Византијски хроничар Јован Скилица (11. век) у својој Историји спомиње случај кад се један византијски брод разбио о "илирске обале", а злато са брода "приграби Стефан Војислав, архонт Срба". Када је цар Константин IX Мономах (1042-1055) сазнао да је Стефан Војислав присвојио злато, послао је на њега војску под Георгијем Протоватосом, али је та византијска војска била потучена. Потом је потучена и друга византијска војска, из Драча, са око 60.000 ратника. Наиме, "Срби су њима намерно дозволили и допустили да улазе, пустоше и пале поља", док су они заузели и чували теснаце и стрмовита места и чекали повратак византијске војске. Када су Византинци прикупили много плена и заробљеника и кад је дошло време за повратак, кад путујући стигоше у теснаце, тад Срби почеше са висова да бацају камење и гађају стрелама, и Византинаца паде "око 40.000, и изгине седам стратега" (интересантно је да се спомен на ову битку данас слави као Дан Војске Црне Горе!). Други византијски писац, Кекавмен (такође из 11. века) описујући исте догађаје Стефана Војислава назива "Травуњанин Србин" и "дукљански топарх", и каже за њега да је био топарх "у градовима Далмације у Зети и у Стону". Он такође саопштава како је Стефан Војислав (после 1042. године) заробио византијског стратега из Дубровника, и "везавши му руке и ноге одвео га везаног са његовим сином и свом пратњом дромонима у Стон".

Илустрација: византијски дромони у заливу Златни рог у Цариграду...

(Више о овој теми читајте у књизи Др Реља Новаковић, "Где се налазила Србија од VII до XII века", Историјски институт у Београду, 1981, стр. 156-159)...