Na Ilinici, iznad sela Žvinje u Opštini Herceg-Novi , pored Crkve Sveti Ilija, nalazi se spomenik francuskim vojnicima palim za vrijeme Napoleonove vladavine u Boki Kotorskoj. Taj spomenik su, u njihovu čast, podigli 1919. godine francuski vojnici, u slobodnom prevodu „Solunski ratnici“, koji su se ovdje našli nakon oslobođenja Crne Gore i Boke.Руска флота која је упловила у Боку почетком 1806. године, заједно са Бокељима и Црногорцима водила је борбе против Наполеонове војске, коју су Дубровчани прихватили у градске зидине.

 

Пише: Небојша Рашо

 

Након руско-црногорско-бокељске офанзиве на Дубровник Французима је стигло појачање и услиједио је њихов контранапад у септембру 1806. Главнокомандујући француске војске био је маршал Огист Мармон.

 

План генерала Мармона био је да обиђе Русе, Црногорце и Бокеље, одсјече их од тврђава Херцег Нови и Шпањола и уништи. Послије уништења главнине војске сматрао је да би лако заузео Херцег Нови и Котор.

 

Кључне податке о бици за Херцег Нови изнио је Владимир Броневски у свом дневнику. Он износи податак да је Мармон располагао са 20.000, док су Руси имали 3.500 војника. Број Бокеља и Црногораца процјењује на 2.000 мада је тај број тешко и приближно процијенити. Једина предност бранилаца била је артиљерија, што на копну што на бродовима што је Сењавин успјешно искористио.

Француска колона која је кренула пут положаја под командом владике Петра наишла је на жесток отпор. У борбама прса у прса, на нож, из засједе, на терену тешко погодном за маневрисање како су навикли, Французи су доживјели још један пораз. У борбу су стално увођене нове чете Црногораца и Бокеља и овдје није помогло маневрисање француског генерала.

 

И Руси и Црногорци и Бокељи показали су изузетну храброст. Броневски је писао да је чета руске војске задржавала батаљон Француза а батаљон егера (стрелаца) натјерао у бјекство француски пук.

 

На крају дана Французи су се повукли у Суторину. Још исту ноћ оставивши 7 топова повукли су се у утврђени логор код Цавтата. Снаге владике Петра гониле су их до логора наносећи им губитке.

 

Французи су за собом палили што су могли. Запаљена су села и предграђа Херцег Новог, Топла и Игало. Запаљена је црква Светог Николе на Топлој, манастир Потпланина у Ратишевини, чак је запаљено и село Жвиње а његови становници побијени, само зато што су мјештани одбили да помогну Французима, иако се село налазило на турској територији.

 

Французи су били немоћни да покушају више било какав продор пут Херцег Новог. По подацима које је изнио Владимир Броневски француски губици износили су око 3.000. војника, убијен је један генерал и 55 официра, заробљених војника било је око 1.300, заробљен је генерал Бове и 47 официра, заплијењено је 50 топова, кола са храном и Подаци о жртвама се разликују код зараћених страна али сигурно је да су Французи имали огромне губитке. Ипак Мармон је јавио о побједи француске војске. Јавио је да је погинуло 350 Руса, 211 заробљено, погинуло 400 „сељака“ док су француски губици износили „25 погинулих и 130 рањених“. Битка за Херцег Нови 1806. године једна је од најзначајнијих и највећих битака које су се водиле на просторима Боке. Несумњиво да је ријеч о блиставој побједи снага под командом вице-адмирала Сењавина.и 10 транспортних лађа са храном и муницијом.