ПОСВЯЩАЕТСЯ МОИМ ДРУЗЬЯМ                                                                                                                                                                                                                                  24 марта тринадцать лет назад на мирное европейское государство посыпались бомбы НАТО. Агрессия против Югославии в марте-июне 1999 года, которую оправдывали заботой о якобы бесправном албанском населении Косова и Метохии, длилась 78 дней  На самом деле Белград жесточайшим образом наказывали за нежелание сотрудничать с НАТО, делиться своим суверенитетом, менять многолетнего руководителя Слободана Милошевича. http://rus.ruvr.ru/2012_03_23/69335879/ По территории Югославии выпущено более 3 тыс. крылатых ракет, сброшено около 25 тыс. тонн (по некоторым данным — 79 тыс.) взрывчатки. В результате агрессии погибли 2 тыс. гражданских лиц, около 7 тыс. получили ранения, 30% из них — дети. Материальный ущерб Югославии составил более 200 млрд долл.

Сербия - боль моя!  

Грядет новый передел мира: вся логика сегодняшних событий свидетельствует об этом. Как уже не раз бывало в истории, делёж начался с Балкан, а, конкретно с Сербии - стратегически важного европейского перекрестка и самого западного православного государства Европы. Этот фильм Александра Ларина расскажет о причинах передела мира и о сегодняшней жизни сербов, несущих свой тяжелый крест... Вы узнаете историю сербских монастырей, историю сербского православия.  

Мы не выбираем ни страну, где родимся, ни народ, в котором родимся, ни время, в котором родимся, но выбираем одно: быть людьми или нелюдями.
 

Святейший Патриарх Сербский Павел

Павел (Стойчевич) (1914 - 2009), Архиепископ Печский, Митрополит Белградский-Карловацкий, Патриарх Сербский.

 «Русские без России» — это цикл документальных фильмов, где в роли ведущего выступает известный российский режиссёр Никита Михалков. В "Русских без России" зрителю предлагается уникальная возможность узнать другую Россию, построить исторический мост над пропастью Гражданской войны, разделившей народ на красных и белых. Авторы документальных фильмов проследили судьбы эмигрантов "первой волны", преимущественно из среды военной эмиграции. Они попытались понять, каковы были мотивы поступков этих людей, как сложилась их жизнь за пределами России, что дали они российской и мировой культуре. Главная ценность документального сериала, которая делает его сенсационным, – это монологи. Говорят русские изгнанники, прожившие большую часть жизни во Франции, США, Сербии, Чехии, Тунисе, последние живые свидетели и участники Белого движения, потомки его лидеров.

Документальный телевизионный цикл фильмов «Русские без России в полной мере через трагедию Гражданской войны осветил судьбы той части русского народа, которая не по своей воле покинула Родину. Несмотря на все превратности судьбы, вынужденные эмигранты увезли с собой и бережно сохранили тот национальный дух, которым на протяжении столетий крепла Россия. Традиционная система ценностей и воспитания, сохраненные русскими на чужбине, - это то, что сейчас так необходимо России.

В цикле документальных фильмов «Русские без России» сквозь призму историй отдельных имен, событий, семей показана всепобеждающая любовь к Родине, национальной культуре и Православию – все это помогало и помогает русским на протяжении уже четырех поколений сохранять свою социо-культурную идентичность вне исторической Родины. Значительное место в фильмах занимает история русской военной эмиграции, как отдельных генералов, так и казачества, кадетских корпусов и флота Царской армии.

Эти фильмы, отмеченные Государственной премией за вклад в область культуры, стали настоящей энциклопедией по воспитанию патриотизма и любви к России не только среди молодежи, но и всех людей, для которых неизвестная страница русской истории стала настоящим откровением.

Автор и руководитель проекта - Елена Николаевна Чавчавадзе.

Иполняется 14 лет с начала агрессии НАТО против Сербии, точнее СРЮ. В ходе военных действий, длившихся в течение 79 дней, было убито не менее 2.500 человек, а ранено более 12.500 человек. Атаки на Сербию начались 24 марта 1999 года, а последнее нападение состоялось 10 июня, в 13.15 вблизи Косовской Каменицы. Убиты или пропали без вести 1.008 военнослужащих и полицейских, из них 659 человек - военнослужащие и 349 полицейские. Серьезные и легкие ранения получили около 6.000 гражданских лиц, среди них 2.700 детей. Общий материальный ущерб оценивается в десятки миллиардов долларов. Военные потери НАТО в живой силе и технике никогда не были раскрыты. НАТО агресија на Србију и Црну Гору, чланице тадашње СР Југославије започело је 24. марта 1999.године, у име наводне заштите и спречавања хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији. Током ове правно неутемељене акције која је уследила без одлуке Савета безбедности, НАТО авијација је 78 дана бомбардовала суверену, међународно признату земљу. Некажњено су, са безбедне удаљености и великих висина, убијали њене цивиле, изговарајући се при том да је реч о »колатералној штети«. Уништавањем путне и електроенергетске инфраструктуре онемогућили су кретање становништву, држали га данима без струје и воде, јер су претходно графитним бомбама онеспособили електроенергетски систем. Разарајући економију земље, која се од пустошења ни до данас није оправила, оставили су многе људе без посла и егзистенције. Тако су на делу показали да их људска права уопште не занимају и да се за људска права залажу веома селективно, када им се то уклапа у шире стратешке циљеве и служи као параван за маскирање стварних намера и циљева. Аргумент НАТО да предузму агресију због наводне "хуманитарне неодложности" не даје законску могућност за војну акцију. Према преовладавајућим мишљењима у теорији, тзв. хуманитарне акције нису допуштене у савременом међународном праву. У случају да би се чак и могао изнаћи правни основ за хуманитарне интервенције, реч би била о изузетку од правила о примени силе и оно би било ограничено само на ситуације када ни на који други начин није могуће спасити велики број угоржених живота људи. По природи ствари таква интервенциа била би ограничена једино на те циљеве! НАТО агресијом на СР Југославију прекршен је велики број међународних конвенција: Резолуција Прве генералне скупштине УН, где се начело слободе информисања дефинише као једно од основних права човека и камен темељац свих слобода којим су се посветиле УН, Општа декларација о правима човека, усвојена на Генералној скупштини УН 10. децембра 1948.године, у којој је наведено да свако има право на слободу мишљења и изаражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и Додатни протокол Женевске конвенције од 12. августа 1949. године. Прекршене су и Међународна конвенција о грађанским и политичким правима УН, Декларација о принципима међународне културне сарадње, Конвенција о људским правима, Завршни документ Прве конференције о безбедности и сарадњи у Европи, као и Декларација о основним принципима који се тичу масовних медија, јачању мира и међународног разумевања, унапређењу људских права, усвојена на Генералној скупштини УНЕСЦО 28. новембра 1978.године, као и многе друге. Западна војна алијанса није имала само изразиту војну надмоћ, већ је себи обезбедила и медијску логистичку подршку глобалних светских медија. Масовно уништавајући антенске системе, чак и саму зграду српске националне телевизије, када је погинуло 16 њених радника, успело се у намери да свет чује само једну страну медаље, односно верзију коју је о бомбардовању саопштавао НАТО. Агресија на СР Југославију уједно показује тежњу да целокупни међународни односи почивају на хегемонији најмоћније светске силе, као и да је сила којом располаже издиже САД изнад свих међународних правила и обавеза Након заврштка агресије настављен је медијски рат са циљем да се тадашње југословенско руководство, односно Србија, оптужи да је крива што је уопште дошло до агресије! Прихватањем таквог гледишта и обезбеђењем политичке и медијске подршке у свету и Србији за те ставове, као и судјењем комплетном политичком и војном руководству Србије из тог доба које се води у Хашком трибуналу, НАТО заповедници се ослобађају кривице за изгубљене животе и разорену земљу. На тај начин и у таквим околностима, захтев за накнаду штете проузроковане агресијом, коју је одмах по заршетку агресије поднела тадашња влада СР Југославије, постао би беспредметан! Аутор Младен Бијелић Источник: voiceofserbia.org  

Первые ракетные удары были нанесены 24 марта 1999 года около восьми часов вечера по военным объектам в Приштине, Подгорице, пригороде Белграда — Батайнице и в других городах.

Јелена Гускова, директорка центра за проучавање балканске кризе на Институту за славистику Руске академије наука, говори о ситуацији на Косову која се развила током најновијих преговора Београда и Приштине.

У интервјуу емитованом 9. априла Гускова говори о природи уступака на које је Србија била спремна, пребацивању покровитељства над преговорима са СБ УН (где Србија има подршку) на ЕУ (где Србија нема никакву подршку), улози европске војне базе САД коју нико не контролише („Бондстил") и реализацији маште Албанаца да створе државу какву су имали од 1941 до 1945.

Балканский театр военных действий Первой мировой войны. Фильм на сербском языке.  

Первая женщина-доброволец в сербской армии погибла в Косово 5 июня 1999 года, помогая раненым бойцам. Через четырнадцать лет в Нише появится улица, названная в честь самой храброй его жительницы.

Как рассказывает её сестра Весна, жизнь Сладжаны Станкович стала историей любви, храбрости и гуманизма, которые способны продемонстрировать немногие люди, так как эта девушка взяла оружие в руки с первых дней войны, тогда как многие жители Ниша скрывались в страхе перед мобилизацией.

-Впервые она позвонила через месяц, сообщила радостные вести, что она повенчалась с русским добровольцем Юрием Осиповским в монастыре Святых Архангелов в Призрене. Кумом был её командир Божидар Делич. 5 июня на санитарном транспорте она вывозила раненых из-под села Планея, когда в них попала миномётная мина, выпущенная с территории Албании. Как я позднее узнала, она была тяжело ранена, но жива. Русские на руках донесли её до больницы в Призрене, говорят, что некий доктор-албанец не хотел её принимать.

-Её тело нам отдали в металлическом гробу. На похороны пришёл её супруг Юрий и не знаю сколько русских, целый двор был заставлен их машинами. Юрий был совершенно сломлен, он уехал в город и купил свадебное платье розового цвета, который она обожала и фату. Всё это он положил в её гроб - рассказывает Весна.

После смерти Сладжаны родные нашли её дневник, где она написала, что из Косово живой не вернётся.

- Она предчувствовала свою смерть, но это не поколебало её решимости. Её друзья рассказывали, что она была бесстрашной и во время жесточайших боёв ей удавалось пробиться и привезти бойцам еду и лекарства. Так она и погибла, пробиваясь к раненым, - рассказывает сестра Сладжаны.

http://inok-arkadiy.livejournal.com/305606.html

Прошло 16 лет с момента, когда военный альянс НАТО начал бомбардировки Югославии.
На бомбах британских самолетов были видны надписи: "Счастливой Пасхи", "Надеемся, что вам это понравится", "Ты всё ещё хочешь быть сербом? 

Ivan Vavpotič (1877-1943), „Kralj Aleksander I v admiralski uniformi“, 1930, olje na platnu, 124 x 90 cm, Zbirka slik Narodnega muzeja Slovenije.

Карагеоргиевичи ~ Королевский дом Сербии