Madeira (Portugal)

Понедельник, 29 Ноября 2010 г. 18:28 + в цитатник

I stižemo u hotel. Soba nas čeka po dogovoru. Kao prvi gosti iz Srbije, dobili smo sobu duplo veće kvadrature od standardnih i kupatilo sa 2 lavaboa i bideom (što inače nije oprema u standardnim sobama).

Ovako hotel izgleda kada se gleda sa ulice (ovi krovovi dole):

A ovako sa mora:

Hotel je urađen na padini. Ulazi se sa najvišeg nivoa i onda spušta liftom do soba i bazena/plaže na najnižem nivou. Pogled odozgo:

Ostrvo je vulkanskog porekla, što se vidi po crnoj boji peska. Predivno!

Ako ikad budem gradio vikendicu, to će biti ovde i ovako će izgledati:

Prve slike iz centra grada:

Katedrala Sé:

João Gonçales Zarco, portugalski moreplovac koji je otkrio Maderu i prvi kročio na njeno tlo, davne 1419. godine:

Eco linija gradskog prevoza - autobusić na struju:

Trg ispred Gradske kuće:

Detalj sa jedne od zgrada, odličje svih gradova u Portugalu je da imaju ovakve mozaike, sastavljene od keramičkih pločica:

Park/bašta u centru grada. U njemu se zasađene biljke koje su donete iz celog sveta. Sve su uspele da se kultivišu bez većih problema.

Park je dobio nagradu EU za 2006. godinu kao najlepši park Evrope:

Zapamtio sam da je ova biljka velikih listova stigla iz Etiopije:

Visoke palme u pozadini su iz Afrike, a drvo desno od njih iz Argentine:

Isti trg sa slike odozgo (ispred Gradske kuće) ali slikan danju:

Grad se penje visoko u planine, a na ovoj slici vidimo most na obilaznici oko grada (autoput), koja ide visoko gore na planinama:

Pogled sa lučkog doka na istočni deo grada i ostrva:

Odavde se vidi drugo ostrvo koje pripada arhipelagu Madera - Desertas. Pored njega arhipelag čini još i Porto Santo. Nastanjeni su samo Madera i Porto Santo.

Adoro-Te César, Diana - detalj sa ograde lučkog doka

Zoom pejzaža sa prethodne slike. Ovde se vidi vijadukt na obilaznici i žičara koja turiste vozi u gornji deo grada:

Popesmo se i mi tako u žičaru, koja vodi u Monte, gornji deo grada.

Putna infrastruktura u gradu (i na celom ostrvu uopšte) je izvanredna. Itekako se primeti da je ovo zemlja članica EU.

Obilaznica oko grada je autoput VR1. Na jednu stranu vodi do aerodroma a na drugu u središnje delove ostrva. Autoput je dug oko 35km i veoma je spektakularan jer prolazi kroz brojne tunele spojene vijaduktima.

VR1:

Glavna biljka koja se uzgaja na ostrvu je banana. Njih ima na sve strane i u ogromnim količinama.

Banana sa Madere ima predivan ukus, mnogo lepši od banana koje se uzgajaju u tropskim predelima.

Pogled na grad odozgo. Funchal ima oko 100.000 stanovnika i jedan je od većih gradova u Portugalu.

I evo nas gore posle 15-tak min. vožnje žičarom.

Monte je poznat po svojoj crkvi i botaničkim baštama:

Takođe, i po vožnji drvenim sankama niz njegove strme ulice:

Pogled na grad i luku sa platoa ispred crkve:

Detalji sa crkve i iz crkve:

Zoom 10x iz Monte-a:

Idemo nazad, žičarom dole:

Pošto smo nekoliko dana proveli obilazeći grad i sve njegove znamenitosti, odlučili smo da iznajmimo kola i upoznamo celo ostrvo.

Madera je veliko ostrvo, ima preko 60 km uzduž i 30km popreko. Prvo smo krenuli u istrživanje zapadnog dela ostrva:

Nailazimo na prvo selo - Câmara de Lobos:

U daljini se vidi naš prvi cilj - Cabo Girão, jedna od najviših litica (grebena) u Evropi.

Câmara de Lobos još uvek:

Nastavljamo dalje ka litici Cabo Girão. Put se penje visoko u planine:

Za one koje ne interesuje litica, tu je autoput VR1 koji buši planine kao švajcarski sir.

Sad smo poprilično visoko:

I evo nas na samom vrhu litice Cabo Girão:

Pogled odozgo je zadivljujuć. Vidi se veliki zaliv gde je Funchal i manji zaliv gde je Câmara de Lobos:

Pogled sa 580m visine pravo dole ka moru.

Put nas vodi dalje kroz živopisne krajolike južne obale ostrva:

Novi tuneli se grade:

Stižemo u prvo veće mesto posle Funchala, Ribeira Brava:

Ovim putem smo sišli u varošicu:

Kad se prođe kroz tunel, u daljini se vidi Cabo Girão:

Put nastavljamo sa južne obale na severnu, preko središta ostrva. Naš sledeći cilj je São Vicente, selo na severnoj obali ostrva:

Umesto da vozimo kroz tunel i tako skratimo put, namerno smo krenuli starim putem koji ide preko vrha Ecumeada, visine 1004m, kako bismo uživali u prizorima:

Na celom ostrvu postoje ovakva mesta za stajanje, odakle se pružaju predivni vidici:

Ko bi rekao da je more samo 15-tak km odavde. Gore je temperatura oko 13 C.

Vraćamo se na glavni (novi) put koji tek što je izašao iz tunela:

I stižemo do sela São Vicente i severne obale ostrva:

Severna obala kao da je na drugom kontinentu jer je vreme sasvim drugačije, mnogo lošije nego na južnoj.

Stigli smo na severozapadni špic ostrva gde se nalazi varošica Porto Moniz, poznata po svojim vulkanskim bazenima.

Vulkanski bazen je odvojen stenama od mora. Ispod njega je izvor vode koji ga konstantno puni a na drugom kraju bazena se voda preliva u more:

Vodostaj je nešto viši u bazenu od nivoa mora:

Pogled na Porto Moniz sa vrha planine:

Vraćamo se u Funchal preko visoravni Serra da Paul:

Sledećeg dana obilazimo istočni deo ostrva. Krećemo autoputem VR1 oko grada i dalje na istok, ka rtu:

Ovo je most sa slike na početku threada:

Pogled ka gradu:

Aerodrom se vidi sa desne strane:

Odavde počinje pista, posle zastave:

Aerodromska zgrada:

Autoput ide ispod piste:

Ispod same piste:

I evo nas na najistočnijoj tački ostrva:

Vraćamo se sa rta i krećemo ka severnoj obali:

Selo Faial:

Severoistočni rt se vidi u daljini:

U selu Santana smo naišli na etno selo. Sačuvano je nekoliko originalnih kuća u obliku slova "A" u kojima su živeli prvi doseljenici.

U ovom selu (zaboravio sam mu ime) je bila lokalna fešta pa nas je policajac uputio na lokalni put.

Lokalni put očigledno niko ne koristi. Naišli smo na tunel koji je toliko uzak da kroz njega može proći samo jedno vozilo. Osećao sam se kao da sam se vratio 50-tak godina unazad. Uzbuđenju nije bilo kraja.