Остров Мамула расположен на входе в Бока-Которскую бухту между полуостровами Превлака и Луштица.  

Небольшой остров прославился за счет старинной крепости, построенной здесь Лазарем Мамулой.

В период правления Веницианской Республики остров был известен как Rondina. Местные жители называли его Ластавица (Ласточка), пока в середине XIX века наместник австро-венгерской Далмации генерал Лазарь Мамула не построил на нем оборонительную крепость для защиты Которской бухты от нападения с моря. С тех пор этот остров носит его имя.

Расстояние  до Херцег-Нови — около 6 км.

Заповедник и намесник Краљевине Далмације барон Лазар фон Мамула (1795-1878), артиљеријски генерал и подмаршал, Србин из Горског Котара рођен у близини манастира Гомирје, познат је као градитељ поморских утврђења половином 19. века на Вису, Хвару и острву Ластавица, на улазу у Боку Которску, које се данас по њему зове Мамула. Био је носилац многих високих одликовања, између осталих и Ордена свете Ане којим га је одликовао руски цар Николај I. Године 1867. барон Лазар фон Мамула подигао је као ктитор православну цркву Светог Георгија у Огулину. Такође, био је венчани кум црногорског кнеза Данила... Међу потомцима барона Лазара фон Мамуле најпознатији је адмирал флоте Бранко Мамула (рођен 1921), начелник Генералштаба ЈНА и Министар одбране Југославије, носилац високих војних и цивилних одликовања, међу којима француске Легије части, Ордена за заслуге Републике Италије и Партизанске споменице 1941. (током рата био је, између осталог, политички комесар поморског обалског сектора и поморске команде Северног Јадрана).

А это Бранко Мамула, потомок знаменитого барона, единственный получивший звание адмирала флота ВМФ Югославии. Родился 30 мая 1921 в Кордуне близ Вргинмоста. Член СКМЮ (Союза коммунистической молодёжи Югославии) с 1940 года, член КПЮ с 1942 года. С 1941 года участвовал в Народно-освободительной войне Югославии. В годы войны занимал должности политрука батальона, бригады, прибрежной военной зоны и морской зоны Северной Адриатики. По окончании войны занимал различные должности в ВМС Югославии: политрук флота и морской зоны, помощник главнокомандующего ВМС, начальник управления ВМС, руководитель военно-морских зон, Министр обороны (с 1982 по 1988 годы). В 1981 году участвовал в подавлении беспорядков в Косове.

В 1983 году получил звание адмирала флота, возглавив ВМС Югославии. В мае 1988 года отправился на пенсию. Был награждён рядом медалей и орденов: Орден Югославской звезды, Орден Югославской Народной Армии, Орден Труда, Орден Военных заслуг и другими. До 1991 года проживал в Опатии, однако после начала Гражданской войны и выхода Хорватии из состава СФРЮ перебрался в Котор. На его доме с 1991 года висит табличка на английском языке «Mamula is gone» (с англ. — «Мамула уехал»). С 2007 года проживает в черногорском Тивате. Автор нескольких книг.  Адмирал флоте Бранко Мамула рођен је 1921. године у Славском Пољу код Вргинмоста (интересантно је да је према аустроугарском попису из 1910. године у Славском Пољу живело 1.395 Срба и 1 Хрват). Потиче из војничке породице са Кордуна – његови преци били су Стефан Мамула, заповедни Крајишког батаљона из времена Наполеона, и барон Лазар фон Мамула, подмаршал и намесник Краљевине Далмације, познат као градитељ поморских утврђења (Вис, Хвар), укључујући и оно на острву Ластавица, на улазу у Боку, које се данас по њему зове Мамула... Године 1940. Бранко Мамула постаје члан СКОЈА. Од самог почетка Другог светског рата прикључио се народноослободилачкој борби. Његову мајку, две сестре и брата убиле су усташе на Петровој гори 1942. године. Исте године постао је члан КПЈ. Током рата био је, између осталог, политички комесар поморског обалског сектора и поморске команде Северног Јадрана. Након ослобођења завршио је Вишу поморску академију и специјалистичке курсеве оператике и за високе дужности у ЈРМ. Обављао је разне одговорне дужности у Југословенској ратној морнарици: командант Војно-поморске области, помоћник команданта ЈРМ, помоћник Савезног секретара за народну одбрану задужен за морнарицу итд. Од јула 1979. до маја 1982. био је начелник Генералштаба ЈНА, а од маја 1982. до маја 1988. Министар одбране Југославије (Савезни секретар за народну одбрану). Носилац је Партизанске споменице 1941. и високих војних и цивилних одликовања, међу којима и француске Легије части и Ордена за заслуге Републике Италије. Године 1983. унапређен је у највиши морнарички чин адмирала флоте, који у Југославији није имао нико ни пре ни после њега... Након пензионисања живео је у Опатији до 1991. године, а по избијању грађанског рата у Хрватској преселио се у Боку Которску.

Серия сообщений "Черногория":
Часть 1 - Форты Боки Которской
Часть 2 - Крепость Goražda
Часть 3 - Барбаросса в Кастельнуово
Часть 4 - Vrmac
Часть 5 - Барон Лазар Мамула и остров в Адриатическом море
Часть 6 - Вас ждёт Герцег-Нови! ч.2