Смертных можно ли стращать Их бы холить и прощать, Потому, что время мчится И придется разлучиться. И тоски не избежать. Смертных можно ль обижать, Изводить сердечной мукой Перед вечною разлукой?
Медузы в Черногории встречаются не часто, но встреча с ними не исключена даже на многолюдных пляжах.Обычно к берегам Черногории их приносит разбушевавшееся море. Если вы заметили в воде медузу, обязательно предупредите соседей по пляжу, особенно детей.
Византијски хроничар Јован Скилица (11. век) у својој Историји спомиње случај кад се један византијски брод разбио о "илирске обале", а злато са брода "приграби Стефан Војислав, архонт Срба". Када је цар Константин IX Мономах (1042-1055) сазнао да је Стефан Војислав присвојио злато, послао је на њега војску под Георгијем Протоватосом, али је та византијска војска била потучена. Потом је потучена и друга византијска војска, из Драча, са око 60.000 ратника. Наиме, "Срби су њима намерно дозволили и допустили да улазе, пустоше и пале поља", док су они заузели и чували теснаце и стрмовита места и чекали повратак византијске војске. Када су Византинци прикупили много плена и заробљеника и кад је дошло време за повратак, кад путујући стигоше у теснаце, тад Срби почеше са висова да бацају камење и гађају стрелама, и Византинаца паде "око 40.000, и изгине седам стратега" (интересантно је да се спомен на ову битку данас слави као Дан Војске Црне Горе!). Други византијски писац, Кекавмен (такође из 11. века) описујући исте догађаје Стефана Војислава назива "Травуњанин Србин" и "дукљански топарх", и каже за њега да је био топарх "у градовима Далмације у Зети и у Стону". Он такође саопштава како је Стефан Војислав (после 1042. године) заробио византијског стратега из Дубровника, и "везавши му руке и ноге одвео га везаног са његовим сином и свом пратњом дромонима у Стон".
Илустрација: византијски дромони у заливу Златни рог у Цариграду...
(Више о овој теми читајте у књизи Др Реља Новаковић, "Где се налазила Србија од VII до XII века", Историјски институт у Београду, 1981, стр. 156-159)...
Kotor, crkva sv. Luke ( 1195.) Posebnost Crkve Sv. Luke je u tome što su se u njoj nalazili zajedno katolički i pravoslavni oltar. Godine 1657. pravoslavno stanovništvo Grblja se sklonilo pred turskom najezdom u Kotor pa im je mletačka uprava grada dozvolila da koriste tada katoličku crkvu Sv. Luke za pravoslavni obred. Iz tog razloga je crkva imala dva oltara koji su se se koristili sve do francuske okupacije Kotora 1807-1814. godine. Danas je crkva pravoslavna bogomolja. (Foto Marijan Ovas)
Офелия: Вот розмарин, это для воспоминания; прошу вас, милый, помните; а вот троицын цвет, это для дум. Вот укроп для вас и голубки; вот рута для вас; и для меня тоже; ее зовут травой благодати, воскресной травой; о, вы должны носить вашу руту с отличием. Вот маргаритка; я бы вам дала фиалок, но они все увяли ...
В. Шекспир. Гамлет. Акт 4. Сцена 5.
Перевод М. Лозинский. Художник Томас Фрэнсис Дикси. Офелия.
Не держите на людей зла, а что вам сделано, вы об этом забудьте. Что ниспослано, - все от Господа во исцеление, во исправление.
Когда на тебя неправду скажут, ты поблагодари и попроси прощения. Только тогда будет награда, когда вы не виноваты, а вас ругают. Скажи только: «Прости меня ради Христа, я еще хуже, чем ты обо мне думаешь».