестергор провокацияси.
3. Пастор Джон Терри провокацияси.
4. “Мусулмонлар гуноҳсизлиги” фильми орқали провокация.
5. Провокациялар ортида кимлар турибди?
6. Холокост ҳақидаги БМТ резолюциялари.
7. “Муқаддас китоблар ва пайғамбарларга доир” БМТ Резолюцияси керак.
Фойдаланилган адабиётлар.

КИРИШ

Аллоҳ Таолло инсониятга Қуръони каримни Пайғамбар Муҳаммад Алайҳисалом орқали юборганидан бери 1400 йилга яқин вақт ўтди. Шу юз йилликлар давомида, айниқса 21-асрда Қуръон ва Муҳаммад Пайғамбарга қарши провокациялар тўхтамаётир. Бунга мисол қилиб АҚШда яшаётган собиқ ҳиндистонлик Салмон Рушдийнинг “Шайтон оятлари” номли китоби, Даниялик рассом Курт Вестергорнинг карикатуралари, АҚШлик пастор Джонс Терри Қуръонни ёқиши, АҚШда ишланган “Мусулмонлар гуноҳсизлиги” фильмини эслатишим мумкин.

Бундай провокацияларга қарши халқаро қонуний ҳужжат қабул қилиш зарурати аллақачон пайдо бўлган. Мен ушбу мақоламда Қуръон ва Муҳаммад Пайғамбарга қарши провокацияларни қисман ёритиб, бунга қарши “Муқаддас китоблар ва пайғамбарларга доир” БМТ Резолюцияси қабул қилишни таклиф этмоқдаман. Бунга ўхшаш БМТ 2007 йилда қабул қилган “Холокостни инкор этиш” Резолюцияси матнини келтирдим.

1. ЁЗУВЧИ САЛМОН РУШДИЙ ПРОВОКАЦИЯСИ

2FOTsalmonRUSHDIY1 (268x151, 8Kb)
Фото 2. Ёзувчи Салмон Рушдий, Испания, Билбао ш., 2011 йил 7 апрел. [3]

Қуйидаги маълумотларни [4]-дан келтирмоқдаман.

Салмон Рушдий (тўлиқ исми Ахмед Салман Рушди / Ahmed Salman Rushdie) 1947 йил 19 июнда Бомбей (ҳозирги Мумбай, Махараштра штати, Ҳиндистон)да туғилган. У оилада тўрт фарзанднинг тўнғичи бўлиб, ёлғиз ўғил эди. У аввалига Бомбейдаги тижорат мактабида, кейин Буюк Британиядаги Регби интернатида таҳсил олди.

Отаси мусулмон, тижоратчи эди. 1964 йилдаги Ҳиндистон-Покистон уруши вақтида Рушдийлар оиласи Покистондаги Карачи шаҳрига кўчиб ўтди. Отасининг тавсияси билан Салмон Рушдий Кембридж университетининг Кингз коллежига ўқишга кириб битирди. У 1964 йилда Буюк Британия фуқаролигини қабул қилди.

С.Рушдий 1975 йилда “Гримус” («Grimus»), 1981 йилда – “Тун болалари” («Midnight's Children»), 1983 йилда “Уят” («Shame») номли романлар ёзди.

С.Рушдий 1989 йилда ўзининг тўртинчи романи – “Шайтон оятлари” («The Satanic Verses»)ни чоп эттирди. Романда Пайғамбар Муҳаммад (с.а.в.)га Махунд исми берилиб, унга қарши туҳматлар ёзилган.

1989 йил 14 февралда Эрон олий руҳонийси Оятуллоҳ Руҳуллоҳ Ҳумайний (1900.17.05-1989.03.06) Рушдийни Ислом динини таҳқирлаганликда айблаб¸ уни ўлдириш ҳақида фатво берди.

Шу фатво туфайли 1989 йил март ойида Буюк Британия Эрон билан дипломатик алоқаларни узди. Ушбу икки давлат ўртасидаги дипломатик алоқалар 1998 йил сентябрида қайта тикланди. [4]

Салмон Рушдий яқинда ўзи ҳақидаги китобни ёзиб чоп эттирди.

“Кеча британиялик ёзувчи Салмон Рушдийнинг таржимаи ҳоли ҳақидаги китоб нашрдан чиқди, дея хабар беради Agence France-Presse.

«Жозеф Антон» номли мазкур китоб ёзувчининг ҳаётига бағишланган. Бу ном Салмон Рушдий ёқтирган икки ижодкор – Жозеф Конрад ва Антов Чехов исмларидан олинган.

«Шайтон суралари» китоби Рушдийга машҳурлик билан бирга жиддий муаммоларни ҳам олиб келди. Эроннинг диний раҳнамоси оятуллоҳ Ҳумайний китобни Исломни таҳқирловчи, муаллифни эса шаккок деб эълон қилди ва уни ўлдиришга фатво берди. Шундай кейин Рушдийнинг ҳаёти хавф остида қолди. У мунтазам равишда яшириниб юришга, полиция ҳимоясида яшашга мажбур бўлди.

1998 йили Эрон Британия ҳукуматини Ҳумайний фатвоси амалга оширилмаслигига ишонтирди. Шундан сўнг сал енгил нафас олган Рушдий Нью-Йоркка кўчиб ўтди. Аммо у ҳали ҳам эмин-эркин эмас. Ўтган ҳафта (2012 йил сентябрда, А.Ш.) Эроннинг «15 июнь жамғармаси» унинг боши учун мукофот пулини 500 минг долларга кўпайтириб, 3,3 миллион долларга етказди.

«Жозеф Антон» китоби учинчи шахс номидан ёзилган. Унда ёзувчи ўн йил давомида полиция паноҳида яшагани, «Шайтон суралари»ни япон ва итальян тилларига таржима қилган одамларнинг ўлдириши ҳақида ҳикоя қилган” [5]

“Эрондаги Исломий жамғарма британиялик ёзувчи Салмон Рушдини ўлдирган шахсга берилиши ваъда қилинган мукофот пулини 500 минг долларга оширди.

Эрон матбуоти хабарига кўра, америкалик ҳаваскор режиссёр Ислом дини ва Муҳаммад пайғамбарни ҳақорат қилувчи филм ишлаганига жавобан Салмон Рушдий боши учун ваъда қилинган мукофот пули 2,8 миллион АҚШ долларидан 3,3 миллион долларга кўпайтирилган.

Жамғарма агар Салмон Рушди Ислом динини ҳақорат қилганлик учун аллақачон ўлдирилганида шундай филм бошқа ишланмаган бўлишини айтди.

Ҳиндистонда туғилган Салмон Рушдий “Шайтон оятлари” номли китоб чоп этганидан сўнг 1989 йилда Эрон олий руҳонийси Оятуллоҳ Руҳуллоҳ Ҳумайний Рушдийни Ислом динини таҳқирлаганликда айблаб¸ уни ўлдириш ҳақида фатво берган” [3]

Салмон Рушдий 2007 йилдан бери Нью-Йорк (АҚШ)да яшамоқда. Мен яқинда – 2012 йил 17 сентябр куни эрталаб соат 7:30 да Салмон Рушдий АҚШнинг WRC-HD телеканалига берган интервьюси охирини телевизорда кўрдим. Менимча, у “Мусулмонлар гуноҳсизлиги” фильмига ҳам ўз муносабатини билдирди.

(2022 йил 12 августда Салмон Рушдий Чаутауқуа институтида маъруза қилиши керак эди. Ёзувчини оммага таништириш вақтида, соат 10:47 да, 24 ёшли Хади Матар исмли йигит амфитеатр саҳнасига бостириб кириб, унга 20 сония давомида пичоқ билан уриб жароҳат етказган. Охир-оқибат Матар 75 ёшли ёзувчига 10-15 марта пичоқ урган. Рушдийнинг бўйни ва қорнига пичоқ урган. Шунингдек Матар суҳбатдош сифатида ишлаган City of Asylum асосчиси Генри Резга ҳам бошидан енгил жароҳат етказган. Рез тез орада касалхонадан чиқарилди. Воқеа жойида бўлган ходимлар ва томошабинлар Рушдийга ёрдамга шошишди ва тезда Матарни ерга йиқитишди. Гувоҳларнинг сўзларига кўра, Рушдийнинг бир нечта очиқ яралари ва остида қон кўлаги бўлган. Рушдий вертолетда Пенсилвания штатининг Эри шаҳридаги касалхонасига етказилган. Ҳужумда гумон қилинган Хади Матар воқеа жойида ҳибсга олинди. Рушдийнинг агенти Эндрю Уайли 12 август куни маҳаллий вақт билан соат 19:00 атрофида Рушдийнинг ўпкани сунъий шамоллатирувчи аппаратда ётганлиги ва гапира олмагани ҳақида хабар берди. Жароҳатлар оғирлигини изоҳлар экан, Уайли Рушдийнинг кўзидан айрилиши эҳтимоли борлигини, бундан ташқари унинг жигари шикастланганини ва бир қўлида нервлари узилганини айтди. 13 август кечқурун Рушдий ўпкани сунъий шамоллатирувчи аппаратдан узишди ва у гапира бошлади. [23], А.Ш. 2023.07.03)

2. РАССОМ КУРТ ВЕСТЕРГОР ПРОВОКАЦИЯСИ

3FOTkurtVESTERGOR1 (300x360, 32Kb)
Фото 3. Рассом Курт Вестергор. [6]

Қуйидаги маълумотларни [6]-дан келтирмоқдаман.

Карикатурачи-рассом Курт Вестергор (Kurt Westergaard) 1935 йил 13 июлда Данияда туғилган. Данияда нашр этиладиган «Jyllands-Posten» газетасининг 2005 йил 30 сентябр сонида Курт Вестергор Пайғамбар Муҳаммад (с.а.в.)нинг салласини бомбага ўхшатиб чизган карикатураси чоп этилди.

Бир неча мусулмон мамлакатларида Дания элчихоналарига ҳужумлар уюштирилди. Карикатурага қарши ислом мамлакатларида катта норозилик намойишларида 150 дан ортиқ киши ҳалок бўлди.

2008 йилда Даниядаги 17 та нашр ушбу карикатурани қайтадан чоп этди.

Рассом Курт Вестергор ва ушбу карикатураларни чоп эттирган бошқа кишиларни ўлдирганларга 15 миллион доллар мукофот белгиланган.

Курт Вестергорга қарши бир неча марта суиқасд уюштиришга ҳаракат қилишди.

2010 йил 1 январ кечқурун Курт Вестергор уйига болта ва пичоқ билан қуролланган асли Сомали давлатидан бўлган 28 ёшли киши бостириб кирган. Уйда Курт Вестергор, унинг хотини ва беш ёшли невараси бўлган. К.Вестергор ўз невараси билан шундай фавқулоддаги ҳоллар учун қурилган махсус хона (бункер)га кириб яширинган. Бункерга киргач полицияга хабар берадиган тугмани босган. Полициячилар тездан етиб келиб, босқинчига қарши ўт очиб, оёғидан ва елкасидан ярадор қилишган. Кейинчалик бу босқинчи суд қарори билан 9 йилга қамалди. [7]

2010 йил ноябрида Курт Вестергорнинг «Manden bag Stregen» (“Штрихлар ортидаги одам”) номли автобиографик китоби нашр этилди. У Пайғамбар Муҳаммад (с.а.в.)нинг салласини бомбага ўхшатиб чизган карикатурасини шу китобда ҳам чоп этди. [8]

Яқинда – 2012 йил 18 сентябрда Францияда нашр этиладиган Charlie Hebdo номли ҳафталик сатирик газетасида Муҳаммад Пайғамбарга қарши янги карикатуралар чоп этилди. [9]

“Charlie Hebdo журналида Муҳаммад Пайғамбар кулги қилинган сурати босилиши ортидан Франция ҳукумати 20дан ортиқ мусулмон дамлатларида ўз элчихоналарини ёпишига тўғри келганди” [10]

Бу хабарлардан аён бўладики, Ғарб мамлакатларида Пайғамбар Муҳаммад (с.а.в.)га қарши провокациялар ҳали-бери тўхтамайди.

3. ПАСТОР ДЖОНС ТЕРРИ ПРОВОКАЦИЯСИ

4FOTdjonsTERRY1 (397x599, 65Kb)
Фото 4. Пастор Джонс Терри. 2011 йил март. [11]

АҚШлик пастор Джонс Терри ҳақидаги маълумотларни [11]-мақоладан келтирмоқдаман.

Джонс Терри (ингл. Terry Jones) АҚШнинг Миссури штатидаги Кейп Джирардо шаҳрида 1951 йил октябрида туғилган. У Кейп-Жирардо Марказий мактабини 1969 йилда битирган. Кейин Миссуридаги Жанубий-Шарқий давлат университетида икки йил ўқиган. У диншунослик илмий унвонини олмади. Лекин у 1983 йилда аккредитацияланмаган Калифорния теология мактабидан фахрий ном олган.

58 ёшли Джонс Терри 2010 йил июлида фикрини баён этиб, 2001 йил 11 сентябр қирғини хотирасига 2010 йил 11 сентябр кечқурун соат 18:00 билан 21:00 орасида Қуръонни ёқмоқчи эканлигини айтди. Шу мақсадда 200 дона Қуръонни йиғди.

Қуръонни ёқиш режасига қарши Ватикан, БМТ Бош котиби Пан Ги Мун, ислом мамлакатлари, Индонезия, Эрон, Ҳиндистон, АҚШ Давлат котиби, АҚШ Бош прокурори, НАТО Бош котиби, АҚШнинг айрим диний концессия раҳбарлари, Афғонистондаги каолицион (бирлашган) қўшинлар бошлиғи генерал Петреус ва бошқалар қарши чиқди. 2010 йил 9 сентябрда пасторга АҚШ Президенти Барак Обама мурожаат қилди.

Шундан сўнг Джонс Терри Қуръонни ёқиш ғоясидан воз кечди. Лекин бошқа икки нафар пастор икки дона Қуръонни 11 сентябр кечқурун барибир ёқди.

Пастор Джонс Терри 2011 йил 20 март куни Флоридадаги черковлардан бирида Қуръонни барибир ёқди. Бу Афғонистондаги мусулмонларни ғазабга келтирди ва бир неча одамларнинг ўлимига олиб келди.

Шундан сўнг Буюк Британия Джонс Террини мамлакатга киришини таъқиқлади.

Джонс Терри ўз черкови ҳовлисида АҚШ Президенти Барак Обама ва Пайғамбар Муҳаммад (с.а.в.)нинг қўриқчи (чучело)сини дорга илиб қўйди.

Джонс Терри 2012 йилда “Мусулмонлар гуноҳсизлиги” номли провокацион фильм продюссери бўлиб қатнашди. У ўз черкови қавмига ушбу фильмни 2012 йил 11 сентябр куни кўрсатди. [11]

Шундан сўнг уни Германиядаги ўта ўнг ташкилот ҳисобланувчи «Pro Deutschland» 2012 йил сентябрида таклиф қилди. Лекин Германия раҳбарияти Джонс Террининг мамлакатга келишига рухсат бермади.

“Қуръони каримни ёққан америкалик пастор Терри Жонснинг Германияга келишига рухсат берилмади. Agence France-Presse тарқатган хабарга кўра, Ташқи ишлар вазирлиги буни жамоат хавфсизлигини сақлаш билан боғлиқлигини билдирган. Терри Жонс Германияга ўта ўнг ташкилот ҳисобланувчи «Pro Deutschland» таклифига биноан келиши керак эди. Ташкилот шунингдек мусулмонлар норозилигига сабаб бўлган «Мусулмонлар бегуноҳлиги» фильми намойишини ҳам мўлжаллаган.

Германия Ички ишлар вазирлиги қонунчилик доирасида мазкур намойишни тақиқлаш чораларини излаётганини маълум қилди.

Пастор Терри Жонс ўзининг Исломга қарши қарашлари билан ном чиқарган. 2011 йили у Қуръони каримни ошкора ёққач, суд уч йил ичида масжидларга яқинлашишини тақиқлаб қўйди. 2012 йилнинг апрелида Жонс яна Қуръонга ўт қўйди” [12]

(«2012 йил апрел ойида пастор Терри Жонс Қуръонни ёқиб юборишни такрорлади. Бунинг учун ёнғин қоидаларини бузгани учун 271 доллар жаримага тортилди.

2013 йил апрел ойида пастор 2001 йилги терактнинг 12 йиллигини 2998 нусха Қуръонни ёқиб юбориш орқали нишонлаш режасини эълон қилди. 2013 йил 11 сентябр куни кечқурун Флорида штатида полиция томонидан ҳибсга олинди: унинг юк машинасидан 2998 нусха Қуръон керосин билан сепилган ва ёқиш учун тайёрланган ҳолда топилди (2998 нусха 11-сентябр фожиаси қурбонлари сони бўйича).” [11] А.Ш. 2023.07.03)

4. “МУСУЛМОНЛАР ГУНОҲСИЗЛИГИ” ФИЛЬМИ ОРҚАЛИ ПРОВОКАЦИЯ

Маълумки, 2012 йил 11 сентябр куни бошланган мусулмонларнинг норозилик намойишлари Яқин Шарқ, жанубий ва шарқий Осиё, Африка ва Австралия бўйлаб 20 дан ортиқ мамлакатда тарқалди. Ушбу намойишларга сабаб – Пайғамбар Муҳаммад Алайҳиссаломга қарши уюштирилган «Мусулмонлар бегуноҳлиги» фильми орқали уюштирилган навбатдаги катта провокациядир. Шу ҳақда маълумот келтириб ўтсам.

“"Мусулмонлар гуноҳсизлиги" дея номланган видео аввало интернетда 2012 йил 1 июлда "sambacile" тахаллуси остидаги шахс томонидан чоп қилинди.

У жуда ёмон ишланган бўлиб, актёрларнинг маҳоратсизлиги ва сценарийнинг ожизлиги унинг кичик бюджетидан далолат беради.

Ислом ва Муҳаммад Пайғамбар ҳақидаги энг ҳақоратомуз сўзлар аслида актёрлар томонидан айтилмагани, балки фильм ишлангандан сўнг қўшилгани яққол намоён бўлади.

Фильмда суратга тушган бир актриса фильм аксил-Исломий ташвиқот учун ишланганидан буткул бехабар бўлганини айтиб, уни қоралади.

Калифорниянинг Бейкерсфилд шаҳрида истиқомат қилувчи Синди Ли Гарсия Гоукер веб саҳифасига гапира туриб, унга фильм Мисрда ҳаёт 2000 йил аввал қандай бўлгани ҳақида бўлиши ва "Саҳро жангчилари" дея номланишини айтишганини билдирди.

У актёрларни алдагани учун режиссёрни маҳкамага топширишини айтди” [13]

“Ассошиэйтед Пресс хабар агентлига ўзини Сам Бесил дея таништириб интервью берган шахс кейинроқ калифорниялик 55 ёшли Накула Басселей Накула экани аниқланган. Жаноб Накула сўнгра Ассошиэйтед Прессга ўзининг қибтий насроний экани ва фильмнинг яратилишига алоқадор эканини айтган.

У ўзининг Сам Бесил таҳаллуси остидаги шахс экани ёки режиссёр эканини рад қилди.

Фильм ва интернетдаги видеонинг асл келиб чиқиши ва унинг яратилиши ортидаги мақсадлар жумбоқлигича қолмоқда, лекин афтидан унинг, аввал хабар қилингандек, исроиллик кинематогрофга алоқаси йўқ.

Фильмнинг араб тилига таржима қилиниши, ҳамда араб телеканаллари ва ток-шоуларида пайдо бўлиши қонли зўравонликларни келтириб чиқарди. Бироқ, айни дамда, Вашингтонда очилган тергов зўравонликлар аслида ҳам фильмга реакция бўлгани ёки аввалдан тайёрланганини аниқлашга уринаяпти.

Мисрнинг диний ал-Нас телеканали араб тилига дубляж қилинган фильмни намойиш қилган, интернетда чоп қилинган клипларни эса юз минглаб одамлар томоша қилганлар” [13]

“Ливиянинг Бенғози ва Миср пойтахти Қоҳирадаги оломон Youtubeда эълон қилинган филмни Муҳаммад Пайғамбарни ҳақоратлаган деганлар.

Ғазабнок оломон АҚШ дипломатик идораларига ҳужум қилганлар, Бенғозида ҳалок бўлган тўрт АҚШ расмийси орасида Ливиядаги элчи Кристофер Стевенс ҳам бўлган.

АҚШ Давлат департаменти ўз ходимининг ўлимини тасдиқлаган, бироқ унинг номини ошкор этмаган.

Бенғозида номаълум қуролли одамлар тунда Америка Қўшма Штатлари консуллига бостириб кирганлар, бинони ўққа тутиб гранаталар отишган.

Бенғозидаги Америка консуллигига ҳужум Миср пойтахти Қоҳирадаги норозилик ортидан юз берган.

Фильмдан ғазабланган оломон Қоҳира шаҳридаги АҚШ элчихонаси биносига бостириб кирганлар.
Намойишчилар сонининг минглаб экани хабар қилинган.

Улар 2001 йил 11 сентябр ҳужумларида ҳалок бўлганлар хотирасига тушириб қўйилган АҚШ байроғини юлиб олиб унинг ўрнига қора исломий байроқ осиб қўйганлари хабар қилинган.

Мисрлик намойишчилар сўз эркинлиги баҳонасида Муҳаммад Пайғамбар ҳақоратланганини қоралаганлар.

Ассошиейтед Пресс ахборот агентлигига намойишчилардан бирининг айтишича, "Ислом таҳқирланганига қарши норозилик намойишида мусулмонлар ҳам насронийлар қатнашганлар"” [14]

“Мусулмон давлатлардаги АҚШ элчихоналари олдида Ислом дини ва Муҳаммад пайғамбар ҳажв қилинган филмга қарши норозилик намойишлари тўртинчи кун давом этди.

2012 йил 11 сентябрдан бери Ливия, Миср, Яман ва Яқин Шарқ давлатларида "Мусулмонлар гуноҳсизлиги" номли филмга қарши норозиликлари бўлиб ўтди.

Жума куни Судан ва Тунисда ғазабга тўлган намойишчилар АҚШ элчихоналарига ҳужум қилди.

Тунисдаги Америка элчихонаси биносини қўриқлаётган полиция билан намойишчилар ўртасида содир бўлган тўқнашувда бир неча одам жароҳат олди.

Судан пойтахти Хартумдаги АҚШ элчихонасига ҳужум қилган намойишчилардан камида бир нафари полиция томонидан отиб ўлдирилди.

Ундан олдин беш мингга яқин намойишчи Хартумдаги Британия ва Германия элчихоналарига қилган ҳужум натижасида бинога жиддий зарар етгани хабар қилинди.

Ливан расмийлари исломчилар Ливан шимолидаги Триполи шаҳрида Америкага қарашли KFC ресторанига ҳужум қилгани ва ёқиб юборганини билдирди.

14 сентябр куни Яман, Ҳиндистон, Индонезия, Эрон ва Афғонистонда ҳам намойишчилар ва полиция ўртасида тўқнашувлар рўй берди” [15]

“Афғонистон пойтахти Кобулда 16 сентябр куни Америкага қарши намойиш ўтказилди.

Афғонистон полициясига кўра, норозилик акциясида бир мингга яқин намойишчи Кобул университети яқинида “Америкага ўлим” деб бақирган. Намойиш чоғида зўравонлик рўй бермаган.

Нангарҳор вилоятида жума куни ўтказилган норозилик намойишида эса маҳаллий қабила оқсоқоллари ва уламолар Ислом дини ва Муҳаммад пайғамбарни ҳақорат қилувчи филм режиссёрининг боши учун 100 минг АҚШ доллари миқдорида мукофот пули берилишини эълон қилган.

Айни пайтда, АҚШ Давлат департаменти жума куни ҳужумга учраган Тунис ва Судандаги Америка элчихоналари ходимлари эвакуация қилиниши ҳақида баёнот эълон қилди.

Ҳужжатда мазкур элчихоналарда энг зарур бўлган бир неча ходимгина қолиши билдирилган.

Давлат департаментининг шанба кунги баёнотида америкаликларга Тунис ва Суданга сафар қилмаслик тавсия этилган.

2012 йил 11 сентябрдан бери Яқин Шарқдан Жануби-шарқий Осиё минтақасигача бўлган ҳудудда жойлашган 20 дан ортиқ мусулмон давлатда Ислом дини ва Муҳаммад пайғамбарни ҳақоратловчи “Мусулмонлар гуноҳсизлиги” номли филмига қарши ўнлаб норозилик акциялари ўтказилди.

Полиция кучлари билан намойишчилар ўртасида содир бўлган тўқнашувларда ўндан ортиқ одам ўлгани, ўнлаб одам яралангани хабар қилинди.

Жума куни Судан пойтахти Хартумдаги намойиш иштирокчиларидан уч нафари, Миср пойтахти Қоҳирада эса 20 ёшли норози полиция билан тўқнашувда ҳалок бўлди.

2012 йил 15 сентябр куни Қоҳира шаҳридаги АҚШ элчихонаси яқинида Миср полицияси ва намойишчилар ўртасида содир бўлган тўқнашувда яна бир киши ўлди, ўнлаб одам яраланди.

Яман пойтахти Санодаги АҚШ элчихонаси ходимлари хавфсизлигини таъминлашда маҳаллий полиция кучларига ёрдам бериш учун Яманга АҚШнинг денгиз пиёда аскарлари жўнатилди” [16]

“Покистон ҳукуматининг Темир йўл вазири Ғулом Аҳмад Биллур Ислом дини ва Муҳаммад пайғамбар ҳақорат қилинган “Мусулмонлар гуноҳсизлиги” филмини суратга олган америкалик ҳаваскор режиссёрнинг боши учун 100 минг АҚШ доллари миқдорида мукофот пули беришни ваъда қилди.

Пешавор шаҳрида шанба куни журналистлар билан учрашган Ғулом Аҳмад Биллур бу пулларни ўз чўнтагидан тўлашини айтди.

- Бугун мен Муҳаммад алайҳиссаломни ҳақорат қилган бу шаккокни ким ўлдирса, мендан 100 минг доллар мукофот пули олишини эълон қиламан, - деди Покистон ҳукумати вазири.

Ғулом Аҳмад Биллур толиблар ва “Ал-Қоида” террорчи гуруҳи аъзоларини ҳам ушбу “савобли иш”да қатнашишга таклиф қилди.

Биллур давлатларни “пайғамбарни ҳақорат қилган шахсларни жазолаш ҳақида қонунлар қабул қилиш”га чақирди.

Ғулом Аҳмад Биллур аъзо бўлган иқтидордаги ANP партияси ББСга, бу сиёсий партиянинг эмас балки, унинг шахсий баёноти эканини таъкидлади.

Айпи пайтда, партия Аҳмад Биллурга нисбатан ҳеч қандай чора кўрилмаслигини билдирди.

Покистон Бош вазирининг матбуот котиби Темир йўл вазири баёнотига ҳукуматнинг алоқаси йўқлигини таъкидлади.

Интернетда пайдо бўлган ва Ислом дунёсида таҳқирли деб топилган “Мусулмонлар гуноҳсизлиги” филми кўплаб мусулмон давлатларда намойишлар ва тўқнашувлар келиб чиқишига сабаб бўлди.

Жума куни Покистонда намойишчилар ва полиция ўртасида рўй берган тўқнашувда 20 дан ортиқ одам ҳалок бўлди.

11 сентябрда мазкур филмига қарши намойишлар бошланганидан бери 50дан ортиқ одам ўлди.

Сўнгги маълумотларга кўра, филмнинг продюсери экани айтилаётган Накула Басселей Накула яширинган.

Шу ҳафтада Францияда чиқадиган журнал Муҳаммад пайғамбарни ҳажв қилувчи суратларни чоп этгани мусулмонлар ғазабини яна қўзғади.

Шанба куни Нигериянинг иккинчи йирик шаҳри бўлган Канодаги норозилик намойишида ўн минглаб одам қатнашди.

Намойишчилар: “Америкага ўлим!”, “Исроилга ўлим!”, “Ислом душманларига ўлим!” деб бақириб, АҚШ, Ислоил ва Франция байроқларини ерда судрадилар.

Намойиш Нигерия Исломий Ҳаракати томонидан ташкиллаштирилди.

Мисрда Салафий Нур партияси етакчиси Имод Абдул Ғафур Рейтерс ахборот агентлигига филм ва Франциядаги ҳажвий суратлар Араб бахори инқилобидан бери аксил-Ислом ҳаракатлар кучайганининг бир кўриниши эканини айтди.

Имод Абдул Ғафур Миср парламентидаги иккинчи йирик партия раҳбаридир.

У Миср президенти Муҳаммад Мурсийни келаси ҳафта бўладиган БМТ Бош Ассамблеяси йиғилишида “Ислом дини ва унинг пайғамбари Муҳаммадни” ҳақорат қилиш жиноят сифатида қабул қилиниши ҳақида қонун ёки резолюция қабул қилинишини талаб қилишга чақирди” [17]

5. ПРОВОКАЦИЯЛАР ОРТИДА КИМЛАР ТУРИБДИ?

“Мусулмонлар гуноҳсизлиги” провокацион фильми орқасида қандай кучлар турганлигига доир қисқача маълумот келтирай.

“Экспертлар дейдики, Яқин Шарқда намойишларга туртки берган филм молиявий жиҳатдан пишиқ кичик бир гуруҳнинг маҳсули. Бу уюшма 2001-йил 11-сентябр фожеаси кетидан Қўшма Штатларда мусулмонларга қарши кайфиятга ўт ёқиб келади.

Aksil-islomiy film nafratni kuylovchi guruh mahsuli/Nasiba Tohir

Интернетда Мухаммад пайғамбарни масхара қилувчи филм пайдо бўлганидан бери мусулмон дунёси намойишлар домига тортилди.

Вашингтондаги Мусулмонлар кенгаши вакили Харис Тарин сўзларига кўра, филм Қўшма Штатларда, нафратни куйловчи “индустрия” томонидан яратилган.

“Бу саноат исломни муаммо деб билади”, - дейди у.

Гуруҳ, дейди у, 11 йил олдин Вашингтон ва Ню-Йорк террорчилар хужумига учрагач пайдо бўлган.

Америкада исломни тўхтатишни мақсад қилган ташкилотлар бор. Ўтган йилги илмий изланишлар натижасига қараганда, улар интернет ва матбуот диққат-эътиборини тобора кучлироқ жалб этмоқда.

Ўтган йили диний хабарларга доир анжуманда “Қўрқув саноати” номли тадқиқот оммага ҳавола этилган эди. Файз Шакир – муаллифлардан.

“Қўшма Штатларда кичик бир гуруҳ мана 10 йилдан ошибдики, асоссиз уйдирма ва назарияларни тарғиб қилиб келади. Қўрқув ва ваҳима уйғотишга уринади. Мусулмонлар номини булғашга ҳаракат қилади”, - дейди у.

Файз Шакирнинг айтишича, бу уюшма аксил-исломий ташкилотлардан миллионлаб доллар ёрдам олган” [18]

"Мусулмонлар гуноҳсизлиги" фильми туфайли провокациядан кўпроқ фойдани, менимча, махсус хизматлар кўрмоқда.

Биринчидан, ушбу провокация натижасида мусулмон дунёси рамзий маънода иккига бўлиниб, фильмга қарши чиққан намойишчилар ва элчихоналарни ҳимоя қилаётган кучишлатар органлар, жумладан полициячилар ўртасидаги қонли тўқнашувлар бўлиб ўтди.

Иккинчидан, АҚШнинг мусулмон мамлакатларидаги элчихоналарни ҳимоя қилиш учун қўшимча кучишлатар органлар, жумладан махсус хизматлар жалб қилинмоқда.

Учинчидан, провокацион фильмнинг асосий ташаббускори ва муаллифи махсус хизматлар томонидан ҳимоя остига олинган. Уни ҳимоя қилиш билан алоҳида гуруҳ шуғулланади, яъни бу билан ўнлаб кучишлатар орган зобитларига иш ўринлари яратиб берилган. Одатда уни полиция ҳимоя қилади, дейилади. Лекин асосий ҳимоя чораларини уюштирадиган ва раҳбарлик қилаётган куч – махсус хизматлар бўлади.

Тўртинчидан, АҚШ Президенти Барак Обама 2009 йил 4 июн куни Қоҳирада Ислом дунёсига қарата қизиқарли нутқ сўзлаганди. Жаноб Обама ўз маърузасида Америка Қўшма Штатлари ва бутун жаҳондаги мусулмонлар ўртасидаги алоқаларни қайтадан бошлашга чақирганди. [19]

“Мусулмонлар гуноҳсизлиги” провокацион фильмини ишлаш ва кўрсатиш орқали Б.Обаманинг дунёдаги 57 мусулмон мамлакатлари билан олиб бораётган тинчлик ва ҳамкорлик йўналишидаги сиёсатига ҳам қаттиқ зарба беришди.

6. ХОЛОКОСТ ҲАҚИДАГИ БМТ РЕЗОЛЮЦИЯЛАРИ

Қуръон ҳамда Муҳаммад Пайғамбарга қарши провокацияларни тўхтатиш ва провокаторларни қонуний равишда судга тортиш учун БМТ Резолюцияси қабул қилиниши керак, деб ҳисоблайман. Бунга ўхшаш БМТ Резолюцияси Холокост масаласида 2005 ва 2007 йилда қабул қилинганди. Шу Резолюциялар ҳақида маълумот келтираман (русчадан ўзбекчага мен ўгирдим).

“Холокост (инглизча holocaust, қадимги юнонча ὁλοκαύστος – “буткул ёқиш”):
қисқа маънода – Иккинчи Дунё уруши вақтида Германияда, унинг иттифоқчилари ҳудудларида ва босиб олинган ҳудудларида яшаган жуҳуд (еврей)ларни тазйиқ ва оммавий қирғин қилиниши, Нацист Германияси ва коллаборационистлар томонидан 1933-1945 йилларда европалик жуҳудларнинг системали тазйиқ ва йўқ қилиниши;
кенг маънода – Учинчи Рейх даврида нацистлар томонидан ҳар хил этник ва социал гуруҳлар (жуҳудлар, лўлилар (циганлар), бесоқолбозлар (гейлар), масонлар, бедаво касалланганлар ва бошқалар)нинг тазйиқ этилиши ва оммавий йўқ қилиниши” [20]

“БМТ Бош Ассамблеяси овозга қўймаган ҳолда 2005 йил 21 ноябр куни қабул қилган 60/7 рақамли Резолюциясида Холокостни тарихий воқеа сифатида тўлиқ ёки қисман инкор этишни рад қилади. БМТ Бош Ассамблеяси 2007 йил 26 январда Холокост қурбонларининг халқаро хотира куни арафасида Холокостни тарихий воқеа сифатида тан олмасликни қораловчи “Холокостни инкор этиш” номли 61/255 рақамли Резолюция қабул қилди”

Бир қатор мамлакатларда Холокостни очиқ (омма олдида) инкор этиш қонунга зид ҳисобланади” [20]

Энди “Холокостни инкор этиш” Резолюцияси матнини рус ва ўзбек тилларида келтираман (русчадан ўзбекчага мен ўгирдим).

“ГЕНЕРАЛЬНАЯ АССАМБЛЕЯ ООН

РЕЗОЛЮЦИЯ
от 26 января 2007 года № A/RES/61/255

ОТРИЦАНИЕ ХОЛОКОСТА

Генеральная Ассамблея,
подтверждая свою резолюцию 60/7 от 1 ноября 2005 года,
напоминая о том, что в резолюции 60/7 отмечается, что память о Холокосте имеет огромное значение для предотвращения новых актов геноцида,
напоминая также о том, что по этой причине в резолюции 60/7 отвергаются усилия, направленные на отрицание Холокоста, поскольку такое отрицание, приводящее к игнорированию исторического факта тех ужасных событий, повышает риск их повторения,
отмечая, что все народы и государства кровно заинтересованы в мире, свободном от геноцида,
приветствуя разработку Генеральным секретарем просветительской программы под названием «Холокост и Организация Объединенных Наций» и приветствуя также включение государствами-членами в свои образовательные программы мер по противодействию попыткам отрицать Холокост или принизить его значение,
отмечая, что Организация Объединенных Наций объявила 27 января Международным днем памяти жертв Холокоста, который будет отмечаться ежегодно,
1. осуждает без каких-либо оговорок любое отрицание Холокоста;
2. настоятельно призывает все государства-члены безоговорочно отвергать любое отрицание Холокоста — будь то полное или частичное — как исторического события и любые действия в этих целях.
85-e пленарное заседание,
26 января 2007 года” [21]

----------------------------

“БМТ БОШ АССАМБЛЕЯСИ

РЕЗОЛЮЦИЯ
2007 йил 26 январдаги A/RES/61/255 рақамли

ХОЛОКОСТНИ ИНКОР ЭТИШ

Бош Ассамблея,
ўзининг 2005 йил 1 ноябрдаги 60/7 резолюциясини тасдиқлаб,
60/7 резолюциясида таъкидланганидек, Холокост ҳақидаги хотира геноцид актларининг янгитдан содир бўлиш ҳолатлари олдини олишда катта аҳамиятга эга эканлигини эслатиб,
шу сабабли 60/7 резолюциясида Холокостни инкор этиш йўналишидаги интилишларни рад этади,чунки бундай инкор этиш ўша даҳшатли воқеалар тарихий фактини рад этишга олиб келади, бу эса уларнинг такрорланиши хавфини оширади, дея эслатиб,
барча халқлар ва давлатлар геноциддан озод қилинган дунё бўлишидан жуда манфаатдорлигини белгилаб,
Бош котиб томонидан “Холокост ва Бирлашган Миллатлар Ташкилоти” номли маърифий дастур ишлаб чиқилганини олқишлаб, ва шунингдек аъзо давлатлар ўзларининг таълим дастурларига Холокостни инкор этиш ёки унинг аҳамиятини камайтириш ҳаракатларига қарши чораларни киритганлигини олқишлаб,
Бирлашган Миллатлар Ташкилоти 27 январ кунини Холокост қурбонларини халқаро хотирлаш куни деб эълон қилгани ва у ҳар йили нишонланишини таъкидлаб,
1. Бирорта баҳона билан Холокостни ҳар қандай инкор этишни қоралайди;
2. Барча аъзо давлатларни Холокостни тарихий воқеа сифатида ҳар қандай тўлиқ ёки қисман инкор этиш ва шу мақсаддаги турли хил ҳаракатларни сўзсиз рад этишга қатъий чақиради.

85-умумий йиғилиш.
2007 йил 26 январ” [21]

«Отрицание, а также умаление или одобрение холокоста и других преступлений против человечества, совершенных нацистами, уголовно наказуемы в отдельных странах (Австрия, Бельгия, Германия, Литва, Люксембург, Польша, Словения, Франция, Швейцария), а также в Канаде и в Израиле.
Указанные нормы были введены в Германии в 1985 г., в Израиле – в 1986 г., во Франции – в 1990 г., в Австрии – в 1992 г., в Швейцарии – в 1994 г., в Бельгии – в 1995 г., в Испании – в 1996 г.» [22]

«Нацистлар инсониятга қарши қилган холокост ва бошқа жиноятларини рад этиш, шунингдек камайтириб кўрсатиш ёки қўллаб-қувватлаш алоҳида мамлакатларда (Австрия, Бельгия, Германия, Литва, Люксембург, Польша, Словения, Франция, Швейцария), шунингдек Канада ва Исроилда жиноят ҳисобланади ва жазоланади.

Кўрсатилган нормалар Германияда 1985 йилда, Исроилда - 1986, Францияда – 1990, Австрияда – 1992, Швейцарияда – 1994, Бельгияда – 1995, Испанияда – 1996 йилда киритилган» [22]

7. БМТНИНГ “МУҚАДДАС КИТОБЛАР ВА ПАЙҒАМБАРЛАРГА ДОИР” РЕЗОЛЮЦИЯСИ КЕРАК

2012 йил 25 сентябр куни Ню-Йорк шаҳрида Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг йиллик сессияси ўз ишини бошлайди.

Муқаддас китоблар ва пайғамбарларга, жумладан Қуръон ва Пайғамбар Муҳаммад (с.а.в)га қарши провокацияларни тўхтатиш ва бегуноҳ инсонлар ўлими олдини олиш мақсадида БМТнинг “Муқаддас китоблар ва пайғамбарларга доир” Резолюцияси қабул қилиниши керак, деб ҳисоблайман. Ушбу Резолюцияда қуйидаги талабларни эътиборга олмоқ ўринлидир.

Биринчидан, тўрт муқаддас китоб – Забур, Таврот, Инжил ва Қуръонни таҳқирлаш, жумладан ёқишни тақиқлаш.

Иккинчидан, пайғамбарларга қарши таҳқирловчи ҳаракатлар, карикатуралар ва ҳоказоларни тақиқлаш.

Учинчидан, дунёдаги 1,5 миллиарддан ортиқ мусулмонлар ҳурмати Муҳаммад пайғамбарни ҳар қандай йўл билан тасвирлашни тақиқлаш.

Унутмайлик, Ғарб авлиёси бўлмиш Мишель де Нострдам (франц. Michel de Nostredame, 1503.14.12-1566.02.07) ўз центурияларида диний қарама-қаршиликлар туфайли катта уруш чиқиши ҳақидаги айрим башоратлар ёзиб қолдирган. Бу башоратлар қанчалик тўғри эканлиги борасидаги баҳслар давом этмоқда.

Биз ушбу дунёвий тўқнашув олдини олиш учун барча чора-тадбирлар, жумладан юқорида баён этилган провокацияларга чек қўйиш чора-тадбирларини ишлаб чиқмоғимиз мумкин ва керак.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР
1. Известные люди об Исламе (2) (Ислом ҳақида таниқли кишилар (2)). - http://www.tebyan.net/index.aspx?pid=54554 (www.tebyan.net 26.11.2007).
Из книги Истинный Ислам, т. 1, No. 8, 1936 – (Ҳақиқий Ислом китобидан, 1-жилд, 8-сон, 1936 йил).

2. Ўзбекистондаги Усмон Қуръони нусхаси Дубайда кўргазмага қўйилди. - http://uzbekny.tv/archives/1581 (www.uzbekny.tv “Uzbek TV New York” telekanali сайти, 2012.04.04).

3. Рушдийнинг боши учун ваъда қилинган мукофот $ 500.000 га кўпайтирилди. - http://www.ozodlik.org/archive/uz-Internation_news/20120916/402/851.html?id=24710097 (www.ozodlik.org 2012.16.09).

4. Салман Рушди (Salman Rushdie). - http://fantlab.ru/autor1148 (www.fantlab.ru Сайт “Лаборатория фантастики”).

5. «Шайтон суралари» муаллифи ўзи ҳақида китоб ёзди. - http://ovoza.com/uz/all/world/3854 (www.ovoza.com/uz/ 2012.19.09).

6. ВЕСТЕРГОР Курт. - http://persons-info.com/persons/VESTERGOR_Kurt/ (www.persons-info.com Сайт «Личности»).

7. Изобразивший пророка Мухаммеда художник избежал очередного покушения (Муҳаммад пайғамбарни тасвирлаган рассом навбатдаги суиқасддан омон қолди). - http://www.km.ru/v-mire/2011/09/18/borba-s-terrorizmom-v-mire/izobrazivshii-proroka-mukhammeda-khudozhnik-izbezhal-oc (www.km.ru 18.09.2011).

8. Вестергор, Курт. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%BE%D1%80,_%D0%9A%D1%83%D1%80%D1%82 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

9. Французская сатирическая газета опубликовала карикатуры на Мухаммеда (Француз сатирик газетаси Муҳаммадга қарши карикатураларни чоп этди). - http://news.mail.ru/politics/10292044/?frommail=1 (www.news.mail.ru)

10. Покистондаги аксилисломий филмга қарши намойишларда инсонлар ҳалок бўлган. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/world/2012/09/120921_cy-pakistan_anti-islam-protests.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2012.21.09).

11. Джонс, Терри (пастор). - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B6%D0%BE%D0%BD%D1%81,_%D0%A2%D0%B5%D1%80%D1%80%D0%B8_(%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80) (http://ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

12. Қуръонни ёққан пастор Германияга қўйилмади. - http://intiqom.uz/uz/yangiliklar/diniy/1084-germaniyada.html (www.intiqom.uz 2012.17.09).

13. "Мусулмонлар бегуноҳлиги": Сирли фильм муаллифини қидириб. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/world/2012/09/120913_anti-islamic_film_leithead.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2012.13.09).

14. Ливиядаги норозиликда АҚШ элчиси ҳалок бўлган. - http://www.bbc.co.uk/uzbek/world/2012/09/120912_benghazi_us_ambassador.shtml (www.bbc.co.uk/uzbek/ 2012.12.09).

15. Мусулмон давлатларда АҚШ ва Ғарб элчихоналарига яна ҳужум қилинди. - http://www.ozodlik.org/archive/uz-Internation_news/20120914/402/851.html?id=24708775 (www.ozodlik.org 2012.14.09).

16. Мусулмон давлатларда АҚШга қарши норозиликлар давом этмоқда. - http://www.ozodlik.org/content/article/24709965.html (www.ozodlik.org 2012.16.09).

17. Покистон вазири америкалик режиссёр боши учун $ 100 минг мукофот ваъда қилди. - http://www.ozodlik.org/content/article/24717179.html (www.ozodlik.org 2012.23.09).

18. Аксил-исломий филм - нафратни куйловчи гуруҳ маҳсули. - http://www.amerikaovozi.com/content/us-islamophobia-film/1508140.html (www.amerikaovozi.com 2012.14.09).

19. Рамазон муносабати билан қилинган мурожаат (08/21/2009). - http://uzbek.uzbekistan.usembassy.gov/ramadan_09_uz.html (www.uzbek.uzbekistan.usembassy.gov 2009.21.08).

20. Холокост. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

21. Отрицание Холокоста (Холокостни инкор этиш). - http://ru.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%8E%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%90%D1%81%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%B8_%D0%9E%D0%9E%D0%9D_%E2%84%96_A/RES/61/255 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

22. Капинус О. С., Додонов В. Н. Ответственность за разжигание расовой, национальной и религиозной вражды, а также за другие «преступления ненависти» по уголовному праву зарубежных стран // Законы России: опыт, анализ, практика : журнал. (Хориж мамлакатлари жиноят ҳуқуқида ирқий, миллий ва диний адоват, шунингдек бошқа “адоват жиноятлари” учун жавобгарлик // Россия қонунлари: тажриба, таҳлил, амалиёт: журнал). — М.: Издательский дом «Буквовед», 2007. — В. 8. — С. 76-85. - http://www.durex-promo.ru/index.php?ds=1423481 (www.durex-promo.ru).

(23. Нападение на Салмана Рушди.
- Нападение на Салмана Рушди — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Нападение_на_Салмана_Рушди (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии. А.Ш. 2023.07.03)

E-mail: jiz54@mail.ru , ergash1955@yahoo.com

2012 йил 25 сентябр – 2 октябр.

АҚШ, Вашингтон шаҳри.
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2012 YILGI MAQOLALAR

(ОКОНЧАНИЕ) 2021-2023 - ЗАЯВЛЕНИЕ-ЖАЛОБА: ПРЕСТУПЛЕНИЯ АГЕНТОВ ФБР США И ПУТЬ ДОКАЗАТЕЛЬСТВА

Пятница, 17 Февраля 2023 г. 02:42 + в цитатник
Шухратжон АХМАДЖОНОВ

(ОКОНЧАНИЕ) 2021-2023 - ЗАЯВЛЕНИЕ-ЖАЛОБА: ПРЕСТУПЛЕНИЯ АГЕНТОВ ФБР США И ПУТЬ ДОКАЗАТЕЛЬСТВА

ЛИТЕРАТУРА

1. Махатма Ганди - Цитаты. - Махатма Ганди: цитаты, афоризмы и высказывания (citaty.info)
- www.citaty.info/man/mahatma-gandi
Мохандас Карамчанд (Махатма) Ганди (1869-1948) – индийский политический и общественный деятель, один из руководителей и идеологов движения за независимость Индии от Великобитании. Его философия ненасилия (сатьягаха) оказала влияние на движения сторонников мирных перемен.

2. Биометрический паспорт. - https://www.uzbekistan.org/page/view?id=29 (www.uzbekistan.org Сайт Посольство Узбекистана в США, 2019).

3. АҲМАДЖОНОВ Ш. Мен сайловни бойкот қилдим (Я бойкотировал выборы). - https://siyosat.wordpress.com/2016/12/05/%d0%bc%d0%b5%d0%bd-%d1%81%d0%b0%d0%b9%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%bd%d0%b8-%d0%b1%d0%b0%d0%b9%d0%ba%d0%be%d1%82-%d2%9b%d0%b8%d0%bb%d0%b4%d0%b8%d0%bc/#more-10730 (www.siyosat.wordpress.com 2016.05.12);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963253/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «2016 YILGI MAQOLALAR», March 1, 2022).

4. Бывший адвокат Гульнары Каримовой заявил об отсутствии у нее адекватной защиты. – www.fergana.media/news/119255/ (www.fergana.media June 18, 2020).

5. АҲМАДЖОНОВ Ш. Гулнора Каримовага озодлик. Ўзбекистон Президенти Шавкат Мирзиёевга 2021 йил 8 июл кунги Мурожаатномам (Свободу Гульнора Каримовой. Мой Обращение Президенту Узбекистана г-ну Шавкату Мирзиёеву от 8 июля 2021 года). - www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6952466/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «2021 YILGI MAQOLALAR», March 1, 2022).

6. Органы правопорядка США. – www.ru.wikipedia.org/wiki/Органы_правопорядка_США (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

7. АХМАДЖОНОВ Ш. В чем причина массовых убийств в США? – http://yangidunyo.org/2013/02/02/%d0%b2-%d1%87%d0%b5%d0%bc-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%87%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d0%bc%d0%b0%d1%81%d1%81%d0%be%d0%b2%d1%8b%d1%85-%d1%83%d0%b1%d0%b8%d0%b9%d1%81%d1%82%d0%b2-%d0%b2-%d1%81%d1%88%d0%b0/ (www.yangidunyo.org 02.02.2013);

Часть 1. – Dunyouzbeklari.com- журналист Исмат Хушевнинг мустақил интернет-газетаси (www.dunyouzbeklari.com 30.04.2013);
- www.dunyouzbeklari.com/?p=36455 (www.dunyouzbeklari.com 30.04.2013).
Часть 2. – Dunyouzbeklari.com- журналист Исмат Хушевнинг мустақил интернет-газетаси (www.dunyouzbeklari.com 01.05.2013);
- www.dunyouzbeklari.com/?p=36581 (www.dunyouzbeklari.com 01.05.2013).
Часть 3. – Dunyouzbeklari.com- журналист Исмат Хушевнинг мустақил интернет-газетаси (www.dunyouzbeklari.com 02.05.2013);
- www.dunyouzbeklari.com/?p=36794 (www.dunyouzbeklari.com 02.05.2013).

- USA-AQSH | Записи в рубрике USA-AQSH | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрика “СТАТЬИ 2013 года”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, February 4, 2013);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963246/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрика “СТАТЬИ 2013 года”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, February 4, 2013).

8. Federal Bureau of Investigation (Федеральное бюро расследований). - Federal Bureau of Investigation - Wikipedia (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia);
- www.en.wikipedia.org/wiki/Federal_Bureau_of_Investigation (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

9. Афоризмы от Джона Эдгара Гувера. - http://stuki-druki.com/Aforizmi-Hoover_J_Edgar.php
Гувер, Джон Эдгар (1895-1972) - он был директором ФБР США с 1935 по 1972 годы.

10. АХМАДЖОНОВ Ш. Меня постоянно преследуют, - жалоба узбекского правозащитника Ш.Ахмаджонова. - http://www.centrasia.ru/newsA.php?Month=12&Day=22&Year=2007 (www.centrasia.ru 22.12.2007 16:40).

АХМАДЖОНОВ Ш. Провокации спецслужб на кануне Президентских выборов в Узбекистане. - http://turonzamin.org/2007/12/22/1-360/#more-3320 (www.turonzamin.org 22.12.2007).

11. Шухрат Ахмаджонов: в день Президентских выборов – 23 декабря 2007 года продолжился преследование меня … - http://turonzamin.org/2008/01/01/1-399/#more-3375 (www.turonzamin.org 1.1.2008).

12. АҲМАДЖОНОВ Ш. АҚШда халқ саноғи (Перепись населения в США).
1-қисм. – http://turonzamin.org/2010/05/19/sanoq/#more-10796 (www.turonzamin.org 2010.19.05).
2-қисм. - http://turonzamin.org/2010/05/20/sanoq2/#more-10800 (www.turonzamin.org 2010.20.05).

13. АҲМАДЖОНОВ Ш. АҚШда 1,5 соатлик иш билан боғлиқ провокация (Провокация связанная с полуторачасовой работы в США).
- 130-maqolam. АҚШда 1,5 соатлик иш билан боғлиқ провокация (September 10, 2010). Обсуждение на LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “СТАТЬИ 2010 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 3, 2021);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6801766/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “СТАТЬИ 2010 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 3, 2021);
- http://yangidunyo.com/?p=14737#more-14737 (www.yangidunyo.com 2010.10.09).

14. Mysterious deaths. By Cynthia Sewell (СИНТИЯ СЮЭЛЛ. Таинственные смерти). - “Idaho Statesman”, March 30, 2008.

How did two Uzbek refugees die? By Cynthia Sewell (Две узбекские беженцы как умерли?). - http://www.idahostatesman.com/2008/03/30/337502/how-did-two-uzbek-refugees-die.html

15. Mysterious deaths. By Cynthia Sewell (СИНТИЯ СЮЭЛЛ. Таинственные смерти).
- газета “Idaho Statesman”, March 30, 2008;
- https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5838835/ (www.liveinternet.ru Дневник «Турон Шухратжони», Heading «English», March 17, 2021, на английском языке);
– http://turonzamin.org/2010/04/30/mysterious-deaths/#more-10492 (www.turonzamin.org 2010.30.4, на английском языке).

СИНТИЯ СЮЭЛЛ. Таинственные смерти.
- https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6956320/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «Boshqa muallif», 17.03.2021, на русском языке);
– http://yangidunyo.com/?p=11486#more-11486 (www.yangidunyo.com 2010.15.5, на русском языке).

CYNTHIA SEWELL. Sirli o’limlar (Таинственные смерти). – http://turonzamin.org/2010/04/30/sirli-o%e2%80%99limlar/#more-10494 (www.turonzamin.org 2010.30.4, на узбекском языке на латинице).

СИНТИЯ СЮЭЛЛ. Сирли ўлимлар (Таинственные смерти).
- https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6956320/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник), рубрика «Boshqa muallif», 2021.17.03, на узбекском языке на кириллице);
– http://yangidunyo.com/?p=11446#more-11446 (www.yangidunyo.com 2010.13.5, на узбекском языке на кириллице).

16. ГУЛЯМОВ Шухрат Тураджанович. - ГУЛЯМОВ Шухрат Тураджанович | ЦентрАзия (centrasia.org) (www.centrasia.org Рубрика “Персоны”);
- www.centrasia.org/person2.php?st=1313563345 (www.centrasia.org Рубрика “Персоны”).

17. АХМАДЖОНОВ Ш. Мой жалоба от 13-21 октября 2010 года (на английском и русском языке).
- СТАТЬИ 2010 ГОДА | Записи в рубрике СТАТЬИ 2010 ГОДА | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “СТАТЬИ 2010 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 29, 2021);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6801766/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “СТАТЬИ 2010 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 29, 2021).

18. Шухрат АХМАДЖОНОВ. Меня преследуют и в США (статья 1).
- 2011 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2011 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “СТАТЬИ 2011 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 29, 2021);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “СТАТЬИ 2010 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 29, 2021);
- http://turonzamin.org/2011/02/21/shuhrat-5/#more-13876 (www.turonzamin.org 21.02.2011);
- http://pravozashitnik.at.ua/news/2011-2-22-1595-0- (www.pravozashitnik.at.ua 22.02.2011).

19. АҲМАДЖОНОВ Ш. Менга АҚШда ҳам тазйиқ қилмоқдалар (Меня преследуют и в США).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- 2011 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2011 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- http://yangidunyo.com/?p=17621#more-17621 (www.yangidunyo.com March 1st, 2011).

20. АХМАДЖОНОВ Ш. Интернетцензура в США.
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 10, 2021);
- 2011 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2011 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 10, 2021);
- http://yangidunyo.com/?p=22516 (www.yangidunyo.com 12.11.2011).

21. АХМАДЖОНОВ Ш. Меня в США продолжают преследовать (статья 2).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- 2011 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2011 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- http://yangidunyo.com/?p=22404 (www.yangidunyo.com 2011.29.10).

22. АХМАДЖОНОВ Ш. Мой жалоба в Комиссию по Правам Человека Айдахо. (Меня в США продолжают преследовать. Статья 3).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- 2011 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2011 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- http://turonzamin.org/2011/12/23/shuh/#more-17341 (www.turonzamin.org 23.12.2011).

23. АХМАДЖОНОВ Ш. Ответы Департамента полиции. (Меня в США продолжают преследовать. Статья 4).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- 2011 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2011 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- http://turonzamin.org/2011/12/26/shuh-2/#more-17348 (www.turonzamin.org 26.12.2011).

24. АХМАДЖОНОВ Ш. Сопроводительное письмо в КПЧА. (Меня в США продолжают преследовать. Статья 5).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- 2011 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2011 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 2, 2021);
- http://turonzamin.org/2011/12/30/shux/ (www.turonzamin.org 30.12.2011).

25. АХМАДЖОНОВ Ш. Почему и как меня выгнали с работы? (Меня в США продолжают преследовать. Статья 6).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963245/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 3, 2021);
- 2012 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2012 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 3, 2021);
- http://turonzamin.org/2012/01/02/shuh-3/#more-17439 (www.turonzamin.org 02.01.2012).

26. АХМАДЖОНОВ Ш. Провокация путем кража. (Меня в США продолжают преследовать. Статья 7).
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963245/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 3, 2021);
- 2012 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2012 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 3, 2021);
- http://turonzamin.org/2012/01/03/shuh7/#more-17443 (www.turonzamin.org 03.01.2012).

27. АХМАДЖОНОВ Ш. Провокация и штраф на тротуаре. (Меня в США продолжают преследовать. Статья 8).
- 2012 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2012 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони”, Рубрика “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 8, 2021);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963245/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони”, Рубрика “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 8, 2021);
- http://turonzamin.org/2012/01/18/shuh-5/ (www.turonzamin.org 18.01.2012).

28. АҲМАДЖОНОВ Ш. Мени АҚШда учинчи марта ишдан ҳайдашди (Меня уволили с работы в США третий раз). –
- 2012 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2012 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони”, Рубрика “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 8, 2021);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963245/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони”, Рубрика “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 8, 2021);
- http://turonzamin.org/2012/01/24/shuh-6/#more-17897 (www.turonzamin.org 2012.24.01).

29. АХМАДЖОНОВ Ш. Судилище в США продолжается.
- 2012 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2012 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони”, Рубрика “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 8, 2021);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963245/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони”, Рубрика “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, “USA-AQSH”, December 8, 2021);
- http://yangidunyo.org/?p=700#more-700 (www.yangidunyo.org 16.07.2012).

30. АҲМАДЖОНОВ Ш. Саодат ва Малоҳатга маслаҳатим (Мой совет Саодату ва Малохату).
- - www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963252/ (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, January 4, 2022);
– 2011 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2011 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник Турон Шухратжони, Рубрики “2011 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА”, January 4, 2022);
http://turonzamin.org/2011/07/12/shuhrat-ahmadjonov-15/#more-15645 (www.turonzamin.org July 12th, 2011 at 4:03 pm, на латинице).
http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=2115:2011-07-12-15-27-52&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 12 July 2011 09:52, на кириллице).
http://yangidunyo.com/?p=20835 (www.yangidunyo.com 2011.13.07).

31. Аллах. – www.ru.wikipedia.org/wiki/Аллах (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

32. АХМАДЖОНОВ Ш. (Жалоба от 17 февраля 2012 года) Открытое письмо (Жалоба номер 2). - www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963245/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «2012 YILGI MAQOLALAR», February 21, 2022).

33. Конституция США. Поправки к Конституции США. - Конституция США — Викитека (wikisource.org) (www.ru.wikisource.org/wiki/ Материал из Викитеки — свободной библиотеки);
https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%A8%D0%90#%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0_I_(1791) (www.ru.wikisource.org/wiki/ Материал из Викитеки — свободной библиотеки).

34. Первая поправка к Конституции США. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%8F_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D0%BA_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%B8_%D0%A1%D0%A8%D0%90 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

35. Международный пакт о гражданских и политических правах. - http://www.un.org/ru/documents/decl_conv/conventions/pactpol.shtml (www.un.org/ru/ Веб сайт ООН, страница «Конвенция и соглашения»).

36. АҲМАДЖОНОВ Ш. АҚШда Мартин Лютер Кинг Куни (День Мартин Лютер Кинга в США).
– www.liveinternet.ru/users/4799013 (www.liveinternet.ru “Турон-Шухратжони” кундалиги, February 10, 2022);
- http://turonzamin.org/2012/01/30/sh/ (www.turonzamin.org 2012.30.01).

37. 801 East Men’s Shelter (801 Восточное мужское убежище). - 801 East Men's Shelter and Housing – Catholic Charities DC (www.catholiccharitiesdc.org );
- www.catholiccharitiesdc.org/housinghtlp/801east/ (www.catholiccharitiesdc.org ).

38. Продуктовые карточки (талоны) в США, фудстэмпы.
- О продуктовых талонах в США для малоимущих (usa-24.ru) (www.usa-24.ru );
- www.usa-24.ru/produktovye-kartochki-talony-v-ssha-fudstempy/ (www.usa-24.ru).

39. ШУХРАТ БАБАЖАНОВ. Освободившийся из Жаслыка «Золотой король»: Я стал жертвой тех, кто хотел свергнуть Каримова и убить Мирзияева. - Освободившийся из Жаслыка «Золотой король»: Я стал жертвой тех, кто хотел свергнуть Каримова и убить Мирзияева (ozodlik.org) (www.ozodlik.org/a/ 22.10.2019);
- www.ozodlik.org/a/30228605.html (www.ozodlik.org/a/ 22.10.2019).

40. Шухратжон АХМАДЖОНОВ: Вооруженное ограбление меня в Вашингтоне.
Часть 1. – http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5278052/ (www.liveinternet.ru 25.7.2014).
http://dunyouzbeklari.com/?p=72243 (www.dunyouzbeklari.com 13.06.2014);
Часть 2. - http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5278052/ (www.liveinternet.ru 25.7.2014);
http://dunyouzbeklari.com/?p=74347 (www.dunyouzbeklar i.com 13.07.2014);
Часть 3. - http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5278052/ (www.liveinternet.ru 25.7.2014);
http://dunyouzbeklari.com/p?=75630 (www.dunyouzbeklari.com 23.07.2014);
Часть 4. - http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5278052/ (www.liveinternet.ru 25.7.2014);
http://dunyouzbeklari.com/?p=78864 (www.dunyouzbeklari.com 20.08.2014);
Часть 5. - http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5278052/ (www.liveinternet.ru 26.7.2014);
http://dunyouzbeklari.com/p?=78091 (www.dunyouzbeklari.com 04.09.2014);
Часть 6. - http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5278052/ (www.liveinternet.ru 8.8.2014);
http://dunyouzbeklari.com/p?=78090 (www.dunyouzbeklari.com 25.09.2014).

41. Washington, DC Homeless Shelters (Вашингтон, Округ Колумбия приюты для бездомных). - www.homelessshelterdirectory.org/city/dc-washington ( Currently 14,824 Homeless Shelters and Social Services in the USA (March 29, 2022). - В настоящее время 14824 приюта для бездомных и социальных служб в США (29 марта 2022 года)).

42. АХМАДЖОНОВ Ш. В Вашингтоне проводят испытание новое кибероружие.
Часть 1. - https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6801767/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «Правозащита», 01.10.2019);
https://siyosat.wordpress.com/2019/09/28/в-вашингтоне-проводят-испытание-ново/#more-12408 (www.siyosat.wordpress.com 28.09.2019).
Часть 2. - https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6801767/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «Правозащита», 12.10.2019);
- https://siyosat.wordpress.com/2019/10/14/в-вашингтоне-проводят-испытание-ново-2/#more-12435 (www.siyosat.wordpress.com 14.10.2019).

43. Dear President Obama, Senators, Representatives, Americans, and Leadership of the Human Rights Community: By Shuhratjon Ahmadjonov (АХМАДЖОНОВ Ш. Уважаемый президент Обама, сенаторы, представители, американцы и руководители правозащитных организаций!)
- Newspapar “Street Sense”, Volume 12: Issue 11, April 8-21, 2015, page 14;
– https://issuu.com/streetsenseinfo/docs/04.08.2015 (www.issuu.com/streetsenseinfo/docs/ Newspapar “Street Sense”, 04.08.2015, page 14);
- Dear President Obama, Senators, Representatives, Americans and Leadership of the Human Rights Community: | Street Sense Media (www.streetsensemedia.org April 13, 2015);
- www.streetsensemedia.org/article/dear-president-obama-senators-representatives-americans-and-leadership-of-the-human-rights-community/*YW8id_rMLIU (www.streetsensemedia.org April 13, 2015).

44. АХМАДЖОНОВ Ш. Судилище в США над Курбановым.
- http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5532346/ (www.liveinternet.ru The diary “Турон-Шухратжони”, 08.11.2015).
- https://www.facebook.com/groups/qorqmaymiz/permalink/671717056295908/ (www.facebook.com Account a group «Қўрқмаймиз», 08.11.2015).

45. Uzbek National Sentensed to 25 Yars in Prison on Terrorism Charges (Гражданин Узбекистана приговорен к 25 годам лишения свободы по обвинению в терроризме). - https://www.justice.gov/opa/pr/uzbek-national-sentenced-25-years-prison-terrorism-charges (www.justice.gov January 7, 2016).

В США на 25 лет осужден узбекский беженец Фазлиддин Курбанов. - http://www.ozodlik.mobi/a/27475224.html (www.ozodlik.mobi/a/ 08.01.2016).

46. АХМАДЖОНОВ Ш. АҚШ қамоғидаги ўзбеклар ёрдамга муҳтож (Узбекам, находящимся в тюрьме в США, нужна помощь). - http://www.liveinternet.ru/journalshowcomments.php?jpostid=361541853&journalid=4799013&go=next&categ=0 (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 08.04.2015);
- http://dunyouzbeklari.com/archives/94362 (www.dunyouzbeklari.com 02.09.2015. Руководитель сайта www.dunyouzbeklari.com Исмат Хушев удалил эту статью в 2015 году.)

47. Жамшид Мухторов: «Мен террорчи эмасман ва террорчи ташкилотларга моддий ёрдам бермаганман». Халқаро ташкилотларга ва барча оммавий ахборот воситаларига Очиқ хат. (Джамшид Мухторов: Я не террорист и не оказал материальную помощь террористическим организациям. Открытое письмо международным организациям и всем средствам массовой информации.) –
http://uzxalqharakati.com/archives/33064 (www.uzxalqharakati.com 08.28.2015);
http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5532346/ (www.liveinternet.ru “Турон-Шухратжони” кундалиги (дневник), 09.19.2015).

48. Jamshid Muhtorov: “Men terrorchi emasman va terrorchi tashkilotlarga moddiy yordam bermaganman”. Xalqaro tashkilotlarga va barcha ommaviy axborot vositalariga Ochiq xat. (Джамшид Мухторов: Я не террорист и не оказал материальную помощь террористическим организациям. Открытое письмо международным организациям и всем средствам массовой информации.) - http://uzxalqharakati.com/archives/33064?lang=lat (www.uzxalqharakati.com 08.28.2015).

49. Джамшид Мухторов: Я не террорист и не оказал материальную помощь террористическим организациям. Открытое письмо международным организациям и всем средствам массовой информации (Jamshid Muhtorov: I am not a terrorist and I haven't given financial support to the terrorist organizations. Open letter to the international organizations and all mass media). - http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5532346/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 09.02.2015).

Обращение правозащитника и беженца Джамшид Мухторова из тюрьмы США (The Appeal of the human rights activist and refugee Jamshid Muhtorov from prison of the USA). - http://dunyouzbeklari.com/archives/113254 (www.dunyouzbeklari.com 09.07.2015).

50. Жамшид Мухторов: Мана сенга озодлик, мана сенга демократия ва мана сенга инсон хуқуқлари!!! (Jamshid Muhtorov: Here to your freedom, here to your democracy and here to your human rights!) -
http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5532346/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 09.15.2015);
http://uzxalqharakati.com/archives/33473 (www.uzxalqharakati.com 09.16.2015, cyrillic);
http://uzxalqharakati.com/archives/33473?lang=lat (www.uzxalqharakati.com 09.16.2015, latin);
https://siyosat.wordpress.com/2015/09/16/%d0%b6%d0%b0%d0%bc%d1%88%d0%b8%d0%b4-%d0%bc%d1%83%d1%85%d1%82%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2-%d0%bc%d0%b0%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d0%b5%d0%bd%d0%b3%d0%b0-%d0%be%d0%b7%d0%be%d0%b4%d0%bb%d0%b8%d0%ba-%d0%bc%d0%b0/#more-8450 (www.siyosat.wordpress.com 09.16.2015);
http://dunyouzbeklari.com/archives/116510 (www.dunyouzbeklari.com 09.18.2015).

51. Jamshid Muhtorov: Mana senga ozodlik, mana senga demokratiya va mana senga inson huquqlari!!! (Jamshid Muhtorov: Here to your freedom, here to your democracy and here to your human rights!) –
http://uzxalqharakati.com/archives/33064?lang=lat (www.uzxalqharakati.com 08.28.2015);
http://www.liveinternet.ru/users/4799013 (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 09.15.2015).

52. АХМАДЖОНОВ Ш. В чем обвиняют Джамшид Мухторова?
- http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5532346/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 09.10.2015);
- https://siyosat.wordpress.com/2015/10/21/%d0%b2-%d1%87%d0%b5%d0%bc-%d0%be%d0%b1%d0%b2%d0%b8%d0%bd%d1%8f%d1%8e%d1%82-%d0%b4%d0%b6%d0%b0%d0%bc%d1%88%d0%b8%d0%b4%d0%b0-%d0%bc%d1%83%d1%85%d1%82%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b0/ (www.siyosat.wordpress.com 10.21.2015).

53. АХМАДЖОНОВ Ш. Заменитель обвинительного заключения в США против Мухторова.
– http://www.liveinternet.ru/users/4799013/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 09.19.2015);
https://siyosat.wordpress.com/2015/10/22/%d0%b7%d0%b0%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%b5%d0%bb%d1%8c-%d0%be%d0%b1%d0%b2%d0%b8%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%b5%d0%bb%d1%8c%d0%bd%d0%be%d0%b3%d0%be-%d0%b7%d0%b0%d0%ba%d0%bb%d1%8e%d1%87%d0%b5%d0%bd-2/#more-8596 (www.siyosat.wordpress.com 10.22.2015).

54. АХМАДЖОНОВ Ш. Почему Мухторову отказали освободить под залог?
– http://www.liveinternet.ru/users/4799013/blog/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 09.21.2015);
https://siyosat.wordpress.com/2015/10/23/%d0%bf%d0%be%d1%87%d0%b5%d0%bc%d1%83-%d0%bc%d1%83%d1%85%d1%82%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2%d1%83-%d0%be%d1%82%d0%ba%d0%b0%d0%b7%d0%b0%d0%bb%d0%b8-%d0%be%d1%81%d0%b2%d0%be%d0%b1%d0%be%d0%b4%d0%b8%d1%82/ (www.siyosat.wordpress.com 10.23.2015).

55. Джамшид Мухторов: Вот тебе свобода, вот тебе демократия и вот тебе права человека!
- https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=907392966035060&id=100002930964631
(www.facebook.com «Шухратжон Ахмаджонов» саҳифаси, 2015.09.10);
- http://dunyouzbeklari.com/archives/118654 (www.dunyouzbeklari.com 10.10.2015);
- http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 2015.10.10).

56. АХМАДЖОНОВ Ш. Судьба Джамшида Мухторова.
Часть 1. Жизнь до тюрьмы (Part 1. Life before prison). - http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5837246/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 10.23.2015);
- https://siyosat.wordpress.com/2015/10/23/%d1%81%d1%83%d0%b4%d1%8c%d0%b1%d0%b0-%d0%b4%d0%b6%d0%b0%d0%bc%d1%88%d0%b8%d0%b4%d0%b0-%d0%bc%d1%83%d1%85%d1%82%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b0/ (www.siyosat.wordpress.com 23.10.2015);
- http://uzxalqharakati.com/ru/archives/12557 (www.uzxalqharakati.com/ru/ 10.24.2015).

Часть 2. Судьба Фазлиддина и Шохруха.
- https://siyosat.wordpress.com/2015/10/30/%d1%81%d1%83%d0%b4%d1%8c%d0%b1%d0%b0-%d0%b4%d0%b6%d0%b0%d0%bc%d1%88%d0%b8%d0%b4%d0%b0-%d0%bc%d1%83%d1%85%d1%82%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b0-2/ (www.siyosat.wordpress.com 10.30.2015);
- http://www.liveinternet.ru/users/4799013/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, 10.30.2015).

Часть 3. Джамшид в тюрьме США.
- https://siyosat.wordpress.com/2015/11/11/%d1%81%d1%83%d0%b4%d1%8c%d0%b1%d0%b0-%d0%b4%d0%b6%d0%b0%d0%bc%d1%88%d0%b8%d0%b4%d0%b0-%d0%bc%d1%83%d1%85%d1%82%d0%be%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b0-3/#more-8648 (www.siyosat.wordpress.com 11.11.2015).

57. Hostel (Хостел). - Hostel - Wikipedia (www.en.wikipedia.org From Wikipedia, the free encyclopedia);
- www.en.wikipedia.org/wiki/Hostel (www.en.wikipedia.org From Wikipedia, the free encyclopedia).

58. House Rules (Домашние правила). - Duo Housing DC, Washington DC - 2021 Prices & Reviews - Hostelworld (www.hostelworld.com/hosteldetails.php/Duo-Housing-DC );
- www.hostelworld.com/hosteldetails.php/Duo-Housing-DC/Washington-DC/47670#houserules (www.hostelworld.com/hosteldetails.php/Duo-Housing-DC ).

59. АХМАДЖОНОВ Ш. Грабёж в центре Вашингтона.
- https://siyosat.wordpress.com/2016/02/29/%d0%b3%d1%80%d0%b0%d0%b1%d0%b5%d0%b6-%d0%b2-%d1%86%d0%b5%d0%bd%d1%82%d1%80%d0%b5-%d0%b2%d0%b0%d1%88%d0%b8%d0%bd%d0%b3%d1%82%d0%be%d0%bd%d0%b0/#more-9300 (www.siyosat.wordpress.com 29.02.2016);
- 2016 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2016 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «2016 yilgi maqolalar», 02.11.2021);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963253/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «2016 yilgi maqolalar», 02.11.2021).

60. Street Sense Vendor Territorial Policy (Территориальная политика продавца Street Sense). -“Street Sense Vendor Training Handbook”, 17 page (page 7) («Руководство обучения продавца Street Sense», 17 страниц, стр. 7).

61. AQSh terrorizmda aybdor deb topilgan o'zbekistonlikni vatanga qaytardi (США вернул на родину узбекистанца обвиненного в терроризме). - www.amerikaovozi.com/a/6393781.html (www.amerikaovozi.com/a/ January 12, 2022).

62. Crime near the Capitol. By Shuhratjon Ahmadjonov (АХМАДЖОНОВ Ш. Преступление вблизи Капитоль). – https://issuu.com/streetsenseinfo/docs/05.02.2018 (www.issuu.com/streetsenseinfo/docs/ Newspapar “Street Sense”, May 2, 2018, page 13);
Newspapar “Street Sense”, Volume 15: Issue 13, May 2-15, 2018, page 13.

63. МИХАЙЛОВ В. Гражданин Узбекистана в США осужден на 30 лет за пособничество ИГИЛ. - https://nuz.uz/antiterror/43542-grazhdanin-uzbekistana-v-ssha-osuzhden-na-30-let-za-posobnichestvo-igil.html?fbclid=IwAR0Vkh-C4zHDma77WOQSgLhcv-kNwPfxoR4xMgW4RogtlCRotI6r198CHnk (www.nuz.uz/antiterror/ 27.09.2019).

64. Нью Йоркда “Mустақиллик кубоги-2019” футбол турнири бўлиб ўтди (В Нью-Йорке состоялся футболный турнир “Кубок Независимости-2019”). - Нью Йоркда "Mустақиллик кубоги-2019" футбол турнири бўлиб ўтди - Vatandosh (www.vatandosh.uz 2019.29.09);
- www.vatandosh.uz/2019/09/нью-йоркда-футбол-турнири/ (www.vatandosh.uz 2019.29.09).

65. АҚШда ўзбекистонлик ИШИДга молиявий кўмак кўрсатганликда айбдор топилди, ҳукм ўқилди. (В США гражданин Узбекистана признан виновным в оказании финансовой поддержки ИГИЛ, оглашен приговор.) - https://www.ozodlik.org/a/ақш-ўзбекистон-ишид/30186801.html (www.ozodlik.org/a/ 27.09.2019)

66. Our trees are dying where they stand. By Shuhratjon Ahmadjonov (ШУХРАТЖОН АХМАДЖОНОВ. Наши деревья умирают там где стоять).
– Newspapar “Street Sense”, August 18-24, 2021, page 10;
- 08 18 2021 by Street Sense Media - issuu (www.issuu.com/streetsenseinfo/ August 18, 2021, page 10);
- www.issuu.com/streetsenseinfo/docs/08.18.2021 (www.issuu.com/streetsenseinfo/ August 18, 2021, page 10).
- https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6956374/page2.html (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони” Рубрика “ENGLISH”, 15.10.2021).

67. Касымов, Тулкун Юлдашевич. – www.ru.wikipedia.org/wiki/Касымов,_Тулкун_Юлдашевич (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

68. Акцентуация. - www.ru.wikipedia.org/wiki/Акцентуация (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

69. International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems 10th Revision (ICD-10)-WHO Version for; 2019-covid-expanded
Chapter XXI
Factors influencing health status and contact with health services
(Z00-Z99)
Persons encountering health services in other circumstances
(Z70-Z76) - ICD-10 Version:2019 (who.int) (www.icd.who.int ICD-10 Version:2019);
- www.icd.who.int/browse10/2019/en#/Z73 (www.icd.who.int ICD-10 Version:2019).

70. АҲМАДЖОНОВ Ш. 1999 йилги Тошкент портлашлари: Кимлар ва қандай қилиб уюштирди? (3-мақола) (Ташкентские взрывы 1999 года: Кто и как организовал (Статья 3)). –
https://www.liveinternet.ru/users/4799013/post449712819/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник), 2019.15.02);
https://siyosat.wordpress.com/2019/02/15/1999-%d0%b9%d0%b8%d0%bb%d0%b3%d0%b8-%d1%82%d0%be%d1%88%d0%ba%d0%b5%d0%bd%d1%82-%d0%bf%d0%be%d1%80%d1%82%d0%bb%d0%b0%d1%88%d0%bb%d0%b0%d1%80%d0%b8-%d0%ba%d0%b8%d0%bc%d0%bb%d0%b0%d1%80-%d0%b2%d0%b0/#more-12168 (www.siyosat.wordpress.com 2019.15.02).

71. АХМАДЖОНОВ Ш. Судьба Е.Урлаевой, или карательная психиатрия Узбекистана в действии. -
www.centrasia.ru/newsA.php?st=1128977820 ( www.centrasia.ru 11.10.2005 00:57);
www.archive.muslimuzbekistan.com/rus/rusnews/2005/10/analit10102005_2.html (www.archive.muslimuzbekistan.com/rus/ 10.10.2005);
www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6975091/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони” Рубрика “ELENA URLAEVA”, 18.04.2022).

72. Узбекистан: Посол США Памела Спратлен встретилась с правозащитницей Еленой Урлаевой. - www.fergananews.com/news/23520 (www.fergananews.com 16.06.2015).

73. ХУРМАТ БАБАДЖАНОВ. «Заглушить голоса активистов»: В Берлине обнародовали доклад о карательной психиатрии в Узбекистане. - «Заглушить голоса активистов»: В Берлине обнародовали доклад о карательной психиатрии в Узбекистане (ozodlik.org) (www.ozodlik.org/a/ 22.09.2021);
- www.ozodlik.org/a/31471567.html (www.ozodlik.org/a/ 22.09.2021).

74. Political abuse of psychiatry (Политическое злоупотребление психиатрией).
– Political abuse of psychiatry - Wikipedia (www.en.wikipedia.org From Wikipedia, the free encyclopedia);
- www.en.wikipedia.org/wiki/Political_abuse_of_psychiatry (www.en.wikipedia.org From Wikipedia, the free encyclopedia).

75. Использование психиатрии в политических целях. – www.wikipedia.tel/Использование_психиатрии_в_политических_целях (www.wikipedia.tel Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

76. St. Elizabeths Hospital.
- St. Elizabeths Hospital - Wikipedia (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia);
– www.en.wikipedia.org/wiki/St._Elizabeths_Hospital (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

Госпиталь святой Елизаветы. (St. Elizabeths Hospital.)
- Больница святой Елизаветы — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
– www.ru.wikipedia.org/wiki/Госпиталь_святой_Елизаветы (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

77. Аболиционизм в Великобритании.
– Аболиционизм в Великобритании — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии. (Аболиционизм - движение за отмену рабства)); www.ru.wikipedia.org/wiki/Аболиционизм_в_Великобритании#:~:text=Аболициони́зм%20в%20Великобритании%20(англ.,было%20признано%20«исторической%20традицией» (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии. (Аболиционизм - движение за отмену рабства)).

78. Frances Farmer. - Frances Farmer - Wikipedia (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia);
- www.en.wikipedia.org/wiki/Frances_Farmer (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

79. Фармер, Фрэнсис.
- Фармер, Фрэнсис — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
– www.ru.wikipedia.org/wiki/Фармер,_Фрэнсис (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

80. Шухратжон АХМАДЖОНОВ: В США отобрали дочь у беженца.
– www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6975091/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони” Рубрика “ELENA URLAEVA”, 18.04.2022);
- http://dunyouzbeklari.com/archives/63043 (www.dunyouzbeklari.com 28.02.2014).

81. Родной брат Елены Урлаевой проживающий в США нуждается в помощи журналистов. - http://dunyouzbeklari.com/%d0%bf%d0%be%d0%bc%d0%be%d0%b3%d0%b8%d1%82%d0%b5-%d1%80%d0%be%d0%b4%d0%bd%d0%be%d0%b9-%d0%b1%d1%80%d0%b0%d1%82-%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%bd%d1%8b-%d1%83%d1%80%d0%bb%d0%b0%d0%b5%d0%b2%d0%be%d0%b9-%d0%bf.html (www.dunyouzbeklari.com 23.12.2013).

82. АХМАДЖОНОВ Ш. Господин Президент Барак Обама: Просим вернут младенца Мишель родителям. Петиция. - www.secure.avaaz.org/community_petitions/ru/Gospodin_Prezident_Barak_Obama_PROSIM_VERNUT_MLADENCA_MIShEL_RODITELYaM/?launch&fbclid=IwAR1EidQJjQtMgvWMYmXAp1GCqJdzGlOA_jFH3WARJ78gOgkusnOq3UUCBfc (www.secure.avaaz.org Опубликовано 29 марта 2014 (Обновление 14 апреля 2015);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6975091/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони” Рубрика “ELENA URLAEVA”, 18.04.2022).

83. Шухратжон Ахмаджонов: О неправильной позиции Василия и судьбе петиции. - www.secure.avaaz.org/community_petitions/ru/Gospodin_Prezident_Barak_Obama_PROSIM_VERNUT_MLADENCA_MIShEL_RODITELYaM/?launch&fbclid=IwAR1EidQJjQtMgvWMYmXAp1GCqJdzGlOA_jFH3WARJ78gOgkusnOq3UUCBfc (www.secure.avaaz.org Опубликовано 29 марта 2014 (Обновление 14 апреля 2015);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6975091/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон Шухратжони” Рубрика “ELENA URLAEVA”, 18.04.2022).

84. ЕЛЕНА УРЛАЕВА. В Управление Верховного комиссара Организации Объединённых Наций по делам беженцев! - Письмо Елена Урлаева мне и более 500 адресатам международных правозащитных организаций и активистам от 3 марта 2019 года.

85. 'Pharmacy on a chip' gets closer. By Jonathan Amos. (ДЖОНАТАН АМОС. «Аптека на чипе» становится ближе). - https://www.bbc.com/news/science-environment-17050551 (www.bbc.com 16.02.2012).

86. Американские ученые создали вживляемые под кожу микрочипы с лекарствами. –
'Pharmacy on a chip' gets closer - BBC News, 16.02.2012
http://vesti.kz/inventions/98099/ (www.vesti.kz 17.02.2012).

87. Staff (Сотрудники). - http://www.streetsense.org/who-we-are/staff/ (www.streetsense.org ).

88. Джеффри Макнейл (Jeffery NcNeil, № 133). (www.streetsensemedia.org/staff_members/jeffery-mcneil/#.Y7t2Cv7MJpk )

89. АҲМАДЖОНОВ Ш. «Гадо»ни «гадо»га қарши қўяётган махсус хизматлар (Спецслужбы стравливающие “нищего” против “нищего”).
– Полная текст статьи. – www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/4529093/ (www.liveinternet.ru Дневник «Турон_Шухратжони», Рубрика “СТАТЬИ 2013 ГОДА”, “ПРАВОЗАЩИТА”, 2013.19.08).
- Одна треть статьи. – www.uzerk.org/гадони-гадога-қарши-қўяйтган-махсус.html (www.uzerk.org 2013.01.08).

90. РУБИНА Я. В 2015 году в мире были убиты 67 журналистов. - В 2015 году в мире были убиты 67 журналистов (saint-petersburg.ru) (www.saint-petersburg.ru 29.12.2015);
- www.saint-petersburg.ru/m/society/rubina/344354/ (www.saint-petersburg.ru 29.12.2015).

91. Конституция США.
- Конституция США — Викитека (wikisource.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Сайт “Материал из Викитеки — свободной библиотеки»);
http://ru.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%BE%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%91%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D1%85_%D0%A8%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B8#.D0.9F.D0.BE.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.BA.D0.B0_I_.281791.29 (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Сайт “Материал из Викитеки — свободной библиотеки»).

92. Гаванский синдром. – Гаванский синдром — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Гаванский_синдром (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

93. Скончался Абдуманноб Пулат.
- Скончался Абдуманноб Пулат (fergananews.com) (www.fergananews.com 22.11.2010);
- www.fergananews.com/articles/6805 (www.fergananews.com 22.11.2010).

94. АҲМАДЖОНОВ Ш. Абдуманноб мухолифатнинг яхши лидери эди (Абдуманноб был хорошим лидером оппозиции).
- http://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6801766/ (www.liveinternet.ru “Турон_Шухратжони” кундалиги (Дневник), 2018.16.11);
- http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1544:2010-12-27-02-07-45&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 2010.26.12).
- http://yangidunyo.com/?p=16602 (www.yangidunyo.com 2011.13.01).
- http://yangidunyo.com/?p=439#more-439 (www.yangidunyo.com 2012.11.01).

95. АБДУМАННОБ ПЎЛАТ. Америка ва бошқа ривожланган мамлакатлардан бошпана олиш: тартиб ва талаблар (Убежище в Америки и других развитых стран: процедуры и требования). – http://yangidunyo.com/?p=9201 (www.yangidunyo.com January 10th, 2010).

96. О́пухоль головного мозга.
- Опухоль головного мозга — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии):
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Опухоль_головного_мозга (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

97. РОМАН РОНИН. Своя разведка. Практическое пособие. Минск, «Харвест», 1997.
- https://www.klex.ru/r0 ;
- http://lib.ru/DPEOPLE/m_razw.txt

98. РАТНИКОВ Б.К. Наркодопрос (практика его применения специальными службами США). - http://center-bereg.ru/o4449.html (www.center-bereg.ru 23.07.2018).

99. АХМАДЖОНОВ Ш. Господин Президент Барак Обама! Дорогие сенаторы и депутаты! (Открытое письмо от 13 января 2014 года). - http://dunyouzbeklari.com/2014/01/17/59220 (www.dunyouzbeklari.com 2014.18.01);
https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5278052/ (www.liveinternet.ru 18.04.2020).

100. Mr. President Barack Obama! Dear senators and representatives! Open letter dated January 13, 2014. By Shuhratjon Ahmadjonov (АХМАДЖОНОВ Ш. Господин Президент Барак Обама! Дорогие сенаторы и депутаты! (Открытое письмо от 13 января 2014 года о необходимости контроля над агентами ФБР и сотрудников полиции)). –
https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5278052/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник), Рубрика “СТАТЬИ 2014 ГОДА”, April 18, 2020);
http://dunyouzbeklari.com/2014/01/17/59220 (www.dunyouzbeklari.com January 18, 2014);

(Part 1) Open Letter by Shuhratjon Ahmadjonov, Vendor. –
https://issuu.com/streetsenseinfo/docs/01.29.2014_a825d58222cf21 (www.issuu.com/streetsenseinfo/docs/ Newspapar “Street Sense”, 01.29.2014, page 14);
Newspapar “Street Sense”, Volume 11: Issue 6, Janaury 29 – February 11, 2014, page 14.
(Part 2) Mr. President Barack Obama. By Shuhratjon Ahmadjonov. - https://issuu.com/streetsenseinfo/docs/02.12.2014 (www.issuu.com/streetsenseinfo/docs/ Newspapar “Street Sense”, 02.12.2014, page 11);
Newspapar “Street Sense”, Volume 11: Issue 7, February 12-25, 2014, page 11.
(Part 3) Open Letter to President Obama. By Shuhratjon Ahmadjonov, Vendor. - https://issuu.com/streetsenseinfo/docs/street_sense_2.26 (www.issuu.com/streetsenseinfo/docs/ Newspapar “Street Sense”, 02.26.2014, page 14);
Newspapar “Street Sense”, Volume 11: Issue 8, February 26 – March 11, 2014, page 14.
(Part 4) Obama Letter Finale. By Shuhratjon Ahmadjonov, Vendor. - https://issuu.com/streetsenseinfo/docs/street_sense_03.12 (www.issuu.com/streetsenseinfo/docs/ Newspapar “Street Sense”, 03.12.2014, page 11);
Newspapar “Street Sense”, Volume 11: Issue 9, March 12-25, 2014, page 11.

101. Report coronavirus cases. - United States COVID - Coronavirus Statistics - Worldometer (worldometers.info) (www.worldometers.info/coronavirus/country/us/ May 22, 2023).

Коронавирус в США. Текущая статистика по коронавирусу на 22.05.2023 (США).
- Коронавирус в США - Статистика [18.02.2023] - Графики (minfin.com.ua) ((www.index.minfin.com.ua May 22, 2023);
- www.index.minfin.com.ua/reference/coronavirus/geography/usa/ (www.index.minfin.com.ua May 22, 2023).

102. United States military casualties of war (Военные потери США в войне). – www.en.wikipedia.org/wiki/United_States_military_casualties_of_war (www.en.wikipedia.org From Wikipedia, the free encyclopedia).

103. АХМАДЖОНОВ Ш. Господин Президент Дональд Трамп! Господин Избранный Президент Джо Байден! Уважаемые сенаторы и репрезентативы! (Жалоба от 8 сентября и 14 декабря 2020 года). - https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6906524/ (www.liveinternet.ru Дневник “Турон-Шухратжони”, Рубрика «Статьи 2020», 15.12.2020).

104. Mr. President Donald Trump! Mr. President-elect Joe Biden! Dear senators and representatives! Dear Americans and leaderships of the human rights organizations! (Complaint dated September 8 and December 14, 2020). By Shuhratjon Ahmadjonov. - https://www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5838835/ (www.liveinternet.ru Дневник «Турон Шухратжони», Heading «English», December 15, 2020).

105. Бред преследования. – Бред преследования — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии - свободной энциклопедии).

Persecutory delusion. - Persecutory delusion - Wikipedia (www.en.wikipedia.org From Wikipedia, the free encyclopedia).

106. АҲМАДЖОНОВ Ш. Боймирза Ҳайитнинг сабр-бардоши (Терпение Боймирза Хайита). -
http://turonzamin.org/2011/04/11/bhayit-2/#more-14567 (www.turonzamin.org 2011.11.04).
http://yangidunyo.com/?p=18465#more-18465 (www.yangidunyo.com 2011.25.04).

107. АҲМАДЖОНОВ Ш. Энг қисқа ва оммавий Дастур – мадҳиядир: яна “Яша Турон” мадҳияси ҳақида (Самая короткая всеобщая программа – это гимн: еще раз о гимне «Яша Турон» («Живи Туран»)). –
http://turonzamin.org/2011/04/13/shuhrat-ahmadjonov-10/#more-14612 (www.turonzamin.org 2011.13.04, лотин алифбосида).
- http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1895:2011-04-14-01-57-16&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 13 April 2011, кирил алифбосида).
- http://yangidunyo.com/?p=18402#more-18402 (www.yangidunyo.com April 21st, 2011, кирил алифбосида).

108. АҲМАДЖОНОВ Ш. 2005 йил: Ҳайдаровнинг Президентга шикоят аризаси (2005 год: Жалоба Хайдарова Президенту). – http://turonzamin.org/2011/04/18/shuhrat-ahmadjonov-11/#more-14638 (www.turonzamin.org 2011.18.04; лотин алифбосида).
- http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1915:2011-04-22-06-01-20&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 22 April 2011, кирил алифбосида).

109. АҲМАДЖОНОВ Ш. 2006 йил: Йиғлаб-йиғлаб ўқилган илтимоснома (2006 год: Ходатайство, прочитанная со слезами на глазах). – http://turonzamin.org/2011/04/19/shuhrat-ahmadjonov-12/#more-14654 (www.turonzamin.org 2011.19.04, лотин алифбосида).
http://yangidunyo.com/?p=18555#more-18555 (www.yangidunyo.com April 28th, 2011, кирил алифбосида).

110. АҲМАДЖОНОВ Ш. 1990 йилги Ўш-Узган қирғинига доир хотираларим (Мои воспоминания об Ош-Узгенской трагедии 1990 года).
- http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=section&layout=blog&id=3&Itemid=18 (www.muvozanat.info 28 April 2011).
- http://yangidunyo.com/?p=18601 (www.yangidunyo.com April 30th, 2011).

111. АХМАДЖОНОВ Ш. Главная ошибка лидеров узбекской оппозиции. – http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1999:2011-05-22-19-20-03&catid=31:general&Itemid=18 ( www.muvozanat.info 22.05.2011).
http://pravozashitnik.at.ua/news/2011-05-22-1950 (www.pravozashitnik.at.ua 22.05.2011, страница на русском языке).
http://turonzamin.org/2011/05/24/oshibka/#more-15078 (www.turonzamin.org 24.05.2011).
http://yangidunyo.com/?p=19378 (www.yangidunyo.com 25.05.2011).

112. АҲМАДЖОНОВ Ш. Кимса Муродиллага жавоб (Ответ некоему Муродилла). –
http://yangidunyo.com/?p=19741 (www.yangidunyo.com May 31, 2011, кирил алифбосида);
http://turonzamin.org/2011/06/02/shuhrat-ahmadjonov-14/#more-15245 (www.turonzamin.org 2011.02.06, лотин алифбосида).

113. АҲМАДЖОНОВ Ш. Қирғин: кимлар ва қандай манфаат изламоқда? (Трагедия: кто и какие выгоды ищет?). – http://turonzamin.org/2011/06/17/shuhrat-6/#more-15384 (www.turonzamin.org June 17th, 2011 at 4:14 pm, лотин алифбосида).
http://muvozanat.info/index.php?option=com_content&view=article&id=2061:2011-06-18-00-09-42&catid=31:general&Itemid=18 (www.muvozanat.info 17 June 2011 19:43, лотин алифбосида).
1-қисм. – http://himoyachi.at.ua/news/2011-06-22-2325 (www.himoyachi.at.ua 2011.22.06, кирил алифбосида).
2-қисм. – http://himoyachi.at.ua/news/2011-06-22-2326 (www.himoyachi.at.ua 2011.22.06, кирил алифбосида).
3-қисм. – http://himoyachi.at.ua/news/2011-06-22-2327 (www.himoyachi.at.ua 2011.22.06 кирил алифбосида).
http://yangidunyo.com/?p=20277 (www.yangidunyo.com 2011.22.06, кирил алифбосида).

114. Шухратжон Ахмаджонов: Провокации в школе США. - http://dunyouzbeklari.com/archives/63311 (www.dunyouzbeklari.com 05.03.2014).

115. Шухратжон АХМАДЖОНОВ: Дискриминация в школе США. - http://dunyouzbeklari.com/archives/69706 (www.dunyouzbeklari.com 18.05.2014).

116. Микоз стоп. Почему появляется грибок на ногах? - https://zazdorovye.ru/mikoz-stop/ (www.zazdorovye.ru 20.02.2013).

117. Главный врач г. Вашингтон и региона: «Грибок ногтей заражает кровь и запускает процесс некроза. Путь к спасению есть, но не для всех.» - https://liveeblogjournal.biz/exodol/free/geo2form/?aid=449&ids=349&id=173&sub1=88365528&sub2=0&sub3=0&sub4=0&stream=5rUmgO&ref=https%3A%2F%2Fnews-fancy.com%2F6517-mat-detei-kirkorova-vyshla-v-svet-full.html (www.liveeblogjournal.biz/exodol/ 20.03.2020).

118. Можно ли взвесить душу? Ученые проводят уникальные эксперименты. - https://www.kp.ru/daily/26069/2976237/ (www.kp.ru/daily/ Сайт газеты “Комсомольская правда”, 30.04.2013)

119. (U) Non-Lethal Weapons (NLW) Reference Book (Справочник оружия несмертельного действия). – www.csef.ru/media/articles/2411/2411.pdf (www.csef.ru 2011).

120. America's Psychic Challenge (Психический вызов Америки). – www.en.wikipedia.org/wiki/America%27s_Psychic_Challenge (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

121. Битва экстрасенсов (телеканал STB Украина). Все 21 сезонов. – https://bitva.stb.ua/ru/video-2/
https://teleportal.ua/ru/show/stb/bitva

122. Кашель. - Кашель — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Кашель (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

123. Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ. Власти Узбекистана хотят вновь применить карательную психиатрию.
- http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1118523480 ( www.centrasia.ru 12.06.2005 00:58);
- Статьи 2005 года | Записи в рубрике Статьи 2005 года | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “Статьи 2005 года”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2023.25.04);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/5478522/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “Статьи 2005 года”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2023.25.04).

124. В Узбекистане надо отменить смертную казнь! Обращение Ш.Ахмаджонова к сессии Олий Мажлиса. - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1093401900 ( www.centrasia.ru 25.08.2004 06:45).

125. Вильям Шекспир. Макбет (Перевод: Борис Пастернак. OCR: Максим Бычков). - Вильям Шекспир. Макбет (пер.Б.Пастернак) (booksite.ru)
- www.booksite.ru/fulltext/1/001/005/142/023.htm

126. Михаил Решетников: большинство преступлений совершены теми, кто скрывал свои психиатрические патологии. - Михаил Решетников: большинство преступлений совершены теми, кто скрывал свои психиатрические патологии - Чемпионат Мира по футболу 2018 в России (sport-interfax.ru) (www.sport-interfax.ru 18.10.2018);
- www.sport-interfax.ru/wc2018/633882 (www.sport-interfax.ru 18.10.2018).

127. Количество единиц оружия в США на 67 млн превысило численность населения.
– Количество единиц оружия в США на 67 млн превысило численность населения :: Общество :: РБК (rbc.ru) (www.rbc.ru 20.06.2018);
- https://www.rbc.ru/rbcfreenews/5b29bbd69a79479de93bdd81 (www.rbc.ru 20.06.2018).
There are more guns than people in the United States, according to a new study of global firearm ownership. By Christopher Ingraham. - There are more guns than people in the United States, according to a new study of global firearm ownership - The Washington Post June 19, 2018.

128. АНГЕЛИНА БАГДАСАРЯН. Стрельба в Калифорнии: поиск мотивов. - www.golosameriki.com/a/shooting-in-california/6934057.html (www.golosameriki.com/a/ 26.01.2023).

129. АХМАДЖОНОВ Ш. АҚШда ишсизлик: Обамага таклифим (Без работица в США: мое предложение Обаме). - http://yangidunyo.com/?p=1475 (www.yangidunyo.com 2012.09.06).

130. АХМАДЖОНОВ Ш. Предложение по решению проблемы безработицы в мире. - http://dunyouzbeklari.com/predlojenie-po-resheniyu-problemyi-bezrabotitsyi-v-mire/ (www.dunyouzbeklari.com 26.11.2012);
AHMADJONOV Sh. The suggestion on a solution of the problem of unemployment in the world (Предложение по решению проблемы безработицы в мире). - http://dunyouzbeklari.com/the-suggestion-on-a-solution-of-the-problem-of-unemployment-in-the-world/ (www.dunyouzbeklari.com 03.12.2012);
АХМАДЖОНОВ Ш. Дунёда ишсизлик муаммосини ҳал этишга доир таклифим (Предложение по решению проблемы безработицы в мире). - http://yangidunyo.org/2012/11/29/%d0%b4%d1%83%d0%bd%d1%91%d0%b4%d0%b0-%d0%b8%d1%88%d1%81%d0%b8%d0%b7%d0%bb%d0%b8%d0%ba-%d0%bc%d1%83%d0%b0%d0%bc%d0%bc%d0%be%d1%81%d0%b8%d0%bd%d0%b8-%d2%b3%d0%b0%d0%bb-%d1%8d%d1%82%d0%b8%d1%88%d0%b3/ (www.yangidunyo.org 2012.29.11).

АХМАДЖОНОВ Ш. Предложение по решению проблемы безработицы в мире. - http://www.liveinternet.ru/users/4799013/ (www.liveinternet.ru 02.01.2014).

131. Impact of farmers' markets on economies within the United States (Влияние рынков фермеров на экономику в Соединенных Штатах). - https://en.wikipedia.org/wiki/Impact_of_farmers%27_markets_on_economies_within_the_United_States (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

132. WERTZ W.F. Was It Murder? Philip Marshall, Author of 'Big Bamboozle,' Dead (Был ли это убийство? Филипп Маршалл, автор «Большого Bamboozle," мертв). - http://www.larouchepub.com/other/book_reviews/2013/4011bamboozle_murder.html (www.larouchepub.com 15.03.2013).

133. Бывший американский агент Национальной Безопасности, автор расследования 9/11 Филипп Маршалл и его дети убиты. - http://politikus.ru/events/3665-byvshiy-amerikanskiy-agent-nacionalnoy-bezopasnosti-avtor-rassledovaniya-9-11-filipp-marshall-i-ego-deti-ubity.html (www.politikus.ru 06.03.2013).

134. В США убит вместе с детьми писатель Ф.Маршалл, расследовавший теракты 11 сентября и утверждавший, что их организовало ЦРУ. - http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1362584220 www.centrasia.ru 19:37 06.03.2013).

135. National Guard (United States) (Национальная гвардия (США)). - National Guard (United States) - Wikipedia (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia);
- www.en.wikipedia.org/wiki/National_Guard_(United_States) (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

136. АНДРЕЙ САВИН. За четверть века были убиты тысячи журналистов. – www.35media.ru/paper--rech/2016/02/03/za-chetvert-veka-byli-ubity-tysyachi-zhurnalistov (www.35media.ru/paper--rech/ February 3, 2016).

137. В 2022 году число убийств журналистов увеличилось на 50%, половина журналистов погибает в нерабочее время. - www.unesco.org/ru/articles/v-2022-godu-chislo-ubiystv-zhurnalistov-uvelichilos-na-50-polovina-zhurnalistov-pogibaet-v (www.unesco.org/ru/ January 16, 2023).

138. Павлюк, Геннадий Георгиевич. – www.ru.wikipedia.org/wiki/Павлюк,_Геннадий_Георгиевич (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

139. Отравление Сергея и Юлии Скрипаль. – www.ru.wikipedia.org/wiki/Отравление_Сергея_и_Юлии_Скрипаль (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

140. Отравление Александра Литвиненко. – www.ru.wikipedia.org/wiki/Отравление_Александра_Литвиненко (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

141. Отравление Алексея Навального. – www.ru.wikipedia.org/wiki/Отравление_Алексея_Навального (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

142. Кара-Мурза, Владимир Владимирович. – www.ru.wikipedia.org/wiki/Кара-Мурза,_Владимир_Владимирович (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

143. 638 Ways to Kill Castro. Channel 4 documentary film («638 способов убить Кастро» — документальный фильм Channel 4). – www.en.wikipedia.org/wiki/638_Ways_to_Kill_Castro (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

144. Провокация.
- Провокация | это... Что такое Провокация? (academic.ru) (www.dic.academic.ru Переписали из Википедии, бесплатной энциклопедии 14 мая 2011 года);
- www.dic.academic.ru/dic.nsf/ruwiki/158351 (www.dic.academic.ru Переписали из Википедии, бесплатной энциклопедии 14 мая 2011 года).

145. Agent provocateur (Агент-провокатор).
- Agent provocateur - Wikipedia (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia);
- www.en.wikipedia.org/wiki/Agent_provocateur#Russia (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

146. Шекспир, Уильям. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%80 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

147. Отелло. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BB%D0%BE (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

148. Нерон. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

149. Поджог Рейхстага. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B6%D0%BE%D0%B3_%D0%A0%D0%B5%D0%B9%D1%85%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B3%D0%B0 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

150. Майнильский инцидент. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B9%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D1%8C%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

151. Глейвицкий инцидент. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B5%D0%B9%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

152. 33-й саммит G8. - http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B0_%22%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%BE%D0%B9_%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%8C%D0%BC%D1%91%D1%80%D0%BA%D0%B8%22_%D0%B2_2007_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%83 (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

153. Шуҳратжон АҲМАДЖОНОВ. (179-мақолам. 2012 йил 26 сентябр) Қуръон ва пайғамбарга қарши провокациялар. ((Статья 179 от 26 сентября 2012 года) (Провокации против Корана и пророков)).
- 2012 YILGI MAQOLALAR | Записи в рубрике 2012 YILGI MAQOLALAR | Дневник Турон_Шухратжони : LiveInternet - Российский Сервис Онлайн-Дневников (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2023.07.03);
- www.liveinternet.ru/users/4799013/rubric/6963245/ (www.liveinternet.ru "Турон Шухратжони" кундалиги (дневник)даги “2012 YILGI MAQOLALAR”, “ПРАВОЗАЩИТА” рукнлари, 2023.07.03);
- www.yangidunyo.com 2012.26.09.

154. Джонс, Терри (пастор).
- Джонс, Терри (пастор) — Википедия (wikipedia.org) - www.ru.wikipedia.org/wiki/Джонс,_Терри_(пастор) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Джонс,_Терри_(пастор) (www.ru.wikipedia.org/wiki/ Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

155. American Civil Liberties Union (Американский союз защиты гражданских свобод). - https://en.wikipedia.org/wiki/American_Civil_Liberties_Union (www.en.wikipedia.org/wiki/ From Wikipedia, the free encyclopedia).

156. Нимёллер Мартин. - Нимёллер, Мартин — Википедия (wikipedia.org) (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии);
- www.ru.wikipedia.org/wiki/Нимёллер,_Мартин (www.ru.wikipedia.org Материал из Википедии — свободной энциклопедии).

------------------------------------------

С уважением

Шухратжон Ахмаджонов,
правозащитник, независимый журналист, беженец и продавец газеты "Street Sense"

США, город Вашингтон

12 июня 2023 года
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2022 YILGI MAQOLALAR
2022:ЗАЯВЛЕНИЕ-ЖАЛОБА

(ПРОДОЛЖЕНИЕ 16) 2021-2023 - ЗАЯВЛЕНИЕ-ЖАЛОБА: ПРЕСТУПЛЕНИЯ АГЕНТОВ ФБР США И ПУТЬ ДОКАЗАТЕЛЬСТВА

Пятница, 17 Февраля 2023 г. 02:28 + в цитатник
Шухратжон АХМАДЖОНОВ

(ПРОДОЛЖЕНИЕ 16) 2021-2023 - ЗАЯВЛЕНИЕ-ЖАЛОБА: ПРЕСТУПЛЕНИЯ АГЕНТОВ ФБР США И ПУТЬ ДОКАЗАТЕЛЬСТВА

ЧАСТЬ 8. ПУТЬ ДОКАЗАТЕЛЬСТВА

ПАРАГРАФ 301. Допустим, что некоторые агенты ФБР грубо нарушают законы и Конституцию США. Но как можно это доказать? Для этого необходимо создание банк данных о деятельности агентов ФБР и сотрудников полиции. Я об этом писал в статье «В чем причина массовых убийств в США?» в параграфе 18 (см. [7]). Там перечислил десять важных сторон.

301.1. Следует накапливать информацию о каждодневной работе агентов ФБР и сотрудников полиции, а также их руководителей. Для этого необходимо создать отдельную службу по сбору и накопления такой информации. Этот банк информации следует начинать с полного списка агентов ФБР и сотрудников полиции и информаторов ФБР и полиции. Какую часть потока информации ежедневной работы всех сотрудников и информаторов собирать – пусть решать законодатели.

Я считаю важно накапливать разговоры по телефону и рации между агентами ФБР, сотрудниками полиции и информаторами ФБР и полиции. Именно такая информация лучше всего раскроет чем занят каждый конкретный агент, сотрудник и его обслуживающие информаторы (стукачи), за кем и как следят, какие законные и незаконные, иногда провокационные даются устные приказы и какие шаги предпринимают и так далее.

Уместно еще собирать следующую информацию: каждый агент ФБР, сотрудник полиции и информатор ежедневно какой приказ получает; их ежедневные, еженедельные и другие отчеты о проделанной работе, и еще кое-какие важные информации.

301.2. Такой банк информации необходимо открыть и он должен существовать отдельно. ФБР и полиция будут продолжать работать по своим принципам работы, то есть вмешательство в их работу не будет. Просто информация об их работе будет параллельно накапливаться в отдельном банке данных.

301.3. Конечно, этот банк данных будет засекречен и тщательно охраняться от утечки информации и от посторонних противозаконных вмешательств. Аналогичное хранение засекреченной информации в настоящее время есть в Министерстве обороны, ФБР, полиции и других силовых структур США.

301.4. В этом банке данных уместно накапливать и письма жалоб граждан о работе агентов ФБР и сотрудников полиции.

301.5. Необходимо серьезно заняться по устранению безработицы в США путем организации во всех городах и районах США воссозданием обычных рынков (см. параграфы 303-304, [128] и [129]).

301.6. В данное время приблизительно такой объем информации накапливается в архивах и делах ФБР и полиции. Руководители и сотрудники ФБР и полиции имеют доступ к этим информациям. И они в любое время, особенно когда это угрожает им увольнением и разоблачением, они могут уничтожить соответствующую информацию, например, касающихся конкретного самоубийства или массового убийства. Порой уничтоженный один лист или файл важного документа ставит в тупик целое расследование преступления. В случае создание параллельного банка данных, руководители, агенты и сотрудники ФБР и полиции не будут иметь доступа в этот параллельный банк данных и не смогут выборочно уничтожить определенно важную информацию.

301.7. Право изучения информации этого параллельного банка данных уместно предоставить только определенному кругу лиц из числа депутатов законодательной палаты штата или Конгресса США, или создаваемой специальной комиссии по изучению и контролю этой информации.

301.8. В интервале нескольких лет по установленному закону или случае происхождение массовых убийств должна быть создана авторитетная депутатская комиссия. В состав комиссии можно включить по одному авторитетного и честного сотрудника силовых структур, в том числе ФБР и полиции. Опять-таки выбор членов комиссии лучше написать в законе или пусть определяют депутаты парламента штата или страны.

301.9. В случае очередного убийства или массового убийства Комиссия будет изучать все материалы касающиеся убийства. Во-первых, в этом случае руководители ФБР и полиции не смогут уничтожить истинную информацию о скрытой работе и травле определенных граждан, в том числе самоубийца или организатора массового убийства со стороны некоторых руководителей и сотрудников ФБР и полиции или руководителей других ведомств.

Во-вторых, будет выяснена серьезные упущения и противозаконные действия некоторых руководителей, агентов и/или сотрудников ФБР и полиции, а также информаторов против определенных граждан и жителей США, то есть серьезные нарушения прав человека.

В-третьих, на основе анализа этой информации можно и нужно будет разработать законодательные акты и законы, регулирующие работу руководителей и сотрудников силовых структур, особенно агентов ФБР и сотрудников полиции.

301.10. Только такой серьезный и комплексный подход к изучению и законодательное урегулирование работы ФБР и полиции, и возможно других силовых структур, даст возможность резко сократить количество самоубийств и массовых убийств, а также ограблений и краж в США.

ПАРАГРАФ 302. 13 января 2014 года я написал Открытое письмо Президенту Барак Обаме, сенаторам и депутатам США о необходимости создание банк данных о деятельности агентов ФБР и сотрудников полиции, чтобы резко уменьшить количество массовых убийств и самоубийств, а также вмешательств в частную жизнь граждан США. Там перечислил десять пунктов написанных в параграфе 301. В конце добавил одиннадцатый пункт.

«301.11. Серьезный и комплексный подход к изучению и законодательное урегулирование работы силовых структур и спецслужб (ФБР и полиции, 20.10.2021) путем создание Банк данных приведет к следующим результатам:

Во-первых, прекратится незаконное вмешательство силовых структур и спецслужб в частную жизнь граждан и жителей США.

Во-вторых, резко сократиться количество массовых убийств, такие как совершенные Джеймс Холмсом, Адам Лэнзом и другими.

В-третьих, резко сократится число самоубийств граждан США.

В-четвертых, будет очищена ряды силовых структур и спецслужб от нарушающих закон агентов, сотрудников и руководителей.

В-пятых, в результате поднимется авторитет Президента США, конгрессменов и депутатов, существующей власти, силовых структур и спецслужб среди граждан США.

Итак, предлагаю вам выступить с инициативой создания Банк данных о работе силовых структур и спецслужб. Это в конечном итоге решить многие проблемы вокруг незаконное вмешательства спецслужб и силовых структур, именно ФБР и полиции, в частную жизнь граждан, массовых убийств и самоубийств в США.» [99], [100]

ПАРАГРАФ 303. В США есть миллионы безработных. Некоторые агенты ФБР пугают многих американцев увольнением с работы и добываются своих законные и противозаконные требования. Решить проблему безработицы можно и нужно путем возрождения обычных рынков в США. Я об этом писал в Президенту Барак Обаме «Предложение по решению проблемы безработицы в мире» (см. [130]) в ноябре 2012 году. А в августе 2020 года отправил свое предложение кандидату в Президенты Джо Байдину «Решение проблемы безработицы в США». Там я кратко перечислил его одиннадцать положительные стороны.

303.1. Миллионы безработные и лица, занятые неполный рабочий день в США будут обеспечены работой полного дня.

303.2. Многие фермеры, да и разные мелкие и средние магазины могут свои товары дополнительно реализовывать на возрожденных рынках.

303.3. Один из главных проблем – реализация товара и продуктов. Обычные рынки создают большие возможности для реализации товаров и продуктов.

303.4. Появление дополнительных мест продажи для миллионов людей будет стимулировать производстве больше товаров для рынка. В этих работах будут участвовать множество нынешних безработные и лица, занятые неполный рабочий день.

303.5. Безработные будут помогать при перевозке и продаже товаров на рынке.

303.6. В настоящее время супермаркеты в США у фермеров покупают только лучший часть урожая. Средняя и мелькая часть урожая остается в поле. Фермеры могут продавать этот часть урожая через рынок, по сниженным ценам, чем в супермаркетах.

303.7. Реализация проекта «Возрождение рынков» на первом этапе не требует почти расходов. От руководителей районов и городов США требуется выделить удобное для граждан и достаточная площадь для рынка. В дальнейшем, исходя из сложившейся инфраструктуры рынка, для продавцов и покупателей можно спроектировать и построить удобные здания рынка.

303.8. Этот проект можно реализовать за короткое время во всех городах и районах 50 штатов США и в городе Вашингтоне. В настоящее время некоторые дни, часто в субботу и воскресенье в течение 4-6 часов организовываются палаточная торговля в городах и районах.

«Частично из-за повышенного интереса к более здоровым продуктам питания, большего желания сохранить местные сорта или домашний скот и более глубокого понимания важности поддержания небольших устойчивых ферм в городских условиях фермерские рынки в США выросли с 1755 в 1994 году до 4385 в 2006 году, до 5274 в 2009 году, до 8,144 в 2013 году» [131]

Нужно разрешить такую торговлю проводить ежедневно с утра до вечера семь дней в неделю (в месяц один или два дня – Санитарный день).

303.9. Возрожденные рынки никак не повредить существующей системе продуктовых супермаркетов. Те граждане, которые желают продукты супермаркета, могут и дальше покупать в супермаркете.

303.10. Налог от продаж будет поступать в государственную (штатскую) казну. Это обогатить каждый штат, да и в целом США.

303.11. В настоящее время из государственного бюджета США тратиться много денег на обеспечение безработным прожиточного минимума. Большая часть этих затрат будут сэкономлены.

Есть и другие положительные стороны проекта возрождение рынков под названием «Рынок».

ПАРАГРАФ 304. Еще несколько важных исторических фактов о рынке. В истории человечества тысячелетия, да и в наш XXI веке миллиарды людей работают и зарабатывают создавая товар и продукты для рынка, и работая на обычном рынке. И в США функционировал сеть рынков, и там работали миллионы американцев.

Известно, что 1929-1939 годы была Великая депрессия, то есть мировой экономический кризис. Великая депрессия наиболее сильно затронула США, Канаду, Великобританию, Германию и Францию. В эти 1929-1939 годы такие силовые структуры Бюро расследований США (с 1935 года ФБР), полиция и другие использовали Великую депрессию для закрытия и ликвидации рыночной структуры в США. Именно в 1931 году был разрушен Центральный рынок в городе Вашингтоне – один из самых больших рынков США. В дальнейшем на месте Центрального рынка построили Центральный архив США.

ПАРАГРАФ 305. Один пример возможности предотвращение или раскрытие таких убийств, как загадочная смерть Филипп Маршалла и его детей. В феврале 2013 года спустя четыре дня были найдены мертвыми в своем доме Филипп Маршалл с сыном Алекс (Alex) и дочерью Микалиа (Micalia). Я полагаю, что это было очередное массовое убийство в США.

FILIPPfoto1 (550x366, 55Kb)
Фото 61. Филипп Маршалл с сыном Алекс (Alex) и дочерью Микалиа (Micalia).

“March 9—In February 2012, Philip Marshall, a veteran airline pilot, published The Big Bamboozle: 9/11 and the War on Terror, which documents the role of Saudi Arabia in running the Sept. 11, 2001 attacks on the World Trade Center and the Pentagon, and of the Bush Presidency in facilitating it by standing down. One year later, on Feb. 2, 2013, Marshall was found dead, along with his two teenage children and his dog, at his home in California” [132]

Приведу перевод этого абзаца с помощью сайта www.translategoogle.com и www.translate.ru

«9 марта — В феврале 2012, Филип Маршал, пилот-ветеран авиакомпании, издал (книгу, А.Ш.) «Большой Обман: 9/11 и Война с терроризмом», которая документирует роль Саудовской Аравии в управлении нападения на Всемирный торговый центр и Пентагон 11 сентября 2001 года, и президентства Буша в содействии его уступанием места. Один год спустя, 2 февраля 2013, Маршал был найден мертвым, наряду с его двумя подростковыми детьми и его собакой, в его доме в Калифорнии» [132]

Ниже привожу некоторые данные об этом трагедии опубликованные в русскоязычных сайтах.

«Ветеран войны, капитан авиации, бывший пилот правительственного вертолета посвятил свое время написанию книг, в которых он собирал доказательства заговора правительственных чиновников и саудовско-арабской знати…

Прибывшая полиция обнаружила детей семьи Маршалов 17 и 14 лет, их собаку и самого Филиппа застреленными выстрелом в голову из одного и того же пистолета, а потому сразу же была представлена версия, что это было убийство, а затем самоубийство убийцы.

Вместе с Маршаллом найдены мертвыми 14-летняя Micalia и ее 17-летний брат Алекс.

Маршалл, который был свидетелем многих тайных операций, решил пролить свет на загадочные вопросы, в последние годы своей жизни. Маршалл полагал, что бывший президент США Джордж Буш допустил атаки 9/11, чтобы спровоцировать государственный переворот. Маршалл своей четвертой книгой, должен был взорвать информационную бомбу…

Член комитета научного исследования по факту теракта 11 сентября 2001 года Кевин Баррет сказал по этому поводу, что смерть писателя была весьма загадочной. Филипп Маршал написал книгу в которой привел очень интересную информацию о событиях 11 сентября. Покойный Маршал своим друзья говорил, что публикуя данную книгу он на самом деле подписывает себе смертный приговор. Кевин Баррет добавил, что Филиппа Маршала убили за то, что он имел ценную секретную информацию, которая могла срубить под корень ЦРУ и правящую верхушку в США» [133]

Вот мнение специалиста.

«Специалист представляет ряд доказательств того, что убийство совершили профессионалы - соседи не слышали выстрелов. На пистолете Маршалла, из которого он якобы убил свою дочь, своего сына, свою собаку и затем себя, не было глушителя. Кроме того, Маршалл был правшой, а смертельная рана расположена в районе височной доли слева.

Мэдсен предположил, что Маршалл был убит из-за информации в своей новой книге, над которой он работал» [134]

Такое убийство готовиться заранее. Если был бы создан Банк данных о работе силовых структур и спецслужб, в том числе ФБР и полиции, то можно было бы получить информацию о обсуждение и подготовке убийства. Или хотя бы найти некоторые начальные данные готовящийся убийства, и тщательным расследованием найти убийцу.

ПАРАГРАФ 306. Приведу еще один пример на труднодоказуемое преступление и раскрытие его путем создание банка данных о деятельности агентов ФБР и сотрудников полиции. Я писал в параграфе 57 о том, что стал клиентом Bank of America в апреле 2010 года. Я пользуюсь его услугами более 12 лет. Они делают свою работу честно, уважительно и хорошо, не допуская вмешательство посторонних лиц, включая агентов ФБР.

Я, как многие американцы, оплачиваю покупки через свой банковский счет. Информация о банковских операциях клиентов хранится в компьютерном центре банка. Поэтому у меня всегда есть доказательство о моих покупках, в том числе украденных и ограбленных ноутбуков. Некоторым руководителям и агентам ФБР не нравиться такой самостоятельность и доказательная база Bank of America. Видимо, они по этой и аналогичным причинам ведут скрытый бой против Bank of America.

Вот несколько примеров. Я приезжал в Бойсе в августе 2015 года. Меня удивил тот факт, что в Бойсе (Айдахо) закрыли и ликвидировали все отделения Bank of America.

В городе Денвер (Колорадо) осталась только одно отделение Bank of America в центре города. Я приезжал в Денвер в 2015, 2017 и 2018 годы и пользовался услугами этого единственного отделения в Денвере.

Скрытую войну против Bank of America ведут и в городе Вашингтоне. Есть отделение Bank of America по адресу: 1845 7th St NW, Washington, DC 20001. Руководство банка решил наружный банкомат установить внутри помещения летом 2021 года (банкомат от банковского автомат, иногда ATM от английского Automated teller machine). Этот банковское отделение был закрыть более одного месяца: сделали ремонт внутри комнаты и установили два банкомата. Прошло немного времени и какие-то провокаторы начали вредительство против этих банкоматов. Я однажды как обычно вложил часть денег и банкомат остановился. Он не принимает деньги и не возвращает введенные во внутрь деньги и мою карту. Я ушел и на следующий день сходил в другое отделение Bank of America Financial Center по адресу: 3100 14th St NW STE 101, Washington, DC 20010. Там менеджер определил с помощью компьютера и мне выдал новую карту вместе с теми деньгами.

Прошло несколько дней. Я прихожу в отделение Bank of America на 7-й улице: там внутри спит один бездомный устлавшись на пол одеяло и в комнате такой вон. Я ушел. Скоро на дверях появился таблица о том, что отделение открыть с понедельника по субботу с 9:00 по 17:00 часов, а воскресенье закрыто. Ведь клиенты банка должны пользоваться услугой банкомата 24 часа в сутки.

Я приходил в 7 ноября 2021 года в 6:20 часов в отделение Bank of America Financial Center по адресу: 3100 14th St NW STE 101, Washington, DC 20010. Двери были закрыты. Я пошел в ближайший банкомат, который расположен в углу 14-й Улицы и Park Rd NW. Там кто-то камнем или кирпичем разбил дорогостоящий стекло банкомата и естественно он был отключен.

Конечно, полиция не сможет найти преступников, которые совершили эти преступления. По моему, преступления против Bank of America организовывают и совершают некоторые агенты ФБР и с ними связанные люди. Конечно, это трудно доказуемое преступление. Такие и аналогичные преступления можно будет раскрыть с помощью создание банк данных о деятельности агентов ФБР и сотрудников полиции (см. параграф 295-296). Обычно такие преступления не совершаются спонтанно. Они готовятся заранее: организаторы и преступники ведут переговоры, договариваются о месте и цене. Поэтому с помощью банк данных можно будет узнать о готовящееся преступление и арестовать преступников перед или во время преступления.

ПАРАГРАФ 307. Я опубликовал Открытое письмо на имя Президент Барак Обама в газете «Street Sense» о необходимости усиление контроля над ФБР и полиции путем создание параллельного банка данных 12 февраля 2014 года. Там были перечислены все десять пунктов написанных в параграфе 301. Агенты ФБР сделали так, что этот небольшое Открытое письмо опубликовали маленькими кусочками в четырех (!) номерах газеты «Street Sense» (см. [99] и [100]). В 2014 году газета «Street Sense» печаталась каждый 14 дней. Это значит, что мой Открытое письмо печатали в газете на протяжении 42 (!) дней.

По-моему, трудно найти еще один пример за ближайшие 20-30 лет, где опубликовали в четырех номерах газеты небольшую статью или письмо-предложение. Короче агенты ФБР организовали это специально, чтобы американцы не заметили суть Открытого письма о необходимости усиление контроля над ФБР и полиции путем создание параллельного банка данных о них.

ПАРАГРАФ 308. Возникает очередной вопрос: где, в какой государственной структуре необходимо создать банк данных о деятельности агентов ФБР и сотрудников полиции? По моему, такой банк данных лучше создать под руководством специального отдела в структуре Национальной гвардии США. Вот некоторые общие сведения о Национальной гвардии США.

“Национальная гвардия - это вооруженные силы штата, которые становятся частью резервных компонентов армии и ВВС США при использовании для федеральных миссий. Это военный резерв, состоящий из военнослужащих или подразделений Национальной гвардии каждого штата и территорий Гуама, Виргинских островов, Пуэрто-Рико и округа Колумбия, всего 54 отдельные организации. Он официально создан в соответствии со статьей 1 Раздела 8 Конгресса, позволяющей «собирать и поддерживать армии». Все члены Национальной гвардии также являются членами организованной милиции Соединенных Штатов, как это определено в 10 U.S.C. § 246. Подразделения Национальной гвардии находятся под двойным контролем правительств штатов и федерального правительства.

Большинство солдат и летчиков Национальной гвардии работают на гражданской службе полный рабочий день, а неполный рабочий день являются членами Национальной гвардии. Эти гвардейцы, работающие неполный рабочий день, дополняются штатным персоналом активной гвардии и резерва (AGR) как в Национальной гвардии армии, так и в Национальной гвардии ВВС, а также техниками армейского резерва в Национальной гвардии и техниками воздушного резерва (ART) в воздушная национальная гвардия. Национальная гвардия — это совместная деятельность Министерства обороны США (DoD), состоящая из резервных компонентов армии США и ВВС США: Армейской национальной гвардии и Воздушной национальной гвардии соответственно.» [135]

Членства в Национальной гвардии по состоянию на 30 сентября 2020 году составляла Армия Национальная гвардия 336129, Воздушная национальная гвардия 107414, их общее количество - 443543 человек. [135]

Перечислю некоторые положительные стороны открытия банк данных под руководством специального отдела в структуре Национальной гвардии США.

Во-первых, военный резерв, состоящий из военнослужащих или подразделений Национальной гвардии есть в каждом штате и территорий Гуама, Виргинских островов, Пуэрто-Рико и округа Колумбия, всего 54 отдельные организации.

Во-вторых, Национальная гвардии США находится в двойном подчинене, то есть подчиняется президенту США и губернатору штата.

В-третьих, большинство солдат и летчиков Национальной гвардии работают на гражданской службе. Они очень заинтересованы безопасность граждан и соблюдение законов всеми, включая руководителей и агентов ФБР.

В-четвертых, гвардейцы будут надежно охранять накапливаемую информацию о деятельности руководителей и агентов ФБР, а также руководителей и офицеров полиции. Они не допустять утечки секретной информации.

В-пятых, банк данных устанавливает контроль над руководителями и агентами ФБР, а также руководителями и офицеров полиции. При выяснение угрозы жизни гражданам губернатор штата может принять решение арестовать некоторых рукводителей и даже групп ФБР и полицейских с помощью гвардейцев.

В-шестых, ФБР и полицейские хорошо вооружены и могут оказать вооруженное сопротивление при аресте. В таких случаях губернатор может направить достаточное количество вооруженных гвардейцев.

ПАРАГРАФ 309. Я отправил кандидату в президента США г-ну Джо Байдену в ходе выборной президентской компании в 2020 году свое письменное предложение о необходимости усиление контроля над ФБР и полиции путем создание параллельного банка данных. По моему, и это письмо блокировали те агенты ФБР, кто контролировал мой ноутбук и почту. Надеюсь рано или поздно обязательно обратят внимание на этот серьезное и важное предложение. Тем более такое официальное письмо может прийти из международных правозащитных организации.

ЧАСТЬ 9. ВСЕОБЩАЯ ДЕКЛАРАЦИЯ И МЕЖДУНАРОДНЫЙ ПАКТ О СПЕЦСЛУЖБАХ

ПАРАГРАФ 310. Заканчивая этот заявление-жалобу задаюсь вопросом: что измениться в действиях спецслужб, в том числе ФБР США? Ведь во многих странах спецслужбы работают почти бесконтрольно и совершают безнаказанно самые различные преступления. Для примера рассмотрим журналистику.

ПАРАГРАФ 311. «Журналистика – профессия опасная: только за последние 25 лет (1990-2015 годы, А.Ш.) во всем мире были убиты как минимум 2 297 журналистов. Об этом сообщает британское издание The Independent. В основном эти люди освещали военные действия, революции, убийства и коррупционные преступления. По данным Международной федерации журналистов, ситуация с убийствами представителей СМИ становится хуже год от года. Для сравнения, в 1990 году было отмечено 40 таких убийств, а с 2010 года от рук преступников ежегодно гибло не менее сотни журналистов. Самым худшим в печальной статистике стал 2006-й: тогда было убито 155 сотрудников СМИ. Как подчеркнул генсек Международной федерации журналистов Энтони Белленджер, только один из десяти случаев убийства расследуется, и преступники остаются безнаказанными.» [136]

«Согласно данным ЮНЕСКО, в 2022 году в мире было убито 86 журналистов и работников СМИ — это одно убийство каждые четыре дня. Это свидетельствует о серьезных рисках и уязвимости, с которыми журналисты продолжают сталкиваться в ходе своей работы.

Всплеск убийств в 2022 году знаменует собой резкое изменение положительной тенденции, наблюдавшейся в последние годы: если в 2018 году число убийств составляло 99, то в 2019-2021 годах оно снизилось в среднем до 58 убийств в год, согласно данным Обсерватории ЮНЕСКО по убийствам журналистов. Эти цифры напоминают о возрастающих пробелах в правовых системах во всем мире и подчеркивают неспособность государств выполнять свои обязательства по защите журналистов, предотвращению и преследованию преступлений против них.

Около половины убитых журналистов в момент нападения находились не при исполнении служебных обязанностей — в дороге, дома или на автостоянках и в других общественных местах. Это является продолжением тенденции последних лет и означает, что для журналистов не существует безопасных мест, даже в их свободное время.

Хотя число журналистов, убитых в странах, находящихся в состоянии конфликта, выросло до 23 в 2022 году по сравнению с 20 в предыдущем году, глобальный рост произошел в основном за счет убийств в странах, не переживающих конфликты. Их число возросло почти вдвое — с 35 случаев в 2021 году до 61 в 2022 году. Это составляет три четверти всех убийств в прошлом году.

Эти журналисты были убиты по разным причинам: в отместку за репортажи об организованной преступности, вооруженных конфликтах или росте экстремизма, а также за освещение таких деликатных тем, как коррупция, экологические преступления, злоупотребление властью и протесты.

Хотя за последние пять лет был достигнут определенный прогресс, уровень безнаказанности за убийства журналистов остается шокирующе высоким — 86%, что оказывает негативное влияние на работу журналистов и ставит под угрозу свободу слова во всем мире. Это доказывает, что борьба с безнаказанностью остается неотложным обязательством, для выполнения которого необходимо и дальше укреплять международное сотрудничество.

Помимо убийств, журналистам по-прежнему угрожают многочисленные формы насилия — насильственные исчезновения, похищения и произвольные задержания, юридические преследования и цифровое насилие, особенно в отношении женщин-журналистов.» [137]

ПАРАГРАФ 312. Один из главных причин не раскрытие преступлений - их часто организовывают действующие или бывшие сотрудники спецслужб. Большинство эти преступления не раскрыты и убийцы не наказаны. Редким исключением является раскрытие убийство журналиста Геннадий Павлюка (1958-2009) - журналист из Кыргызстана.

«Геннадий Георгиевич Павлюк, псевдоним Ибрагим Рустамбек (11 июня 1958, Бишкек — 22 декабря 2009, Алматы) - независимый журналист. Публиковался в казахских, киргизских и российских СМИ. Проживал в городах Бишкек и Чолпон-Ата. Член Союза журналистов Российской Федерации, отмечен различными международными премиями и наградами.

Окончил Киргизский государственный университет и аспирантуру Белорусского госуниверситета, кандидат филологических наук.

Основатель и главный редактор газет «Аргументы и факты Кыргызстан» и «Белый пароход», в 2006—2007 годы работал исполняющим обязанности главного редактора в представительстве «Комсомольской правды» в Киргизии. В последние годы — свободный автор, сотрудничал с рядом зарубежных компаний в качестве пресс-консультанта.

С лета 2009 года сотрудничал с партией «Ата-Мекен», участвовал в семинарах и партийных съездах, в том числе был на съезде «Справедливой России” в Москве и социал-демократов в Стокгольме.
Убит в Алматы. 16.12.2009 найден сброшенным со связанными руками и ногами с 6-го этажа; 22 декабря 2009 умер, не приходя в сознание. Похоронен в Чолпон-Ате.

В 2011 году приговором Алма-Атинского межрайонного суда по факту убийства Г. Г. Павлюка были осуждены бывший сотрудник Государственный комитет национальной безопасности (ГКНБ) Киргизии Алдаяр Исманкулов (к 17 годам тюрьмы), а также граждане Казахстана Шалкар Оразалин и Алмас Игеликов (к 11 и 10 годам лишения свободы, соответственно), по версии следствия, вымогавшие у убитого материальные ценности. Апелляция в городской суд Алма-Аты не привела к изменению приговора» [138]

ПАРАГРАФ 313. По некоторым данным, в XX веке были убиты более 550 президенты и руководители государств. Из них большинство организовали действующие или бывшие сотрудники спецслужб. Многие из них не раскрыты и убийцы не наказаны.

ПАРАГРАФ 314. Спецслужбы многих стран в течение столетий занимались отравлением лидеров оппозиции, политиков, видных общественных деятелей, руководителей других стран. Они занимаются попытками на убийства и в наши дни. Приведу четыре примера.

«Отравление Сергея Скрипаля и его дочери Ю́лии произошло 4 марта 2018 года в городе Солсбери (Великобритания). Работавший на британские спецслужбы бывший сотрудник ГРУ Сергей Скрипаль, и имеющий два гражданства, России и Великобритании, и его дочь, гражданка России Юлия, прилетевшая из Москвы навестить отца, были отравлены нервно-паралитическим веществом и госпитализированы в бессознательном состоянии.» [139]

«Александр Вальтерович Литвиненко - подполковник советской и российской госбезопасности, в 1988—1999 годах — сотрудник КГБ СССР, а затем — ФСБ России.

1 ноября 2006 года Литвиненко внезапно заболел, был госпитализирован и спустя три недели умер. Причиной смерти явилось отравление полонием-210 - редким и трудно обнаруживаемым радиоактивным веществом.» [140]

«Отравление Алексея Навального, российского оппозиционного лидера, основателя Фонда борьбы с коррупцией (ФБК), произошло в России в августе 2020 года.

Первые признаки отравления проявились у Алексея Навального 20 августа во время перелёта из Томска в Москву. Самолёт совершил экстренную посадку в Омске. Навального в бессознательном состоянии доставили в отделение токсикореанимации городской клинической больницы № 1, где его ввели в искусственную кому и подключили к аппарату искусственной вентиляции лёгких. Два дня спустя, 22 августа, Навального перевезли на лечение в клинику «Шарите» в Берлине (Германия). 7 сентября 2020 года его вывели из искусственной комы, а 14 сентября отключили от аппарата ИВЛ. 22 сентября Навальный был выписан из «Шарите». Он прошёл реабилитацию в Германии, после окончания которой 17 января 2021 года вернулся в Россию, где был задержан по прилёте в московском аэропорту Шереметьево по обвинению в нарушении условий испытательного срока по уголовному делу «Ив Роше».

2 сентября Федеральное правителельство Германии со ссылкой на исследования, проведённые спецлабораторией бундесвера, заявило, что Навальный был отравлен веществом нервно-паралитического действия группы «Новичок». Позже отравление «Новичком» со ссылкой на результаты собственных исследований в лабораториях, сертифицированных Организацией по запрету химического оружия (ОЗХО), подтвердили Франция и Швеция. Германия заявила, что использование «Новичка» является «грубым нарушением» Конвенции о запрещении химического оружия и обратилась за помощью в ОЗХО, которая провела собственное исследование биологических проб Навального и 6 октября подтвердила выводы германской, французской и шведской лабораторий о наличии в анализах следов вещества семейства «Новичок». При этом в отчёте ОЗХО уточнялось, что Навального отравили новой разновидностью «Новичка», которая не была включена в список контролируемых химикатов Конвенции о запрещении химического оружия.» [141]

«Владимир Владимирович Кара-Мурза (род. 7 сентября 1981, Москва) — российский оппозиционный политик, тележурналист, режиссёр, публицист. Бывший председатель совета «Фонда Бориса Немцова за свободу». Его отравили 26 мая 2015 году и 2 феваля 2017 году. [142]

ПАРАГРАФ 315. Уместно вспомнить 638 попытков убийств Фиделя Кастро (1926-2016) – лидера народа Кубы.

«638 Ways to Kill Castro is a Channel 4 documentary film, broadcast in the United Kingdom on 28 November 2006, which tells the story of some of the numerous attempts of the Central Intelligence Agency to kill Cuba's leader Fidel Castro. It was directed by Dollan Cannell» [143]

«638 способов убить Кастро» — документальный фильм Channel 4, транслировавшийся в Соединенном Королевстве 28 ноября 2006 года, в котором рассказывается о некоторых из многочисленных попыток Центрального разведывательного управления убить кубинского лидера Фиделя Кастро. Режиссером выступил Доллан Каннелл» [143]

ПАРАГРАФ 316. Необходимо разработать Всеобщая декларация о спецслужбах и Международный пакт о спецслужбах, аналогично Всеобщая декларация прав человека и Международный пакт о гражданских и политических правах.

В ней однозначно надо написать общие принципы создание контроля над своими спецслужбами и обязать руководителям и сотрудникам спецслужб стран что им запрещается.
1. Убийство граждан.
2. Отравление граждан.
3. Применение пыток.
4. Применение провокации (см. параграф 317-318).

Следующие виды преследование граждан должны получить письменное разрешение суда.
1. Волонтерство только с разрешение суда.
2. Приравнение усыпляющих средств к ядам и их применение только с разрешение суда. В медицинских учреждениях – с разрешения главврача.

В Международном суде в Гааге при организации суда над преступниками совершивших преступления против человечности наряду руководителя страны в скамье подсудимых должен быть и руководитель спецслужб той страны.

На основе Всеобщей декларации и Международного пакта о спецслужбах каждая страна в свою Конституцию введет отдельную главу или параграфы о спецслужбах, а также разработает свой Закон о спецслужбах.

ПАРАГРАФ 317. Я на основе 54-летней жизни в Узбекистане, в том числе 37 лет в тоталитарном Советском Союзе знаю: сотрудники спецслужб много применяют провокации против свободолюбивых и для них неугодных граждан. Дальнейшие наблюдения и горький опыт после 2010 года меня убеждает: провокацию применяют сотрудники спецслужб и в других странах, в том числе агенты ФБР и с ними связанные люди. Уместно привести информацию о понятие провокации и некоторые знаменитые провокации.

В рускоязычном Википедии была статья «Провокация». Но она исчезла и его заменили статьей «Провокация — вид психологической манипуляции». Статья «Провокация» сохранена на сайте Провокация | это... Что такое Провокация? (academic.ru) Там была написана следующее определение.

«Провокация — действие или ряд действий с целью вызвать ответное действие / бездействие провоцируемого(ых), как правило, с целью искусственного создания таким образом тяжелых обстоятельств или последствий для провоцируемого(ых). Субъект, совершающий провокации, называется провокатором.

Провокации занимают важное место в маркетинге, военном деле, искусстве, политике, в отношениях между отдельными людьми, группами людей, между юридическими лицами и государствами. В политике провокации часто ориентированы на реакцию общественного мнения, негативную в отношении противника. В частности, среди методов провокации может быть совершение неблаговидных действий под видом своего противника, нанесение урона его известным оппонентам, с целью вызвать реакцию сочувствия в общественном мнении. В военном деле провокацией может быть ложное отступление, создание иллюзии незащищенности какого-либо своего фланга, с целью заманить противника в ловушку. В политических целях государства могут жертвовать частью войск, провоцируя противника на открытую атаку, чтобы получить повод к войне» [144]

В англоязычном Википедии это понятие написан в статье «Agent provocateur» («Агент-провокатор»).

«An agent provocateur (French for 'inciting agent') is a person who commits, or who acts to entice another person to commit, an illegal or rash act or falsely implicates them in partaking in an illegal act, so as to ruin the reputation of, or entice legal action against, the target, or a group they belong to or are perceived to belong to. They may target any group, such as a peaceful protest or demonstration, a union, a political party or a company.

In jurisdictions in which conspiracy is a serious crime in itself, it can be sufficient for the agent provocateur to entrap the target into discussing and planning an illegal act. It is not necessary for the illegal act to be carried out or even prepared» [145]

Я перевел это определение с помощью программы www.translate.google.com

«Агент-провокатор (по-французски «подстрекатель») — это лицо, которое совершает или действует, чтобы склонить другое лицо к совершению незаконного или опрометчивого действия, или ложно вовлекает его в участие в незаконном действии, чтобы подорвать репутацию , или побудить к судебному преследованию против цели или группы, к которой они принадлежат или предположительно принадлежат. Они могут быть нацелены на любую группу, такую как мирный протест или демонстрация, профсоюз, политическая партия или компания.

В юрисдикциях, в которых сговор сам по себе является серьезным преступлением, агенту-провокатору может быть достаточно вовлечь цель в обсуждение и планирование незаконного действия. Нет необходимости в том, чтобы незаконное действие было совершено или даже подготовлено.» [145]

Вспомним некоторые знаменитые провокации.

«- Шекспировский Яго ([146]) провоцировал ревность Отелло ([147]), которая закончилась печальным образом для Дездемоны.

- Поджог Рима Нероном ([148], в ночь с 18 июля на 19 июля 64 года, А.Ш.) считается классической провокацией с целью развязать репрессии против христиан.

- Поджог Рейхстага ([149], 27 февраля 1933 года, А.Ш.) аналогичным образом был использован властями Третьего рейха для борьбы с коммунистами, евреями и другими противниками власти нацистов.

- Майнильский инцидент ([150], 26 ноября 1939 года, А.Ш.) - провокация, инсценированная советскими спецслужбами на советско-финской границе и ставшая формальным поводом к советско-финской войне 1939-1940 гг.

- Глейвицкий инцидент ([151], утром в 4.45 часов 1 сентября 1939 года, А.Ш.) - провокация, инсценированная СС и послужившая поводом к нападению Германии на Польшу 1 сентября 1939 года, ставшему началом Второй мировой войны.

- На саммите G8 в 2007 году ([152], саммит проходил 6-8 июня 2007 года в Германии, а провокация была 3 июня 2007 года, А.Ш.) был выявлен полицейский провокатор, бросавший камни в охрану, чтобы создать видимость беспорядков» [144]

Нам необходимо классифицировать виды провокации и какие из них запретить международным законом. А также написать наказание за нарушение этого международного закона.

ПАРАГРАФ 318. Рассмотрим провокацию по разжиганию межрелигиозного конфликта и вражды. 26 сентября 2012 года я опубликовал статью «Қуръон ва пайғамбарга қарши провокациялар» («Провокации против Корана и пророка», см. [153]). Из этой статьи приведу некоторые сведения о пасторе Терри Джонс (1951). Он живет в городе Гейнсвилл, штат Флорида, США.

«Свою идею по сожжению Корана 58-летний пастор Терри Джонс озвучил в июле 2010 года, сожжение было намечено на 11 сентября с 6 до 9 часов вечера. Как сообщил сын пастора, было собрано 200 экземпляров Корана.

Против планов по сожжению Корана выступили Ватикан, генеральный секретарь ООН Пан Ги Мун, страны исламского мира, Индонезия, Иран, Индия, государственный секретарь США Хиллари Клинтон, генеральный прокурор США, Генсек НАТО, руководители некоторых религиозных конфессий США, командующий коалиционными войсками в Афганистане генерал Петреус и другие. 9 сентября 2010 годак пастору обратился президент США Барак Обама.

20 марта 2011 года пастор Уэйн Сапп сжег Коран в присутствии Джонса в своей церкви во Флориде, что спровоцировало радикальных исламистов на массовые беспорядки в Афганистане, повлёкшие убийства людей.

В апреле 2012 года пастор повторил сожжение Корана, из-за чего был оштрафован на 271 доллар за нарушение правил пожарной безопасности.

В апреле 2013 года пастор объявил о планах отметить очередную годовщину теракта в 2001 года сожжением 2998 экземпляров Корана. Вечером 11 сентября 2013 года пастор был задержан полицией в штате Флорида: в его грузовике было обнаружено 2998 экземпляров Корана (по числу жертв трагедии 11 сентября), облитых керосином и приготовленных к сожжению.» [154]

В международном законе уместно запретить следующие провокации.

1. Запретить оскорбление, в том числе сжигание четыре священные религиозные книги - Псалтырь, Тора, Библия и Коран.

2. Запретить оскорбляющие действия, карикатуры, фильмы и так далее направленные против пророков.

3. Уважая более 1,7 миллиард мусульман запретить всякое изображение пророка Мухаммеда.

4. Осуждать без каких-либо оговорок любое отрицание Холокоста. Об этом есть Резолюция Генеральной Ассамблея ООН «Отрицание Холокоста» от 26 января 2007 года № A/RES/61/255.

ЧАСТЬ 10. ЗАКЛЮЧИТЕЛЬНАЯ ЧАСТЬ

ПАРАГРАФ 319. Агенты ФБР и с ними связанные люди грубо нарушают право американцев на труд. Приведу один пример. Я писал в параграфе 125, что арендовал комнату в Арлингтоне 10 декабря 2017 года и меня выгнали оттуда 18 января 2018 года. Я в тот день перевез свои вещи в склад по адресу: Extra Space Storage. 1001 N Fillmore St, Arlington, VA 22201. Вблизи этого склада находится продовольственный магазин Trader Joe's (1109 N Highland St, Arlington, VA 22201). Я в тот день зашел в магазин и кое-что купил. В магазине работали много молодых женщин и мало мужчин.

Прошло неделя-десять дней. Захожу в магазин и вижу много молодых мужчин ростом 175 см и выше. Многие из тех женщин нет. Я убежден: этих женщин и некоторых мужчин перевели в другое менее удобное место работы, чтобы освободить места для агентов ФБР и с ними связанным людям. Возможно, они придумали причину, что от меня может исходить угроза и под этим предлогом часть женщин и мужчин заставили перейти в другое место работы. Обычно в США рабочие места почти везде заняты и миллионы безработные американцы ищут работу. Чтобы устроит на работу этих женщин и мужчин, уволили каких-то американцев без всяких объяснений в другом месте.

Они чего хотели знать? Агенту ФБР важно знать какие продукты я покупаю и ем. В большом продовольственном магазине более тысячи разновидности товаров. Обычный человек покупает 10-15 разновидности товаров. Например, я люблю мед и часто покупаю его. Зная, что меня снимают на видео, я старался покупать различные меды. В дальнейшем в отделе меда ждали несколько молодых женщин с телефоном на руках. Они снимали меня на видео с нескольких сторон. Обычно это видео транслируется, и агент ФБР принимает на свой ноутбук сидя в автомобиле, находящийся поблизости магазина. Они часто добавляли усыпляющие средства в мой мед или заменяли во время ночных наркодопросах такой же посудиной меда, в которую уже добавили усыпляющее средство.

И вот на протяжении более восьми лет агенты ФБР и с ними связанные люди продолжают работать в том магазине, устраивают здесь на работу своих родственников и знакомых, например в конце года. Конечно, некоторые продавцы, устроенные агентом ФБР, со временем переходят на другую работу. Но он свое рабочее место уступает своим родственникам, друзьям или близким им людям. Вот так агенты ФБР и с ними связанные люди под предлогом контроля меня устраиваются на удобную высокооплачиваемую работу, увольняя других американцев. Здесь явно происходит грубое нарушение право американцев на труд.

Я не исключаю иногда необходимость устроить на работу агента ФБР или с ним связанного человека для обеспечения безопасности и так далее. В таких случаях агент ФБР или с ним связанный человек должен письменно обратиться в суд, обосновать и получить разрешение суда на определенный срок. Тогда такая замена будет иметь законное основание.

В настоящее время агенты ФБР и с ними связанные люди злоупотребляют своим служебным положением, увольняют некоторых американцев и устраивают на эту работу своих знакомых, близких родственников и друзей. По моему надо запретить такое безобразие. И пусть они такие вопросы решают только разрешением и под контролем суда.

ПАРАГРАФ 320. В конце своего заявление-жалобе уместно написать еще о некоторых спецификах работы агентов ФБР. Каждому агенту ФБР поручают следить и преследовать определенного инакомыслящего гражданина, такой как журналист, правозащитник, критик и так далее. Агент применяет самые различные способы преследование с целью сломать его и старается добиться беспрекословное подчинение ему и ФБР. Он и его руководители с этой целью иногда применяют и такие способы и провокации, которые обычно они применяют против отъявленных бандитов и коварных преступников.

ПАРАГРАФ 321. В США не действует антимонопольное законодательство в области правозащиты, то есть функционирует только одна правозащитная организация «Американский союз гражданских свобод» (American Civil Liberties Union) с 1920 года.

«Американский союз гражданских свобод (ACLU) - некоммерческая организация, основанная в 1920 году «для защиты и сохранения индивидуальных прав и свобод, гарантированных каждому человеку в этой стране Конституцией и законами Соединенных Штатов». ACLU работает посредством судебных разбирательств и лоббирования и насчитывает более 1 800 000 членов по состоянию на июль 2018 года с годовым бюджетом более 300 миллионов долларов. Филиалы ACLU действуют во всех 50 штатах, округе Колумбия и Пуэрто-Рико. ACLU оказывает юридическую помощь в случаях, когда он считает, что гражданские свободы находятся под угрозой.» [155]

В каждом штате есть еще и правозащитная организация такая как «Комиссия по правам человека Айдахо» (The Idaho Human Rights Commission) (см. параграфы 39-40, 64). Их финансово обеспечивают власти штата. Поэтому они занимаются защитой интересов власти, а не защиты прав жителя США. Это особенно заметно, когда затрагиваются интересы ФБР.

Надо дать разрешение на полноценное функционирование в США других международных правозащитных организации, такие как Freedom House (Дом Свободы), Human Rights Watch (Наблюдение Прав Человека), Front Line Defenders (Защитники Фронтлайн), Amnesty International (Международная амнистия) и другим.

ПАРАГРАФ 322. Агенты и руководители ФБР испытывали и продолжают испытывать на беженцах, такой как я, противозаконные и серьезно нарушающие права человека способы преследование, провокации, наркодопросы, применению порошкообразных, жидких и воздушных усыпляющих средств, краж, избиение и ограбления. Они потом перейдут к применению этих способов и провокации против инакомыслящих американцев и гостей США, или их детей.

ПАРАГРАФ 323. Некоторые могут сказать: «Шухратжон Ахмаджонов узбек, я не узбек. Он мусульманин, я не мусульманин. Он беженец, я не беженец». Уместно им напомнить следующие слова господина Мартин Нимёллера (1892–1984) - Пастор протестантской евангелистский церкви, Президент Всемирного совета церквей.

«Когда нацисты пришли за коммунистами, я молчал, я же не коммунист.
Потом они пришли за социал-демократами, я молчал, я же не социал-демократ.
Потом они пришли за членами профсоюза, я молчал, я же не член профсоюза.
Потом они пришли за евреями, я молчал, я же не еврей.
А потом они пришли за мной, и уже не было никого, кто бы мог протестовать.
Мартин НИМЁЛЛЕР» [156]

Пусть не смущает некоторых читателей слово «нацисты» в важном высказывание господина Мартина Нимёллера. Я напомню следующие слова первого директора ФБР Джон Эдгар Гувера (1895-1972):
«В ту минуту, когда ФБР начинает делать рекомендации относительно того, что должно быть сделано с его информацией, она становится гестапо.» [9]

ЧАСТЬ 11. МОИ ПРОСЬБЫ

ПАРАГРАФ 324. Итак, я полагаю на основе вышеизложенных фактов, агенты Федерального бюро расследований (ФБР) США украли мою грин-карту в одном из ночных наркодопросах в сентябре 2018 года. Пожалуйста, помогите мне получить новую грин-карту США. Мой эта первая просьба.

ПАРАГРАФ 325. Президент и парламент каждой страны должен взять под контроль деятельность силовых структур, в том числе спецслужб на основе «Закона о спецслужбах». Для разработки таких законов необходимо принятие в Организации Объединенных Нации «Декларацию о спецслужбах» и «Международный пакт о спецслужбах». Пожалуйста, помогите в разработке и принятие «Декларацию о спецслужбах» и «Международный пакт о спецслужбах» совместными усилиями Верховного комиссара ООН по правам человека, Бюро по демократическим институтам и правам человека Организации по безопасности и сотрудничеству в Европе (БДИПЧ ОБСЕ) и международных правозащитных организации. Мой эта вторая просьба.

ПАРАГРАФ 326. В этом году 10 декабря человечество будет отмечат 75-летие «Всеобщая декларация прав человека». К этой знаменательной дате необходимо подготовить и принять «Всеобщая декларация о спецслужбах». Да, в связи 75-летием необходимо отметить хотя бы грамотой активных правозащитников множество стран. Также уместно вручение грамоты членам семьи погибших правозащитников и журналистов. Мой эта третья просьба.

ПАРАГРАФ 327. Я в своем заявление-жалобе написал многие случаи нарушения мои права человека чиновниками. Прошу их хотя бы уволить с занимаемых постов или с работы, чтобы они не смогли в дальнейшем навредить другим американцам и жителям США. Мой эта четвертая просьба.

ПАРАГРАФ 328. Я писал в параграфах 278-286 о том, что агенты Федерального бюро расследование (ФБР) США и с ними связанные люди начали проводить испытание по применению нового кибероружие против меня в ноябре 2012 года и продолжают по сегодняшний день – март 2023 года. Я также писал что они добились 29 августа 2022 года очередного результата: в моем правом бедре (ноге) появилась острая боль. Они создали эту боль искусственно. Я не мог стоять на ногах в течение четырех часов. Я вызвал скорую помощь по телефону 911. Мои мучения от испытание по применению нового кибероружие продолжался около месяц.

Итак, агенты Федерального бюро расследование (ФБР) США и с ними связанные люди без моего согласия меня подвергали ночным наркодопросам и другим различным опытам с 2010 по 2022 годы. Это грубое нарушение статье 7 “Международный пакт о гражданских и политических правах» (см. параграф 280).

Я уверень, что руководство ФБР такие испытание проводили целенаправленно и по определенной программе. Они писали различные отчеты, руководство делилась информацией с ЦРУ и некоторыми другими силовыми ведомствами США. Я предлагаю создать комиссию, расследовать эти преступные деяния и наказать виновных на основе законов США и международных законов. Мой эта пятая просьба.

ПАРАГРАФ 329. Я писал в параграфе 291 о том, что письменно обратился своим покупателям газеты “Street Sense» просьбой помочь мне найти комнату для аренды. Пожалуйста, агенты ФБР и с ними связанные люди, не оказывайте давление на хозяев квартир с целью блокировать мой аренду комнаты. Мой эта шестая просьба.

ПАРАГРАФ 330. Я писал в параграфе 295, что твердо придерживаюсь идеи ненасильственного сопротивления. Агенты ФБР и сотрудники узбекской Служба государственной безопасности (СГБ) могут запланировать и твердить, что я закончил жизнь самоубийством. Я мусульманин более 69 лет. Самоубийство считается во всех религиях, в том числе в Исламе тягчайшим грехом. Поэтому я в любых случаях не планирую закончить свою жизнь самоубийством. Если они организуют такое, то прошу не верить клеветническим измышлениям агентов ФБР и сотрудников узбекской СГБ. Мой эта седьмая просьба.

ПАРАГРАФ 331. Я писал в параграфе 3 о незаконном лишении меня гражданство Узбекистана. Я дважды написал жалобу на имя президента Узбекистана о незаконное лишение моего гражданство и передал «советнику» Джамшид Мирзабаеву в посольство Узбекистана в Вашингтоне. Но ответа нет.

После окончание этой жалобы и перевода ее на английский язык, я напишу следующую жалобу на имя президента Узбекистана и Верховному суду Узбекистана о незаконном лишение моего гражданство, и попрошу восстановление его.

Если агентам ФБР и с ними связанными людьми удастся меня убить с помощью болезни почки или иным способом, то, пожалуйста, мое тело отправьте в Узбекистан. Я хочу быть похороненным недалеко от родительских могил в Джизаке. Я очень не хочу остаться под землей США, где меня более 13 лет преследовали агенты ФБР и с ними связанные люди. Мой эта восьмая просьба.

------------------------------------

P.S. Я опубликую эту заявление-жалобу на русском языке на сайтах и отправлю в различные организации. Затем я переведу его на английский язык и отправлю руководству и конгрессменам США, руководителям ФБР, полиции и международных организации.

ПРОДОЛЖЕНИЕ СЛЕДУЕТ
Рубрики:  ПРАВОЗАЩИТА
2022 YILGI MAQOLALAR
2022:ЗАЯВЛЕНИЕ-ЖАЛОБА


Поиск сообщений в Турон_Шухратжони
Страницы: 24 ... 19 18 [17] 16 15 ..
.. 1 Календарь