Пољубац

Шапати пуни
дрхтавих жеља
што буде страст,
пулс што дамара,
лептирових крила дах
који ромори
шареним хаљинама
нежних дуга,
зрнца
расутих снова,
тело трептаво
од слаткоће.
Најслађи отисак
нежног додира
твојих
меканих усана
на мојим
трептавим откуцајима
поветараца
ушушкао ме у твоје руке
припадањем.
Заројиле звезде
над нама,
засребрила месечина
над дрхтавим
шумама и рекама
нашим дрхтавим смехом.
Дашком меканих усана
пробуђена
тумарам слатким сновима
обучена у тебе.

Мира Јовановић
(месечева роса)