Taмо где је љубав никад није мрак...
Време |
|
Moji filmići |
Moja adresa na Youtube
gde pokusavam da poeziju svojih prijatelja i svoju
predstavim na jedan drugaciji nacin:)
( мои стихи и моиx друзья на Youtube)
|
Oпубликованы мои новые книги: |
Oпубликованы мои новые книги:
Између шапата
и
Девичански чвор
|
Мои книги:) |
/s656.photobucket.com/user/berjozka01/media/Moje%20knjige/2014-06-13195433_zps01a05af2.jpg.html" target="_blank">">[url]http://
[/url]
|
Спасибо... |
/s656.photobucket.com/user/berjozka01/media/tajanstveni%20odjek/k9xtjBC_zpsf77c94b0.jpg.html" target="_blank">" target="_blank">
Спасибо Филијана :)
Zahvaljujem Filijani:)
|
У сени уснуле брезе |
Белые птицы
Беле птице
Постоје дани чутње
кад се све око нас
згушњава у простор,
кад ветрови прете олујом,
кад се беле птице
заустављају у лету,
кад се жудња
претаче у бол,
кад на олтару живота
зашушкетају
тужаљке времена,
кад у нашим зенама
бљесну љубичасте сузе
које зрцале
усковитланим мислима.
Постоје дани ћутње
кад видимо
и цветове уздаха,
и цветове туге,
кад осећамо
и душу реке на обали,
и рањене птице
на песку живота.
Тад и сами будемо
беле птице
са ирисима у очима
склапајући крила
као дланове на молитву,
скупљајући
сву своју патњу
у пламтећи крик
неодсањане љубави.
Мира Јовановић
(месечева роса)
|
У сени уснуле брезе |
Пољубац
Шапати пуни
дрхтавих жеља
што буде страст,
пулс што дамара,
лептирових крила дах
који ромори
шареним хаљинама
нежних дуга,
зрнца
расутих снова,
тело трептаво
од слаткоће.
Најслађи отисак
нежног додира
твојих
меканих усана
на мојим
трептавим откуцајима
поветараца
ушушкао ме у твоје руке
припадањем.
Заројиле звезде
над нама,
засребрила месечина
над дрхтавим
шумама и рекама
нашим дрхтавим смехом.
Дашком меканих усана
пробуђена
тумарам слатким сновима
обучена у тебе.
Мира Јовановић
(месечева роса)
|
У сени уснуле брезе |
Pod senima usnule breze drhtarim
Noc mi se obasjana srebrnom mesecinom
uplela u kosu svicima.
Zagrlila me tvojim rukama.
Nasmesena medju mirisljivim travkama upijam
tvoju blizinu, nezni povetarci savijaju tanke
grancice breza uplicuci mi se u san tvojim dahom.
Volim kad pod senima usnule breze drhtarim
mastom sa tvojim imenom na usnama.
Volim kad ti koracam u susret osecajuci svaki
tvoj damar koji hrli ka meni..
I dok cekam da svane, lagano tonuci u san,
brezica moja opijena mojim snovima ususkava me
sumorom svojih krosanja snagom otkucaja tvog
srca mi sapucuci
...ne budi se sanjaj...tu sam...
Mira Jovanovic
(meseceva rosa)
Под сенима уснуле брезе дрхтарим
Ноћ ми се обасјана сребрном месечином
уплела у косу свицима.
Загрлила ме твојим рукама.
Насмешена међу миришљивим травкама упијам
твоју близину, нежни поветарци савијају танке
гранчице бреза уплићући ми се у сан твојим дахом.
Волим кад под сенима уснуле брезе дрхтарим
маштом са твојим именом на уснама.
Волим кад ти корачам у сусрет осећајући сваки
твој дамар који хрли ка мени..
И док чекам да сване, лагано тонући у сан,
брезица моја опијена мојим сновима ушушкава ме
шумором својих крошања снагом откуцаја твог
срца ми шапућући
...не буди се сањај...ту сам...
Мира Јовановић
(месечева роса)
|
Страницы: [1] Календарь |