Црвен Цвете
Хеj црвен цвете прерасла те трава,
Пет годиница нисам тебе брала.
Косово ми пиле крилом сузу криjе,
Дадоше те питао ме нико ниjе.
А jа молим те...
Због поноса jунака,
И славе српског рода,
Због среhе девоjака,
И Божjег благослова.
Ти недаj да ти одем,
Без крста и без Славе,
Ти недаj Видов дане
Да име ми нестане.
Цвете моj
Поноh дрхти сви jунаци месец моле,
Да с небеса сjаjну звезду спусти доле.
Да обасjа чистом вером сина Христа
Грачаницу, Девич, Дечане, Зочишта.
Да се вратим...
На Паштрик на планину
Да jаганьци изjаве,
На Дриму да их поjим
Да драгог ми поздраве.
Што мач истине носи
А льубав му jе име,
На облак цркву зида
Да у ньоj запроси ме
Цвете моj...
Еj анhели hе црквицу да спусте,
На сред стара Душанова бела града,
Метохиjа сjаjна звездо биhе моjа
Оче наш нек буде опет вольа твоjа.
Оj, Божуре
И живот бих дала,
Кад бих тебе своjом руком брала.
Ако jе Бог с нама, ко hе на нас, храбро изjавльуjе Свети Павле, заjедно са свима онима коjи льубе Господа (Рим. 8:31)