-Рубрики

 -Поиск по дневнику

Поиск сообщений в Natali_Monte

 -Подписка по e-mail

 

 -Статистика

Статистика LiveInternet.ru: показано количество хитов и посетителей
Создан: 13.07.2011
Записей: 861
Комментариев: 8
Написано: 2970


Улица Марка Войновича в Герцег- Нови

Воскресенье, 27 Января 2019 г. 15:45 + в цитатник

DSC08498 (700x393, 184Kb)

Боко-Которский залив славится своей красотой и необычной архитектурой. Известен он и знаменитыми мореплавателями и капитанами.                           

DSC09160 (700x393, 200Kb)

В  старой части Герцег-Нови, совсем рядом с башней Святого Иеронима  можно увидеть памятник героям морских сражений на Адриатике. На мемориальной доске на трех языках, сербском, русском и английском, – написано: «Героям морских сражений на Адриатике».

DSC00369 (700x393, 281Kb)

Музей якорей в Герцег-Нови - один из интереснейших  на всей Адриатике. Экспозиция насчитывает около 80  якорей.

DSC00368 (700x393, 231Kb)

От Музея якорей две улицы ведут в Старый город к площади Беллависта с фонтаном Карача.

DSC00700 (700x393, 200Kb)

Улица Марка Войновича

На улице Марка Войновича находится вилла Стари град.

DSC00701 (700x393, 234Kb)

Это и есть дом знаменитого Марко Войновича.

DSC00699 (700x393, 170Kb)

Памятная табличка на доме адмирала русского флота графа Марко Ивановича Войновича на улице его имени в городе Герцег-Нови.

DSC02661 (700x393, 163Kb)

Дворик, старинные балки и люстра в доме  Войновича.

DSC02274 (700x393, 175Kb)

 

14980796_576843019166785_7015083316223336648_n (700x557, 127Kb)

Патент Екатерины Второй о присвоениизвания капитана 1-го ранга Марко Войновичу опубликован в Фейсбуке на странице «Графская пристань»(сообщество). 

Войновичи (серб. Војновићи) — знатная  семья, сыгравшая значительную роль в истории средневековой Сербии в XIV веке. В своем расцвете представители рода правили на обширных землях от Рудника до Адриатического моря.

Vojnovići su poznata hercegnovska porodica, kojima su plemstvo priznale Venecija, Rusija i Austrija. Marko Vojinov Vojnović rođen je u Herceg Novom 1750. Na poziv carice Katarine mnogi bokeljski pomorci stupili su u rusku mornaricu u ratu protiv Turske 1768-1774. Učestvovao je u ekspediciji kneza Dolgorukova u Crnoj Gori.
 
Postavljen je 1771, za zapovjednika polake „Auza“ naoružane sa 12 topova. Krstareći po Mediteranu napadao je turske brodove. Sredinom 1771. zamjenio je poginulog zapovjednika fregate „Slava“, takođe Bokelja Bijelića. I sa ovim jedrenjakom grof Vojnović uspješno napada i zarobljava turske brodove. Iste godine zarobio je vezira Moldavanži pašu. Marko i njegov rođak Jovan Vojnović zajedno sa drugim Bokeljima i Grcima istakli su se u napadu na tvrđavu Mitilena 2. novembra 1771. Za pobjedu nad turskim brodovima pod tvrđavom Lagos odlikovan je 8. septembra 1772. ordenom Sv. Georgija 4. stepena. Marko i Jovan Vojnović istakli su se i boju u Patraskom zalivu sa ulcinjskim gusarima i tuniškim brodovima 26. oktobra 1772. kada su svi ulcinjski brodovi potopljeni. Učestvovao je 1773. u opsadi i zauzimanju Bejruta i desantu na ostrvo Hios 30. maja 1774. gdje je komandovao odredom brodova.
 
Nakon potpisanog primirja obavljao je više dužnosti u ruskoj mornarici. Po Potemkinovom naređenju preuzeo je 11. juna 1781. komandu nad kaspijskom ekspedicijom koja je imala zadatak da na persijskoj obali osnuje ruske trgovačke stanice.
 
Nakon preuzimanja Krima 1781. Marko Vojnović upućen je 6. aprila 1783. u sastav Crnomorske flote. Postavljen je za komandanta luke Herson. Za suzbijanje epidemije kuge u ovom gradu odlikovan je ordenom Sv. Vladimira IV stepena. Grof Vojnović postavljen je 21. aprila 1783. za zapovjednika linijskog broda „Slava Katarine“ naoružanog sa 74 topa i proizveden u čin kapetana prvog ranga. Poslije smrti komandujućeg Sevastopoljske eskadre i luke, kontra-admirala Mekenzija 12. januara 1786. godine, postavljen je na njegovo mjesto. U čin kontra-admirala unapređen je 1787.
 
Za svoje komandovanje Sevastopoljskom eskadrom u boju kod Fidonisija odlikovan je ordenom Sv. Georgija 3 stepena.
 
Marko Vojnović je potpisnik „Statuta i propisa naroda i bratstva ilirskoga“ (Statuti e Regolamenti della Nazione e Confraternita Illirica) u Trstu 1. septembra 1793. Vratio se u Rusiju 1796. godine. Reaktiviran je i postavljen za načelnika brodogradilišta na Dnjepru. Postavljen je za prvog glavnog direktora novoustanovljenog Crnomorskog navigatorskog učilišta 24. avgusta 1798. godine. Ovo je još jedan podatak koji govori da je Marko Vojnović ostao cijenjen i nakon smjenjivanja sa mjesta zapovjednika Crnomorske flote.
 
U čin admirala unapređen je 14. marta 1801. godine. Car Pavle odlikovao je Marka Vojnovića ordenom Sv. Jovana Jerusalimskog i proizveo ga u „komandora Malteškog ordena“. Marko Vojnović je umro u Vitebsku

45135919_1984926628235924_839540706207858688_n (700x466, 125Kb)

 Откривање бисте Марку Војновићу у Херцег Новом – Matica Boke

45228031_1984926484902605_2393796217084575744_n (467x700, 93Kb)

В Герцег-Нови в октябре 2018 года торжественно открыт бюст Марку Войновичу графу и адмиралу, одному из основателей российского Черноморского флота.
 
Марко Иванович Войнович (1750, Херцег-Нови — 1807, Витебск) 
— граф из рода Войновичей, происходящего из Боки Которской (ныне Черногория), один из основателей Черноморского флота, командующий Черноморским флотом (1789-1790), адмирал (1801).

23231187_755375327980219_6850685013456465936_n (699x461, 71Kb)

Морской бой в Черном море 28 июня 1788 года, когда русский флот победил турецкий. Командиром русского флота был Марко Войнович. Гравюра хранится в Мокрине. - Поморска битка у Црном мору 28. jуна 1788. године, када jе руска флота победила турску. Командант руске флоте jе био Марко Воjновић. Бакрорез се чува у Мокрину.

10711132_10204746206400729_7293237896289086749_n (700x500, 52Kb)

Модел брода "Слава Екатерины", првог линијског брода Црноморске флоте, саграђеног у Херсону, наоружаног са 66 топова. Спуштен је у воду 16/27. септембра 1783. Преименован је 1788. у "Преображење Господње". Капетан брода од 1783-1786, био је Марко Војновић из Херцег Новог.

25152248_770917043092714_5337505152578233679_n (700x454, 74Kb)

Победа Черноморского флота у острова Фидониси 3 июля 1788 гХудожник Андреев В.А.

Контр-адмирал М.И.Войнович оставался командующим Севастопольской эскадрой до 14 марта 1790 года, Ф.Ф.Ушаков был лишь и.о.

22050363_741103979407354_4825687289356081576_n (1) (700x525, 17Kb)

Джордже-Джуро Войнович (1833, Херцег-Нови – 1895, Задар), князь Ужицкий, родился в семье графа Йована Войновича из ветви Кнежевичей и Екатарины Гойкович из города Топло. Вместе со своим братом Константином был крещен в монастыре Савина близ Херцег-Нови. Закончил гимназию в Дубровнике, после чего учится в Падуе и Вене. После учебы вернулся в Херцег-Нови и работал нотариусом. Всегда считал себя сербом и состоял в сербских революционных обществах. Когда в 1876 году Сербия и Черногория вступили в войну с Турцией, Джуро во главе отряда в нескольких сот добровольцев отправился в Герцеговину на помощь восставшим и черногорскому войску. Был в штабе короля Николы и присутствовал при битве на Волчьем холме (черногорцы тогда разгромили превосходящие силы турок. В результате этой битвы Черногория не только отстояла свою независимость, но и увеличила свою территорию в 2 раза). Наряду с Фердинандом Габсбургом претендовал на болгарский престол. 
Был градоначальником Херцег-Нови с 1863 до 1877 года. При Джуро делопроизводство в Херцег-Нови стало фиксироваться не на итальянском, а на сербском языке и на кириллице. С 1877 года был представителем Боки Которской в Далматинском соборе в Задаре, а заодно и председателем этого собора – до 1889 года. Также был пожизненным членом Сената в Вене. Благодаря его стараниям была построена дорога от Херцег-Нови до Мелинье. Также выделял средства на строительство церкви Св. Михаила Архангела на площади Белависта в Херцег-Нови, на новый иконостас церкви Св. Саввы и на ремонт колокольни монастыря Савина, когда в нее ударила молния.
Умер 11 сентября 1895 года в Задаре, похоронен в монастыре Савина. На кресте на его могиле написано:
Кнез Джордже Войнович  Ужицкий
Рожден на Крестов день 1833. Умер 11 сентября 1895.
Был женат на католичке из Трогира из семьи Moretti. Имел сына Душана  и дочерей Даринку и Любицу. Источник
Potonji Vojnović koji je živio i umro u Herceg-Novom bio je Đorđe Vojnović (1833-1895), načelnik Opštine (1863-1877), narodni poslanik Boke i predsjednik Dalmatinskog sabora u Zadru. Kao narodni poslanik borio se protiv austrijske politike koja je hotimično zanemarivala bokeljsko pomorstvo, koje je bilo i glavno zanimanje njegovih slavnih predaka. Đorđev sin Jovan imao je dva sina: Kostu i Đura, koji su bili kršteni u manastiru Savini kod Herceg-Novog, ali ih je docnije njihova baba Angeli-Radovani prekrstila u katoličku vjeru. Kosta je imao dva sina – Iva i Luja, koji su živjeli u Dubrovniku i Zagrebu i postali poznati pisci i književnici. Dr Lujo Vojnović bio je i ministar crnogorske pravde na Cetinju.

DSC02389 (700x393, 226Kb)

Монастырь Савина

DSC02738 (700x393, 231Kb)

Bokeljska Mornarica Herceg Novi

DSC01124 (700x393, 192Kb)

Серия сообщений "История и культура":
Часть 1 - Церкви в Герцег-Нови (Черногория)
Часть 2 - Морской музей Пераста
...
Часть 42 - Дом художника Срджана Вукчевича
Часть 43 - Федор фон Карачай
Часть 44 - Улица Марка Войновича в Герцег- Нови
Часть 45 - Памятник Св. Петру Цетинскому
Часть 46 - Две маленьких церкви в проливе Вериге

Серия сообщений "Морские истории":
Часть 1 - Бокельский капитан Иво Визин
Часть 2 - Как Никола Приморац Атлантику пересёк
...
Часть 12 - Капитаны из Которской бухты
Часть 13 - "Наутика". Русский кусочек Пераста
Часть 14 - Улица Марка Войновича в Герцег- Нови
Часть 15 - Pomorci iz Boke
Часть 16 - Kapetan Ivo Visin

Серия сообщений "Герцег-Нови":
Часть 1 - Барбаросса в Кастельнуово
Часть 2 - Любимый Герцег!
...
Часть 7 - Дом художника Срджана Вукчевича
Часть 8 - Федор фон Карачай
Часть 9 - Улица Марка Войновича в Герцег- Нови
Часть 10 - Вас ждёт Герцег-Нови!
Часть 11 - Вас ждёт Герцег-Нови! ч.2
Часть 12 - Католические церкви в Герцег-Нови

Рубрики:  Черногория

Понравилось: 1 пользователю