Антрополошки аспект [уреди]
У антрополошком погледу Словени се деле на четири основне групе: балтичку, црноморску, динарску и средњоволшку. Важнији антрополошки показатељи су:
висина, индекс главе (однос највећег дијаметра ширине и дужине лобање у попречном пресеку), растојање између јагодичних костију, висина лица, профил лица и носа, положај врха носа, профил горње усне, боја косе и очију, косматост (примарна и секундарна) и др. Овде се укратко наводе само неки од тих показатеља према антрополошким истраживањима.
За балтичку групу Словена карактеристичан је висок раст (око 170 cm), релативно мали индекс главе (брахикефалија), ретко средњи индекс главе (мезокефалија), релативно узак нос, два пута чешће са испупченом него са угнутом линијом носног профила, средње развијена косматост, врло светла, светла или тамноруса боја косе, сива или плава боја очију.
За црноморску групу Словена карактеристичан је нижи раст у односу на балтичку групу, мезокефалија, шири нос у доњем делу, већи проценат угнуте него испупчене линије носног профила, развијенија косматост, тамна коса, сива, смеђа или тамносмеђа боја очију.
Словени динарске групе су високог раста, ужег и дужег лица, обично правог носа, развијене косматости, смеђе или умерено депигментиране боје очију (очне дужице), док је за индекс главе карактеристична брахикефалија.
Словени средњоволшке групе у просеку су нижи од црноморских, индекс главе показује мезокефалију иако се среће и брахикефалија, доњи део носа је шири, линија носног профила је чешће угнута него код балтичке групе. Коса је тамна, секундарна косматост мушкараца је слабије развијена него код других Словена, боја очију је обично смеђа или умерено депигментирана.
На основу наведених и других антрополошких показатеља може се закључити да су Словени у расном погледу хетерогени, као уосталом мање-више сви становници Европе, што је последица вековних контаката и мешања различитих расних типова и антрополошких група. Наведене четири антрополошке групе Словена одговарају, као варијетети, четирма расним типовима: балтичком, чији су представници такође Карелци, Естонци, Летонци и др., понтијском или неопонтијском, којим су обухваћени неки несловенски народи у приобаљу Црног мора, на пример Черкези, јадранском, у који такође улазе Грци, Албанци, Румуни, Мађари, и уралском, којим су обухваћени и неки несловенски народи, на пример Ханти, Манси и други.
Поред основних постоје и прелазни типови и локалне групе којима су обухваћени они Словени који не припадају ниједној од наведених група. Има мишљења да би се из источноевропских локалних група могла издвојити и пета антрополошки важнија група са већим бројем посебних својстава која су можда супстратске природе.